Izvor: Beobuild.rs
Kalemegdanska pasarela
U prethodnom periodu viđeno je više intervencija na Kalemegdanu, a pored rekonstrukcija Sokolovićeve česme i Malog stepeništa, u toku su i radovi na izgradnji pešačke pasarele, koja treba da premosti Bulevar vojvode Bojovića i poveže zidine beogradske tvrđave sa Savskim pristaništem. Projekat pešačke pasarele kombinuje apstraktnu umetnost sa novom funkcionalnošću, a deo samog mosta čini i velika skulptura nazvana “Odavde-dovde”, delo vajara Ričarda Dikona i Mrđana Bajića. Sama pasarela je metalno-betonska konstrukcija dužine oko 75 i širine 2.5 metra, sa dva dodatna kraka koja će se izdvajati sa glavnog pravca. Jedan ce voditi ka garaži na krovu Beton hale, a drugi će se na tvrđavi izdvajati ka parku pored stepeništa. Kako pasarela prelazi veliku visinsku razliku, silazak sa ove pasarele omogućiće dugačka vijugava rampa kod Beton hale. Zanimljivo je da je spiralna rampa duža od čitave pasarele, ima dužinu od 82 metra i nosi je čak 11 stubova različitog raspona. U oviru ove masivne konstrukcije nalaziće se liftovska kula, koja će praktično predstavljati postolje za umetničku skulpturu. Postolje skulpture biće od kortena, dok je sama figura izrađena od aluminijuma i već je dopremljena na gradilište.
Ova pešačka pasarela treba da omogući direktnu vezu Gornjeg grada sa obalom reke, dve komplementarne ali potpuno razdvojene urbane celine. Pešačka integracija grebena i reke je izuzetno važan urbanistički posao, posto bi sinergija ovih funkcija i sadržaja otkljucala ogroman potencijal. Od buduće galerije na Kosančićevom vencu, preko velikog stepeništa i Karađorđeve ulice, pa do ove pasarele - svi projekti streme da naprave korak ka tom cilju. Pasarela je donekle ograničene funkcionalnosti, pre svega zbog svoje pozicije i izdvojenog pristupa. Još jedan problem projekta je i visinska razlika, kao i veliki broj stepenika na samoj tvrđavi. To su sve prostorna ograničenja i u tom smislu, najvećim delom su datost. Estetika i atraktivnost jednog ovakvog projekta ovde ima posebnu važnost, pošto se direktno zadire u najstarije gradsko jezgro – 2000 godina staru beogradsku tvrđavu.
U konkretnom slučaju, pokušaj atraktivnosti leži u samom obliku rampe, dok je deo funkcionalnosti žrtvovan za tu estetiku. Na ovako važnim lokacijama moguće je praviti takve kompromise, ponekad je čak i pozeljno do neke mere. Izbor materijala i vizuelno uklapanje sa tvrđavom možda je veći problem u našem slučaju, pošto se u potpunosti kontekstualno oslanja na Beton halu a ignoriše da se najvećim delom nalazi na tvrđavi. Po nama radi se o dosta lošoj materijalizaciji i tematskom promašaju. Čelicne cevi za stubove, betonska konstrukcija i apstraktna umetnost ipak je nešto što nedolikuje ovoj lokaciji. Sličan slučaj desio se tokom rekonstrukcije Sokolovićeve česme na Gornjem gradu, gde je takođe primenjena filozofija agresivne distinkcije. Tamo su moderne intervencije toliko bile istaknute da se na kraju postavilo pitanje šta je tu atrakcija, česma ili rampa? Tako i ova pasarela, mogla je recimo da crpi inspiraciju iz izgleda drugih mostova na tvrđavi. Pogotovo što dalja integracija ovog prostora podrazumeva uklanjanje pruge, čime ova pasarela postaje nepotrebno dugačka.
Bilo kako bilo, biće ostvarena nova pešačka veza, ostaje da se vidi kako će izgledati detalji, a nakon završetka ovih radova najavljena je i druga faza projekta. Ona će podrazumevati dalje uređenje pristupa ovoj pasareli, uključujući sređivanje šetališta duž bedema i deo slobodnih površina na Savskom keju.
Radovi na pasareli počeli su krajem septembra prošle godine, a rok za završetak je 270 dana. Posao je dodeljen firmi “Bauwesen”, a ukupna vrednost projekta iznosi 214 miliona dinara.
