Evo jednog vrlo praktičnog primera iz Bloka 33.
U pitanju je zgrada sa 6 ulaza i ukupno oko 170 stanova. Oni imaju regularnih (uvučenih, pod 90 stepeni) oko 55 mesta, a ljudi se parkiraju i uz ivicu interne saobraćajnice paralelno na još 30-ak mesta. Od toga, bar 9 mesta ne bi smelo da bude za parkiranje jer se nalaze ispred prolaza kroz zgradu (3 prolaza), mada, hajde da i tu dozvolimo.
Pogledajte prilog 1
Zoniranjem kolovoza u Bulevara Zorana Đinđića, dobili su još 10-ak parking mesta (ali ta mesta koštaju).
Kada se sve sabere, ta zgrada može da računa na ne više od 100 parking mesta na 170 stanova.
To znači da zoniranje ne može da bude dugoročno rešenje, jer se broj automobila svake godine povećava. To je naročito izraženo za ove zgrade iz 60-ih jer i dalje ima dosta stanova gde žive samo stariji i u 90%slučajeva kada se takav stan proda, dolaze mlađi sa bar jednim vozilom.
Realno, samo za ovu zgradu fali trenutno minimum 70 parking mesta, za susednu isto toliko mesta i na kraju dođemo do toga da je za taj blok potrebna jedna podzemna garaža na mestu fudbalskog terena (koji se vidi na slici) veličine garaže Pionirski park (460 mesta na tri nivoa), ali sa dva nivoa, a možda i sa tri ako ukinemo paralelno parkiranje na unutar blokovskim sobraćajnicama.
I tako za skoro svaki blok.
Plus što bi morala da bude povlašćena cena za skoro sva mesta.
Ponovio bih još jednom da je potpuno besmisleno zoniranje unutar blokova jer i tada neće biti dovoljno mesta, a ljudi će početi da se parkiraju na zelenim površinama i na trotoarima. Da bi se to kontrolisalo, moramo da imamo mnogo više radnika Parking servisa (nije toliki problem, šta više, smanjiće se malo nezaposlenost), ali oni bi morali da imaju obavezu da svako nepropisno parkirano vozilo odmah prijave Policiji (ili Komunalnoj) i da oni odmah dođu i kazne sva takva vozila, a takva sinhronizacija je misaona imenica za ovu (i skoro svaku) vlast
