Šta je novo?

Parkiranje - zone, garaže,...

Mali off, ali gledam sada street view preko google maps kraj gde zivim sada. Vidim da su im snimci iz novembra 2013, i ne mogu da verujem koliko je slobodnih mesta bilo tada. Sada u bilo koje doba dana, pa i kad je najveci egzodus ljudi iz Beograda, nisam video toliko slobodnih parking mesta. Takodje sam bacio pogled i na ulicu gde sam ranije ziveo, ista situacija kada se uporedi sa sadasnjim vremenom. A i inace licni utisak, nevezano za snimke, je kao da ima 50% vise vozila u Beogradu nego tada.
 
Isto. Pa nema sta, uvecao se broj automobila nekoliko puta, preko svake mere. To mozes da primetis i kad hodas nekim manjim ulicama u krajevima gde bi nekad tek povremeno morao da sidjes na kolovoz, a sada samo po njemu i mozes da koracas. Recimo odes na Senjak, gde si krajem 2000ih mogao da koracas trotoarom, a danas je to nemoguce jer su trotoari parkinzi (cesto divlji).

Drzavno-partijski aparat ne daje konkretne podatke koliko je vozila tacno u Beogradu ali procenjuje se da ima preko 900.000 privatnih vozila. To je, razume se, za Beograd neodrzivo.

Ovaj clanak iz 2020. daje donekle slikuo moru automobila, ali ne kompletnu.
Zato sto se on bavi samo vozilima registrovanim u Beogradu, a ne onima koja su registrovana drugde ali ih koriste ljudi koji uveliko zive u Beogradu. Mislim da je broj vozila svakako tu negde oko 900.000. Ma koliko enormno to zvucalo isprva. Ali kad se malo bolje pogleda po ulicama i vidi da su svuda pune vozila, i ne deluje toliko nerealno.
 
2020. u Beogradu registrovano 570.000 automobila


Kad se na to dodaju automobili koji su registrovani izvan Beograda, a sluze ljudima koji de fakto zive u Beogradu, sigurno se uveca za jos preko 100.000. Kada se uracunaju i razna sluzbena i radna vozila (preduzeca, dostave, kurirske sluzbe, javni prevoz, komunalna, hitne sluzbe, tranzit, turisti u sezoni) , kao i vozila ljudi u poseti Beogradu (recimo zivi u Mladenovcu ili Pancevu a radi u Beogradu) zaista se dodje do cifre od oko 900.000 vozila dnevno u Beogradu. To naravno ne znaci da je u svakom momentu svih 900.000 vozila u opticaju. Nisu. Ali su tu, ili na kolovozu neke ulice ili parkirani negde na nekom parkingu, garazi, depou za autobuse, placu za kamione... I sve to zauzima enorman prostor.
 
Poslednja izmena:
2020. u Beogradu registrovano 570.000 automobila


Kad se na to dodaju automobili koji su registrovani izvan Beograda, a sluze ljudima koji de fakto zive u Beogradu, sigurno se uveca za jos preko 100.000. Kada se uracunaju i razna sluzbena i radna vozila (preduzeca, dostave, kurirske sluzbe, javni prevoz, komunalna, hitne sluzbe, tranzit, turisti u sezoni) , kao i vozila ljudi u poseti Beogradu (recimo zivi u Mladenovcu ili Pancevu a radi u Beogradu) zaista se dodje do cifre od oko 900.000 vozila dnevno u Beogradu. To naravno ne znaci da je u svakom momentu svih 900.000 vozila u opticaju. Nisu. Ali su tu, ili na kolovozu neke ulice ili parkirani negde na nekom parkingu, garazi, depou za autobuse, placu za kamione... I sve to zauzima enorman prostor.
Zanimljivo. Ocekivao sam vecu zvanicnu brojku samo za BG tablice. Iako tu ima i ljudi sa LO, ZR, SA, itd tablicama sumnjam bas da dobaci do 900.000. U svakom slucaju, neodrzivo stanje. Sto se tice novih zgrada, sve da se i izgrade po pravilu, opet imamo porodice sa 2 ili vise automobila, pa sve i da imaju jedno parking mesto, neko ce morati da parkira na ulici (koja je po pravilu vec zagusena i tesna. Jos ako u toj ulici bude i vise novogradnji, opsti kolaps nastaje (zivim u takvoj jednoj).
 
Pa da. Nenormalno je bre, nije odrzivo. Recimo da ja preterujem i da sam pristrasan, te da nije 900.000 vozila dnevno u Beogradu nego "samo" 800.000.

800.000 x broj metara kvadratnih koji bismo dobili kada bismo racunali prosek zauzeca prostora svih BG automobila, kombija, autobusa i kamiona... i postaje jasno kolika je to povrsina pod tockovima. I pored toga sto je nekoliko hiljada njih u garazama gde su parkirani visestruko na istoj povrsini, i daljee velika vecina ih opet ostaje napolju i pojedinacno zauzimaju po nekoliko m2. I tako po 700 i nesto hiljada puta... i eto ga. To su mora i mora vozila. I rasuta su svuda, od punih kula NBG i BnV pa sve do ulica sa prizemnim kucama u Visnjici. Ceo grad je pod tockovima.
 
Poslednja izmena:
Ništa, ili stroga destimulacija porezom na broj vozila po domaćinstvu, ili montažne garaže po dva tri sprata po svim delovima grada. Meni sve deluje da će se izabrati opcija c) ništa od navedenog.
 
Kod mene u kraju je baš primetno povećan broj vozila na parkingu. Kao što @Guest7788 reče tako je i kod mene kada se gleda GE. Baš je preveliki priliv iz unutrašnjosti novih ljudi, radno sposobnih koji se obično u useljavaju u stanove gde su bili penzioneri.

Izgleda da je ljudima u unutrašnjosti jedini izlaz selidba u Beograd, a to je pogrešno i pogubno na duže staze.
 
Izgleda da je ljudima u unutrašnjosti jedini izlaz selidba u Beograd, a to je pogrešno i pogubno na duže staze.

Nije ovde problem ni to masovno doseljavanje jer isto to ima i većina drugih milionskih gradova, ovde je problem što se ništa ne radi konkretno već decenijama da se grad unapredi i prilagodi tolikom broju stanovnika, obilaznicu gradimo pola veka, ump, smt, gomila drugih saobraćajnih projekata odlažu u nedogled, javni prevoz svi znamo kakav je, pa i metro koji je Bg trebao da ima minimum od 80ih bi prvi uticao da mnogi radije koriste javni prevoz umesto kola (dovoljno je i 15% manje da se oseti u špicu), da i ne pričam o skroz pogrešnom investitorskom planiranju gde se guraju zgrade od po 7+ spratova u naselja građena za prizemne kuće (logično bi bilo da se spratnost ograničila na max p+4, tu odmah imaš duplo manji pritisak na infrastrukturu, ili da se prvo prilagodi infrastruktura pa onda grade veći objekti).
 
Naravno.

Prvenstveno sam mislio na to, da ti novi obično imaju kola, a prethodni stanari nisu imali. Takav je primer u mojoj zgradi. Skoro svi koji su prodali stanove su ili bili penzosi ili malko siromašniji ili čudaci koji nisu imali automobil.

U mom bloku je još podnošljiva situacija jer postoji par zavučenih parkinga gde se može naći po neko mesto, ali još nekoliko automobila da dođe, moraćemo na zelene povšrine.
 
Da je ljudima u ostatku Srbije teško, to stoji. Što manje ili dalje mesto, to teže. Da je Srbiji potrebna decentralizacija i promena nekih politika, to isto stoji. I ja bih prvi podržao decentralizaciju u valjanom obliku.

Ali mora da se ima u vidu da među ljudima iz unutrašnjosti koji su se doselili ima i mladih i studenata, koji još ni umnjake nisu dobili a već se vozikaju u automobilu. Znam par primera, zato i govorim, i zato mi i jeste ostavilo utisak. Pazi, imaš dva brata studenata, koji žive u fensi iznajmljenom stanu u novoj zgradi, i već voze automobil, koji su dovezli iz drugog grada. Ne razumem, studenti, u 20im, samci, verovatno nezaposleni, ne mogu bez automobila? Pa mogu, naravno. Kao što sam mogao ja, i kao što mogu i danas u 30im. Ali navikli su na drukčije. I sigurno polaze od premise ''pa jedan auto u Beogradu manje više, šta je to...'' E tako kad svi polaze od te premise, pa se broj uveća za još jedan, pa za još jedan, pa još jedan... i na kraju dođemo do situacije da radnim danom u Beogradu vozi ili stoji između 800 i 900 hiljada vozila. Od kojih oko 700.00 automobili.


I generalno je primetan rast tog nekog mentaliteta i navike da se za sve pali automobil. Istina, to sam primetio prošle godine, ne znam kako će biti u daljem periodu, sa svim ovim krizama i poskupljenjima. Ali definitivno je naraslo zadnjih godina i definitivno ostati, ili se zadržati još neko vreme (dok krize ne pritisnu). Gledao sam primere gde osoba, nezaposlena inače, ima direktnu liniju, 26, od svog kraja pa sve do svog odredišta - Jerkovića. I neće da ide prevozom. Nego pali Pežoa, pa ga isparkirava, pa se vrti tamo oko Čubure dok uđe u Maksima Gorkog. Pa se onda vucara kroz Maksima Gorkog, pa kroz Tetovsku, Dušanovac, pa kroz Jerković... Pa traži parking u samom Jerkoviću. Pa onda opet isto sve u kontra smeru. Iako tim putovanjem kolima nije bila ništa brža od 26, jer ionako celom dužnim putovanja i jedno i drugo putuju kroz koridor gde psotoji samo jedna traka. Te kad jedan stane, staju svi.

Ali ne vredi. Naviklo se da se pali auto za sve i ljudi više ni ne razmišljaju o tome, samo refleksno otvaraju vrata i pale motor.
 
Poslednja izmena:
Da je ljudima u ostatku Srbije teško, to stoji. Što manje ili dalje mesto, to teže. Da je Srbiji potrebna decentralizacija i promena nekih politika, to isto stoji. I ja bih prvi podržao decentralizaciju u valjanom obliku.

Ali mora da se ima u vidu da među ljudima iz unutrašnjosti koji su se doselili ima i mladih i studenata, koji još ni umnjake nisu dobili a već se vozikaju u automobilu. Znam par primera, zato i govorim, i zato mi i jeste ostavilo utisak. Pazi, imaš dva brata studenata, koji žive u fensi iznajmljenom stanu u novoj zgradi, i već voze automobil, koji su dovezli iz drugog grada. Ne razumem, studenti, u 20im, samci, verovatno nezaposleni, ne mogu bez automobila? Pa mogu, naravno. Kao što sam mogao ja, i kao što mogu i danas u 30im. Ali navikli su na drukčije. I sigurno polaze od premise ''pa jedan auto u Beogradu manje više, šta je to...'' E tako kad svi polaze od te premise, pa se broj uveća za još jedan, pa za još jedan, pa još jedan... i na kraju dođemo do situacije da radnim danom u Beogradu vozi ili stoji između 800 i 900 hiljada vozila. Od kojih oko 700.00 automobili.


I generalno je primetan rast tog nekog mentaliteta i navike da se za sve pali automobil. Istina, to sam primetio prošle godine, ne znam kako će biti u daljem periodu, sa svim ovim krizama i poskupljenjima. Ali definitivno je naraslo zadnjih godina i definitivno ostati, ili se zadržati još neko vreme (dok krize ne pritisnu). Gledao sam primere gde osoba, nezaposlena inače, ima direktnu liniju, 26, od svog kraja pa sve do svog odredišta - Jerkovića. I neće da ide prevozom. Nego pali Pežoa, pa ga isparkirava, pa se vrti tamo oko Čubure dok uđe u Maksima Gorkog. Pa se onda vucara kroz Maksima Gorkog, pa kroz Tetovsku, Dušanovac, pa kroz Jerković... Pa traži parking u samom Jerkoviću. Pa onda opet isto sve u kontra smeru. Iako tim putovanjem kolima nije bila ništa brža od 26, jer ionako celom dužnim putovanja i jedno i drugo putuju kroz koridor gde psotoji samo jedna traka. Te kad jedan stane, staju svi.

Ali ne vredi. Naviklo se da se pali auto za sve i ljudi više ni ne razmišljaju o tome, samo refleksno otvaraju vrata i pale motor.
Problem je takodje kao sto je vec pominjano sto se u prethodnim godinama toliko lako dolazi do kola, da svaki klinac moze za 1000-2000 eur da uzme auto (to sto ce da ga vozi na istrosenim gumama, sumnjivim delovima i na rezervi je druga stvar). Ali konkretno primer iz bivse zgrade imam gde su 2 porodice imale po 3 i 4 automobila, doslovno svako je imao svoj. Brat i sestra od po 20ak godina, imaju svako svoj auto. To mogu da potvrdim da ranije, bar pre 10 godina nije bilo ni priblizno tako, jer se do kola teze i stizalo. Necu da zvucim sad kao oni "u moje vreme je bilo to sve bolje" ali secam se da smo mi delili svi jedna kola, kao i ostali iz mog okruzenja.
 
Kao što ne može da se kaže da je danas sve bolje, isto tako ne može da se kaže ni za "u moje vreme". Ali da je tendencija da se ide u neki smer, koji ni sam ne znam kako bih mogao adekvatno da nazovem, baš je vidno. I ovo se ne odnosi samo na kola, nego generalno.
 
U srednju sam 2 godine isao autobusom, a posle tog peske jer mi je tako bilo brze zbog guzve. Bas sam osetio i porast broja automobila, a posledicno i zagadjenja.
Mozda je placebo, ali mislim da su se guzve za mrvicu smanjile kada su neki ljudi presli na trotinete.
 
To da mlađi ljudi voze motorna vozila sam i ja primetio na primeru iz okruženja.

Klinac je dobio motor sa 18 godina i od tada mu je nezamislivo da se vozi autobusom.

Ima sigurno i do toga što roditelji vaspitavaju decu kao male prinčeve i princeze pa ih voze i odvoze na i sa treninga kolima čak i u srednjoškolskom uzrastu.
 

E sad će da im svane samo tako.
tablice-oko-sokolovo-830x0.jpg
 
Tu je i moja fotografija sa foruma. 😁 Još nisam stigao da pročitam, posle ću natenane.
 

Manjak parking mesta u Beogradu jedan je od večitih problema sa kojim se sugrađani suočavaju, zato novi gradonačelnik prestonice smatra da bi se uz jednu važnu izmenu ovaj problem mogao rešiti.
- Beograd ima veliki problem sa nedostatkom garaža i mesta za ostavljanje vozila, a nema ni dovoljno mogućnosti niti sredstava da pravi nova. Takva praksa postoji u svim većim gradovima Evrope, a kod nas to nije dozvoljeno. Zašto ne bismo dozvolili ljudima, koji kupe staru kuću i sruše je, da na tom mestu umesto zgrade naprave parking?

Ovako, za "Novosti", gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić objašnjava kako se može rešiti problem nedovoljnog broja parking-mesta u našem glavnom gradu. On smatra da ovo, jedno od gorućih pitanja koje remeti svakodnevni život stanovnika prestonice, može biti regulisano isto kao što su, pre par godina, u predškolski sistem uključeni i privatni vrtići.

- Zahtevaću da se ukine propis da samo JKP "Parking servis" naplaćuje i gradi parkinge i garaže - ističe, Šapić, za naš list.

- Naravno, oni će to raditi i ubuduće, ali trebalo bi dozvoliti da neko ko ispuni uslove i dobije dozvolu može da na svojoj parceli, umesto zgrade, napravi parking. Verujem da bismo tako za par godina dobili na desetine garaža u Beogradu, a grad ne bi dao ni dinar za to.
Ako bi se ova ideja realizovala, cenu privatnih parkinga bi diktiralo tržište.

- Tako bismo, preko noći u centru grada dobili nova mesta. Veliki broj firmi bi odmah počeo da zakupljuje obližnje garaže - kaže Šapić.- Kada dođete do centra nekog evropskog grada, svuda vas čeka oznaka za garažu. Zašto takav dobar primer ne bismo "preslikali" i kod nas.

Šapić naglašava da će se nastaviti sa planiranim projektima poput izgradnje garaža u Skerlićevoj, Vlajkovićevoj, na Studentskom trgu, u Fruškogorskoj ulici kod Kosančićevog venca, te kod hale "Pinki" u Zemunu.
Buduća garaža u Skerlićevoj na Vračaru, kod Narodne biblioteke i Hrama Svetog Save imaće 368 mesta, a ispred "Pinkija" 150. Inače, poslednja podzemna garaža u glavnom gradu izgrađena je pre 17 godina i to ispod Starog dvora.

Početkom aprila, Grad je raspisao tender za izgradnju parkirališta u Skerlićevoj na Vračaru, a u januaru za ono kod "Pinkija". Prema planu, građevinci bi posle nove godine trebalo da počnu sa radovima u Skerlićevoj gde su, na 11.660 kvadrata, planirana tri nivoa sa 368 mesta za vozila, od kojih će 20 biti za osobe sa invaliditetom.

Nastavlja se postizborno lelemudanje, red ekologije, red obećavanja novih garaža, sledeće su verujem biciklističke staze...
 
Ne zaboravi i kupovinu novih autobusa, tramvaja i trolejbusa :D
Mada, moram da priznam, ideja nije loša. Samo, moraju se napraviti debeli propisi šta se može smatrati garažom i da se nekako uvrsti jednak sistem za plaćanje parkiranja, jer će biti konfuzno da ima 20 različitih garaža, različite cene, različit sistem naplate.
 
Pa dobro, sama po sebi, ova ideja mu jeste dobra. Mada nije dovoljna za rešavanje celokupnog problema parkiranja i gužvi u Beogradu.

Ukidanje hegemonije i monopola Parking servisa i grada nad parkiranjem je korak napred svakako, o tome smo pisali i na forumu više puta a pisalo se i po medijima. Samo naravno da se sprovede na valjan način, a to je veći izazov nego samo projektovanje i planiranje.

Što se propisa tiče, oni već postoje. Saobraćajni fakultet ima katedru koja se bavi samo time i oni već odavno sarađuju sa Parking servisom odnosno Parking servis (načelno, ne znam kako je i na terenu) projektuje svoje objekte po njihovim preporukama, koje su čini mi se i propisi na nivou Grada. Sad samo treba da se preslikaju i na buduće privatne garaže, i naravno, još bitnije - da se njihova primena dobro proveri i implementira. A svi ti propisi, odnosno standardi, već postoje. Zna se tačno kolika treba da bude širina prolaza (odnosno komunikacija, kako oni to zvaše) za pešake, širina kolskih ulaza i izlaza, ugao sa ulicom za ulaz i ugao za izlaz, pokrivenost prskalicama, širina ventilacionih cevi, širina stepeništa, i tako dalje. Bitno je da se to prenese i na buduće privatnike u ovoj sferi i da se redovno kontroliše.

Inače, najiskrenije me ne bi čudilo da je neko iz Šapićevog tima savetnika došao na tu ideju i čitajući forum ili komentare na pojedinim portalima. Pošto se o tome priča baš dugo.
 
Vrh