Gde mogu da parkiram i da platim kod BASa i dolaznog perona,treba nekog da sacekam sa autobusom dolazi?
| Parkiralište Kamenička
www.parking-servis.co.rs
Gde mogu da parkiram i da platim kod BASa i dolaznog perona,treba nekog da sacekam sa autobusom dolazi?
Zanimljivo. Ocekivao sam vecu zvanicnu brojku samo za BG tablice. Iako tu ima i ljudi sa LO, ZR, SA, itd tablicama sumnjam bas da dobaci do 900.000. U svakom slucaju, neodrzivo stanje. Sto se tice novih zgrada, sve da se i izgrade po pravilu, opet imamo porodice sa 2 ili vise automobila, pa sve i da imaju jedno parking mesto, neko ce morati da parkira na ulici (koja je po pravilu vec zagusena i tesna. Jos ako u toj ulici bude i vise novogradnji, opsti kolaps nastaje (zivim u takvoj jednoj).2020. u Beogradu registrovano 570.000 automobila
SVAKI DRUGI BEOGRAÄANIN IMA AUTOMOBIL Evo ko u Srbiji najviÅ¡e, a ko najmanje vozi
Da se videti i golim okom, a pokazala je i statistika - automobila je po domaÄinstvima i na ulicama danas mnogo viÅ¡e nego "juÄe", ali i daleko viÅ¡e nego pre pet ili deset godina.www.blic.rs
Kad se na to dodaju automobili koji su registrovani izvan Beograda, a sluze ljudima koji de fakto zive u Beogradu, sigurno se uveca za jos preko 100.000. Kada se uracunaju i razna sluzbena i radna vozila (preduzeca, dostave, kurirske sluzbe, javni prevoz, komunalna, hitne sluzbe, tranzit, turisti u sezoni) , kao i vozila ljudi u poseti Beogradu (recimo zivi u Mladenovcu ili Pancevu a radi u Beogradu) zaista se dodje do cifre od oko 900.000 vozila dnevno u Beogradu. To naravno ne znaci da je u svakom momentu svih 900.000 vozila u opticaju. Nisu. Ali su tu, ili na kolovozu neke ulice ili parkirani negde na nekom parkingu, garazi, depou za autobuse, placu za kamione... I sve to zauzima enorman prostor.
majko mila...Kad smo već kod ove tematike. GUP 2041 predviđa smanjenje broja stanovnika a porast broja vozila.
Izgleda da je ljudima u unutrašnjosti jedini izlaz selidba u Beograd, a to je pogrešno i pogubno na duže staze.
Problem je takodje kao sto je vec pominjano sto se u prethodnim godinama toliko lako dolazi do kola, da svaki klinac moze za 1000-2000 eur da uzme auto (to sto ce da ga vozi na istrosenim gumama, sumnjivim delovima i na rezervi je druga stvar). Ali konkretno primer iz bivse zgrade imam gde su 2 porodice imale po 3 i 4 automobila, doslovno svako je imao svoj. Brat i sestra od po 20ak godina, imaju svako svoj auto. To mogu da potvrdim da ranije, bar pre 10 godina nije bilo ni priblizno tako, jer se do kola teze i stizalo. Necu da zvucim sad kao oni "u moje vreme je bilo to sve bolje" ali secam se da smo mi delili svi jedna kola, kao i ostali iz mog okruzenja.Da je ljudima u ostatku Srbije teško, to stoji. Što manje ili dalje mesto, to teže. Da je Srbiji potrebna decentralizacija i promena nekih politika, to isto stoji. I ja bih prvi podržao decentralizaciju u valjanom obliku.
Ali mora da se ima u vidu da među ljudima iz unutrašnjosti koji su se doselili ima i mladih i studenata, koji još ni umnjake nisu dobili a već se vozikaju u automobilu. Znam par primera, zato i govorim, i zato mi i jeste ostavilo utisak. Pazi, imaš dva brata studenata, koji žive u fensi iznajmljenom stanu u novoj zgradi, i već voze automobil, koji su dovezli iz drugog grada. Ne razumem, studenti, u 20im, samci, verovatno nezaposleni, ne mogu bez automobila? Pa mogu, naravno. Kao što sam mogao ja, i kao što mogu i danas u 30im. Ali navikli su na drukčije. I sigurno polaze od premise ''pa jedan auto u Beogradu manje više, šta je to...'' E tako kad svi polaze od te premise, pa se broj uveća za još jedan, pa za još jedan, pa još jedan... i na kraju dođemo do situacije da radnim danom u Beogradu vozi ili stoji između 800 i 900 hiljada vozila. Od kojih oko 700.00 automobili.
I generalno je primetan rast tog nekog mentaliteta i navike da se za sve pali automobil. Istina, to sam primetio prošle godine, ne znam kako će biti u daljem periodu, sa svim ovim krizama i poskupljenjima. Ali definitivno je naraslo zadnjih godina i definitivno ostati, ili se zadržati još neko vreme (dok krize ne pritisnu). Gledao sam primere gde osoba, nezaposlena inače, ima direktnu liniju, 26, od svog kraja pa sve do svog odredišta - Jerkovića. I neće da ide prevozom. Nego pali Pežoa, pa ga isparkirava, pa se vrti tamo oko Čubure dok uđe u Maksima Gorkog. Pa se onda vucara kroz Maksima Gorkog, pa kroz Tetovsku, Dušanovac, pa kroz Jerković... Pa traži parking u samom Jerkoviću. Pa onda opet isto sve u kontra smeru. Iako tim putovanjem kolima nije bila ništa brža od 26, jer ionako celom dužnim putovanja i jedno i drugo putuju kroz koridor gde psotoji samo jedna traka. Te kad jedan stane, staju svi.
Ali ne vredi. Naviklo se da se pali auto za sve i ljudi više ni ne razmišljaju o tome, samo refleksno otvaraju vrata i pale motor.
Manjak parking mesta u Beogradu jedan je od večitih problema sa kojim se sugrađani suočavaju, zato novi gradonačelnik prestonice smatra da bi se uz jednu važnu izmenu ovaj problem mogao rešiti.
- Beograd ima veliki problem sa nedostatkom garaža i mesta za ostavljanje vozila, a nema ni dovoljno mogućnosti niti sredstava da pravi nova. Takva praksa postoji u svim većim gradovima Evrope, a kod nas to nije dozvoljeno. Zašto ne bismo dozvolili ljudima, koji kupe staru kuću i sruše je, da na tom mestu umesto zgrade naprave parking?
Ovako, za "Novosti", gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić objašnjava kako se može rešiti problem nedovoljnog broja parking-mesta u našem glavnom gradu. On smatra da ovo, jedno od gorućih pitanja koje remeti svakodnevni život stanovnika prestonice, može biti regulisano isto kao što su, pre par godina, u predškolski sistem uključeni i privatni vrtići.
- Zahtevaću da se ukine propis da samo JKP "Parking servis" naplaćuje i gradi parkinge i garaže - ističe, Šapić, za naš list.
- Naravno, oni će to raditi i ubuduće, ali trebalo bi dozvoliti da neko ko ispuni uslove i dobije dozvolu može da na svojoj parceli, umesto zgrade, napravi parking. Verujem da bismo tako za par godina dobili na desetine garaža u Beogradu, a grad ne bi dao ni dinar za to.
Ako bi se ova ideja realizovala, cenu privatnih parkinga bi diktiralo tržište.
- Tako bismo, preko noći u centru grada dobili nova mesta. Veliki broj firmi bi odmah počeo da zakupljuje obližnje garaže - kaže Šapić.- Kada dođete do centra nekog evropskog grada, svuda vas čeka oznaka za garažu. Zašto takav dobar primer ne bismo "preslikali" i kod nas.
Šapić naglašava da će se nastaviti sa planiranim projektima poput izgradnje garaža u Skerlićevoj, Vlajkovićevoj, na Studentskom trgu, u Fruškogorskoj ulici kod Kosančićevog venca, te kod hale "Pinki" u Zemunu.
Buduća garaža u Skerlićevoj na Vračaru, kod Narodne biblioteke i Hrama Svetog Save imaće 368 mesta, a ispred "Pinkija" 150. Inače, poslednja podzemna garaža u glavnom gradu izgrađena je pre 17 godina i to ispod Starog dvora.
Početkom aprila, Grad je raspisao tender za izgradnju parkirališta u Skerlićevoj na Vračaru, a u januaru za ono kod "Pinkija". Prema planu, građevinci bi posle nove godine trebalo da počnu sa radovima u Skerlićevoj gde su, na 11.660 kvadrata, planirana tri nivoa sa 368 mesta za vozila, od kojih će 20 biti za osobe sa invaliditetom.