Šta je novo?
Od:
Filteri

Pančevački most

Пошто сам овде залутао истражујући о реконструкцији моста, само бих желео да поделим своје мишљење са вама. Машта ради свашта. :D


По мом мишљењу, није безбедно вршити делимичну реконструкцију друмског дела Панчевaчког моста, јер је упитно колико би такво решење трајало. Неопходно је срушити постојећу конструкцију и изградити потпуно нови мост, али фазно. Прво би требало уклонити једну страну и изградити широк коловоз са три траке, које би привремено функционисале као четири, док се не заврши друга страна. У периоду изградње требало би максимално повећати путнички железнички саобраћај између станице Крњача и Панчевaчки мост.

Након завршетка прве фазе, саобраћај би се пребацио на новоизграђени део, па би се приступило реконструкцији друге стране. Могуће је да би конфигурација 3+3 траке била сасвим довољна, посебно имајући у виду планирану изградњу моста код Аде Хује.

Железнички мост, с друге стране, не би требало рушити. Довољно је очистити и обновити његове лучне приступне стубове. Приступне саобраћајнице друмског моста требало би пројектовати тако да ти бетонски лукови дођу до изражаја, а не да буду заклоњени новим трасама (како су шумадијске, тако и са банатске стране). Челичну конструкцију железничког дела требало би задржати, наравно уз обнову у мери у којој је неопходна. Тако бисмо добили спој два историјска слоја — моста из 1935. и моста из 1965. године — што би представљало леп допринос очувању историје Београда.

Железнички мост би у таквим условима вероватно имао и знатно дужи животни век, јер би се њиме у будућности одвијао пре свега путнички саобраћај, док би се теретни пребацио на обилазницу око Београда према Панчеву, када се заврши сектор Ц.
 
Дошљак je napisao(la):
Можемо само замислити какав је хорор у овим луковима ван улице.
Kliknite za proširenje...
Кратак опис:

На десној обали Дунава налазио се прилазни мост дугачак 135 метара. То је био армиранобетонски лучни мост са пет распона (лучни приступни стубови). Након њега следио је челични главни мост (лучна челична конструкција) дугачак 1132 метра. Данас је то железнички надвожњак (вијадукт) пре насипа. Иначе после Другог Светског рата почело је насипање дунавске обале сво до Аде Хује, тиме је сужен Дунав и због тога сада нема воде испод тих лукова.

1763649661998.png


1763650118821.png


1763650088757.png


1763649688542.png


А ево како данас изгледају стубови:

1763649763501.png


1763649811112.png


1763649847475.png


1763649873020.png


1763649896773.png


Данашње слике су снимци екрана са google street view-а.
 
Tako je, kad mu dodas one prepuste sa 2x2 trake levo i desno od te resetke onda izgleda malo nezgrapno. Ali luk je ipak lepsa forma od horizontalnog resetkastog nosaca
 
RegentAL je napisao(la):
Железнички мост, с друге стране, не би требало рушити. Довољно је очистити и обновити његове лучне приступне стубове. Приступне саобраћајнице друмског моста требало би пројектовати тако да ти бетонски лукови дођу до изражаја, а не да буду заклоњени новим трасама (како су шумадијске, тако и са банатске стране). Челичну конструкцију железничког дела требало би задржати, наравно уз обнову у мери у којој је неопходна. Тако бисмо добили спој два историјска слоја — моста из 1935. и моста из 1965. године — што би представљало леп допринос очувању историје Београда.
Kliknite za proširenje...

И ја сам дао своје виђење реконструкције. Генерално друмске приступне саобраћајнице, са високим и танким стубовима који само што се не распадну, по мени доста кваре изглед комплетног моста, који би могао да буде један од симбола града.

Дошљак je napisao(la):
Проблем естетике је што друмски део нема решетку.
Kliknite za proširenje...
spatiotecte je napisao(la):
Ali luk je ipak lepsa forma od horizontalnog resetkastog nosaca
Kliknite za proširenje...

Добар пример лучних решетки данас је железнички мост код Остружнице – прилично подсећа на некадашњи мост краља Петра Другог и лепо показује како би то изгледало данас. Ако бисмо хтели да сачувамо све историјске делове, вероватно би најбоље решење било да се направи још један мост(друмски), паралелно са постојећим(железничким), на новим стубовима, најближе, колико је то могуће. Треба о томе што чешће писати и причати – можда неко, ко треба, то једног дана и примети.

Мост Остружница
1763676639118.png


А ево и још једна занимљивост Панчевца. На левој обали Дунава, прилазни мост дугачак 256 метара, који се састојао од осам распона од по 32 метра, употпуњавао је мостовски комплекс. Данас је ситуација веома слична као некада, да не кажем иста.

1763677369751.png


1763677382363.png
 
Poslednja izmena:
Tihi_SRB je napisao(la):
Ljudi zatvorite ove prilazne saobraćajnice pobogu da ne bude kasno. Kako ovo trpi ovoliki teret na iglenim nogicama ?
Kliknite za proširenje...
Kada je građena Ajfelova kula, svi su tvrdili da je to tanko i da će se raspasti. Do dana današnjeg se nije raspalo. Te "iglene nogice" su radili neki inženjeri, koji znaju građevinsku statiku, i zato nije palo evo već više od pola veka. Koliko je izražen zamor materijala u nosećim delovima nigde niko nije javno objavio, ali da se poruši ovo i napravi potpuno novo i potpuno isto podjednako bi držalo sledećih preko pola veka.

Otvoreno jako pitanje je organizacija saobraćaja za vreme tih radova na način da život ljudi na levoj obali može biti podnošljiv. Već je predlagano nekoliko koncepcijskih rešenja.
 
Jutros nezapamcena scena na mostu, saobraćajna policija pred most sa leve obale na razdvajanju Zrenjinskog puta i Pančevačkog puta + saobraćajna policija na spuštaju ka Bulevaru despota Stefana, zaustavlja pravac sa Karaburme, pušta sa mosta, reguliše kretanje pešaka, saobraćaj preko mosta ide fino, nema zastoja, kreće se (osim duž Zrenjinca do mosta). Verovatno je bila i patrola na Bogosloviji jer ni ka tamo nije bilo zastoja.
Sve se može kad se hoće. Neverovatno kako dva "glupa" semafora zaustavljaju hiljade vozila na mostu svakodnevno i prave haos.
 
Karlo del Ponte je napisao(la):
Koji podupirači? I kada su postavljeni?
Kliknite za proširenje...
Ја знам за два места, и оба су у смеру ка Банату. И то поодавно. Још сам студирао, дакле крај 90их. Подупирачи су рађени јер се чини ми се носећи стуобови окрунили (да ли је било некаквих саобраћајки па је приликом пада ударано у стуб, даље окруњени бетон, корозија. Са станице панчевачки мост се виде ти нови делови који су знатно дебљи.

Апропо иглених ногица. Наши стари ЈУС стандарди су омогућавали израде витких конструкција, сада су на снази еврокодови, који траже далеко дебље стубове. Причао сам са статичарима оним старијим. Кажу да је у време Југославије то све било рађено како ваља, а да је грађевина била усклађена са економском моћи земље. Еврокодови су прекупи за нас.

Е једино, што су још прокоментарисали, што је век грађевине ипак ограничен и да се посел 70ар огидна мора или рушити или ојачавати.
 
losmi. je napisao(la):
Jutros nezapamcena scena na mostu, saobraćajna policija pred most sa leve obale na razdvajanju Zrenjinskog puta i Pančevačkog puta + saobraćajna policija na spuštaju ka Bulevaru despota Stefana, zaustavlja pravac sa Karaburme, pušta sa mosta, reguliše kretanje pešaka, saobraćaj preko mosta ide fino, nema zastoja, kreće se (osim duž Zrenjinca do mosta). Verovatno je bila i patrola na Bogosloviji jer ni ka tamo nije bilo zastoja.
Sve se može kad se hoće. Neverovatno kako dva "glupa" semafora zaustavljaju hiljade vozila na mostu svakodnevno i prave haos.
Kliknite za proširenje...
Ja mislim da nije nijedan semafor glup nego nedostatak istih na Bogosloviji. Bio je gornji semafor glup dok nisu ukinuli besmisleno skretanje levo na most koje je izgubilo smisao posle izgradnje kružne rampe.
Oba semafora na kraju mosta drže zeleno dovoljno dugo, ali kad ovi što jedva prođu onaj gornji ne mogu da idu dalje, naravno da se sve nakrca.
Na Bogosloviji jedini ulaz iz kog nikad nije gužva je od Višnjičkog bulevara (ne računamo Severni bulevar naravno, to je sporedna ulica), a uz ostala 3 pravca gužva je vrlo redovna. Kružni tok je postao preopterećen i samoregulacija više ne funkcioniše.
P. S. Ja ulazim u isti baš iz pravca iz kog nikad nije gužva!
 
,,.... Kružni tok je postao preopterećen i samoregulacija više ne funkcioniše... ,,

Naprotiv, križni tok ne može biti preoptetecen vec postojece ul-iz saobracajnice ne mogu da prime toliki saobracaj te njihove gužve se prelivaju na kružni tok.
Čak i da se kružni tok proširi za kapacitet sa 1-2 saobracajne trake, djabe kad su ul-iz saobracajnice zagušene
 
Problem delimično pravi pešački prelaz u Mije Kovačevića, jednostavno previše pešaka prelazi tu i ide dole ka okretnici poteza 100. Ali realno, rešenja za to nema, osim eventualno podzemnih, koji su nepopularno rešenje sa ovom vlašću.

@Прле Postoje podupirači i u smeru ka gradu, evo ti dva, odmah pored Bulevara Despota Stefana:


1764890415469.png


1764890451756.png
 
Zezeljko je napisao(la):
Problem delimično pravi pešački prelaz u Mije Kovačevića, jednostavno previše pešaka prelazi tu i ide dole ka okretnici poteza 100. Ali realno, rešenja za to nema, osim eventualno podzemnih, koji su nepopularno rešenje sa ovom vlašću.
Kliknite za proširenje...
Da to rešenje koje je odrađeno sa rekonstrukcijom Ruzvetlove i tramvaj koji staje na toj stanici, iz koga izađe 100 ljudi koji direktno idu na pešački je katastrofalno. Čudi me da Šapić nije uveo i ovde neki semafor kao na drugim mestima sa kružnim tokovima... Mozda bi ovde zaista bilo potrebe, makar za pešake neki kratak interval od 10-15 sekundi...
 
boca-ica je napisao(la):
,,.... Kružni tok je postao preopterećen i samoregulacija više ne funkcioniše... ,,

Naprotiv, križni tok ne može biti preoptetecen vec postojece ul-iz saobracajnice ne mogu da prime toliki saobracaj te njihove gužve se prelivaju na kružni tok.
Čak i da se kružni tok proširi za kapacitet sa 1-2 saobracajne trake, djabe kad su ul-iz saobracajnice zagušene
Kliknite za proširenje...
Pošto je prisustvo pandura eliminisalo zastoj, onda nisi u pravu. Samoregulacija KTa zahteva da većina vozila stane pre ulaza u KT da nekoga propusti i kapacitet, oću da kažem propusnost, se znatno smanjuje. Primer je Ušće, a Autokomanda je ekstrem, gde ni semafori ne mogu da pomognu.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh