Pančevački most
- Začetnik teme No1
- Datum pokretanja
Пошто сам овде залутао истражујући о реконструкцији моста, само бих желео да поделим своје мишљење са вама. Машта ради свашта. 
По мом мишљењу, није безбедно вршити делимичну реконструкцију друмског дела Панчевaчког моста, јер је упитно колико би такво решење трајало. Неопходно је срушити постојећу конструкцију и изградити потпуно нови мост, али фазно. Прво би требало уклонити једну страну и изградити широк коловоз са три траке, које би привремено функционисале као четири, док се не заврши друга страна. У периоду изградње требало би максимално повећати путнички железнички саобраћај између станице Крњача и Панчевaчки мост.
Након завршетка прве фазе, саобраћај би се пребацио на новоизграђени део, па би се приступило реконструкцији друге стране. Могуће је да би конфигурација 3+3 траке била сасвим довољна, посебно имајући у виду планирану изградњу моста код Аде Хује.
Железнички мост, с друге стране, не би требало рушити. Довољно је очистити и обновити његове лучне приступне стубове. Приступне саобраћајнице друмског моста требало би пројектовати тако да ти бетонски лукови дођу до изражаја, а не да буду заклоњени новим трасама (како су шумадијске, тако и са банатске стране). Челичну конструкцију железничког дела требало би задржати, наравно уз обнову у мери у којој је неопходна. Тако бисмо добили спој два историјска слоја — моста из 1935. и моста из 1965. године — што би представљало леп допринос очувању историје Београда.
Железнички мост би у таквим условима вероватно имао и знатно дужи животни век, јер би се њиме у будућности одвијао пре свега путнички саобраћај, док би се теретни пребацио на обилазницу око Београда према Панчеву, када се заврши сектор Ц.
По мом мишљењу, није безбедно вршити делимичну реконструкцију друмског дела Панчевaчког моста, јер је упитно колико би такво решење трајало. Неопходно је срушити постојећу конструкцију и изградити потпуно нови мост, али фазно. Прво би требало уклонити једну страну и изградити широк коловоз са три траке, које би привремено функционисале као четири, док се не заврши друга страна. У периоду изградње требало би максимално повећати путнички железнички саобраћај између станице Крњача и Панчевaчки мост.
Након завршетка прве фазе, саобраћај би се пребацио на новоизграђени део, па би се приступило реконструкцији друге стране. Могуће је да би конфигурација 3+3 траке била сасвим довољна, посебно имајући у виду планирану изградњу моста код Аде Хује.
Железнички мост, с друге стране, не би требало рушити. Довољно је очистити и обновити његове лучне приступне стубове. Приступне саобраћајнице друмског моста требало би пројектовати тако да ти бетонски лукови дођу до изражаја, а не да буду заклоњени новим трасама (како су шумадијске, тако и са банатске стране). Челичну конструкцију железничког дела требало би задржати, наравно уз обнову у мери у којој је неопходна. Тако бисмо добили спој два историјска слоја — моста из 1935. и моста из 1965. године — што би представљало леп допринос очувању историје Београда.
Железнички мост би у таквим условима вероватно имао и знатно дужи животни век, јер би се њиме у будућности одвијао пре свега путнички саобраћај, док би се теретни пребацио на обилазницу око Београда према Панчеву, када се заврши сектор Ц.
Кратак опис:
На десној обали Дунава налазио се прилазни мост дугачак 135 метара. То је био армиранобетонски лучни мост са пет распона (лучни приступни стубови). Након њега следио је челични главни мост (лучна челична конструкција) дугачак 1132 метра. Данас је то железнички надвожњак (вијадукт) пре насипа. Иначе после Другог Светског рата почело је насипање дунавске обале сво до Аде Хује, тиме је сужен Дунав и због тога сада нема воде испод тих лукова.
А ево како данас изгледају стубови:
Данашње слике су снимци екрана са google street view-а.
spatiotecte
Professional
- Učlanjen(a)
- 09.02.2007.
- Poruke
- 16.223
- Pohvaljen
- 19.742
Kad se bude radila rekonstrukcija mosta treba ovu ružnu postojeću rešetku ukloniti i napraviti novu konstrukciju u vidu lukova kao sto je postojala pre rata.
Ovo ima mnogo više šmeka.
Ovo ima mnogo više šmeka.
Nije baš moguće zbog brodova
Та данашња челична конструкција може лепо да изгледа, пример је и мост на Тамишу.
Потребно је оно што ми не знамо. ОДРЖАВАЊЕ
spatiotecte
Professional
- Učlanjen(a)
- 09.02.2007.
- Poruke
- 16.223
- Pohvaljen
- 19.742
Tako je, kad mu dodas one prepuste sa 2x2 trake levo i desno od te resetke onda izgleda malo nezgrapno. Ali luk je ipak lepsa forma od horizontalnog resetkastog nosaca
И ја сам дао своје виђење реконструкције. Генерално друмске приступне саобраћајнице, са високим и танким стубовима који само што се не распадну, по мени доста кваре изглед комплетног моста, који би могао да буде један од симбола града.
Добар пример лучних решетки данас је железнички мост код Остружнице – прилично подсећа на некадашњи мост краља Петра Другог и лепо показује како би то изгледало данас. Ако бисмо хтели да сачувамо све историјске делове, вероватно би најбоље решење било да се направи још један мост(друмски), паралелно са постојећим(железничким), на новим стубовима, најближе, колико је то могуће. Треба о томе што чешће писати и причати – можда неко, ко треба, то једног дана и примети.
Мост Остружница
А ево и још једна занимљивост Панчевца. На левој обали Дунава, прилазни мост дугачак 256 метара, који се састојао од осам распона од по 32 метра, употпуњавао је мостовски комплекс. Данас је ситуација веома слична као некада, да не кажем иста.
Poslednja izmena: