Пошто сам овде залутао истражујући о реконструкцији моста, само бих желео да поделим своје мишљење са вама. Машта ради свашта.
По мом мишљењу, није безбедно вршити делимичну реконструкцију друмског дела Панчевaчког моста, јер је упитно колико би такво решење трајало. Неопходно је срушити постојећу конструкцију и изградити потпуно нови мост, али фазно. Прво би требало уклонити једну страну и изградити широк коловоз са три траке, које би привремено функционисале као четири, док се не заврши друга страна. У периоду изградње требало би максимално повећати путнички железнички саобраћај између станице Крњача и Панчевaчки мост.
Након завршетка прве фазе, саобраћај би се пребацио на новоизграђени део, па би се приступило реконструкцији друге стране. Могуће је да би конфигурација 3+3 траке била сасвим довољна, посебно имајући у виду планирану изградњу моста код Аде Хује.
Железнички мост, с друге стране, не би требало рушити. Довољно је очистити и обновити његове лучне приступне стубове. Приступне саобраћајнице друмског моста требало би пројектовати тако да ти бетонски лукови дођу до изражаја, а не да буду заклоњени новим трасама (како су шумадијске, тако и са банатске стране). Челичну конструкцију железничког дела требало би задржати, наравно уз обнову у мери у којој је неопходна. Тако бисмо добили спој два историјска слоја — моста из 1935. и моста из 1965. године — што би представљало леп допринос очувању историје Београда.
Железнички мост би у таквим условима вероватно имао и знатно дужи животни век, јер би се њиме у будућности одвијао пре свега путнички саобраћај, док би се теретни пребацио на обилазницу око Београда према Панчеву, када се заврши сектор Ц.