Obnovljivi izvori energije
- Začetnik teme Влада
- Datum pokretanja
Mislim da nije baš tako:
If solar covered one percent of the UK it would meet the country’s entire power demand
A solar comparison website is claiming that an area the size of Derby could conceivably supply the UK with all the electricity it needs.www.solarpowerportal.co.uk
Ne volim teorije. Ali potvrdio si ovo što sam napisao, gradimo elektrane gdje ima mesta. Veliki deo terena nije pogodan za izgradnju elektrana (senka i slaba efikasnost, nema vetra, dalekovoda, gradovi i sl.) Međutim, pravila za izgradnju elektrana su jasna. Previše snage na jednom mestu nije moguće. 409 GW je impresivno, u trafostanici nema opreme koja može da izdrži takvu snagu kratkog spoja. A potrošnja u 2009? Nemojte raditi sa tako starim podacima. U to vreme je bila svetska finansijska kriza. Ovo je veoma loš članak ako se oslanjaju na 2009.
Baterije moraju biti blizu trafostanica, dalekovoda ili potrošačkih centara. A mi govorimo o Evropi, a ne o zemljama prepunim ruralnih područja. Baterije su dobre kao kratkoročna pomoć. Za nekoliko dana napajanja ne postoji materijal za ceo svet koji ima tako veliki kapacitet kao ima uranijum u nuklearkama.
Red je da se izvinim, počeo sam da kucam odgovor u busu, i tek sad vidim da je postavljen. Mora da sam slučajno u džepu pritisnuo "post reply".
Inače, sam hteo samo da konstatum da evropske zemlje imaju praznog prostora na pretek. Sigurno dovoljno da bez problema pokriju 1-2% svoje teritorije sa solarnim panelima.
Inače, sam hteo samo da konstatum da evropske zemlje imaju praznog prostora na pretek. Sigurno dovoljno da bez problema pokriju 1-2% svoje teritorije sa solarnim panelima.
Dodao bih da i po gradovima uglavnom ima puno mesta za solarne elektrane, bilo to na krovovima zgrada ili iznad parkinga na otvorenom... Mislim da su u francuskoj čak doneli zakon da svaki novi parking mora da bude natkriven solarnim panelima.
Zašto UK? Ta ruralna područja su daleko od potrošnje. Tamo neće niko kopati kablove, dalekovode
Da prvo nešto raščistimo. Najveća energetska efikasnost od svih instaliranih solarnih elektrana zajedno koju sam iskusio je 71% i to u leto. Dakle, ako imate 1000 MWp, maksimalna snaga tog dana je bila 710 MW, max pola sata. Dakle, ako želite da imate samo solarne elektrane za napajanje grada i baterije, potrebno vam je 4-5x ili više od potrošnje. Dakle, Velika Britanija imala je u linku cifru od 409 GW, tako da vam je potrebno najmanje 2000 GWp panela samo da pokrijete punjenje baterija, grada i korišćenje tokom godine. I moraju da rade veći deo godine. U 2050 potrošnja električne energije biće duplo veća, pa im je potrebno najmanje 4.000 GWp ako žele da imaju pozitivan bilans u svim satima godine. Solarna elektrana ima maksimalnu snagu samo kada je sunce 100% u zenitu elektrane.
Zimi je plen razoran. Da li smo razumeli?
Ali ovo je sve samo teorija. Ne postoji realna studija šta će i koliko će biti elektrana u 2050+ godini. Sve ovo danas sa suncem i vetrom je samo anarhija, a ovakvi članci o 4 kWp su BS za nas inženjere, koji znamo kako funkcioniše elektroenergetski sistem
Da prvo nešto raščistimo. Najveća energetska efikasnost od svih instaliranih solarnih elektrana zajedno koju sam iskusio je 71% i to u leto. Dakle, ako imate 1000 MWp, maksimalna snaga tog dana je bila 710 MW, max pola sata. Dakle, ako želite da imate samo solarne elektrane za napajanje grada i baterije, potrebno vam je 4-5x ili više od potrošnje. Dakle, Velika Britanija imala je u linku cifru od 409 GW, tako da vam je potrebno najmanje 2000 GWp panela samo da pokrijete punjenje baterija, grada i korišćenje tokom godine. I moraju da rade veći deo godine. U 2050 potrošnja električne energije biće duplo veća, pa im je potrebno najmanje 4.000 GWp ako žele da imaju pozitivan bilans u svim satima godine. Solarna elektrana ima maksimalnu snagu samo kada je sunce 100% u zenitu elektrane.
Zimi je plen razoran. Da li smo razumeli?
Ali ovo je sve samo teorija. Ne postoji realna studija šta će i koliko će biti elektrana u 2050+ godini. Sve ovo danas sa suncem i vetrom je samo anarhija, a ovakvi članci o 4 kWp su BS za nas inženjere, koji znamo kako funkcioniše elektroenergetski sistem
Vi inženjeri biste mogli malo da pogledate mapu s vremena na vreme i da se edukuju te o tome odakle se sve kopaju kablove ili postavljaju dalekovodi da bi se Jukej (kad smo već sasvim slučajno na tom primeru) snabdevala sa strujom.
A možda i da pohađajate neki kurs o lepom ponašanju u onlajn komunikaciji.
Vidim da niste u toku. Možda ste tek završili faks pa nemate pojma niočemu, ili ste već u penziji pa ne pratite dešavanja po svetu. Kako god bilo, ekspanzija solarnih elektrana o vetroparkova je ogromna i ne prestaje da raste. Naravno, kao sto nas DusanC stalno podseća, neće u potpunosti zameniti tradicionalne oblike proizvodnje struje, ali da je to samo neka prolazna faza prosto nije tačno.
Toplo preporučujem da bacite malo pogled na statistiku (recimo za Kinu) ili da pogledate šta Norvežani i Englezi grada na sred Severnog mora ili kako se u Australiji obični građani snabdevaju solarnom energijom ili koliko solarnih panela ima na kućama u Nemačkoj...
Evo i moje razmišljanje čisto da se bolje razumemo
Niko ozbiljan ne tvrdi da će solar i vetar omogućiti 100% pokrivanje potreba. To nije realno. Ali svaki procenat koji se SKINE fosilnim gorivima je dobra vest. Nekada će biti 20%, nekada 30%, nekada više, zavisi od države do države i od lokacije. Ostatak biće pokriven ostlaim vrstama, nuklearna energija, hidro (koja je isto tako obnovljiv izvor), ugalj, gas, i to zavisi od država do države.
Neko će reći da to nije ispaltivo, da ne može termo elektrana tek tako da se uključuje i isključuje. Tačno je, nije isplativo, ali u tome je i poenta. NE MORA DA BUDE ISPLATIVIVO. Zaštita prirode nema cenu, emisija CO2 mora da se smanji, razlika će pokriti budžet. I potrošači naravno. Tu se negde nalaze i baterije, one moraju da preuzmu deo kada padne proizvodnja vetro parkova i sunčevih panela. Za sada one su još uvek slabe. koliki deo će preuzeti je rano da se kaže, veliki su otpori, čak i na ovom forumu.
Još jedna stvar koja treba da se shvati je da je sve ovo PROCES, tj TRANZICIJA. Koja će trajati godinama, što brže to bolje, ali ne može prebrzo, tehnički problemi moraju da se reše. Sve što današnji inženjeri smatraju da je teško rešivo, u budućnosti treba da se reši. Nauka i tehnika po nekoj definiciji treba da napreduju, problemi da se rešavaju. Za nas koji volimo prirodu, čist vazduh i zdrav život optimizam nam uliva to što se stvari ipak kreću. Nadamo se da neću da stanu. POšto PROCES treba da se nastavi a problemi savladaju
Niko ozbiljan ne tvrdi da će solar i vetar omogućiti 100% pokrivanje potreba. To nije realno. Ali svaki procenat koji se SKINE fosilnim gorivima je dobra vest. Nekada će biti 20%, nekada 30%, nekada više, zavisi od države do države i od lokacije. Ostatak biće pokriven ostlaim vrstama, nuklearna energija, hidro (koja je isto tako obnovljiv izvor), ugalj, gas, i to zavisi od država do države.
Neko će reći da to nije ispaltivo, da ne može termo elektrana tek tako da se uključuje i isključuje. Tačno je, nije isplativo, ali u tome je i poenta. NE MORA DA BUDE ISPLATIVIVO. Zaštita prirode nema cenu, emisija CO2 mora da se smanji, razlika će pokriti budžet. I potrošači naravno. Tu se negde nalaze i baterije, one moraju da preuzmu deo kada padne proizvodnja vetro parkova i sunčevih panela. Za sada one su još uvek slabe. koliki deo će preuzeti je rano da se kaže, veliki su otpori, čak i na ovom forumu.
Još jedna stvar koja treba da se shvati je da je sve ovo PROCES, tj TRANZICIJA. Koja će trajati godinama, što brže to bolje, ali ne može prebrzo, tehnički problemi moraju da se reše. Sve što današnji inženjeri smatraju da je teško rešivo, u budućnosti treba da se reši. Nauka i tehnika po nekoj definiciji treba da napreduju, problemi da se rešavaju. Za nas koji volimo prirodu, čist vazduh i zdrav život optimizam nam uliva to što se stvari ipak kreću. Nadamo se da neću da stanu. POšto PROCES treba da se nastavi a problemi savladaju
Hvala nensave, lepše si tosročio nego što bi ja umeo.
Ono što bi dodao (odnosi se na isplativost) je da često nailazim na ljude koji nekako odbijaju da shvate da su vetar i sunce apsolutno besplatni izvori energije. Kada se jednom postavi solarni panel ili vetrenjača posle tog inicijalnog troška i održavanja, ne morate više da plaćate neko gorivo.
A svako ko je svojim očima video kako izgleda kopanje i prerada uglja mora da zna da u tome ne može da bude ništa besplatno. Samo kopanje troši (ako se ne varam) oko 30% energije koja će se dobiti iz tog uglja. Da ne pričamo o transportu do elektrane ili o tome kako trujemo našu decu pa ih posle skupo lečimo (ako uspemo da ih izlečimo).
A ne samo da su vetar i sunce besplatni, već su i naši. Ne mora ništa da se uvozi niti može neko da nam zabrani da ih koristimo ili da nas uslovljava cenom našeg vetra ili sunca.
Realno, nema puno drugih načina da Srbija smanji svoju energetsku zavisnost. Nećemo je nikad ukinuti, nažalost, ali zar ne treba da težimo ka tome da ona bude što manja?
Ono što bi dodao (odnosi se na isplativost) je da često nailazim na ljude koji nekako odbijaju da shvate da su vetar i sunce apsolutno besplatni izvori energije. Kada se jednom postavi solarni panel ili vetrenjača posle tog inicijalnog troška i održavanja, ne morate više da plaćate neko gorivo.
A svako ko je svojim očima video kako izgleda kopanje i prerada uglja mora da zna da u tome ne može da bude ništa besplatno. Samo kopanje troši (ako se ne varam) oko 30% energije koja će se dobiti iz tog uglja. Da ne pričamo o transportu do elektrane ili o tome kako trujemo našu decu pa ih posle skupo lečimo (ako uspemo da ih izlečimo).
A ne samo da su vetar i sunce besplatni, već su i naši. Ne mora ništa da se uvozi niti može neko da nam zabrani da ih koristimo ili da nas uslovljava cenom našeg vetra ili sunca.
Realno, nema puno drugih načina da Srbija smanji svoju energetsku zavisnost. Nećemo je nikad ukinuti, nažalost, ali zar ne treba da težimo ka tome da ona bude što manja?
Алтаир
Advanced
- Učlanjen(a)
- 04.04.2021.
- Poruke
- 2.192
- Pohvaljen
- 5.819
Соларни капацитети требају бити најмање 10х већи од просечне потрошње! Акумулатори требају имати могућност да покрију бар 5 дана потрошње у условима када нема сунца и када је облачност изузетно " дебела ". Ако Србија треба нпр 6000 MW инсталисане снаге, онда ће јој требати 60 000 MW ако би хтели све са сунцем да заменимо. Што се тиче акумулатора 5 дана зимске потрошње у максимуму и добијеш износ потребних киловат часова за складиштење! Наравно увек ће део давати хидро, ветро и електране на гас. Па се за толико може смањити рачуница!
boca-ica
Professional
- Učlanjen(a)
- 02.04.2010.
- Poruke
- 10.407
- Pohvaljen
- 5.249
Stvarna promena sa energetske
zavisnosti (siromaštva) u ne ener. zavisnost je u atomskoj centrali. Treba iskoristitii ne članstvo EUa i izgraditi je
Ugasitii Krško, Slovenija postaje naj siromašnija u regionu.
Nije svaka centrrala u svom radnom veku imala havariju
a proizvod čistu - ne zagadjenu energiju.
Opasniije je voziti auto, pa ga svi voze
zavisnosti (siromaštva) u ne ener. zavisnost je u atomskoj centrali. Treba iskoristitii ne članstvo EUa i izgraditi je
Ugasitii Krško, Slovenija postaje naj siromašnija u regionu.
Nije svaka centrrala u svom radnom veku imala havariju
a proizvod čistu - ne zagadjenu energiju.
Opasniije je voziti auto, pa ga svi voze
Неке веома важне ствари бих да напоменем:
1. Не постоји један универзално добар извор енергије на свету већ за сваку државу постоји у једном тренутку инжењерски, економски и политички оптималан енергетски микс који се мења у времену. Због овога решења која се преписују од других никад нису добра;
2. Енергетски биланс једне државе се састоји од енергије за транспорт, за грејање и хлађење и електричне енергије;
3. Не постоји бесплатан извор енергије као ни извор енергије без утицаја на животну средину;
4. Паметне државе планирају енергетику 50 а мудре 100 година унапред;
5. Највећи утицај на развој државе у миру има образовна па онда енергетска стратегија;
6. Кад немаш домаћу производњу енергетских постројења или енергената онда си зависан од других. Ко ти продаје енергенте или делове за електране тај те држи у џепу;
7. Појединачни озбиљни енергетски пројекти се реализују не мање од 10 година и не мање од ЕУР1.000.000.000.
8. LCOE (Levelised Cost Of Electricity) - Просечна цена електричне енергије из одређеног извора је иако ОК као параметар за упоређивање проблем пошто сви лажу приликом њеног обрачуна (нпр. упоређују солар са хидро или нуклеарном али за период од 20 година, не укључују цену збрињавања отпада од соларних итд.).
Сад што се тиче Србије:
1. Енергија транспорта као и грејања и хлађења је 100% необновљива а електрична енергија око 70%;
2. По глави становника смо богати потенцијалним капацитетима реверзибилних електрана;
3. Искоришћеност потенцијала хидроелектрана нам је преко 80%, нема се где још много нових градити;
4. Рачунајте годишњу расположивост соларне електране у Србији у првих 5 година са 15 до 18% а ветро 20% до 28%. После пада због одржавања.
Што се тиче специфичних извора:
1. Солар - висока иницијална улагања, мали оперативни трошкови, балансирање кошта од 3 до 10х више од саме електране, век 30год, доминантно нерециклабилни отпад;
2. Ветар - висока иницијална улагања, мали оперативни трошкови у првих 7 год а после те уби одржавање, балансирање кошта од 5 до 10х више од саме електране, век 20год, нерециклабилна је елиса;
3. Хидро - висока иницијална улагања, мали оперативни трошкови, ако буде сушна година биће скупо, век 100год, доминантно нерециклабилни отпад;
4. Гасна електрана - ниска иницијална улагања, средњи оперативни трошкови, осетљива на цену и расположивост гаса, век 40год, осим бетона све остало рециклабилни отпад;
5. Електрана на угаљ - средња иницијална улагања, средњи оперативни трошкови, осетљива на цену и расположивост угља као и еколошке таксе, век 40год, осим бетона све остало рециклабилни отпад;
6. Нуклеарна електрана - висока иницијална улагања, ниски оперативни трошкови, век 80год, осим бетона све остало рециклабилни отпад, спољнополитички проблем за набавку.
Све сам ово рекао да би вам било јасно да нема магичног решења већ да се оптимално решење за сваку државу сваке године мења у инжењерском, економском и политичком простору као и да ће они који буду имали стручнији инжењерски, економски и политички систем и кадар боље проћи.
1. Не постоји један универзално добар извор енергије на свету већ за сваку државу постоји у једном тренутку инжењерски, економски и политички оптималан енергетски микс који се мења у времену. Због овога решења која се преписују од других никад нису добра;
2. Енергетски биланс једне државе се састоји од енергије за транспорт, за грејање и хлађење и електричне енергије;
3. Не постоји бесплатан извор енергије као ни извор енергије без утицаја на животну средину;
4. Паметне државе планирају енергетику 50 а мудре 100 година унапред;
5. Највећи утицај на развој државе у миру има образовна па онда енергетска стратегија;
6. Кад немаш домаћу производњу енергетских постројења или енергената онда си зависан од других. Ко ти продаје енергенте или делове за електране тај те држи у џепу;
7. Појединачни озбиљни енергетски пројекти се реализују не мање од 10 година и не мање од ЕУР1.000.000.000.
8. LCOE (Levelised Cost Of Electricity) - Просечна цена електричне енергије из одређеног извора је иако ОК као параметар за упоређивање проблем пошто сви лажу приликом њеног обрачуна (нпр. упоређују солар са хидро или нуклеарном али за период од 20 година, не укључују цену збрињавања отпада од соларних итд.).
Сад што се тиче Србије:
1. Енергија транспорта као и грејања и хлађења је 100% необновљива а електрична енергија око 70%;
2. По глави становника смо богати потенцијалним капацитетима реверзибилних електрана;
3. Искоришћеност потенцијала хидроелектрана нам је преко 80%, нема се где још много нових градити;
4. Рачунајте годишњу расположивост соларне електране у Србији у првих 5 година са 15 до 18% а ветро 20% до 28%. После пада због одржавања.
Што се тиче специфичних извора:
1. Солар - висока иницијална улагања, мали оперативни трошкови, балансирање кошта од 3 до 10х више од саме електране, век 30год, доминантно нерециклабилни отпад;
2. Ветар - висока иницијална улагања, мали оперативни трошкови у првих 7 год а после те уби одржавање, балансирање кошта од 5 до 10х више од саме електране, век 20год, нерециклабилна је елиса;
3. Хидро - висока иницијална улагања, мали оперативни трошкови, ако буде сушна година биће скупо, век 100год, доминантно нерециклабилни отпад;
4. Гасна електрана - ниска иницијална улагања, средњи оперативни трошкови, осетљива на цену и расположивост гаса, век 40год, осим бетона све остало рециклабилни отпад;
5. Електрана на угаљ - средња иницијална улагања, средњи оперативни трошкови, осетљива на цену и расположивост угља као и еколошке таксе, век 40год, осим бетона све остало рециклабилни отпад;
6. Нуклеарна електрана - висока иницијална улагања, ниски оперативни трошкови, век 80год, осим бетона све остало рециклабилни отпад, спољнополитички проблем за набавку.
Све сам ово рекао да би вам било јасно да нема магичног решења већ да се оптимално решење за сваку државу сваке године мења у инжењерском, економском и политичком простору као и да ће они који буду имали стручнији инжењерски, економски и политички систем и кадар боље проћи.
Veoma zanimljivo, hvala Dusane.
Inače, neke stvari koje pre deset godina nismo mogli da reciklirani, danas možemo. Već sad se pojavljuju metode za reciklažu solarnih panela (kao i otpada iz njihove proizvodnje) i elisa od vetrenjača.
Još jedna zanimljiva dinamika trenutno u svetu odnosi se na drastične promene u ceni određenih proizvoda. Ono što je nekada bilo skupo, postaje jeftino. Tako da je već u nekim delovima sveta jeftinije izgraditi novi vetropark nego nastaviti sa operacijom postojećeg gasnog postrojenja (naravno, to sve zavisi od mnogih stvari i jedna stvar ne može da zameni drugu - to samo govori o rangu cena).
Treća stvar koju ljudi stalno zaborave je decentralizacija. Kada bi, hipotetički, svako domaćinstvo u Srbiji imalo kućnu bateriju, to bi drastično promenilo varijacije u dnevnoj potrošnji. U Americi se već danas električni školski autobusi koriste kao baterije za skladištenje električne energije za mrežu kada nisu u upotrebi (drugim rečima, imaju drugu funkciju kao baterije).
Poslednje što ću reći je da se tehnologije veoma brzo razvijaju. Pre desetak godina su solarna i energija od vetra stvarno bile za ismejavanje. Skupe instalacije, bez mogućnosti skladištenja... Sada na tim tehnologijama i propratnim sistemima za skladištenje energije radi maltene ceo svet (hajde budimo realni, Kinezi i Ameri), a računice se menjaju iz godine u godinu.
Inače, neke stvari koje pre deset godina nismo mogli da reciklirani, danas možemo. Već sad se pojavljuju metode za reciklažu solarnih panela (kao i otpada iz njihove proizvodnje) i elisa od vetrenjača.
Još jedna zanimljiva dinamika trenutno u svetu odnosi se na drastične promene u ceni određenih proizvoda. Ono što je nekada bilo skupo, postaje jeftino. Tako da je već u nekim delovima sveta jeftinije izgraditi novi vetropark nego nastaviti sa operacijom postojećeg gasnog postrojenja (naravno, to sve zavisi od mnogih stvari i jedna stvar ne može da zameni drugu - to samo govori o rangu cena).
Treća stvar koju ljudi stalno zaborave je decentralizacija. Kada bi, hipotetički, svako domaćinstvo u Srbiji imalo kućnu bateriju, to bi drastično promenilo varijacije u dnevnoj potrošnji. U Americi se već danas električni školski autobusi koriste kao baterije za skladištenje električne energije za mrežu kada nisu u upotrebi (drugim rečima, imaju drugu funkciju kao baterije).
Poslednje što ću reći je da se tehnologije veoma brzo razvijaju. Pre desetak godina su solarna i energija od vetra stvarno bile za ismejavanje. Skupe instalacije, bez mogućnosti skladištenja... Sada na tim tehnologijama i propratnim sistemima za skladištenje energije radi maltene ceo svet (hajde budimo realni, Kinezi i Ameri), a računice se menjaju iz godine u godinu.
Post skriptum: Čak i Zimbabve gradi (doduše malu) geotermalnu elektranu koja koristi tehnologiju sa dva ciklusa (binary cycle geothermal), gde toplota koja stiže ne mora da bude toliko visoka kao, recimo, u postrojenjima na Islandu.
www.downtoearth.org.in
Zimbabwe to construct first utility geothermal power plant
Zimbabwe announced that it will construct its first utility-scale geothermal energy Independent Power Producer (IPP) and support the reduction of greenhouse Gas
Да, користи се органски Ранкинов циклус https://en.wikipedia.org/wiki/Organic_Rankine_cycle, код нас је било више инвеститора који су се интересовали да направе геотермалку у Врањској Бањи, последњи ваљда кинези, али проблеми геотермалки су:Post skriptum: Čak i Zimbabve gradi (doduše malu) geotermalnu elektranu koja koristi tehnologiju sa dva ciklusa (binary cycle geothermal), gde toplota koja stiže ne mora da bude toliko visoka kao, recimo, u postrojenjima na Islandu.
Zimbabwe to construct first utility geothermal power plant
Zimbabwe announced that it will construct its first utility-scale geothermal energy Independent Power Producer (IPP) and support the reduction of greenhouse Gas
- издашност извора тако да мора да се инјектује флуид кроз други бунар,
- велика количина нечистоћа које запушавају бунаре и измењивач топлоте,
- неопходност близине реке као топлотног понора да би имале прихватљиву ефикасност.
Dart
Advanced
- Učlanjen(a)
- 13.09.2018.
- Poruke
- 3.003
- Pohvaljen
- 4.075
I za binarni ciklus su potrebne relativno visoke temperature vode/pare. Ne znam za Zimbabve, ali u Hrvatskoj je geotermalna elektrana na bušotini sa temperaturom 172C i 110 litara u sekundi.
Mi nemamo tako visoke temperature, mada nismo tako duboko ni bušili. Dakle potencijal postoji, ali potrebna su detaljna istraživanja. Vranjska Banja je trenutno najbolji kandidat gde jedna busotina ima oko 120c i 20 litara u sekundi, i jos par izdašnijih busotina ali sa manjom temperaturnom vode...
Mi nemamo tako visoke temperature, mada nismo tako duboko ni bušili. Dakle potencijal postoji, ali potrebna su detaljna istraživanja. Vranjska Banja je trenutno najbolji kandidat gde jedna busotina ima oko 120c i 20 litara u sekundi, i jos par izdašnijih busotina ali sa manjom temperaturnom vode...
To sve zavisi od toga kakav je sistem. Postoje i sistemi sa zatvorenim ciklusima, gde prljavština ili izdašnost izvora nisu problemi.
Inače, svaki oblik proizvodnje ima neke probleme.
Ja bih pre rekao da su kod nas problemi vrste:
- Spora, neefikasna i zastarela birokratija.
- Neodlučnost i korumpiranost (a da ne govorim o stručnosti) političkih aktera na svim nivoima.
- Potreba da svaki projekat mora "nekome" da bude od neke "koristi".
-Nedostatak svesti političkih aktera o stvarnim potrebama građana.
Mogao bi ovako ceo dan.
Mislim da postoje (trenutno) eksperimentalni sistemi koji rade i na temperaturama ispod 100 stepeni.
Velike elektrane se uvek grade u blizini prenosnog sistema jer ima dosta protivljenja izgradnji novih dalekovoda. I umesto izgradnje novih dalekovoda, danas elektroenergetski sistem radi kot promenljivi kapacitet dalekovoda koji zavisi od temperature provodnika, a ne od izračunate toplotne struje. Pored toga, ugrađuju se „vrući provodnici”, koji zbog toga imaju manji progib. Sa 4 kWp na krovovima ništa ne pomažemo, samo je potrošnja iz prenosne mreže u određenim satima manja. Time se povećava balansiranje elektrana u prenosnoj mreži, u suprotnom elektroenergetski sistem dolazi u "black out" , pošto solarne elektrane ne održavaju napon i frekvenciju na 400 V. Pa ne znam šta tebi smeta, i šta ja ne znam? Dao sam ti proračun i pokazao da solarne elektrane imaju veoma slabu efikasnost, pa se na njih ne možeš osloniti. Ja ne teoretiziram i ne čitam amaterske članke. Znam šta je žetva električne energije i sa kakvim problemima se danas suočava elektroenergetski sistem. Ali ako je ova stranica samo za dobro pisanje, prestaću
Nije tako loše. Samo polovina Krškog je slovenačka. Dakle 345 MW neto. Jedini problem bi bila ručna rezerva za najveći generator (sa oko 280, na 543 MW, model za izračunavanje rezerve snage za Krško je drugačiji nego što bi bio za Šoštanj) , što bi se povećalo, a samim tim i troškove sistemskih usluga.
Алтаир
Advanced
- Učlanjen(a)
- 04.04.2021.
- Poruke
- 2.192
- Pohvaljen
- 5.819
Србија се не може ослонити на соларне и ветро електране, то никад не може бити стабилан систем. Наша предност су биле ТЕ е сад што угаљ није најбољег квалитета је друга ствар. У хидро систему нема још много могућности за напредак. Од атомске нема ништа јер не постоји ни кадар. Тако да нам се лоше пише. Човек је све лепо објаснио, али " зелена " агенда која то у ствари није ће нам направити хаос. Приватна домаћинства се могу пребацити на солар, ветар, парне и гасне генераторе али људи у градовима и индустрија не могу!
boca-ica
Professional
- Učlanjen(a)
- 02.04.2010.
- Poruke
- 10.407
- Pohvaljen
- 5.249
Istiskivanje domacinstva sa mreže služi samo radi povecanja količine struje za izvoz i industriju jer tako donosi prodavcu bitno veći profiit grubo prisvajajuci stavku u smislu minule investicije domacinstva u taj sistem.
Verovatno se prosto nekako nismo razumeli. Ja sam prvobitno hteo samo da pokažem da u gusto naseljenoj Evropi ne samo da ima mesta za solarne elektrane, već da ga ima na pretek. Verujem da sam to uspešno uradio.
E sad, kada je u pitanju efikasnost solarnih panela ili da li možemo na njih da se "oslonimo", u to nisam hteo preterano da ulazim pošto, kao što sam već rekao, nije poenta da solarna energija zameni bilo koji drugi izvor.
A o tome da li su isplativi, mislim da dovoljno govori njihov eksponencijalni rast u svetu u zadnjih desetak godina:
Installed solar energy capacity
Cumulative installed solar capacity, measured in gigawatts (GW).
ourworldindata.org
Ne bi hladnokrvni kapitalisti ulagali pare u to da nema zarade.
Šta da se radi, osim da se plače nad sudbinom. Kada se ne razmišlja na vreme dolaziš do ovakve situacije. Nisi gradio kapacitete, i sada ostaješ sa prstom u usta. Da se nije ratovalo mogli smo da gladimo nukleraki, dok se još moglo. Sada ništa. Svet se prebacuje postepeno na "zelene izvore", ko ne uspe, ostaće na repu događanja.
Ostaje mogućnost uvoza struje, nama je BiH , d ane kažem republika srpska jedan dodatni izvor i osiguranje. Solarne elektrane mogu malo da pripomognu, da otkinu uvozu neki procenat.
E, još kad bi se proizvodili solarni paneli kod nas, uz propratni baterijsku podršku... Gde bi nam kraj bio?