Šta je novo?

Obnovljivi izvori energije

Ne znam po kojim parametrima Mali ovo ocenjuje kao najveću investiciju u OIE u Evropi... Možda po tome što ćemo skuplje platiti MW kapaciteta nego bilo ko drugi.
 
Ovo je sa baterijama?
100% offgrid su izuzetno skupi. Nije zezanje.
 
Пре пар страна сам писао о овој "самобалансирајућој" електрани:
Баш напротив, то како се уградити је најмањи проблем и баш зато што се овакви пројекти лако и брзо реализују брза је и реализација "уградње" за разлику од озбиљних енергетских пројеката, опет пример Србија и свет:
Свет 1GWp солара + 4,1GWh батерија УСД1.400.000.000
Србија 1,2GWp солара + 0,4GWh батерија ЕУР1.400.000.000

ПС. измена због грешке, помешах бројке из чланка.

ППС. Исти је испоручилац батерија у оба случаја, Тесла.


Само да скренем пажњу на специфичности овог пројекта:
1. 0,4GWh батерија значи да можете повлачити 1GW електричне енергије 0,4 часа тј 24 минута тако да то није "offgrid";
2. Да овај капацитет ОИЕ не би правио економску штету неопходна је и даље реверзибилна хидро електрана тј. изгледа да планирају да РХЕ ББашта и будућа РХЕ Бистрица примарно раде за ову соларку;
3. Ово ништа није поклон већ се плаћа из кредита а услове кредита још не знамо. Количина новца је најмање УСД 3млрд. за сада (РХЕ Бистрица + 1GW солар + батерије) без експропријације и инвестиције у мрежу за нешто што је по годишњој производњи енергије мање од 200МW гасне електране.
 
за нешто што је по годишњој производњи енергије мање од 200МW гасне електране.
Doduše, svaki MW tog gasa mora da se uveze, plati, skladišti... Samo da bi ga spalili i iskoristili svega pola njegove energije za struju. Dok je sunce koje pada na teritoriju republike Srbije naše i besplatno.
 
Doduše, svaki MW tog gasa mora da se uveze, plati, skladišti... Samo da bi ga spalili i iskoristili svega pola njegove energije za struju. Dok je sunce koje pada na teritoriju republike Srbije naše i besplatno.
Јесте Сунце бесплатно али су зато инвестициони трошкови велики. Овде је све однос између укупних (инвестиционих и оперативних) трошкова две технологије по произведеном МWh у току радног века.

За разлику УСД3млрд кредита наспрам УСД300млн за гасну (https://www.nis.rs/project/te-to-pancevo) се купи доста гаса а још остане пара од експропријације и рада РХЕ Б Башта. Гасна електрана је когенеративна, даљинско грејање драстично смањује загађење од индивидуалних ложишта.

Не заборавити да Србија реализацијом квалитетне биогасне стратегије за делић трошкова предложеног пројекта може да произведе 5 до 10 ТWh биогаса али то не одговара увозничком лобију.

Цела предност предложене конструкције је што ће изградити РХЕ Бистрица.
 
Ne, naravno. Apsolutno se slažem da su OIE skupi (i da ih mi plaćamo skuplje nego neke bolje uređene zemlje). Zapravo, poenta mog posta nije bila da se suprotstavim tvom postu.

Mada treba dodati da biogas nije bez svojih problema.
 
ako sam dobro razumeo investira su u sunanu elektranu od 1GW. To je skoro jedna petina ukupnog našeg kapaciteta, naravno ako je to stvarno tako i ako se projekat relaizuje. Ja bih to pohvalio, veoma ambiociozno. Problem sa PV i vetro elektranama je što traže visoku početnu investiciju, iako se tvrdi da su cene panela sve jeftinje, ali operativni troškovi su veoma mali čak i beznačajni u nekim sluajevima. Kolektori treba da traju minimum 40 godina sa manjim gubitkom u efikanosti, ne znam gde i o d koga će ih nabaviti. Baterije? to je već nepoznata teritorija, zasada se u većeoj meri instaliraju u mreže Australije i kalifornije. Čekaju se rezultati.
Iako više volim individualne kućne sunčeve centrale, ipak ću pohvaliti ovu inicijativu. Svet se polako odmiče od fosilnih goriva, i gas e u jednom trenutku postati previše skup a i pitanje je kako ćemo do njega, gasovodi vode kroz različite države. Treba razišljati unapred
 
ako sam dobro razumeo investira su u sunanu elektranu od 1GW. To je skoro jedna petina ukupnog našeg kapaciteta, naravno ako je to stvarno tako i ako se projekat relaizuje. Ja bih to pohvalio, veoma ambiociozno. Problem sa PV i vetro elektranama je što traže visoku početnu investiciju, iako se tvrdi da su cene panela sve jeftinje, ali operativni troškovi su veoma mali čak i beznačajni u nekim sluajevima. Kolektori treba da traju minimum 40 godina sa manjim gubitkom u efikanosti, ne znam gde i o d koga će ih nabaviti. Baterije? to je već nepoznata teritorija, zasada se u većeoj meri instaliraju u mreže Australije i kalifornije. Čekaju se rezultati.
Iako više volim individualne kućne sunčeve centrale, ipak ću pohvaliti ovu inicijativu. Svet se polako odmiče od fosilnih goriva, i gas e u jednom trenutku postati previše skup a i pitanje je kako ćemo do njega, gasovodi vode kroz različite države. Treba razišljati unapred
Енергија је важна, не снага кад се упоређују извори енергије, да не би ишли превише у бабе и жабе.

Значи 1GW солара у Србији даје око 1,5ТWh а наша годишња производња је око 35ТWh тако да ће ова електрана производити до 5% годишње производње тј. треба нам још барем 10х оваквих али имамо РХЕ капацитета за још највише 2 (Ђердап 3) те онда причамо о додатних 200GWh батерија (да издрже 2 дана). УСД8мил/20МWh су данас тј. треба УСД80млрд сваких ајд да будем широке руке 30 година. https://www.tesla.com/megapack/design

Не скалира предложено техноекономско решење а суноврат цена батерија не може у бесконачност поготово што је потражња виша од понуде.

Што се века опреме тиче ово су захтеви из јавног позива наведеног у претходним порукама:
"6.1 соларних панела дугог животног века, високе ефикасности и мале деградације производње, која током 30 година експлоатације неће пасти испод 82% од почетног капацитета,
6.3 инвертора дугог животног века и високе ефикасности (преко 98.5%), које производни компанија која је инсталирала преко 10,000 MW својих инвертора"

"3. Гарантни рок кључних компоненти опреме – 30 бодова:
(1) Гарантни рок соларних панела (у годинама) – 6 бодова (минимално 2 године);
(2) Гарантни рок система за постављање соларних панела (у годинама) – 6 бодова (минимално 2 године);
(3) Гарантни рок инвертора (у годинама ) – 6 бодова (минимално 2 године);
(4) Гарантни рок енергетских трансформатора (у годинама) – 6 бодова (минимално 2 године);
(5) Гарантни рок батеријских система (у годинама) – 6 бодова (минимално 2 године).
Критеријум се доказује изјавом произвођача опреме."
 
Нешто текућих информација о РХЕ Бистрица:

"Na prikazanoj generalnoj dispoziciji objekata RHE Bistrica može se videti razuđenost i prostor koji obuhvata. Interesantno je da u slučaju RHE Bistrice korisna zapremina akumulacije iznosi 70 miliona m3, dok se u slučaju RHE Đerdapa 3, za prvu fazu koja je slične snage, radi o zapremini od 18,5 miliona m3. Ukoliko zapreminu akumulacije u slučaju RHE posmatramo kao ekvivalent bateriji, jasno je da je RHE Bistrica četiri puta većeg kapaciteta u odnosu na RHE Đerdap 3.

Ključno je da, na osnovu izvršenih energetsko-tržišnih analiza, RHE Bistrica svojim radom stvara mogućnosti za uključenje 1.500 MW obnovljivih varijabilnih izvora o kojima se sve više priča i koji, bez izgradnje RHE Bistrica, ne mogu da uđu u pogon."

 
Poslednja izmena:
Ово 1500 МW OИЕ је доста паушална цифра. Није исто да ли је у питању ветро или солар, па да ли је солар са помоћним батеријама, да ли је сконцентрисан солар на једном месту или више мањих електрана географски добро расподељених.

Али рецимо да се држимо ових бројки долазимо до тога да након изградње електране о којој се претходно дискутовало остане 500 МW слободног капацитета за балансирање ОИЕ. Дакле када се размишља о капацитетима ОИЕ најважнији параметар је могућност балансирања.

Због тога треба бити јако опрезан и апсолутнии приоритет дати купцима произвођачима што у привреди што домаћинствима.

Свака част инвеститорима који желе да праве електране и извозе зелену енергију али мислим да нама више користе инвеститори који би довели неку производњу, користе зелену енергију а извозе готове производе а најбоље би било да се створи таква клима да наши људи буду власници правних лица који су купци произвођачи.
 
  • Sviđa mi se
Reagovanja: ink
Treba dodati da postojeći (hidro) i budući (gas, geotermal, itd.) proizvođači mogu da imaju balansirajuću ulogu kada su u pitanju OIE.
 
Ово 1500 МW OИЕ је доста паушална цифра. Није исто да ли је у питању ветро или солар, па да ли је солар са помоћним батеријама, да ли је сконцентрисан солар на једном месту или више мањих електрана географски добро расподељених.
...
РХЕ Бистрица је око 600МW инсталисане снаге тако да је опасно омашена цифра кад би се гледала сама РХЕ Бистрица. Због тренутног ОИЕ наратива се сви бацају цифрама али би тачно било да РХЕ Бистрица омогућава да цео ЕЕ систем Србије профитабилно може да користи 1000 МW енергије из солара и ветра а са губицима (на штету производње из хидроелектана) и више.

Иначе ветар је гори од солара за балансирање и билансирање пошто је далеко непредвидљивији.
 
Zamisli neki IoT sistem koji može da pomogne balansiranju mreže, neki crowd balancing. Npr nakačiš bojlere u 10 % domaćinstava (preko 200 hiljada u Srbiji) na neki smart prekidač kojim je moguće centralizovano upravljati, naravno kada korisnik to želi. I zauzvrat mu smanjiš račun za struju proporcionalno njegovom udelu u balansiranju. Nek samo 50% bude available, to je 100k bojlera, po 1.5kw, to je 150MW potencijala. Nek taj uređaj košta 100 evra po domaćinstvu, to je 20M, i nek sva ostala infrastruktura košta toliko, opet sitnica u odnosu na izgradnju reverzibilne elektrane. Plus se ista stvar može primeniti i kod prozjumera, pošalji signal inverteru da prestane vraćanje struje u mrežu...
 
  • Sviđa mi se
Reagovanja: ink
Zamisli neki IoT sistem koji može da pomogne balansiranju mreže, neki crowd balancing. Npr nakačiš bojlere u 10 % domaćinstava (preko 200 hiljada u Srbiji) na neki smart prekidač kojim je moguće centralizovano upravljati, naravno kada korisnik to želi. I zauzvrat mu smanjiš račun za struju proporcionalno njegovom udelu u balansiranju. Nek samo 50% bude available, to je 100k bojlera, po 1.5kw, to je 150MW potencijala. Nek taj uređaj košta 100 evra po domaćinstvu, to je 20M, i nek sva ostala infrastruktura košta toliko, opet sitnica u odnosu na izgradnju reverzibilne elektrane. Plus se ista stvar može primeniti i kod prozjumera, pošalji signal inverteru da prestane vraćanje struje u mrežu...
Зато сада имамо дневну и ноћну цену електричне енергије као и сигнал са уклопног сата којим се преко склопке већи потрошачи у домаћинству (бојлери, веш машине итд.) пале само ноћу. Пошто ће неуправљиви извори електричне енергије (солар и ветар) драстично утицати на производну цену електричне енергије у току дана у свету се са паметним бројилима тежи преласку на динамичку цене електричне енергије (променљива на сваких 15мин.) тј. да као купац можете поставити неки уређај у кући да се пали само када је цена испод одређеног нивоа. Мислим да ова нова паметна бројила код нас ово могу. Такође систем може омогућити да и аутоматски бирате од кога ћете у том тренутку набављати енергију.

Механизам динамичке цене треба да доведе да кад има вишка енергије њој опадне цена и онда су потрошачи подстакнути да више троше а кад има мањка цена ће расти а онда ће потрошачи смањивати потрошњу.

Овај механизам снижава трошкове балансирања.

Dynamic electricity tariffs: Designing reasonable pricing schemes for private households
 
Poslednja izmena:
 
Zašto uzimamo strane kredite,zašto ne raspišemo domaće obveznice, uz soloidan prinos,da isključivo fizička domaća lica,ulože svoju uštedjevinu,umesto što je daju stranim bankama uz mizeran prinos?
 
Zašto uzimamo strane kredite,zašto ne raspišemo domaće obveznice, uz soloidan prinos,da isključivo fizička domaća lica,ulože svoju uštedjevinu,umesto što je daju stranim bankama uz mizeran prinos?
Isti odgovor kao i svako drugo "zašto" u našem društvu.
 
Ovde je najveću novčanu efikasnost, imaju takse,nameti,tarife i ostala pogubna sredstva po strujomer.
 
Zašto uzimamo strane kredite,zašto ne raspišemo domaće obveznice, uz soloidan prinos,da isključivo fizička domaća lica,ulože svoju uštedjevinu,umesto što je daju stranim bankama uz mizeran prinos?
Држава редовно емитује обвезнице које свако може да купи, обично преко домаћих банака или брокера

Ствар је само у томе да већина људи или није финансијски писмена или не верује држави (најчешће оба), или радије улаже паре у нешто што се више исплати и опипљивије је (некретнине)
 
Nažalost,postoje limiti.
Treba proveriti,ali mislim da je minimum 80-100.000 evra ulog.
Takođe,mislim na sve one koji ne mogu ds kupe stan,imaju do 20-30 evra,na primer.
 
Jeste gledali koja ja kamata za stedne obaveznice, trenutno Mobi Banka daje 4% kamatu na stednju po vidjenju, sto znaci da mozes svakog trenutka da povuces novac, ne moras da cekas neki poseban datum.
 
Vrh