Šta je novo?

Obnovljivi izvori energije

Već u prvih nekoliko minuta se u tom klipu pojavljuju nelogičnosti. Nisam još gledao dalje ali analiza sama po sebi ne može da bude ispravna ako je zasnovana na lošim računicama.

Te loše računice proističu iz jednog ne shvatanja razlike između obnovljivih i neobnovljivih izvora energije. Vetroparkovi i solarne elektrane koriste bukvalno besplatnu energiju, za razliku od gasnih turbina koje moraju stalno da se "hrane" gasom (koji mora da se eksploatiše obradi i preveze do elektrane). Da ne pričamo o gubicima u samoj turbini, koji su ogromni. Isto važi za benzin u kolima sa motorima na unutrašnje sagorevanje - gde svega trećina od kupljenog (tj. ekspolatisanog, prerađenog i prevezenog) goriva pokreće vaše vozilo. Dve trećine svakog kupljenog litra benzina svi mi skoro pa bukvalno bacamo u đubre (ali ne samo u đubre, već i u pluća naše dece).
 
  • Sviđa mi se
Reagovanja: zzz
Zanimljiva vest. Carlton Energy su dobili dozvole da izgrade najveću bateriju na svetu, kao i pogon za "zeleni vodonik". U članku se takođe pominje izgradnja sistema za skladištenje električne energije po principu "tečni vazduh".


Evo i jedan članak o natrijumskim baterijama:

 
Izvinjavam se ako nije mesto za ovo pitanje. Kakav je treuntni status subvencija za solarne panele za Beograd? Interesujem se za Čukaricu i sve mi liči da je ceo koncept subvencija u Beogradu zamro.
 
Ma nema ništa od toga, princip je da se opštine javljaju na konkurs vlade pa onda te opštine dele ta sredstva, koja su uzgred budi rečeno mala.

To u prevodu znači ako tvoja opština nije konkurisala-ništa od subvencije.
Mada lepo zvuči na vestima
 
Vlada tera dalje sa izgradnjom solarnih elektrana:

Пошто постоји ограничен капацитет интеграције ветра и солара у наш електро енергетски систем онда:
1. Ограничиш снагу прикључка за купца произвођача за грађанство и привреду;
2. Онемогућиш план инвестиција ЕПС у ОИЕ;
3. Договориш директно посао са извођачем по избору.

Солар 1 GW и није проблем, али је још и ветар 1GW у истој игри па још и аукције за солар и ветар 1,2GW за следеће 3 год.

https://www.energy.gov/eere/articles/confronting-duck-curve-how-address-over-generation-solar-energy

Да поновим оно што сам рекао једном од креатора ИНКЕП-а: "То што сте замислили је технички могуће али је упитно да ли је економски оправдано."

EDIT: kapiram da će među najpovoljnijim ponudama biti neke kineske firme.
О немојте бити кратког памћења, а за бонус поене погледајте буџет пројекта онда и сад ;)
2020:
2012:
 
Poslednja izmena:
Vlada tera dalje sa izgradnjom solarnih elektrana:


EDIT: kapiram da će među najpovoljnijim ponudama biti neke kineske firme.
https://www.mre.gov.rs/extfile/sr/1604/ЈП за избор стратешког партнера.pdf

https://www.mre.gov.rs/extfile/sr/1169/Polazne osnovePREIMEE-2028-2023-MRE..pdf

Неки ред величине:
Производња 1GWx365x24x0,17=1,5TWh/god (Србија за сад троши око 35TWh/god)
Површина 20km^2
Тежина само панела 1.000.000.000W / 20W/kg = 50.000т
Буџет: ЕУР 1.400М
Радни век: 30+ год.

Нпр. РХЕ Бистрица :
Производња 1,1TWh/god
Буџет: ЕУР 835М
Радни век: 100+ год.
Додатна корист: па РХЕ је реверзибилна хидро електрана, може да складишти 520GWh јефтине електричне енергије из увоза и после да је прода.

Да, тачно је да се најзад кренуло са разговорима о изградњи РХЕ Бистрица, али је и даље тачно да је тај пројекат још од 1995 сваке године избациван од стране власти из списка пројеката ЕПС-а који би били финансирани сопственим средствима ЕПС-а.
 
Неки ред величине:
Производња 1GWx365x24x0,17=1,5TWh/god (Србија за сад троши око 35TWh/god)

Da, malo je poražavajuća činjenica da ovo pokriva samo oko 5% domaće potrošnje (u najboljim uslovima).
 
Da, malo je poražavajuća činjenica da ovo pokriva samo oko 5% domaće potrošnje (u najboljim uslovima).
Да, људима се намерно приказује само снага интермитентних система али све је у ствари у количини произведене енергије.

Било је боље да смо стварно подржали грађане да постану купци потрошачи па би имали преко 200.000 кровова са по 20kWр солара, где би се енергија трошила тамо где се и производи унутар дистрибутивне мреже, без оптерећења транспортног система који сад морамо да дограђујемо.

Солар је још добар, спушта вршну потрошњу и некако се може планирати, али национални пројекат 1GW ветра + лицитације за још 1GW ветра у следеће 3 године ће онемогућити систему да омогући велику количину купаца потрошача а да не причам о комплексности и трошку балансирања таквог извора енергије.
 

 
Ukratko, gradi se elektromreža koja će Južni banat da poveže sa Surčinom preko Pančeva, Palilule i Zemuna, i to priključivanjem i vetroparkova na mrežu.
 
Da li neko moze da mi objasni kako da obracunam potrosnju plina? Na meraču za plin, ili kako se vec zove taj uredjaj, na brojcaniku su sledece cifre 04998 i onda kao zaokruzeno crvenim zadnja tri broja 335 u produzetku pise m3. Negde sam procitala da je u Austriji kw/h 0,16e. Sledece sto me interesuje je da li kada se sa 04998 pomeri na 04999 to znaci da je potrosen 1m3?
 
Veoma zanimljiva vest o Ziđinu:


Iz ovog članka deluje kao predobra vest... Da li je zaista moguće da je to sve tako dobro kako zvuči na prvu loptu?
 
Veoma zanimljiva vest o Ziđinu:


Iz ovog članka deluje kao predobra vest... Da li je zaista moguće da je to sve tako dobro kako zvuči na prvu loptu?
Та улагања у Бору и Смедереву су последица СВАМ https://duckduckgo.com/?q=cbam&ia=web

Добра су за те инвеститоре али пошто се неће скинути са мреже и ЕПС и даље има обавезу да буде резервни испоручилац а због велике снаге тих потрошача мораће нека електрана да стално седи у резерви што кошта те мислим да ће се трошкови пребацити на остале потрошаче.

Да ЕПС нема обавезу да буде резервни испоручилац за приватне фирме већ само за становништво и државна предузећа а приватне фирме нек то набаве комерцијалним уговорима то би била друга ствар.

Да појасним: Ако све приватне фирме инвестирају у солар са батеријама те 99,9% годишње имају тај извор електричне енергије али због оних 0,1% морају да имају резервног испоручиоца онда тај резервни испоручилац мора стално на леру да држи барем 3GW инсталисаних капацитета и по тренутним законима му се то не плаћа пошто није испоручио енергију. Ти капацитети имају и даље трошкове када не раде тако да је овај систем неодржив на дужи рок а цена тих 0,1% би морала да буде стотинама пута скупља од тржишне у зависности од врсте извора.

ПС. Промена ценовника где би снага прикључка (одобрена снага са рачуна) одговарала трошковима "хладног рада" резервисаних капацитета а цена енергије одговарала само разлици између "хладног рада" и производне цене би могла да балансира ову неравнотежу. Фиксни део би био скупљи а варијабилни драстично јефтинији.
 
Poslednja izmena:
Pa da. 4 GWh nije malo da napaja grad, ipak daleko premalo za duže vreme, ali nedostaju glavni podaci. Koliko hektara zauzimaju takve stvari? Čak i ako povećate kapacitet baterije nažalost u Evropi nema dovoljno prostora za takve stvari. Osim ako ne izgradimo sve. Budućnost je skladištenje viškova iz obnovljivih izvora u dužem vremenskom periodu (veliki kapacitet na maloj površini), nuklearna energija i prebacivanje dela potrošnje zimi na leto.
 
  • Sviđa mi se
Reagovanja: zzz
Чисто да имате осећај о реду величине сулудости батеријског складиштења електричне енергије у Србији:
Батерије било где у свету 4,1GWh $800.000.000 Радни век инсталисаног капацитета 30+год.
Реверзибилна хидроелектрана у Србији (РХЕ Бистрица) 520GWh $1.500.000.000 радни век инсталисаног капацитета 60+год.
 
Pa da. 4 GWh nije malo da napaja grad, ipak daleko premalo za duže vreme, ali nedostaju glavni podaci. Koliko hektara zauzimaju takve stvari? Čak i ako povećate kapacitet baterije nažalost u Evropi nema dovoljno prostora za takve stvari. Osim ako ne izgradimo sve. Budućnost je skladištenje viškova iz obnovljivih izvora u dužem vremenskom periodu (veliki kapacitet na maloj površini), nuklearna energija i prebacivanje dela potrošnje zimi na leto.
Milsim da površina zemljišta nije problem koliko velika cena tih baterija. Radi se, razvijaju se nove vrste baterija (obećavaju najviše natrijumske), cena polako pada, ali još uvek je previsoka, barem za nas.
 
Mislim da nije ni cena toliki problem ($800m je realno sića), koliki je kako se ugraditi, kako kroz to zapošljavati poželjne, kako to progurati bez opozicije (domaće i strane), itd. Uostalom, to bi bio ogroman izazov na koji nismo (još) spremni. Drugim rečima, politička volja (u nekom malo širem smislu tog izraza).
 
Mislim da nije ni cena toliki problem ($800m je realno sića), koliki je kako se ugraditi, kako kroz to zapošljavati poželjne, kako to progurati bez opozicije (domaće i strane), itd. Uostalom, to bi bio ogroman izazov na koji nismo (još) spremni. Drugim rečima, politička volja (u nekom malo širem smislu tog izraza).
Баш напротив, то како се уградити је најмањи проблем и баш зато што се овакви пројекти лако и брзо реализују брза је и реализација "уградње" за разлику од озбиљних енергетских пројеката, опет пример Србија и свет:
Свет 1GWp солара + 4,1GWh батерија УСД1.400.000.000
Србија 1,2GWp солара + 0,4GWh батерија ЕУР1.400.000.000

ПС. измена због грешке, помешах бројке из чланка.

ППС. Исти је испоручилац батерија у оба случаја, Тесла.

Grenergy je na severu zemlje započeo izgradnju u okviru projekta poznatom kao Oasis de Atacama, najvećem na svetu, kapaciteta 4,1 gigavat-sata, i solarne elektrane od jednog gigavata. Investicija iznosi 1,4 milijarde dolara i odvijaće se u pet faza, najavljeno je.
 
Poslednja izmena:
Vrh