Previše je zabluda i straha zato što se o nuklearnoj energiji dosta pričalo 90i i 2000ih kroz kontekst Černobilja i/ili kompleksnosti. A tada je bilo i manje računara i automatizacije, i naravno, više starijih tehnologija (pogotovu izvan zapada). Taman kad se to malo stišalo, desila se i Fukušima, pa se opet probudiše strahovi. Što je razumljivo. Jer svako ima drugačije posledice i poglede. Da pitamo nekoga u Njujorku da li je za oslanjanje na nuklearnu energiju, rekao bi ''Hell Yeah!''. Da pitamo nekoga u Gomelju ili Oak Ridge-u, rekao bi ''ne brate, nikada više!'' I kako sad neko od nas ovde da kaže nekome u Gomelju ''ne čoveče, ne razumeš, nuklearke su bezbedne, ti si samo bio u onih 0.01% koji su osetili loše strane nje''. Prosto ne ide. Strah ostaje.
Zato sam i ja pre par meseci ušao na ovu temu sa stavom ''Srbi i nuklearka ne idu zajedno''. A u međuvremenu sam, nakon Kailanove ispravke koja me je navela na razmišljanje, počeo da menjam stav. Jer ne samo što su u zadnjih par meseci po svetu udarile razne energetske ''krize'' (kahm veštački izazvano masno profiterstvo i politikanstvo kahm) nego sam se informisao o novijim generacijama i uopšte, o celoj toj priči. Znao sam dosta o Černobilju i pre, gledao ga čak iz satelita sa prvih verzija Google Eartha, još dok nije imao ni prve turiste a glavni i jedini izvor informacija je bio PripyatDotCom. Ali sam se interesovao za sve to sa aspekta nesreće i aspekta same Zone. Ne toliko o samoj nuklearnoj tehnologiji i koliko se to izmenjalo.
Inače, na faksu sam svojevremeno iz jednog predmeta radio rad o transportu nuklearnih materijala i goriva. Ljudi, to se transportuje i skladišti u takvim bunkerčinama od kontejnera da ni čeoni udar jurišaćeg voza ili kamiona sa raketnim pogonom (na šinama) ne mogu da ih oštete i otvore.
[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=1mHtOW-OBO4[/youtube]
A koliko znam, većini je prosečni vek trajanja u skladištenju oko 100 godina. E sad, naravno, da li treba stremiti tome da se to još više produži? Da, naravno.