BalkanRoyale
Intermediate
- Učlanjen(a)
- 18.01.2018.
- Poruke
- 296
- Pohvaljen
- 1.253
Dragi moji forumaši sinoć sam se vraćao malo pripit iz kafane pa sam razmišljao o energetici i pala mi je na pamet jedna ideja, ako je tehnički neizvodljivo, ili realno al glupo, molim vas ispravite me
Elem, površinski kopovi u RB Kolubari kod Lazarevca su enormnih proporcija i jasno se vide sa google-mape. S'obzirom da 52% proizvedene struje u Srbiji stiže iz lignita (okvirno 20 milijarde kW-sati godišnje) možemo se složiti da su RB kolubara i termo-elektrane TENT kičma naše energetike i vazdušnog trovanja. Zamislite da se ta ogromna površina (fazno) prekrije sa solarnom-farmom odnosno solarnim panelima na već trajno uništeno područje. Na taj način ne bi morali da zauzimamo ogromne površine poljuprivrednog i gradjevinskog zemljišta, niti da krčimo hektare i hektare šuma za solarno postrojenje. Umesto RB Kolubara možemo da dobijemo SF Kolubara (solarna farma) u vlasništvu EPS'a. Ko što su forumaši ovde primetili, finansiranje bi moglo da se delom obezbedi kroz "green-energy-grants" Evropske Unije a i ogroman novac koja Republika Srbija (tj njeni gradjani i poreski obveznici) daju za dalje finansiranje širenja kopova lignita i kupovine novih rotornih bagera itd itd (meri se u stotinama miliona evra). A tehnologija solarnih panela je mnogostruko jeftinija nego pre dve decenije.
Dalje, problem skladištenja energije iz solarnih panela može da se reši kroz jedan sistem sličan reverzibilne hidroelektrane. U pitanju je šinski sistem sa malim "lokomotivama" ili "vozovima" koji nose na sebi betonske ploče. Na engleskom je "concrete gravity train" i sistem je relativno jednostavan i radi na principu skladištenja energije za kasniju upotrebu i regulisanje elekrične mreže. https://www.ediweekly.com/energy-storag ... -of-hydro/
https://www.wired.com/2016/05/forget-el ... rain-hill/
E sad, neko će reći da je to zanimljivo ali nema dovoljno visokih brda kod Lazarevca a posebno ne u blizini iskopa RB Kolubara. Bez brige, moja kafanska glava je i na to sinoć mislila. Zbog kopanja uglja se 18tog Decembra 2013'te u jednom danu odložilo 57.154 kubika zemlje iznad kopa, a od 1952 godine proizvedeno je oko 246 miliona kubika čvrste mase, tj, jedna ogromna planina zemlje, šuta, i ostalih džakonija. Uostalom, svi smo videli slike tih velikih brda, tako da taman mogu da posluže za taj reverzibilan šinski sistem za regulaciju i skladište budućih energetskih kapaciteta 'Solarne Farme Kolubara'.
Elem, površinski kopovi u RB Kolubari kod Lazarevca su enormnih proporcija i jasno se vide sa google-mape. S'obzirom da 52% proizvedene struje u Srbiji stiže iz lignita (okvirno 20 milijarde kW-sati godišnje) možemo se složiti da su RB kolubara i termo-elektrane TENT kičma naše energetike i vazdušnog trovanja. Zamislite da se ta ogromna površina (fazno) prekrije sa solarnom-farmom odnosno solarnim panelima na već trajno uništeno područje. Na taj način ne bi morali da zauzimamo ogromne površine poljuprivrednog i gradjevinskog zemljišta, niti da krčimo hektare i hektare šuma za solarno postrojenje. Umesto RB Kolubara možemo da dobijemo SF Kolubara (solarna farma) u vlasništvu EPS'a. Ko što su forumaši ovde primetili, finansiranje bi moglo da se delom obezbedi kroz "green-energy-grants" Evropske Unije a i ogroman novac koja Republika Srbija (tj njeni gradjani i poreski obveznici) daju za dalje finansiranje širenja kopova lignita i kupovine novih rotornih bagera itd itd (meri se u stotinama miliona evra). A tehnologija solarnih panela je mnogostruko jeftinija nego pre dve decenije.
Dalje, problem skladištenja energije iz solarnih panela može da se reši kroz jedan sistem sličan reverzibilne hidroelektrane. U pitanju je šinski sistem sa malim "lokomotivama" ili "vozovima" koji nose na sebi betonske ploče. Na engleskom je "concrete gravity train" i sistem je relativno jednostavan i radi na principu skladištenja energije za kasniju upotrebu i regulisanje elekrične mreže. https://www.ediweekly.com/energy-storag ... -of-hydro/
https://www.wired.com/2016/05/forget-el ... rain-hill/
E sad, neko će reći da je to zanimljivo ali nema dovoljno visokih brda kod Lazarevca a posebno ne u blizini iskopa RB Kolubara. Bez brige, moja kafanska glava je i na to sinoć mislila. Zbog kopanja uglja se 18tog Decembra 2013'te u jednom danu odložilo 57.154 kubika zemlje iznad kopa, a od 1952 godine proizvedeno je oko 246 miliona kubika čvrste mase, tj, jedna ogromna planina zemlje, šuta, i ostalih džakonija. Uostalom, svi smo videli slike tih velikih brda, tako da taman mogu da posluže za taj reverzibilan šinski sistem za regulaciju i skladište budućih energetskih kapaciteta 'Solarne Farme Kolubara'.