Да је градња нуклеарки питање имања "капацитета" Немачка не би гасила поменуте и повећавала загађење термоелектранама јер "обновљиви извори енергије" нису у стању да подмире потребе
https://www.bloomberg.com/news/arti... carbon,by research institute Fraunhofer ISE.
Не бих знао како то Немци немају "капацитета" за изградњу нових нуклеарних електрана али Пољаци и Турци имају. У питању је просто помодарски еколошки популизам активиста који немају везе са стварношћу и форсирали су владу да гаси нуклеарне реакторе ради обновљивих извора енергија што се показало као фијаско који се надокнађује спаљивањем фосилних горива.
Режим Србије у овом тренутку ради тачно оно што еколошки активисти заговарају, улаже у обновљиве изворе енергије, субвенционише их и не гради нуклеарне електране, руднике литијума за батерије (за сада), чак суспендује и мини хидроелектране. Да је то квалитетан и одржив енергетски модел видели би доследан и одржив пад емисије угљен-диоксида што се просто не дешава.
Нуклеарке јесу висока инвестиција али се дугорочно исплате, поготово када се узме у обзир да би цео процес од планирања до пуштања у погон вероватно трајао деценијама у Србији. Али је неопходно почети.
За мене је неки идеалан след догађаја следећи:
2020-2030.
- Влада Србије донесе закон којим се забрањује градња нових термоелектрана,
драстично улаже у целу мрежу како би био мањи губитак електричне енергије приликом преноса,
- улаже у смањење загађења постојећих постројења,
- крене у процес планирања и правних оквира за изградњу нуклеарне електране,
- раст потражње надокнађује улагањем у обновљиве изворе енергије,
- донесе план да Србија 2050. престане да производи енергију из фосилних горива,
- донесе закон којим сва индивидуална ложишта морају да буду пописана и национализује продају угља,
- забрањује се грејање на угаљ свима који имају просечна примања или већа (макар и бетонирањем оџака)
- креће се у план за производњу соларних панела у Србији
2030.-2040.
- Држава обезбеђује кредит који ће повлачити како јој буде требало у наредну деценију, две, ***
- креће изградња прве нуклеарне електране,
- масовно се улаже у пребацивање сиромашних који се греју на угаљ на централно грејање / грејање на струју,
- наставља се улагање у обновљиве изворе енергије и
- све међународне пруге се електрификују и завршава се њихова модернизација,
- оснива се подела ЕПС-а на саму електродистрибуцију (инфраструктуру), фирму која производи струју из обновљивих извора у свом власништву и фирму која је власник термоелектрана. Полако се врши реорганизација и пребацивање запослених из друге у прву по много рационалнијем и професионалнијем, транспарентнијем обрасцу
- субвенционише се куповина соларних панела за куће и зграде
2040.-2050.
- Нуклеарна енергија се тестира и пушта у погон,
- "зелена" фирма ЕПСа постаје доминантна и решава се питање преосталих запослених у "фосилној" фирми која се гаси заједно са термоелектранама.
- Гашење индивидуалних ложишта се приводи крају.
- субвенционише се куповина соларних панела за куће и зграде
> 2050.
- Србија има стабилан извор чисте електричне енергије,
- Фосилна горива се користе само за транспорт али и то драстично мање,
- Возови постају најбрже и најлакше средство међуградског и међународног саобраћаја
- Целоукупно ваздушно загађење Србије је мање за неких 70%-80% него што је сада, на нивоу колико је било 1950-их (ако не и пре)
- Нација је фактички енергетски суверена јер сама производи готово сву енергију која јој је потребна уместо да зависи од Русије и Блиског истока
***Сам кредит који би Србија узела није уопште толико велик када се све узме у обзир. Да сада, 2021. године узме свих 20 милијарди евра кредита одједном да би градила нуклеарну електрану колику гради Турска, задуженост би скочила на отприлике неких 90%, зато што нам је БДП око 50 и нешто милијарди евра.
Међутим, очекује се да ће 2030. БДП Србије бити и преко 80 милијарди евра ако све буде ишло очекивано па би тада укупни јавни дуг Србије био око 60% БДП-а, ако би одједном подигла цео кредит.
Ако би урадили оно што ја предлажем, да се кредит обезбеди а подиже како затреба током целих 2030-их година, јавни дуг не би прешао законских 45% ни у једном тренутку и био би мањи него што је сада.
Јер, 20 милијарди евра јесте велики кредит али не у периоду од 30 година за земљу за коју се очекује да ће за 30 година да има БДП и преко 130 милијарди евра.
Алтернатива свему овоме је да се фолирамо како ћемо решити проблем загађења периодичнин улагањем у обновљиве изворе енергије док масивно умиремо од термоелектрана против којих смо начелно али немамо одрживу замену већ се надамо неким батеријама у будућности које ће моћи да складиште огромне количине струје соларних панела / ветра јако дуго времена и неће долазити из рудника литијума против којих смо такође
