Šta je novo?
Od:
Filteri

Obnovljivi izvori energije

Meni izgleda da nam je u čitavoj ovoj obnovljivoj energetskoj priči izgradnja Đerdapa 3 daleko najveći prioritet. To je takođe obnovljiva energija, na jednoj od najvećih reka u Evropi, okolni brdoviti teren je idealan za predviđenu kombinovanu klasičnu i revezibilnu akomulaciju. Zašto trošiti pare na još uvek donekle skupe i neusavršene solarne i vetroelektrane ( i zato plaćati stimulacije) sve dok nismo iskoristili ni ovako neverovatno dobru priliku? Sve veće Evropske zemlje su davno iskoristile ovakve potencijale pa ZATO sada moraju da idu na Sunce i vetar. Onda možemo još i okolnim zemljama prodavati uslugu akumulacije njihove solarne i vetroenergije. Usput obezbeđujemo temelje za KASNIJI razvoj naše solarne i vetroenergije (jer ćemo već imati rešenu akomulaciju takve energije, a solarne ćelije i vetrogeneratori će kasnije postati efikasniji, jeftiniji i bolje tehnički rešeni), zatim smanjujemo potrošnju uglja u termoelektranama i njihova zagađenja, a i menjamo i neefikasnu, vandrednu proizvodnju nedostajuće energije po posebnim zahtevima u trenucima velike potražnje. Sve same prednosti. Zašto se decenijama čeka na tu elektranu? Zašto plaćati stimulaciju na uvođenje nama još nepotrebnog (ako je to i dalje skuplje od klasične proizvodnje hidroelektrana) ako nismo iskoristili ni hidroenergiju velikih reka?

REVERZIBILNA HIDROELEKTRANA (RHE) ĐERDAP 3

Izgradnjom đerdapskih elektrana hidropoptencijal Dunava nije iscrpljen već postoji plan da se izgradi hidroelektrana „Đerdap 3“. Elektrana je reverzibilno pumpno-akumulaciono postrojenje, koje bi se gradilo na 1007. kilometru Dunava. Koncepcija rešenja sastoji se u tome da se voda zahvata iz Đerdapskog jezera sa kote 68 m, pumpa u gornje predviđene bazene „Pesača" i „Brodica" , i to kada elektroenergetski sistem Srbije raspolaže viškom električne energije. U vrhovima opterećenja radi kao akumulaciona elektrana koja obezbeđuje neophodnu snagu i potrebne količine energije.

Predviđeno je da se reverzibilna hidroelektrana „Đerdap 3“ gradi u tri etape.

Ukupna količina vode u akumulacionim jezerima Pesača i Brodica 578 miliona m3 što pruža mogućnost da se ostvaruje i rezerva energije za krizne periode u EES. Energetski ekvivalent obe akumulacije, u toj poslednjoj fazi razvoja bio bi oko 484 GWh.

Ukupna snaga za sve tri etape je 2.400 MW.

djerdap3%201200x450%20lat.jpg

http://www.eps.rs/lat/djerdap/Stranice/razvoj.aspx

Srbija: Stručnjaci procenjuju da bi projekat HE Đerdap 3 bio veoma isplativ

– Reč je o vrsti elektrane koja i proizvodi i troši energiju, pa tako kada, na primer, Elektromreža Srbije (EMS) nema potrebu za energijom, višak struje bi mogla da koristi sama reverzibilna elektrana koja bi pumpala vodu do prve visinske zone. Zatim bi se ponovo pretvarala u akumulaciju i sakupljena voda bi se koristila za novu proizvodnju struje kada je opterećenje u mreži najveće – ističe Dušan Todorović.

On kaže da su potrebna dodatna istraživanja kako bi se u potpunosti procenila geologija, zemljište i vodopropusnost tla na ovom području. Ipak, stručnjaci su se prilikom ranijih ispitivanja saglasili da neograničene količine vode za ispumpavanje i povoljni uslovi gradnje svrstavaju elektranu Đerdap 3 u najrentabilnije objekte te vrste u Evropi.
https://www.esiasee.eu/sr/srbija-strucn ... -isplativ/
Kliknite za proširenje...
Analize pokazuju da postoji jak ekonomski razlog za gradnju pumpnoakumulacionih postrojenja pogotovo u nedostatku vršnih elektrana i drugih hidroakumulacija. Neizvesnost u vezi sa tržišnim pravilima su jedan od razloga zbog nedostatka investicija. Međutim, mnoge zemlje (uključujući Švajcarsku, Nemačku, Austriju i Kinu) su već investirali u reverzibilne hidroelektrane zbog ostvarivanja predvidivih koristi. Ključni faktori koji utiču na ekonomiju su smanjenje troškova, pravna ograničenja, i efikasnost. Analiza zasnovana na podacima tržišnih cena u SAD (Slika 7) pokazuje da bi pumpnoakumulaciona hidroelektrana sa visokim padom i podzemnom mašinskom halom se isplatila u 7 do 10 godina, sa prosečnim prihodima ($ 300.000/MWgod) ili čak za 5 godina ako je prihod ($ 600.000/MWgod). Na povoljnim lokacijama povraćaj sredstava se može očekivati čak za četiri do šest godina [4].
https://www.researchgate.net/publicatio ... ra_i_sunca
Kliknite za proširenje...
 
https://serbia-energy.eu/sr/rumunija-elektricna-energija-na-dam-skoro-besplatna/
Maksimalna volatilnost na rumunskom spot tržištu električne energije (dan unapred tržište, DAM) – dok je u poslednjih nekoliko meseci Bukurešt beležio najviše cene u Evropi, u subotu, 29. novembra, od 22 sata, cena je iznosila svega 1 lev (21 evrocent) po MWh.

To znači da su se pojedini proizvođači složili da se praktično odreknu proizvedene električne energije. Najverovatnije je reč o proizvođačima energije vetra, koji su sasvim izvesno imali korist od snažnog vetra u petak, u drugoj polovini dana, i mogu sebi dozvoliti da prodaju električnu energiju po ovoj ceni (za šta i dalje dobijaju zelene certifikate) u situaciji smanjene potrošnje, specifične za dane vikenda. Prema izvorima sa tržišta električne energije, vremenska prognoza indikuje visok nivo proizvodnje energije vetra, oko 2.300 – 2.400 MW u tom periodu.
Kliknite za proširenje...
 
Ono što treba da nam bude poučno iz svega ovoga je da nam sigurno trebaju sistemi za skladištenje električne energije.
 
U vezi gornjeg članka. U Evropi agresivno uvode vetroparkove i solar zato što su iskoristili sve svoje hidro potencijale. Nema razloga da i mi subvencionišemo instalaciju skupljih formi čiste energije sve dok sav jeftiniji hidro potencijal nije iskorišćen. Dakle osnova izbora bi trebala biti samo cena, a ne nepotrebno političko podilaženje Evropi koju oni u ovom pogledu i ne traže. Ako je energija obnovljiva, njima je svejedno koja je vrsta obnovljive energije u pitanju.
 
Kad će neki od naših lanaca markera uraditi kao Aldi
Čudi me kako to Lidl nije uradio
 
Svi imaju manje više ravne krovove, ali osećam da je država sa njenim ukalkulisanjem veliki problem.
Inače kod švaba na sve strane polja solarnih panela ili vetrenjače. Mada ovih dana su i vetrenjače na novogodišnjem raspustu, ne vrte.
 
[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=UQxQb2cP5nQ[/youtube]
Oko 1:17 priča o svojoj kući sa solarnim panelima. Ceo intervju je odličan.
 
http://www.politika.rs/scc/clanak/44787 ... rocentrala

Bлада Србије одлучила је да у 2020. години не мења накнаду за подстицај повлашћених произвођача електричне енергије, па ће она и даље бити 0,093 динара по киловат-сату, објављено је у „Службеном гласнику”.

Накнаду плаћају сви потрошачи електричне енергије преко рачуна за струју. Повлашћени произвођачи електричне енергије су они који производе енергију из обновљивих извора. Реч је о малим хидроелектранама (МХЕ), соларним електранама, ветропарковима, биогасним електранама…

Да ли ће ова одлука да фид-ин тарифе, односно подстицаји које држава даје онима који граде ветропаркове, мале хидроелектране… бити повод да струја поскупи и у овој години, као што је био случај прошле, још је рано говорити. Али је чињеница да ће ове подстицаје за чисту енергију наставити да плаћају и социјално угрожени, који једва успевају да намире и своје рачуне према ЕПС-у.

Сва та издвајања за „зелене киловате” не би била проблематична када се не би водила политика двоструких аршина. То значи да држава, с једне стране, наставља да води социјалну политику преко киловата струје добијене из угља, и то тако што је наплаћује јефтиније него што је цена производње, а с друге стране – финансира инвеститоре чисте енергије преко џепова тих истих грађана.

Осим тога, термоeлeктране и велике хидроцентрале попут „Ђердапа” представљају једину праву енергетску стабилност Србије. Јер све и да се на сваком кораку изгради по један нови ветропарк, а кровови буду прекривени соларним панелима, наша земља не би имала довољно електричне енергије, већ би струју морала да увози.

Проф. др Бранко Ковачевић, председник Надзорног одбора ЕПС-а, каже да нигде у Европи државно предузеће нема обавезу да директно од произвођача откупљује чисту енергију, већ се то ради на отвореном тржишту – на берзи, као, уосталом, и за струју која се производи из угља.
Како наводи, губици ЕПС-а због откупа струје из обновљивих извора енергије по субвенционисаним ценама већ 2021. године износиће од 100 до 150 милиона евра годишње (ако се драстично не повећа накнада за обновљиве изворе).

– Проблем је што је производња „зелене струје” неколико пута скупља од оне из термоелектрана, а више од 10 пута скупља од струје из великих хидроцентрала. Потпуна је нелогичност и што је држава увела акцизу од 7,5 одсто на струју коју и грађани и ЕПС као државно предузеће морају да плаћају – каже Ковачевић.

Упитан како објашњава да, с једне стране, имамо социјалну цену струје добијене из угља, а с друге обавезу да сваки потрошач плаћа скупе „зелене киловате”, Предраг Симоновић, стручњак за заштиту животне средине у планинских рекама, каже да је тарифа за такозване зелене киловате основни разлог изградње разних постројења за њихову производњу и главни интерес оних који те тарифе убирају. А сваком је јасно да је реч о крупном капиталу.

– Замењивање енергије добијене из необновљивих извора оном из обновљивих јесте императив, али није краткорочно остварив и не би смео да иде на штету оних који су корисници тога. То замењивање видова енергије требало да буде добробит за све кроз смањење загађења и повећање енергетске стабилности и сигурности. Овако, како ствари сада функционишу, у први план се стављају интереси уских група изнад јавног интереса очувања природе и свих природних ресурса (кад је реч о деривационим малим хидроелектранама), као и изнад здраве животне средине, уставне равноправности грађана – каже Симоновић.

Имамо ситуацију, додаје, да се локалним самоуправама нуди добијање повољних кредита за инвестирање у ветропаркове или геотермална постројења да акционарски производе „зелену енергију” и враћају зарађени новац од њене производње у своје буџете и дугорочног друштвеног развоја.
Kliknite za proširenje...

Džabe ovakvi tekstovi kada ih većina ne može razumeti, ali treba pričati na Slavama i ostalim druženjima. Naravno, ne treba smarati, nego pokušati ukratko objasniti. Tako je bilo i sa zagađenjem, pa je probijena ta medijska blokada.
 
Meni je i dalje potpuno nejasno koja je logika plaćati stimulaciju iznad tržišne cene proizvođačima obnovljive energije sve dok nismo iskoristitili sve potencijale za hidrocentrale na većim rekama, što je takođe obnovljiva energija? Čemu bacanje para na stimulaciju kad bi rezultat bio isti, sem što bi umesto daleko nepouzdanije direktne konverzije iz vetra i Sunca, imali bitno pouzdaniju hidro energiju, što je takođe obnovljiva energija koja potiče od Sunca, ali sa već prirodno ugrađenim akumulatorom energije u vidu vodene akumulacije, što je bolje od bilo koje baterije. Nema stimulacije, rešenje je dugoročnije, tehnološki razrađeno i pouzdano, gorivo besplatno. U redu bi bilo da privatnici ulažu svoj novac u energiju iz vetra i Sunca, ali bez stimulacija sve dok imamo rezerve u hidro potencijalu (koji nije na malim rekama). ONDA mogu da se uvedu stimulacije, ali ne sada. Sada je to direktna pljačka da bi usput uveli nepouzdanije tehničko rešenje. Da li je iko objasnio ovu čudnu strategiju?
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=683852#p683852:2uz00j49 je napisao(la):
ink » 28 Nov 2019 06:42 pm[/url]":2uz00j49]... a rudarske basene možemo da prekrijemo solarnim ćelijama da bar nečemu služe.
Kliknite za proširenje...

Mislio sam na ovako nešto:

Elektroprivreda Srbije gradi solarnu elektranu snage 97,2 MW u Kostolcu
https://balkangreenenergynews.com/rs/el ... -kostolcu/

Kako je u EPS-u rečeno za Balkan Green Energy News, solarna elektrana bi bila instalirana na odlagalištu pepela i šljake u rudarskom basenu Kostolac. Inače, to je praksa, koja se sve češće primenjuje u svetu, imajući u vidu da mnoge zemlje postepeno ukidaju korišćenje uglja u proizvodnji energije.
Kliknite za proširenje...
 
Kombinovanje solarne "farme" i tradicionalne poljuprivrede možda može da bude dobro rešenje za razne delove Srbije.

Evo jedan relativno kratak članak o tome:

Combining Solar & Farming Benefits Both
https://cleantechnica.com/2019/09/09/co ... fits-both/

Fraunhofer ISE in Germany was one of the first to experiment with combining solar and farming on the same land. Its early research found doing so increases the productivity of the land significantly — up to 60% or more in some cases.
Kliknite za proširenje...
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=712102#p712102:2xc5o5z6 je napisao(la):
ink » 26 Feb 2020 06:55 pm[/url]":2xc5o5z6]Kombinovanje solarne "farme" i tradicionalne poljuprivrede možda može da bude dobro rešenje za razne delove Srbije.

Evo jedan relativno kratak članak o tome:

Combining Solar & Farming Benefits Both
https://cleantechnica.com/2019/09/09/co ... fits-both/

Fraunhofer ISE in Germany was one of the first to experiment with combining solar and farming on the same land. Its early research found doing so increases the productivity of the land significantly — up to 60% or more in some cases.
Kliknite za proširenje...
Kliknite za proširenje...

Još nešto na ovu temu. Ameri imaju onlajn vodič za poljuprivrednike koji žele da kombinuju solarne panele i proizvodnju:

https://www.energy.gov/eere/solar/farme ... oing-solar
 
Не знам да ли је било раније објављено на форуму, али увек вреди погледати:
[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=-HqHmobgLXc[/youtube]
 
Postoji li neka mini vetroturbina za kuću kod nas u prodaji i ako ima, kolika je isplativost ugraditi je?
 
Ima i od pedesetak W pa navise. E ako hoces nesto ozbiljnije treba ti dovoljno visok stub a tu te ceka domaca birokrarija koja ce uspesno da te oladi od te ideje :D
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh