Obnovljivi izvori energije

[Kailan]

MC_ » Суб Окт 23, 2021 10:53 pm[/url]":ynhc0tin]„Ми смо већ разговарали са (премијером Мађарске) Виктором Орбаном о изградњи нуклеарне електране у Пакшуу, и спремни смо да будемо мањински власник, како бисмо осигурали нашу енергетску безбедност, посебно због нашег снажења привредне активности“, рекао је Вучић.


Radi se o tome da SNS zeli jos jednu garanciju (osim Rio Tinto) iz zsfere prljavog kapitala.

О чему ти причаш? Какав црни прљави капитал?

 

[ink]

Mala ispravka:

zainteresovan » 23 Oct 2021 11:36 pm[/url]":hgrpduyv]
Ljudi ne kapiraju prave troskove implementacije ovakvih zelenih izvora energije, u praksi sistem koji se pretezno sastoji od solarnih i li vetro elektrana ne moze da funkcionise

...bez odgovarajućih kapaciteta za skladištenje energije koje oni proizvode.

EDIT: Mada tu treba dodati i sledeće: čak i bez (centralizovanih ili decentralizovanih) sistema za skladištenje energije proizvedene od sunca i vetra, solarne elektrane i vetroparkovi imaju ogroman potencijal da smanje štetno zagađenje i da doprinesu energetskoj nezavisnosti koristeći maltene besplatne i istinski obnovljive izvore.

 

[MC_]

Kailan » Ned Okt 24, 2021 10:29 am[/url]":2ytuhc9q]

MC_ » Суб Окт 23, 2021 10:53 pm[/url]":2ytuhc9q]„Ми смо већ разговарали са (премијером Мађарске) Виктором Орбаном о изградњи нуклеарне електране у Пакшуу, и спремни смо да будемо мањински власник, како бисмо осигурали нашу енергетску безбедност, посебно због нашег снажења привредне активности“, рекао је Вучић.


Radi se o tome da SNS zeli jos jednu garanciju (osim Rio Tinto) iz zsfere prljavog kapitala.

О чему ти причаш? Какав црни прљави капитал?

Mislim na firme kao sto je Rio Tinto. Na firme koje uvaljuju prljavu tehnologiju.

 

[boca-ica]

.

..... о изградњи нуклеарне електране у Пакшуу,....

Brza realizacija takvog projekta bi bila jedina pametna energetska stvar u zadnjih 50 god.
Nažalost najverovatnije se radi o obostranoj reklamirajucoj dobroj volji

 

[Kailan]

MC_ » Нед Окт 24, 2021 12:40 pm[/url]":3apza3kj]

Kailan » Ned Okt 24, 2021 10:29 am[/url]":3apza3kj]

MC_ » Суб Окт 23, 2021 10:53 pm[/url]":3apza3kj]„Ми смо већ разговарали са (премијером Мађарске) Виктором Орбаном о изградњи нуклеарне електране у Пакшуу, и спремни смо да будемо мањински власник, како бисмо осигурали нашу енергетску безбедност, посебно због нашег снажења привредне активности“, рекао је Вучић.


Radi se o tome da SNS zeli jos jednu garanciju (osim Rio Tinto) iz zsfere prljavog kapitala.

О чему ти причаш? Какав црни прљави капитал?

Mislim na firme kao sto je Rio Tinto. Na firme koje uvaljuju prljavu tehnologiju.

Какве везе има рудник Литијума код Лознице са нуклеарном електраном у Мађарској?

 

[boca-ica]

veza ?
Isti san o zemli Dembeliji :lool:

 

[ink]

Solarna parkirališta po Evropi postaju sve popularnija.

Zanima me koliko struje takvo jedno postrojenje može da proizvede (pogotovo što mi imamo više sunca od Utrehta!).

Zašto ne bi krov Metro-a na Vidikovcu bio prekriven solarnim panelima? To je površina od 15.000 kvadrata.

 

[orion]

https://energijabalkana.net/ko-ugrozava ... st-srbije/

Ko ugrozava energetsku nezavisnost Srbije?
Jelica Putniković
4 novembra, 2021
11:16
2 Comments
Zagovornici brze i nespretne dekarbonizacije, zapravo, žele uništenje EPS-a, Srbiju zavisnu od uvoza skupe struje i ugrožavaju energetsku nezavisnost zemlje. Aktuelna energetska kriza pokazuje da je brza orjentacija na OIE, bez tehnoloških rešenja za skadištenje električne energije, u Evropi dovela do poskupljenja struje. Srbija ne sme podleći lobijima zelenih i načiniti istu grešku.
Da je ostvarena vizija nekih bivših političara i menadžera EPS-a od 2000. naovamo – da je EPS prodat ili se orijentisao na uvoz struje – Srbija bi danas trošila skupu uvoznu električnu energiju poput Albanije i Crne Gore, na primer.

Skupu jer, tržište električne energije u Evropi je liberalizovano i mnoge zemlje, pre svega članica EU su se odazvale zahtevima Brisela – ugasile termoelektrane na ugalj i nuklearne reaktore, a preorijentisale na proizvodnju iz obnovljivih izvora energije (OIE).

Uvoznu i skupu, jer Evropa teško uspeva da proizvede dovoljno kilovata zbog toga što su OIE, pre svega vetrogeneratori i solarni paneli, zakazali a prirodni gas ne samo da je poskupeo već ga i nema dovoljno u ponudi.

Aktuelna energetska kriza, ne samo u Evropi već u svetu, naterala je stratege mnogih zemalja da preispituju svoje energetske politike. Ovde ne mislim na političare, koji sa skupa COP26 u Glazgovu i dalje u svojim porukama insistiraju na neodustajanju od briselske zelene agende.

Čista energija da – pitanje je kako do nje
Od čiste energije, naravno, ne treba odustati. Ali, ne treba potrošače, građane i privredu, ni ostaviti bez energije.

Da je to primarno dokazale su zapadnoevropske zemlje, Velika Britanija i članice EU, koje su do juče slavile proterivanje uglja i prirodnog gasa iz svog energetskog miksa. One sada uvoze dodatne količine uglja i gasa. Te zemlje pale termoelektrane (TE) iz strateških rezervi – blokove koji sagorevaju ugalj, koji su ugašeni i konzervirani za slučajeve poput ove energetske krize. Takođe povećavaju proizvodnju struje u TE na gas.

Obezbeđivanje dovoljnih količina energenata za celokupnu potrošnju svake zemlje je preduslov energetske nezavisnosti. U ovakvim situacijama zaboravlja se deklerativna orjentacija na liberalizaciju tržišta. Setimo se, uostalom, da je pre nekoliko godina Rumunija dekretom zabranila izvoz ugovorenih količina struje – da bi sprečila restrikcije domaćim potrošačima.

Koliko je nezavisnost od uvoza energenata bitna Srbija se uverila tokom 90-ih godina prošlog veka, u vreme energetskih sankcija međunarodne zajednice.

Samo u sektoru elektroenergetike Srbija nezavisna od uvoza
Verujem da je to doprinelo tome da je danas Srbija jedna od retkih evropskih zemalja koje uspesno čuva svoju energetsku nezavisnost. To može da bude samo u sektoru elektroenergetike jer, ni nafte ni gasa nemamo dovoljno iz sopstvene proizvodnje. Zato je uspešan EPS, kompanija sa dovoljno sopstvenih kapaciteta za podmirenje celokupne potrošnje električne energije u državi ne samo primer dobre prakse već uslov za energetsku nezavisnost.

Tim pre što je čuvanje strateških rezervi nafte i gasa lako ostvarivo u skladištima gasa, nafte i naftnih derivata. Struja se, za sada, može čuvati samo u akumulacijama hidroelektrana. EPS to ima u akumulacijama hidroelektrana na Drini i Đerdapskom jezeru (Đerdapskoj akumulaciji). Dok masovno skladištenje velikih količina enektrične energije tehnološki ne bude rešeno zemlje koje, poput Srbije, imaju značajan hidropotencijal su u prednosti u odnosu na druge.

Sa tim potencijalom se, naravno, mora pametno gazdovati, pa ne čudi što EPS sada pribegava čak i uvozu određenih količina električne energije a čuva vodu u akumulacionim jezerima za zimski period kada će struja iz uvoza, svakako, biti skuplja. A možda je neće ni biti – za uvoz.

Treba iskoristiti hidropotencijale
Srbija nije iskoristila sve svoje hidropotencijale. Moglo bi se naširoko pričati o tome zašto država nije ranije forsirala izgradnju novih HE na Drini, Reverzibilne hidroelektrane (RHE) Bistrica i RHE Đerdap 3 (posebna je tema da li uz hidroelektranu Đerdap 3 treba graditi nuklearnu centralu). Država, jer ovako velike projekte ni jedna kompanija, pa i kada je u državnom vlasništvu ne može pokrenuti sama. O tome koliko su za kašnjenje krivi političari prethodnih garnitura na vlasti, menadžment pa i neki konsultanti valjalo bi sprovesti nezavisnu istragu. Ne zarad eventulanog kažnjavanja istih, već da bi se u novim pisanjima strategije energetike, a jedna se upravo piše, objektivno (bez skrivenog lobiranja) sagledali elektroenergetki potencijali, mogućnosti i efekti očuvanja postojećih i izgradnje novih kapaciteta za obezbeđivanje dovoljnih količina električne energije proizvedene u zemlji za nezavisnost od uvoza.

Dobro je da se već krenulo za HE na Drini. Treba se nadati da do gradnje elektrana na Bistrici i Dunavu neće proteći nove decenije. To bi već bilo kažnjivo.

U tu novu strategiju svakako bi trebalo ubaciti modalitete kako obezbediti samodovoljnost u sektoru elektroenergetike, odnosno nezavisnost Srbije od uvoza električne energije, u regularnim uslovima ali i ovakvim vanrednim situacijama. A za krizne situacije treba i Srbija da ima mogućnost aktiviranja strateških rezervi termoelektrana. Stručnjaci već ukazuju, a i EPS je pokrenuo pitanje da se stare termoelektrane, koje bi trebalo ugasiti konzerviraju i čuvaju kao strateške reserve.

Srbiji neophodni novi kapaciteti
Novi kapaciteti za proizvodnju električne energije Srbiji su neophodni. Naravno da treba graditi kapacitete OIE – solarne i vetroelektrane. To se ne dovodi u pitanje. Električna energija će se u zemlji i svetu sve više trošiti, biće traženi izvozni proizvod. Pogotovo ako ima oznaku “zelena”.

Ali, nemojmo zaboraviti da su velike hidroelektrane proizvođači zelene struje.

Novi kapaciteti Srbiji su neophodni i da bi imala veći potencijal od aktuelne potrošnje u zemlji. Da su već izgrađene gorepomenute HE i da je završen novi termoblok u Kostolcu (za čije kašnjenje mnogi optužuju samo EPS, a ne pominju da je država kasnila sa mnogim dozvolama… kao ni kašnjenje kineske kompanije koja gradi ovu elektranu) danas u žiži javnosti ne bi bio završetak revitalizacije Bloka 1 u TE Nikola Tesla B.

Desilo se, dakle, da Srbija, jer EPS je državna kompanija, u energetsku krizu ulazi sa revitalizacijom jednog od dva bloka u svojoj TENT B, produžavajući mu radni vek za novih, bar 30 godina. Reč je o projektu koji se planira godinama unapred, za koji se nekoliko godina ranije moraju naručiti delovi – po posebnim specifikacijama iz inostranstva, od proizvođača specijalizovanih za ovu vrstu opreme koja se ugrađuje i složenih procesa tehnologije montaže.

Danas se u TENT B radi danonoćno – ubrzan je finiš radova da bi taj kapacitet od 600 megavata što pre počeo da proizvodi struju – bio na mreži, kako to kažu energetičari.

Treba reći, takođe, da se zarad što bržeg povratka ovog bloka na mrežu (a podsetimo, to su tražili političari) ne sme zanermariti poštovanje svih neophodnih tehnoloških procedura. Jer, samo tako će revitalizovani blok raditi kao nov.

Ko je kriv za kašnjenje?
Čuli su se, inače, po pitanju ove revitalizacije komentari da ju je trebalo sprovesti ranije.

Mnogo toga je državi Srbiji, energetici pa i u EPS-u trebalo uraditi ranije. Da je na vreme, još pre nekoliko decenija izgrađena TE Kolubara B danas se ne bi razmatralo pitanje da li je sada uopšte trebalo graditi. Sada bi se razmišljalo o revitalizaciji tog kapaciteta.

Da se početkom ovog veka pametno ušlo u gradnju bloka B3 u TE Nikola Tesla B, kao i spomenutih hidrocentrala, da je nađen ozbiljan strateški partner ili se država tada odlučila da garantuje EPS-u za kredite kod banaka te elektrane tada bi proizvodile struju, koje bi bilo više od potreba zemlje, pa bi je EPS izvozio. Danas po ovim astronomskim cenama.

Ne treba ponavljati greške
Propuštene prilike se, naravno, ne mogu vratiti. Ali se ne moraju ponovo propustiti nove šanse.

Danas, da bi podmirio potrebe potrošača EPS proizvodi struju iz svih raspoloživih kapaciteta, pa čak i u gasnim termoelektranama – toplanama, sve kako bi izbegao uvoz većih količina električne energije.

Bilansi, inače, pokazuju da je EPS neto izvoznik struje. A to danas mnogi zaboravljaju.

Zaboravlja se i to da su, uprkos liberalizaciji tržišta, svi potrošači iz kategorije domaćinstva ostali na garantovanom snabdevanju jer tu im je cena električne energije najpovoljnija. Javna je tajna da država cenom struje za garantovano snabdevanje čuva socijalni mir. Odnosno, da domaćinstva u Srbiji plaćaju najjeftiniju struju, što pokazuju i podaci Eurostata.

Država je, da podsetimo, već objavila da za potrošače iz kategorije domaćinstva neće biti poskupljenja do kraja grejne sezone.

Ne treba biti veliki ekonomski stručnjak pa zaključiti da se ova državna politika vodi na štetu EPS-a.

Nedavno je iz resornog ministarstva postavljeno pitanje zašto EPS i Srbijagas ne naplate potraživanja od dužnika. Malo je čudno da u ovom delu Vlade Srebije ne znaju za ustaljenu državnu praksu da se nekim potrošačima iz sektora privrede “gleda kroz prste”. Dakle, da im ne toleriše EPS dug samovoljno.

Treba li štititi privredu na račun EPS-a?
Zbog poskupljenja struje pokrenuta je i inicijativa da EPS sada kupcima iz sektora privrede obezbedi snabdevanje za naredni period po starim cenama (iz isteklih ugovora) i(li) da nove ugovore pravi po netržišnim, nižim cenama. Radna grupa Vlade Srbije o ovim zahtevima se još nije oglasila.

Ali, država ne pokazuju spremnost da se sama odrekne dela svojih prihoda iz cene struje. A Srbija je jedna od retkih zemalja koja ima čak i akcizu na električnu energiju. Mogla bi se odreći bar te stavke ako neće dela poreza ili PDV-a.

Ko sve zagađuje?
Istovremeno, u javnosti se plasiraju informacije o tome da je EPS najveći zagađivač – ne samo Srbije već regiona, cele Evrope. Istovremeno se prećutkuje da je čak i sa samita COP26 poručeno da saobraćaj sa oko 30 odsto učestvuje u zagađenju životne sredine i izazivanju klimatskih promena. A Srbija je, da podsetimo, groblje starih automobile Evrope, koji dime po našim drumovima. Zbog problematičnog očuvanja standarda građana Srbija nije zabranila uvoz automobile sa evro 3 i evro 4 motorima, koje su sve okolne zemlje odavno zabranile. Albanija je, uz to, početkom 2019. zabranila uvoz vozila koja ne ispunjavaju ni „evro 5 standard“ ili su starija od 10 godina.

Veliki zagađivač su i toplane koje koriste ugalj i individualna ložišta, sa čijom sanacijom se počelo.

Zanimljivo je da se samozvani ekolozi drvljem i kamenjem bacaju na EPS a ne na uvoznike starih automobila ili državu koja to ne zabranjuje.

U EPS-u ne odbacuju kritike da sagorevanje uglja u starim termoelektranama zagađuje životnu sredinu. Ali, ova kompanija radi na modernizaciji termoelektrana na ugalj. Ne samo domaći već i inostrani stručnjaci ukazuju da je ekoloski prihvatljiva proizvodnja struje iz uglja moguća. A EPS investira u savremene ekološke sisteme odsumporavanja i modernizuje elektrane čija je prosečna starost 35 do 40 godina. Uz to, u ovoj kompaniji su svesni da je Srbija prihvatila obavezu – Pariski sporazum, o izlasku iz uglja do 2050. godine.

Dezinformacije
Država, međutim, nije napravila plan kako to postići. Pišu se određena dokumenta ali, javnosti se plasiraju paušalne informacije, čak i od nekih stručnjaka (?) i stručnih organizacija, po kojima je EPS malte ne prevaziđena kompanija, koja ima monopol, da su solarni paneli i vetroparkovi energetska budućnost Srbije, da privreda solarnim panelima može sama proizvesti dovoljno struje za svoje potrebe.

I sama optužba o monopolu EPS-a je upitna jer, da podsetimo, u Srbiji je zakonom dozvoljeno i domaćim i stranim ulagačima da grade energetske proizvodne kapacitete. Jedini koji, za sada, to rade su investitori u vetroparkove i solarne panele (koju ubiraju fid-in tarife) i investitori u TE TO Pančevo, gasnu elektranu koju grade NIS i Gasprom Energži Holding.

Zainteresovanih za ulaganje u nove kapacitete OIE, koji zavise od vremenskih prilika je puno. A realnost je sada, bez rešenog skladištenja zelene struje, za zamenu svakog megavata u termo sektoru potrebno napraviti tri puta više kapaciteta iz obnovljivih izvora.

Već se čuju upozorenja stručnjaka koji kažu da će to izazvati problem u prenosnom visokonaponskom sistemu i balansiranju stabilnosti rada enektroenergetskgo sistema. A to je na EMS-u i EPS-u, koji moraju ulagati u nove kapacitete da bi ovo obezbedile.

Teško je balansirati između realnosti i lepih zelenih želja. Čini se da sada, kada većina zemalja regiona muku muči kako da obeznedi dovoljno struje za privredu i građanstvo, svi kao podrazumevano smatraju da EPS to može i mora da uradi, pa još po netržišnim cenama.

Jer, sada, imamo zahteve privrede da im EPS “učini” cenu i da se obaveže da im obezbedi dovoljno električne energije.

Kome odgovara slab EPS?
Nameće se teza da ovo zamešateljstvo sa globalnom energetskom krizom neki koriste kako bi unazadili, zašto ne reći – uništili EPS. Sve kako bi otvorili put uvoznicima električne energije. Uostalom, bivši geralni direktor EPS-a otvoreno se zalagao za to da ne treba graditi nove kapacitete, već se okrenuti uvozu struje.

A nisu uvoznici struje jedina interesna grupa. Zašto ne reći otvoreno da je protiv EPS-a i takozvani zeleni lobi.

Sa današnjom energetskom krizom već se vidi koliko je takva politika pogubna za Srbiju.

Naravno, ne treba zaboraviti da je EPS značajno doprinosi punjenju državnog budžeta, da zapošljava 30-ak hiljada radnika direktno i da je na njega oslonjena celokupna industrija mašinogradnje i pratećih delatnosti – od kojih takođe zavisi posao za više hiljada radnika.

Industrija proizvodnje zelene energije iz solara i energije vetra nikako ne traži toliko radnih mesta. A čak i kada bi se svi ovi radnici iz rudnika, termoelektrana, mašinogradnje… prekvalifikovali ostaje pitanje kako će Srbija obezbediti nezavisnost u sektoru elektroenergetike. Šta kada ne duva vetar i ne sija sunce.

Interesni lobiji u Srbiji, koji propagiraju brzu i nespretnu dekarbonizaciju, zapravo žele uništenje EPS-a, Srbiju zavisnosnu od uvoza skupe struje. Ako sadašnja vlast to dozvoli ne samo da neće biti jeftinije struje za domaćinstva već ni sigurnosti snabdevanja električnom energijom.

Dovoljno je samo pogledati Kinu, koja se “zaletela” sa preorijentacijom na OIE i “gušenja” planova o gradnji elektrana na ugalj, pa još od letos ima restrikcije u snabdevanju strujom.

 

[MC_]

Kailan » Pon Okt 25, 2021 8:49 am[/url]":968n4jni]

Какве везе има рудник Литијума код Лознице са нуклеарном електраном у Мађарској?

Spremni smo da sufinansiramo nuk elektranu. Pokazujemo da smo spremni da damo novac prljavim korporacijama, bas kao i Rio Tintu. Demonstriramo poslusnost.

 

[ink]

Imaš na umu neku alternativu?

 

[MC_]

Директор ЈКП „Београдских електрана“ Раде Баста за Радио Слободна Европа: Србија све ближа нуклеарној енергији
Један од првих који је актуелизовао тему изградње нуклеарне електране у Србији у јавности био је директор Јавног комуналног предузећа „Београдске електране“ Раде Баста који се у отвореном писму од 13. октобра заложио за укидање мораторијума и позвао велике америчке и европске енергетске компаније и фондове да инвестирају у изградњу нуклеарне електране у Србији.

Idealna situacija za nase okupatore i stranacku elitu bi bila izgradnja nekoliko nuklearki u Srbiji, tako da Nemacka i Austrija odatle dobijaju cistu energiju.
Vucic ide u tom smeru.

 

[MC_]

ink » Pet Nov 05, 2021 11:50 am[/url]":1vwkhxhd]Imaš na umu neku alternativu?

Da. Konacna izgradnja postrojenja za desumporizaciju uglja i postavljanje filtera na postojece elektrane.
Nama broj stanovnika pada, za sebe imamo dovoljno struje.
Ovde je ideja da se kod nas pravi cista energija za Nemacku i otsale.

 

[boca-ica]

....Tokom celog oktobra Srbija je bila neto uvoznik struje, a 2. oktobra u jednom periodu u zemlju je ušlo čak 938 megavata pokazuju podaci sa EMS-ovog sajta Energyflux...

MC wrote.... Nama broj stanovnika pada, za sebe imamo dovoljno struje......

Ajd prosto
Glavni adut ,,igrača,, je izvoz energenta
Autsajderi ih uvoze

Bez nuklerne elektrane ostajemo velčiti autsajderi
Kršku je davno istekao rok upotrebe
ugasi ga i oni nestaju sa karte Evrope
jbg...ipak nisu u klasi Monaka da bi opstali.

Razmišljati o bezbednosti je tupavo
kada smo okrženi u neposrednoj blizini sa daleko lošijim i zastarelijim nuklearkama, nego što ce biti naša :!:
Jer ne bitno čija ce prva da ,,pukne,, u tom slučaju svima naokolo se crno piše bez obzira imaju ili nemaju i oni nuklearku

 

[ink]

Moj problem sa nuklearkom nije bezbednost, već cena investicije + cena proizvedene struje + cena uvezenog uranijuma (i energetska zavisnost koja sledi kao posledica).

 

[boca-ica]

Cena prava sitnica ... sir Oliver nazove mr Binga i nj. brata (A.Ford) :lol:

Nove tehnologije koriste daleko siromašnije gorivo (čitaj jeftinije)
a i mi nismo baš sterilni , će posluži i ovo naše
a možda se nadje i nova nalazišta ako bude novih istraživanja Svakojakih čudesa imamo te sasvim je očekivati i takvo gorivo da čuči negde. Naročito što novih istraživanja novom tehnikom nije bilo decenijama , pa baratamo sa starim podacima.

 

[nensav]

Koji je samo manipulator ona Putnjiković. Više ne mogu ni da je čitam, ne znam da li ima nekih prihoda iz raznoraznih lobija ili stvarno veruje u lignit, gas i naftu ali neverovatno ih forsira. Treba reći jasno i glasno, Srbija je energetski siromašna zemlja, a takve zemlje moraju da štede struju a ne da je razbacuju. Nemamo više velikih reka koje mogu da se ukrote, kvalitet našeg lignita je očajan, može Poljska da fosrira njene TC, ali oni imaju kameni i mrki ugalj velikog kvaliteta i velike kalorične snage. Nama je potreban uvoz i uglja ukoliko želimo da razvijamo termoenergiju.
Što se tiče nuklearne energije, nažalost ona je nama preskupa. To što se u javnosti forsiraju je obična utopija. One su skupe i velikim igračima a kamoli manjim zemljama. I ne treba da se više zmanajavamo i gubimo vreme na njima
znači nema nam druge, štednja, više sunca i vetra, da vidimo da li može još neka HC na Drini i to je to. Smeši nam se uvoz, koji je sada skup, ali nije stalno skup, ne objavljuje u javnosti kada Nemačka ima viškove struje od vetrogeneratora kada duva mnogo vetra i prodaje ispod cene.

 

[orion]

Хр, Сло, Мађарска, Румунија и Бугарска нису велики играчи а имају нуклеарке и тек их планирају, не знам зашто би нама било недоступно а посебно зашто би нам било недоступно имати удео у нуклеарки.

Тачно је да Немачка има вишкове када цена може бити и негативна ако ти вишкови угрожавају систем. Али кад ветар не дува тада ће да посегну за термоелектранама.

Апсолутно сам против тога да зависимо од увоза и да немамо никакву енергетску сигурност. Када дође до кризе тада владе доносе уредбе и забрањују извоз енергије.

О увозу треба размишљати са економског аспекта и изградити Ђердап 3 и Бистрицу, тада треба куповати струју када је јефтина и штедети угаљ а никако одрећи се енергетске сигурности.

Колика ће бити цена струје за 10 година нико не зна. А сигурно је да ће бити разних играрија и да ће генерално европа бити у проблему јер је енергетски сиромашна.

Мислим да се свако озбиљан слаже де је транзиција са угља неминовна, разлике су углавном у томе да ли да се та транзиција изврши нагло и тиме угрози енергетска сигурност и привредни раст или да се иде постепено.

Ја сам за то да се иде постепено уз акценат на енергетску ефикасност, гасификацију и да се искористи чињеница да Србија граничи са доста држава и паметно води политика увоза и извоза енергије. Можда да се повеђа капацитет и складишта гаса.

Наравно максимално уводити нове ОИЕ али треба бити свестан да се не можемо ослонити на ОИЕ.

 

[nensav]

izgradili su nuklearke mnogo ranije kada se to moglo a da li će sada videćmo, nešto mi ne izgleda da hoće.
Sa ostalim se slažem, tranzicija mora da bude postepena, ali treba da se kaže da nama ugalj nije neka opcija. Nekvalitetan je, previše zagađuje, stara tehnologija i niko ne zna koliko stvarno košta kilovat struje iz njih.

 

[MC_]

Dok torijumski reaktori ne prorade kako treba, nuklearna energija bice skupai opasna.
Od fuzije jos nema nista.

U Srbiji se previse trosi. Ljudi su navikli da idu u majcama po kuci.
nekoliko poslednjih godina Beogradske toplane su grejale i nocu da bi se potrosilo sto vise gasa. To je posledica stetnih ugovora Zorane Mihajlovic. nekada smo imali sa Rusijom ugovor d amozemo da povucemo gasa koliko nam treba. Sada je kolicina fiksna.

 

[ink]

Baš me zanima da li je sa sadašnjom tehnologijom moguće bolje iskoristiti geotermalne resurse koje imamo nego što je to bio slučaj ranije.

Pošto radi i noću i kad ne duva vetar, geotermalna energija ima puno prednosti u odnosu na druge OIE.

 

[ink]

...gledajući ovu i slične mape na netu, rekao bi čovek da bi nam pametnije bilo da udružimo snage sa Mađarima da razvijemo geotermalnu energiju umesto nuklearne.

 

[StariPosmatrač]

Mi ne znamo da iskoristimo Vranjsku banju gde voda od 90C piči na površini i izliva se u kanalizaciju, znaš kad će da iskoriste ovu sa dubine od 5km, nikad.

 

[boca-ica]

Kad budemo shvatili razliku izmedji
grejanja i dogrevanja možda i bidne nešto

Da ne spominjem ne postojece subvencije za ugradnju individualnih toplotnih pumpa
Te imamo tupavu sitaciju stiropor i prozor može subvencijama a toplotna pumpa ne može :lool:

 

[ink]

StariPosmatrač » 06 Nov 2021 02:03 pm[/url]":3eldp58v]Mi ne znamo da iskoristimo Vranjsku banju gde voda od 90C piči na površini i izliva se u kanalizaciju, znaš kad će da iskoriste ovu sa dubine od 5km, nikad.

Nema sumnje da je to tačno. Ipak, meni se malo smučio naš nacionalni stav da treba samo da gledamo šta je nemoguće (gotovo sve što je napredno ili nas vodi ka nekoj boljoj budućnosti) umesto da pogledamo šta je moguće i kako bi to moglo da se uvede. Osećam se kao da neprestano gledamo u blato u kome stojimo, umesto ka zvezdama prema kojima treba da stremimo.

Uostalom, pre pet godina je delovalo maltene nemoguće da će kod nas da se instalira bilo koji oblik OIE, a sad cvetaju vetroparkovi po Vojvodini, a čak i EPS planira neke solarne elektrane.

 

[boca-ica]

Naj veca potražnja i potrošnja energije jeste zimi. Naj veci deo ode na grejanje

Ulaganje u štedljive energetske sisteme ima istu vrednost kao ulaganje u proizvodne energetske sisteme.

Tek sad ,, odozdo,, došlo im i to u glavu
te vrlo stidljivo počeše subvencije za stiropor i prozore.
dr. štedljive tehnologlje su Španska sela i kao takva svako ko bi i da ih individialno primeni susrece se sa pomanjkanjem pravne ,finansiske, i dr. olakšavajuce volje


Moć štedljivoh sistema, je kod nas debelo zanemarena
a trebali bi biti ,standardna vrednosti kao obavezne stavke pri izgradnji raznih objekata.

Na žalost taj put ,,odzdo,, do glave kod nas je vrlooo dugačak....