Ne zna se kad će početi rekonstrukcija Karađorđeve ulice
Od Beograda sa reke najpre ugledate ruine
Autor: Nataša Korlat | 03.08.2008 - 00:01
Od Beograda sa reke najpre ugledate ruine
Ulica u kojoj je nekad kvadrat stana bio pet puta skuplji od onog u Knez Mihailovoj i gde je nekad radilo 15 evropskih hotela; i koja je, opet nekad, bila centralna trgovačka zona, sa nanizanim juvelirnicama, dućanima i bankarskim poslovnicama. U njoj su živeli razni ministri, a odsedali ugledni gosti iz inostranstva. To je bila Karađorđeva ulica, a i sada je tako zovu. Ipak, njen stari sjaj danas postoji samo u planovima.
Da li će zaista i kada započeti rekonstrukcija Karađorđeve ulice, niko od nadležnih u ovom trenutku ne može da kaže. Ipak, raduje bar saznanje da su završeni planovi i da je pripremljena kompletna dokumentacija za obnovu nekad najlepše beogradske ulice.
Poznato je da će se prvo krenuti s rekonstrukcijom kolovoza. Tramvajske šine ići će sredinom ulice i biće potpuno odvojene od kolovoza. U oba smera za vozila će biti obezbeđene po dve trake, a biće prošireni i trotoari.
- Na nekim mestima oni su sada široki svega 80 centimetara, a posle rekonstrukcije biće najmanje 4,5 metara. U blizini Brankovog mosta pločnik će se širiti i na deset metara, a celom dužinom ulice biće posađen drvored - kaže Jovanka Đorđević-Ciganović iz Urbanističkog zavoda.
Očekuje se da će čim krene rekonstrukcija ulice početi i obnova starih zgrada, pre svega onih koje se nalaze u delu od Beogradske zadruge do Kalemegdana. Iako sva ova zdanja nisu pod zaštitom države, urbanisti će prilikom rekonstrukcije voditi računa o celom kopmleksu. Neke zgrade će zadržati staru arhitekturu i biće samo obnovljene, dok će druge biti srušene, a na njihovom mestu biće podignute nove.
- Taj deo Karađorđeve ulice pripada kompleksu Kosančićevog venca, pa se vrednuje kao da je pod zaštitom države. Vodiće se strogo računa o eventualnoj izgradnji novih zgrada. Mi očekujemo da će rekonstrukcija uskoro započeti, jer postoji volja nadležnih, ali i privatna inicijativa - kaže Đorđević-Ciganović.
Na potezu kod Akademije primenjenih umetnosti u planu je izgradnja Muzeja kulture, dok će Beton hala najverovatnije biti srušena. Da bi se povezao Kosančićev venac, koji se nalazi na navigaciji od 25 metara, i Karađorđeva ulica, biće postavljena i dva nova lifta.
Planovi gradskih vlasti ohrabruju, ali je malo verovatno da će Karađorđeva ulica i posle rekonstrukcije ličiti na onu staru. Kako su se vremena menjala, tako je i Karađorđeva dobijala nova lica. Ipak, ona je uvek bila prvi pogled sa reke na Beograd, pa se o njenom izgledu ranije posebno vodilo računa. Stara je koliko i prva naselja na Kalemegdanskoj tvrđavi, dakle, više od 2.000 godina.
Malo ko zna da je Karađorđeva nekad bila pod vodom i da je nasipana čitav jedan vek. I saobraćaj se odvijao na vodi, pa su kroz nju Beograđani plovili čamcima. Upravo zbog vode, koja je nadolazila kako je Sava navirala, zvali su je Carska bara, a kasnije i Bara Venecija.
U doba najintenzivnijeg razvoja Beograda, u 19. veku, i Karađorđeva ulica se ubrzano razvija. Sagrađene su brojne palate, od kojih su danas ostale samo ruine. Njihov istorijski značaj i prelepa arhitektura danas se tek nazire. Jedna od njih je svakako Mala pijaca, kasnije Beogradska zadruga, koja je bila centar bosanske trgovine. Iako je danas potpuno zapuštena, nema onog ko se i sada ne divi njenoj arhitekturi. Rekonstrukcija Beogradske zadruge, koju je neko vreme koristila i Narodna banka Srbije, obećana je i verovatno će već u prvoj fazi ovo zdanje biti obnovljeno. Slično se planira i sa Đumrukanom, carinskom zgradom iz 19. veka, koja je i simbol obnove srpske državnosti. U njoj je odigrana i prva pozorišna predstava u Beogradu. Podizanje carinarnice u stilu neoklasicizma, usred nekaldrmisanog sokaka, predstavljalo je tada šokantnu arhitektonsku novinu za Beograđane.
„Bristol“ za kraljeve
Hotel „Bristol“ je bio samo jedan od 15 hotela u Karađorđevoj ulici, ali se ipak izdvajao po svojoj ekskluzivnosti. Zadovoljavao je u to vreme najveće svetske standarde, jer je pripadao lancu evropskih hotela „Bristol“. Samo u ovim hotelima odsedali su pripadnici engleske kraljevske loze.
Lagumi
U stenovitoj litici koja se u Karađorđevoj ulici, između brojeva 11 i 43, diže prema Kosančićevom vencu postoji čak 13 laguma. Danas su oni, kao i cela ulica, uglavnom zapušteni i, čini se, nevažni za grad. Po mnogima bi se upravo od njih mogla napraviti prava turistička atrakcija.
Lepo je sto se pise o nekada najlepsoj Beogradskoj ulici. Nazalost, format u dnevnim novinama ne dozvoljava temeljniji pristup problemu, te imamo tekst prepun informacija koji nam nazalost nudi malo toga novog - zapravo, sve se svodi na pricu tete iz Urbanistickog zavoda kako bi to
utinam trebalo da izgleda.
Problem Karadjordjeve ulice nazalost prevazilazi dobru volju koju najcesce apostrofirtaju kritizerski nastrojeni komentatori. Ona je nazalost primer loseg pristupa u razvoju Beograda. Kao sto je cinjenica da se BG posle Drugog svetskog rata iz grada transforimisao u metropolu, tako je i cinjenica da je centar grada sve vise gubio sarm, sklad i prepoznatljivi identitet.
Da li je stvar ideologije ili neceg drugog, jednostavno razvoj BG-a u drugoj polovini proslog veka je paradoksalan. Dok s jedne strane reke nice ceo jedan novi grad, dok se probijaju autoputevi, nadvoznjaci, podvoznjaci itd. Dok nicu radnicka naselja koja nas vode ka socijalistickom drustvu blagostanja gde ce svaki radnik dobiti stancic u bloku na Vidikovcu, Miljakovcu, Medaku i sl, imati parkic, skolu, obdaniste, dom kulture i samoposlugu - ulica koja je nekada bila sjaj prestonice se pretvara u tranzitnu zonu, kroz koju bruje sleperi, tramvaji tandrcu na rasklimanim sinama dok se tope ugljenisane fasde na nekada raskosnim palatama.
Karadjordjeva je primer ljudske gluposti, stavljanje "mi" i "oni" podela na prvo mesto, brisanja istorije i nadmene mantre da "istorija pocinje sa nama". Nazalost, u ciklicnoj istroiji Balkana koja se svodi na "sjase Kurta da uzjase Murta", takav pristup nikada nije nestao. Cak i danas u predizbornim kampanjama cujemo "obecanja" da cemo preispitati projekte prethodne vlasti, ponistiti tendere, prekrojiti ugovore, precrtati planove, samo da pokazemo da mi znamo bolje.
I gde smo sada, dragi moji Beogradjani. Ponosni, sto smo jos jednom, ovoga puta na jedvite jade, pokazali da trcecim korakom hrlimo ka evropskim standardima. Naravno, lepo je biti u tom drustvu. Puna su nam usta novih blokova, bulevara, visokih staklenih solitera, poslovnih cetvrti, silaska na reke, Treceg Beograda itd. Ali prepoznatljivost evropskih gradova je u tome sto njihova istorija ne pocinje "right here, right now", sto milioni kvadrata
star wars arhitekture jednog Dubaia ne mogu da zasene milione stranica istorije jednog Londona, Pariza ili Rima.
Naravno, je*******ena je, da prostite na izrazu, sudbina naseg Beograda u tom smislu. Kao sto rekoh, ovo mesto ima neku cudnu naviku da sa smenom vlasti od grada ostane samo ime.
I sticajem istorijskog nemara, Karadjordjeva ulica je danas tu gde jeste. Nazalost, za razliku od nekih drugih, ova ulica se ne moze posmatrati kao zasebna celina, jer joj je nekom nepravdom dodeljana uloga karike u lancu na tranzitnoj ruti. Dok se taj problem ne resi, cenim da su zalud sva ulepsavanja i rekonstrukcije. Ne treba nam granitni plocnik sirok 4,5m sa lepim drvoredom, fensi kafeterijama i markiranim buticima, kad ce pored glave da nam prolazi "FAP mashina".
Sve sto trazim, gao glasac, poreski obveznik i pre svega iskren ljubitelj ovog grada, jeste
sistemski pristup. Zaje*******ite me sa sminkanjem. Moze Karadjordjeva da saceka i jos dve-tri godine, ali dajte zavrsite taj Prokop, obilaznicu, UMP, Luku itd. Vratimo prvo centru ulogu centra, a kasnije cemo mnogo lakse.