Šta je novo?

Obilaznica oko Beograda - [ Autoput ]

Путнички воз користи другачије шине од теретног? Нисам пратио на часу, извињавам се заиста...
Kažem da te kružne obodne linije nikada neće imati putnika upravo zato što idu okolo naokolo i zato što većina i prolazi daleko od centra zbivanja odnosno gusto naseljenih mesta.
Sama reč teretna obilaznica ti govori za šta je isključivo napravljena. Svi tzv. frankenštajni (nastali jedino iz političkih razloga)ne mogu biti dugoročno isplativi i održivi.
 
Ipak, interesantno je da je na železničkom mostu u Ostružnici (u sklopu obilaznice) ostavljeno mesto za postavljanje drugog koloseka:
bg-australijancima.jpg
 
Ako je taj most pravljen 50-ih godina onda nije čudno, verovatno su računali na mnogo veći saobraćaj sa te strane i ka zapadu Yu, nego prema izolovanoj Rumuniji.
 
Kažem da te kružne obodne linije nikada neće imati putnika upravo zato što idu okolo naokolo i zato što većina i prolazi daleko od centra zbivanja odnosno gusto naseljenih mesta.
Sama reč teretna obilaznica ti govori za šta je isključivo napravljena. Svi tzv. frankenštajni (nastali jedino iz političkih razloga)ne mogu biti dugoročno isplativi i održivi.
Konkretno u Surčinu i Dobanovcima u neposrednoj blizini pruge imamo mnogo radnih mesta sa smenama 6, 14 i 22. Kada sam kao student išao tamo da radim, znam da sam sa Voždovca trošio po 1,5 sat u jednom smeru. Voz bi iz Surčina do Karađorđevog parka preko Ostružnice stizao za 35-40 minuta u slučaju dobro održavanog sistema i pruge, i uklapanja reda vožnje u smene. Uz dobar red vožnje i dobro stanje pruge vozovi Batajnica-Dobanovci-Surčin-Ostružnica-Rakovica-Vukov spomenik-Karaburma bi mogli biti popunjeni u vršnim satima.

Vezano za Boleč, Leštane i Vinču, uz najbolje projektovanje voz bi mogao da povuče cirka 30% putnika, i to samo sa linijom usmerenom na centralna područja Beograda.

Za Vinčanski most, veliko je pitanje ekonomske opravdanosti istog čak i sa jednim kolosekom, a ne dva koloseka. Od Batajnice do Bubanj Potoka imamo kritično opterećenje i puta i pruge koje pravda autoput i jednokolosečnu obilaznu prugu. Od Bubanj potoka do Boleča je još autoput opravdan, a dalje do Pančeva, istotijski nedavno smo povećali broj koloseka sa 1 na 2, i ta 2 koloseka još nismo kako treba iskoristili. Za drum, najčudnije je da tu do sada ni skelu nisu izmislili, a BAM autoput hoće. A očekuje se 4000-5000 vozila dnevno.
 
Da ponovim pitanje:
Da li se zna koje će puteve vraćati na "staro" nakon izgradnje tunela Beli potok? Ovaj novi kružni djeluje da je napravljen da ostane tu.
 
Pogledajte na Srđanovom snimku na 0:42s šta uradi čovek sa kombijem kako skreće. Strašno šta rade ljudi. Inače Srki snimak je extra kao i uvek sve pohvale.
Ludilo. Mada nagadjam i da ovaj beli kombi koji na 0:37s skrece levo u deo gradilista, nakon toga preseca traku suprotnog smera Obilaznice kako bi usao u tunel Strazevica.
 
Konkretno u Surčinu i Dobanovcima u neposrednoj blizini pruge imamo mnogo radnih mesta sa smenama 6, 14 i 22. Kada sam kao student išao tamo da radim, znam da sam sa Voždovca trošio po 1,5 sat u jednom smeru. Voz bi iz Surčina do Karađorđevog parka preko Ostružnice stizao za 35-40 minuta u slučaju dobro održavanog sistema i pruge, i uklapanja reda vožnje u smene. Uz dobar red vožnje i dobro stanje pruge vozovi Batajnica-Dobanovci-Surčin-Ostružnica-Rakovica-Vukov spomenik-Karaburma bi mogli biti popunjeni u vršnim satima.

Vezano za Boleč, Leštane i Vinču, uz najbolje projektovanje voz bi mogao da povuče cirka 30% putnika, i to samo sa linijom usmerenom na centralna područja Beograda.

Za Vinčanski most, veliko je pitanje ekonomske opravdanosti istog čak i sa jednim kolosekom, a ne dva koloseka. Od Batajnice do Bubanj Potoka imamo kritično opterećenje i puta i pruge koje pravda autoput i jednokolosečnu obilaznu prugu. Od Bubanj potoka do Boleča je još autoput opravdan, a dalje do Pančeva, istotijski nedavno smo povećali broj koloseka sa 1 na 2, i ta 2 koloseka još nismo kako treba iskoristili. Za drum, najčudnije je da tu do sada ni skelu nisu izmislili, a BAM autoput hoće. A očekuje se 4000-5000 vozila dnevno.
Са потпуном железничко обилазницом би теоретски могла да се направи "осмица" линија БГ воза Прокоп-НБГ-Земун-Батаја-Сурчин-Остружница-Раковица-Прокоп-Карађорђев-Вук-Панчевац-Панчево-Винча-Болеч-Бели Поток-Јајинци-Ресник-Прокоп, са променом смера гарнитуре у Батаји.
 
Pogledajte koliki nasip za nadvožnjak, a ovo je tek 50% visine...
Za 6 meseci (posle prve zime), biće kao na nadvožnjaku na ibarskoj preko novog autoputa posle tunela Dići pre par godina.
Ko je prošao tada, lupio je dobrano jer se slegao nasip ali nakon asfaltiranja. Ovde idu laganije sa nasipanjem, ali će klizište da odradi svoje.
Ne mračim, prolaziću ovuda narednih XY godina, zato ovo pišem...
 
Tu gde je @blagic oznacio strelicom pre neki dan sam video u tom brdu bager i na tom delu su cistili to brdo a mislim da sam i video neke sahte tu gore al nisam 100% siguran, u glavnom cistili su taj deo brda.
 
Tako je, na 2-3 mesta su prosekli šumu iznad i pokupili potoke (čitaj kanalizaciju) sa gornje strane puta. To će svakako koristiti, jer je ceo ovaj kraj pun potoka i izliva fekalija iz septičkih jama. Ulica Podavalska je mnogo visoka da bi se sve te kuće prikačile na kanaizaciju u njoj a resnički kolektor ide baš po trasi Obilaznice, pa nije zgodno da ljudi kopaju 200-300m i preko Kružnog puta i eto baruština i klizišzta...
Inače, ako ste bolje pogledali snimke, cela ova trasa sve do Bubanj potoka (vidi slučajnosti) je puna potoka (kod nadvožnjaka preko pruge su 3 potoka regulisana ovim Projektom).
 
Poslednja izmena:

Rade bageri i utovarivači. Ništa spektakularno. Zanimljivo je kopanje zidova tunela, mašina je slična kao za bušenje šipova ali ova kopa zemlju u bentonitnoj isplaci, koja stvara sloj gline na zidovima otkopa da se ne bi urušavali. Jako prljav posao
Jel može neko stručan da mi objasni kako ova mašina radi,kako kopa zemlju u bentonitoj isplaci ,kako se stvori sloj gline na zidovima, jel ima neki animirani snimak gde se bolje vidi taj postupak. Kako vadi zemlju iz kanala u kojem je redak beton..?
 
Vrh