Šta je novo?
Od:
Filteri

Obilaznica oko Beograda - [ Autoput ]

IMG_1175.png
IMG_1161.jpeg
IMG_1159.jpeg
IMG_1155.jpeg
IMG_1146.jpeg
 
Ove cevi (plave) što se vide u šahtovima su od magistralnog vodovoda Makiš-Mladenovac, tako da (ni)je bilo baš lako uraditi ovaj kružni tok.
Al će noćom ovde biti karambola...
 
Шта се дешава са изградњом пута до Икее? Опет неки правни проблеми или чекају на Икеу да финансира?
 
abrines je napisao(la):
Шта се дешава са изградњом пута до Икее? Опет неки правни проблеми или чекају на Икеу да финансира?
Kliknite za proširenje...

Tu je već odrađena preparcelizacija celom trasom, sad treba to neko da otkupi, mrzi me sad da proveravam da li je privatno ili državno. Ali svakako to bi grad trebalo da uradi.
 
Kao i uvek u nas, kada se nešto skarabudži da se pusti, potpuni završetak napreduje brzinom puža.

Jedina prava korist od ove skarabudževine je krak ka Ikei. A i on će ko zna kada...

PS. Srđane, moram da tw pohvalim. Klipovi su ti izuzetno informativni. Bravo.
 
Koja je poena ovog kružnog toka? Ako je isključenje ka Beogradu već ima skretanje gde se završava obilaznica.
 
Dosta dobar blog susJeda o poluobilaznici oko Zagreba. Sa dosta projektnih detalja od koristi za javnost, koji su za sistem Zlatnog doba tajna.


Oni imaju oko 60.000 vozila van letnje sezone. 80.000 vozila u letnjoj turističkoj sezoni, a što može da se desi i kod nas. Čak i u ravnici je opisano sa koliko poteškoća mora da se gradi treća traka, šta tada reći za brdoviti Beograd? Do 60.000 vozila dnevno po dve trake po smeru izdržavaju.

Moje mišljenje je da bi Beograd morao da ima dve obliaznice, jedan put 2+2 uz koji se vezuju komercijalni sadržaji i naselja, ali takva da bude za brzinu 70-80km/h i ova postojeća kao ekspresna obilaznica.
 
Baš tako, Karlo. A tako je bilo i planirano pre pola veka.

Ali i nezavisno od toga, ovakva obilaznica, sa svojim profilom optimizovanim prema režimu sa naplatom putarine, i sa smehotresnim petljama, već ako bi se pojavio teretni saobraćaj približan onom koji danas postoji na npr. obilaznici oko Pešte - puca... A to će biti.
 
Karlo del Ponte je napisao(la):
Dosta dobar blog susJeda o poluobilaznici oko Zagreba. Sa dosta projektnih detalja od koristi za javnost, koji su za sistem Zlatnog doba tajna.


Oni imaju oko 60.000 vozila van letnje sezone. 80.000 vozila u letnjoj turističkoj sezoni, a što može da se desi i kod nas. Čak i u ravnici je opisano sa koliko poteškoća mora da se gradi treća traka, šta tada reći za brdoviti Beograd? Do 60.000 vozila dnevno po dve trake po smeru izdržavaju.

Moje mišljenje je da bi Beograd morao da ima dve obliaznice, jedan put 2+2 uz koji se vezuju komercijalni sadržaji i naselja, ali takva da bude za brzinu 70-80km/h i ova postojeća kao ekspresna obilaznica.
Kliknite za proširenje...
Imaćemo severnu Obilaznicu pored Zrenjanina. Ali bi trebalo praviti i jednu pravcem Mali Požarevac-Barajevo-Umka-Obrenovac-Šimanovci-Pazova, pod naplatom.
 
АП БГ - ЗР може да се посматра и као АП ЗР - ПА јер траса пролази између Јабуке и Глогоња.
Треба размишљати о краку који би се одвојио, обишао Панчево са севера и истока, послужио да измести транзит из Панчева, везао на себе северну индустријску зону и везао се на будућу саобраћајницу према Вршцу чиме би се добила веза ка Ковину и Смедереву.
Од Панчева до Ковина је солидна магистрала која обилази Баваниште и пролази ободом Ковина.
Проблем настаје у Радинцу.
 
Што се обилазнице тиче она без проблема може да прихвати двоструко већи број возила него што је то тренутно случај.
На повећање транзита теретњака не треба рачунати и ситуација није упоредива са Будимпештом.
Када Бугари и Румуни заврше коридор 4 и уђу у шенген ми ту губимо Турке кроз Србију који иду на Хоргош и Келебију, остаје транзит ка Батровцима.
 
Jesi li siguran ti u to što pišeš?

Srbija godišnje izveze robe za 30 milijardi evra. Češka - za 200 milijardi. Šta kad dođemo na pola od Češke? Šta ćemo sa logističkim centrima koji će i dalje da se grade oko obilaznice? Šta ako ipak budu ti "zeleni koridori", pa se poveća transport umesto da se smanji - jer je kroz Srbiju kraće?

Zvučiš kao SANU 1966. za Gazelu i Mostarsku petlju: u Beogradu imamo 50.000 automobila, ne treba nam ta amerikanijada...
 
Ако говоримо о транспорту робе треба посматрати тонажу а не вредност.
То што је извоз Чешка 10 пута већи од нашег не значи да извезе и 10 пута више тона робе.
Вредност тоне, рецимо, телевизора и вредност тоне, рецимо, пшенице или малине никако не могу да се пореде.
Што се промета роба тиче последњих година се у Европи све више иде на интермодални транспорт и железницу.
Зато и ми градимо терминале, не само за контејнере од и до лука већ и за контејнере који са камиона железницом иду до другог терминала.
Ако се неким чудом оствари идеја о зеленим коридорима или још већим чудом за наших живота и ми постанемо део шенген зоне много већи проблем и приоритет је трећа трака од Добановаца до Новог Сада и од Бубањ Потока до Малог Пожаревца где је интензитет саобраћаја обилазница x 4 него трећа трака на самој обилазници или изградња још једне паралелне обилазнице.
И наше најоптерећеније деонице су песма у поређењу са деоницама на аутопутевима богате Немачке јер ко год је мало чешће возио кроз Немачку прва реч коју је научио је "штау".
 
Poslednja izmena:
Па нису више песма. Ти оно беше живиш у Сомбору, па вероватно не возиш по ширем подручју Београда кад сви возе; е па, имаш сад колоне на аутопутевима око Београда које још како подсећају на те на западу, и биће све веће, и на крају ће бити исте као те у Немачкој. У принципу, код сваког новог пута који је отворен у околини Београда, повећање саобраћаја од 100% се десило у року од неколико година - тако ће бити и са обилазницом.

А ове ствари из брошура не мораш овде да исписујеш... сви их знамо напамет. Деценијама се у Европи прича да се роба сели са друмова на железницу, а у реалности, роба се вози железницом - у САД, а у Европи камиони су недодирљиви; само Немачка је за 20 последњих година укинула 5.000 км индустријских колосека. Итд. Пусти ти шта пише нека мастиљара у Бриселу да би оправдала плату од 11.000 евра - шта све Весић прича, за мање.

И немамo овде просечан IQ 90 да мораш да нам објашњаваш да вредност робе није исто што и количина робе; ствар је у томе да ту постоји разлика у реду величина (кад Чешка нпр. извози 10 пута више од Србије), а мени се чини да тада већ почиње да делује принцип дијалектичке логике, прелазак квантитета у квалитет (и, што је посебно битно у овом случају, обратно)... што се на путевима тих земаља некако и види голим оком.
 
Poslednja izmena:
Uh, što se tiče kamiona, mislim da ljudi nisu svesni šta je puno kamiona na auto-putu.

Italija, pa to su nepregledne kolone kamiona u svakom trenutku, na svakom delu auto-puta. To što imaju na mnogo mesta 3 vozne trake je verujem najviše zbog kamiona.

Ne smem ni da pomislim na šta bi ličila vožnja našim auto-putevima i obilaznici, da imamo jednu petinu kamiona kao oni.
 
Baš tako, kojim god autoputevima sam vozio a bila je nesnosna gužva u saobraćaju, to se dešavalo najviše zbog kamiona.
 
A zašto je to tako? I meni stoji u glavi da je železnica jeftinija za prevoz robe, a opet, praksa nas demantuje.

Shvatam da železnica ne može da dođe do svake tačke za razliku od kamiona, ali opet mi nije jasno kako je jeftinije da kamion vozi iz Litvanije do juga Evropa umesto da postoji teretni voz.
 
astrodule je napisao(la):
A zašto je to tako? I meni stoji u glavi da je železnica jeftinija za prevoz robe, a opet, praksa nas demantuje.

Shvatam da železnica ne može da dođe do svake tačke za razliku od kamiona, ali opet mi nije jasno kako je jeftinije da kamion vozi iz Litvanije do juga Evropa umesto da postoji teretni voz.
Kliknite za proširenje...

Mislim da sve zavisi od količine tereta, rokova isporuke, vrste tereta, mogućnosti za utovar/istovar, logistike do/od železničkog terminala.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh