Радници до јесени на обилазници
Бушење тунела „Стражевица” настављено пре 20 дана, спремни и тендери за петљу Батајница и мостове на сектору пет, а радови почињу у септембру и октобру
Ако је према народној „где има дима, има и ватре”, јесен на обилазници око Београда могла би да буде прилично врућа. Изјаве о почетку изградње сектора нула и пет ове транзитне саобраћајнице које су претходних дана „задимиле” медијски простор, стигле су из уста готово свих надлежних у републичкој власти. Прво од Верице Калановић, министарке за НИП, затим од њеног колеге Милутина Мркоњића, задуженог за инфраструктуру, потом од Зорана Дробњака, директора „Путева Србије”, а пре неколико дана и од Бориса Тадића, председника Србије.
Шеф државе обишао је радове на двоцевном тунелу
„Стражевица” који ће повезивати сектор четири (од Остружнице до Орловаче) и пет (од Орловаче до Авалског пута), а
чија је изградња настављена пре двадесетак дана. Овај, иначе најзахтевнији за извођење и најскупљи објекат на траси обилазнице, почео је да се гради 2004. године. машине су у њему боравиле до 2008. и тада је градилиште опустело.
Приликом председникове посете, као рок за завршетак ископавања и адаптирања пролаза кроз брдо Стражевица наведен је мај 2012. године, што би уз још неколико додатних месеци требало да буде и оквирни рок за коначно и готово две деценије ишчекивано комплетирање полупрстена од аутопута Београд – Ниш (Бубањ поток) до аутопута за Нови Сад (Батајница).
– Кроз брдо Стражевица биће пробијена два паралелна тунела дужине 733 и 745 метара кроз које ће пролазити по две коловозне траке са тротоарима и пратећим елементима. У већ ископаној цеви која води од Орловаче ка Бубањ потоку потпуно је завршена примарна тунелска облога и ускоро ће почети постављање изолације, секундарне тунелске облоге и коловоза. Примарна облога у другој цеви која још није ископана до краја завршена је у дужини од сто метара. Даље је планирано постављање 70 метара вантунелске облоге и наставак бушења новом аустријском технологијом – објашњавају у „Путевима Србије”.
Оживљавање радова на тунелу обрадовало је возаче, али се први мрачни облак над пројектом „Стражевица” надвио свега неколико дана по изласку радника на терен.
Буџетом за ову годину предвиђено је да у овај објекат буде уложена милијарда динара, али је, према незваничним наводима, Министарство за НИП „по хитном поступку” пре неколико недеља из тих средстава преусмерило 350 милиона динара Министарству за инфраструктуру које ће их уложити у „Јат ервејз”.
Обилазница је тренутно функционална од аутопута за Шид (чвор Добановци) до аутопута за Ниш (Бубањ поток), а део од Орловаче до Бубањ потока (сектор пет) заправо није изграђен, већ се за саобраћај користи деоница Кружног пута која је колоквијално, првенствено у наступима политичара, „прекрштена” и прозвана „обилазницом”.
„Прави” сектор пет, који ће уз једно укрштање са Кружним путем пролазити мање-више упоредо са овом саобраћајницом, према речима Зорана Дробњака, требало би да буде завршен за две године, а очекује се да ће већ почетком октобра почети радови на три моста дуж ове трасе. Тендер за мостове „Кијевски поток”, „Топчидерска долина” и прелаз преко Кружног пута, према његовим речима, биће расписан 17. августа. Предвиђени рок за њихов завршетак је 540 дана од потписивања уговора са градитељем, а њихова укупна дужина биће 1.289 метара.
Једнако важан,
сектор нула (од Добановаца до Батајнице), који повезује аутопутеве за Шид и Нови Сад, такође би у скоријој будућности могао дочекати почетак радова. Експропријација на овом сектору, у медијима помно пропраћена због чињенице да је земљиште на траси припадало неколицини познатих српских „контроверзних бизнисмена”, готово да је завршена, а Дробњак истиче да ће ових дана бити одређен и извођач радова.
Ако све прође како треба, припрема изградње у Сурчину и Земуну могла би почети већ првих септембарских дана.
Најкомплекснијим објектом на овом сектору сматра се петља Батајница (раскрсница обилазнице и аутопута за Нови Сад) која се финансира из посебног кредита у односу на друмску деоницу, а конкурс за њено зидање биће расписан за два дана. Дробњак отуда сматра да ће радови на петљи окаснити за друмском деоницом свега неколико недеља и да би званични почетак извођења могао уследити већ крајем септембра. За овај пут и петљу, подсетимо, Србија је 2007. године добила кредите од ЕИБ-а и ЕБРД-а у износу од 60 и 55 милиона евра.
Поучена искуством досадашњег осамнаестогодишњег тока градње, већина возача спремна је на још који „интермецо” у иначе одуженој „сапуници” о обилазници. У случају да помпезно најављени рокови ипак буду испоштовани, а обилазница завршена, градитеље саобраћајнице очекује нов и једнако тежак задатак – стварни завршетак обилазнице. Јер оно што надлежни у јавности називају „обилазница” у стварности је само једна њена половина!
Према пројекту прстена око Београда,
предвиђено је да се саобраћајница која је иначе део Коридора 10, гради у такозваном профилу аутопута, са по две возне и једном зауставном траком у сваком смеру. Предвиђено је да правци буду раздвојени појасом ширине четири метра, а за сада су у пуном профилу изграђени само тунели „Липак” и „Железник” (ископане обе цеви). Пут кроз њих пролази дуж једне од две цеви, а за двосмерни саобраћај целом трасом користи се изграђени друмски полупрофил на ком се налази по једна трака у сваком смеру уз које се налазе појасеви за заустављање.
Тендери који ће бити расписани за сектор нула и три моста на сектору пет такође се односе на изградњу полупрофила, односно половине мостовских конструкција.
„Главна алтернативна” саобраћајница око Београда требало би, а не зна се кад и од којих пара, и да се од аутопута за Ниш продужи ка Панчеву. Предвиђено је да ова деоница буде састављена од два сектора (седам и осам) од којих ће последњи прелазити Дунав преко још неизграђеног, трећег моста на тој реци. Приче о будућем мосту код Винче за чију су изградњу, наводно, били заинтересовани инвеститори из Јапана, утихнуле су пре неколико година једнако брзо као што су се и распламсале, а овај део пројекта, забележено је у признању једног политичара, и даље се налази у фази „о том, потом”.