Obilaznica oko Beograda - [ Autoput ]

[shumar]

Pa ako Grci i Turci i ostali Evropljani neće da se stiskaju neka obezbede novac za dovršetak obilaznice,inače ih nikad više ne bi pustio preko Gazele (mislim na šlepere) jer i posle kompletno obnovljene gazele i auto puta kroz Beograd za šest meseci bio bi ponovo uništen od istih šlepera :notok:

Po kamionu mi uzimamo 170-180 eura a samo Turskih kamiona prođe oko 15000 mesečno.
Koliko bi ti uzeo 500 ili 1000 eura?
Ma da zabranimo bilo kom strancu da uđe sa kolima u Srbiju

 

[direktor]

Pogledajte reprizu emisije Cirilica marica na enteru gostovao je ilic i objasnajvao oko puteva kradja i ostalog :kafa: :laugh:

 

[sizif]

Ако су крађе у питању, он је експерт. :lol:

 

[shumar]

Pa čovek je nedavno magistrirao :lol: a imamo mi eksperata za izvoz.

 

[vucko]

tek sad videh da ostruznicki most ima temelje za drugi deo,ima da se nacekamo do punog profila ihaha...

 

[shumar]

Temelji za pun profil su napravljeni pre bombardovanja, kao i polovina mosta koja je tada srušena.

 

[Ambassador]

Ono što je zabavno je da je valjda ta polovina toliko kvalitetno bila urađena (mislim da je i tada bio Mrkonjić) da je posle par meseci krenula da tone jedna strana - nešto tako, sve u svemu, čini mi se da most nije baš mogao da bude u upotrebi, tako da su nam suštinski učinili uslugu.

 

[vucko]

Eh,taj mrka ne prestaje da me fascinira :lool:

 

[Wile E. Coyote]

Ono što je zabavno je da je valjda ta polovina toliko kvalitetno bila urađena (mislim da je i tada bio Mrkonjić) da je posle par meseci krenula da tone jedna strana - nešto tako, sve u svemu, čini mi se da most nije baš mogao da bude u upotrebi, tako da su nam suštinski učinili uslugu.

Па колико се сећам мост и јесте био направљен добрано пре бомбардовања али обилазница није била отворена. Нисам баш сигуран да је друг Мрка у време док се мост градио био министар.

 

[vucko]

97 kad je otvarana stanica vukov spomenik je pored slobe bio mrka,kapiram da jeste bio

 

[hazard]

Mrka je tad valjda bio na celu CIPa?

 

[nbumbic]

Mrka je tad valjda bio na celu CIPa?

I meni se čini

 

[direktor]

A stanica vukov spomenik je otovrena 1995 oktobr cini mi se a taj most je valjda otvoren 2 dana pred pocetak bombardovanja :kafa:

 

[Siniša]

Vukov spomenik je otvoren 4 jula '95.

 

[shumar]

taj most je valjda otvoren 2 dana pred pocetak bombardovanja :kafa:

Tako nešto jer se sećam jednog lika koji je tada na TV prokomentarisao: u k_rac tek smo ga napravili a ovi ga srušiše.

 

[Wile E. Coyote]

Mrka je tad valjda bio na celu CIPa?

I meni se čini

Па и ја бих рекао да тад није био министар.

taj most je valjda otvoren 2 dana pred pocetak bombardovanja :kafa:

Tako nešto jer se sećam jednog lika koji je tada na TV prokomentarisao: u k_rac tek smo ga napravili a ovi ga srušiše.

Могуће. У сваком случају, тај мост је рађен поодавно.

 

[nbumbic]

Evo Mrkinog romansiranog CV.

Izvor: Mondo
http://www.mondo.rs/v2/tekst.php?vest=81377

Rođen je 23.maja 1942. godine u Beogradu. Osnovnu i srednju školu je završio u Trećoj muškoj gimnaziji u Beogradu, maturirao u Četrnaestoj gimnaziji, 1968. godine diplomirao je na Građevinskom fakultetu u Beogradu na katedri za puteve, aerodrome i železnice. Po završetku fakulteta i odsluženja vojnog roka, godine zaposlio se u "Birou za studije, projektovanje i nadzor građenja ŽTP Beograd" gde je radio na projektovanju i izvođenju radova na glavnim železničkim koridorima i sanaciji puteva i pruga.

Zahvaljujući uspesima u radu i sposobnosti za organizaciju poslova, već 1974. godine postao je rukovodilac "Sektora za projektovanje". 1977. godine je postavljen za direktora u radnoj organizaciji "Centar za istraživanje i projektovanje", koji se 1986. godine ujedinjuje sa "Zavodom za projektovanje ZJŽ" u "Centar za istraživanje i projektovanje".

Spajanjem 1987. godine sa "Saobraćajnim institutom" formira se jedinstveno preduzeće "Saobraćajni institut CIP". Milutin Mrkonjić je svojim autoritetom značajno doprineo objedinjavanju svih intelektualnih projektantskih snaga u oblasti saobraćajne infrastrukture.

Milutin Mrkonjić postaje prvi direktor Saobraćajnog instituta CIP, i daje neizbrisiv pečat njegovom razvoju. Saobraćajni institut CIP je u periodu njegovog rukovođenja, sve do 2001. godine, postalo najznačajnija istraživačka, razvojna, inženjerska i projektantska kuća u bivšoj Jugoslaviji i u delu Evrope.

Rukovodio je Projektima kao što su modernizacija i izgradnja magistralne pruge na današnjem koridoru 10, od Jasenice preko Ljubljane, Zagreba, Beograda, Novog Sada i Subotice (do Niša, Dimitrovgrada, Leskovca, Vranja i Skoplja) sa svim železničkim čvorovima u navedenim mestima gde se posebno izdvajaju Ljubljana, Zagreb, Beograd kao i pogranične stanice u Jesenicama i Dimitrovgradu.

Projekti kao što su nove pruge Valjevo-Loznica, Beograd - Bar, Sarajevo - Ploče i mnoge druge, preko 1300 mostova među kojima se izdvaja most Mala Rijeka, železnički čvorovi Beograd, Skoplje, Sarajevo, Vinkovci, Ljubljana, železnička postrojenja u lukama Ploče, Split, Zadar, Bar, Pančevo, Beograd, autoputevi na današnjem koridoru 10, Beograd - Novi Sad, Beograd - Zagreb, Niš - Skoplje, izgradnja železničke stanice Beograd - Prokop do kote 105, 120.000 ha urbanističkih planova, preko 900.000 m2 industrijskih, poslovnih i stambenih objekata, projekti u Libiji, Alžiru, Venecueli, Iraku, Iranu, Kuvajtu, Kini, Gabonu i drugim zemljama, realizovani su u periodu dok je on bio direktor. Svakako je najznačajnija pruga od 1100 km u Libiji, od Misurate do Serbe.

Saobraćajni institut CIP je u tom periodu pokazao i veliku društvenu odgovornost donirajući veći broj institucija od značaja za život građana Srbije, i primajući u radni odnos 600 mladih stručnjaka u vreme najoštrijih sankcija prema SRJ.

Milutin Mrkonjić je razvio delatnost Saobraćajnog isntituta CIP po obimu i strukturi poslovanja, vizionarski stupajući u nove razvojne projekte. Višegodišnjim neumornim radom i ličnim primerom stvorio je veliki broj stručnjaka i profesionalaca koji su danas nosioci razvoja u Republici Srbiji. Kao najveću vrednost u realizaciji novih ideja i projekata uvek je isticao čoveka i njegovu kreativnost, maštu i motivaciju.

Kao rezultat uspešnog rada Saobraćajni Institut CIP je dobio najznačajniju nagradu SFRJ, nagradu AVNOJ-a 1986. godine, a Milutin Mrkonjić Orden rada sa zlatnim vencem, kao i mnoga druga priznanja i odlikovanja za uspešan rad.

Deset dana nakon početka NATO agresije 4. aprila 1999. godine imenovan je za direktora Direkcije za obnovu zemlje. Za 1,5 godinu rada, Direkcija je pod njegovim rukovodstvom obnovila i rekonstruisala sve objekte saobraćajne infrastrukture i 57 mostova i visokogradnje koji su porušeni u NATO agresiji i istovremeno započeo projekte razvoja od nacionalnog značaja.

Za izuzetne rezultate u obnovi i razvoju zemlje od predsednika SRJ Slobodana Miloševića odlikovan je Ordenom zasluga za SRJ prvog stepena.

Pored visokih rezultata koje je postigao u graditeljstvu i menadžmentu, Milutin Mrkonjić se kao student aktivno bavio košarkom u KK Radnički i Student. Po prestanku aktivnog bavljenja košarkom, učestvovao je u rukovodstvu KK Radnički i bio jedan od kreatora uspeha naše košarkaške reprezentacije 90-tih godina prošlog veka kao jedan od najaktivnijih članova rukovodstva KSJ.

Milutin Mrkonjić je do 1990. godine bio član SKJ, a 17. jula 1990. godine je zajedno sa Slobodanom Miloševićem bio jedan od osnivača Socijalističke partije Srbije, danas je potpredsednik SPS-a i član Predsedništva SPS-a. Od 2000. godine poslanik je Veća republika u Saveznoj skupštini SRJ a zatim i Državne zajednice Srbije i Crne Gore.

Od 2006. godine je narodni poslanik SPS-a u Republičkom parlamentu i potpredsednik Skupštine Republike Srbije. Aktivno učestvuje u radu odbora za privatizaciju, nauku i tehnološki razvoj, urbanizam i građevinarstvo.

Profesionalnim vođenjem sednica Skupštine Srbije, daje veliki lični doprinos razvoju pozitivnih odnosa i opšte klime među učesnicima parlamentarnog života u Srbiji.

(Izvor - izborni štab)

 

[vucko]

Komunista za primer! :kk:
Zivio Mrka i lacoste majice! :laugh:

 

[ink]

Komunista za primer!
Zivio Mrka i lacoste majice!

Da nije smesno bilo bi tuzno. Srecom, smesno je.

 

[Wile E. Coyote]

Мени није. Врло је тужно што су се неки фрикови повампирили после 10 година.

 

[dragan44]

tek sad videh da ostruznicki most ima temelje za drugi deo,ima da se nacekamo do punog profila ihaha...

ja sam u jednom postu postavio pitanje na tu temu da most ima nosače za most 2+2 a ne ovako pa su mi odgovorili neki da su to samo nosaći za prilazne rampe :bash::bash::bash:
samo valjda treba da se postave na obe strane Save po neki nosači ili tako nešto da bi mogao da se odradi i druga strane mosta. A srušili ga NATO avioni u Junu 99

 

[relja]

tek sad videh da ostruznicki most ima temelje za drugi deo,ima da se nacekamo do punog profila ihaha...

ja sam u jednom postu postavio pitanje na tu temu da most ima nosače za most 2+2 a ne ovako pa su mi odgovorili neki da su to samo nosaći za prilazne rampe :bash::bash::bash:
samo valjda treba da se postave na obe strane Save po neki nosači ili tako nešto da bi mogao da se odradi i druga strane mosta. A srušili ga NATO avioni u Junu 99

Stubovi glavne konstrukcije (u koritu Save i prvi na obali) su odmah napravljeni za dve kolovozne konstrukcije (neko je bio dovoljno pametan).

Na prilazu na NBG strani, ivedeni stubovi su široki samo za postojeću konstrukciju (štednja, ili nisu ni imali jasan plan za pun profil?).

 

[vrachar]

(štednja, ili nisu ni imali jasan plan za pun profil?).

Bas naprotiv. Imali su jasan plan da ostane jedna traka za vjek i vjekov.

 

[Wile E. Coyote]

Био ја јуче на обилазници код Сурчина и прикључак се ради. Урађени су земљани радови, направљени ивичњаци и постављен један слој асфалта. Међутим, никакве механизације више нема тамо. Прикључак не може да се користи, јер заштитна ограда није размонтирана на месту где се прикључак спаја са путем.

 

[sizif]

Шири стубови за обе траке на Остружничком мосту су постављени од самог старта.