Нит јадније "државе", нит већег курбиииииип на грбу.
Ко не зна традиционалу србијанску склоност ка кичерици и шминкерају, мислио би да је дошло до неке словенске реинкарнације Хабзбуршке монархије, или да смо победили пола света да извојујемо ту независност, која је у ствари отпадак стицања независности свих држава с којима смо били заједно, закључно с шут-картом од Црне Горе.
Ретка прилика да се грб бира на почетку 21. века је пропуштена. Уместо неког неупадљивог, а ефектног, графички употребљивог грба који би се могао употребити као симбол напретка и окретања новог листа - типа швајцарског крста или шаховнице, добили смо ову свадбарску декорацију, који треба да "чува традицију", како нам је објаснио Хазард. Не знам који грб је икада у историји сачувао традицију, ваљда се традиција чува ЗНАЊЕМ, учењем, улагањем у културу и осталим сличним овде забрањеним и скрајнутим активностима.
Но добро, овај грб и застава успели су оно за шта су створени: да пучина заборави прејадан начин на који је доспела у самосталну Србију године 2006, да се људи приме на Краљевину Србију итд. Посебно ме боли што су ову коштуницу загризли многи интелигентни људи који би ваљда морали да разлику горке плодове од слатког воћа.
Такође, нагласио бих да ме онај грб с вепровом главом много више подсећа на Србију, и то на све: од политичке сцене до ручка, па и до међународних односа. (Срби су били познати свињарски шверцери/трговци у Аустрији) Изгледа да су некада раније наши преци били много искренији и помиренији сами са собом, док нису почеле хистерије с немањићким орловима итд.