Nove lične karte nečitljive
Građani ne mogu da koriste nove lične karte, zato što nisu obezbeđeni elektronski čitači
„Čelik” u akciji (Fotodokumentacija „Politike”)
Građani Srbije koji su, posle dugog čekanja u redu pred šalterima policijskih stanica, konačno dobili novu biometrijsku ličnu kartu sa čipom neprijatno su iznenađeni saznanjem da im moderna tehnologija nije olakšala, već, naprotiv, otežala svakodnevne formalnosti. Naime, da bi se biometrijske lične karte mogle upotrebiti u banci, pošti ili opštini neophodno je da njihovi službenici imaju elektronski čitač sa programom koji su u MUP-u nazvali „čelik” –č(itač) el(ektronske) li(čne) k(arte).
Bez čitača nova lična karta je neupotrebljiva, budući da na njoj nisu slovima i brojevima ispisani uobičajeni lični podaci, već su samo pohranjeni u čipu. Samim tim nemoguće je priložiti kopiju lične karte sa vidljivim podacima (kao što je, na primer, adresa), što je uobičajen administrativni zahtev, recimo, za povlasticu GSP-a, dobijanje indeksa, poresku prijavu, kredit, sudske overe...
Pre dva dana MUP Srbije se oglasio saopštenjem u kome je ova institucija uputila poziv ministarstvima zdravlja, rada i socijalne politike, kao i organima državne uprave i lokalne samouprave da „nabave čitače elektronskih čipovanih ličnih karata”. Međutim, u ministarstvima zdravlja, rada i socijalne politike juče nije bilo moguće doći do informacije o nabavci elektronskih čitača. Redakciji „Politike” juče u telefonskoj anketi nije pošlo za rukom da pronađe nijednu ustanovu ili firmu koja koristi pomenute čitače.
Prema nezvaničnim informacijama, Komercijalna banka je u ponedeljak nabavila čitače novih ličnih karata i prosledila ih filijalama, ali još nisu počeli da ih koriste. Čak ni državno preduzeće JP PTT „Srbija” ih nema na šalterima, pa moderna lična karta sa čipom neće biti od koristi u, na primer, Glavnoj pošti u Takovskoj ulici u Beogradu.
U Novom Beogradu, najvećoj opštini u Srbiji, kažu da su pre „nekoliko dana” dobili informaciju od MUP-a o elektronici koja se mora uvesti. Međutim, sada je neophodno sprovesti transparentan proces javne nabavke.
– Do sada nismo imali većih problema, jer, sudeći po iskustvu naših šalterskih službenika, u opštinu nije dolazilo mnogo građana sa elektronskom ličnom kartom sa čipom. Dok se ne uvedu čitači, a trudićemo se da to bude što pre, građani koji imaju takve lične karte moraju iz policijske uprave u Ljermontovljevoj ulici doneti prijavu prebivališta da bi završili svoje poslove u našoj opštini. Oni koji imaju nove lične karte bez čipa, odnosno sa ispisanim podacima na kartici, ili stare lične karte, poslove završavaju kao i do sada – kaže za „Politiku” Miloš Hetlerović, pomoćnik predsednika opštine Novi Beograd.
U MUP-u Srbije juče nisu želeli da detaljnije komentarišu ovaj problem sa biometrijskim ličnim kartama, ali je u pisanom odgovoru na pitanja „Politike” navedeno da zainteresovani za očitavanje ličnih karata sve informacije mogu naći na veb-sajtu MUP-a.
„Uporedo sa početkom izdavanja novih biometrijskih ličnih karata na sajtu MUP-a
www.mup.sr.gov.yu postavljena je aplikacija ’čitač elektronske lične karte’ sa uputstvom za instalaciju i korišćenje iste, koju mogu preuzeti svi zainteresovani subjekti, prevashodno pravna lica kojima je u poslovanju neophodna identifikacija građana. Navedenom aplikacijom je uz čitače kartica omogućeno očitavanje svih javno dostupnih podataka o građaninu (ime, prezime, očevo ime, adresa, JMBG, rok važenja, slika) koji su sadržani u ličnoj karti sa čipom. Građani su se obraćali službenicima MUP-a u vezi sa učitavanjem podataka sa lične karte u kojoj je ugrađen čip, pri čemu su dobijali informacije da pravni subjekti, kojima je potreban podatak o adresi lica koje se pojavljuje u postupku pred tim subjektom, mogu očitati podatak o adresi na gore pomenuti način”, navedeno je u dopisu MUP-a Srbije „Politici”.
Na sajtu MUP-a mogu se pronaći podaci o aplikaciji „čelik” koja bi, kako je navedeno, trebalo da radi sa svim čitačima smart kartica koji se mogu kupiti kod prodavaca računarske opreme. Podaci sa lične karte se automatski očitavaju kada se pravilno ubace u čitač, na većini uređaja kartica se ubacuje položena, sa čipom nagore.
Đakon Oliver Subotić, po obrazovanju informatičar i učesnik brojnih tribina na temu biometrije, kaže da nije iznenađen problemima sa novim ličnim kartama, jer je ovaj proces „konceptualno pogrešno vođen”. Srbija je prvo kupila elektronsku opremu, zatim je donesena zakonska regulativa, a o elektronskim čitačima počelo je da se govori nakon što su se nove lične karte našle u rukama građana. Javne rasprave, pre nego što se krenulo u taj proces, nije bilo.
– U zemljama koje su uvele biometriju, uzimanje takvih podataka je stvar ličnog izbora. Uvek postoji alternativa, odnosno izbor ličnih dokumenata bez biometrijskih podataka. U Srbiji, a jedini smo takav primer u svetu, pa bi se ova praksa mogla nazvati „srpski primer”, obavezno je uzimanje biometrijskih podataka od svih građana, a stvar izbora je – čip. Čitači elektronskih karata nisu skupa tehnologija, ali mislim da bi bilo bolje da su i na ličnim kartama sa čipom slovima ispisani osnovni podaci, pa bi građani mogli da završe svoje poslove i tamo gde nema čitača – smatra Subotić.
Prema zvaničnim podacima, do sada je podneto više od 110.000 zahteva za izdavanje biometrijske lične karte, od čega je više od dve trećine građana tražilo dokument sa čipom. Primetno je da se povećava procenat onih koji ne žele čip.
– U početku je bila navala „čip entuzijasta”, procenjujem da će na kraju procesa zamene ličnih karata odnos biti 60 prema 40 odsto u korist ličnih karata sa čipom jer su jevtinije – u slučaju promene adrese nema novih zahteva i taksa, podaci se menjaju samo u čipu. Mislim da će, ne samo zbog ličnih uverenja, već i aktuelnih problema u upotrebi, splasti interesovanje za lične karte sa čipom – kaže Subotić.
Stare lične karte, u obliku knjižice, još se izdaju građanima i važe do 27. jula 2011. godine. Čuvajte ih, poštedite sebe čekanja u redovima ili problema sa čipom i elektronskim čitačima.
Milan Galović
[objavljeno: 06/08/2008.]