Oh, boze, sta je sad sa vratima, da li je moguce da sam glupa bila za to i nisam dobro pogledala. Jeste mi nesto drugacije bilo, ali ne znam da definisem, moram proveriti.
Inace, ovih dana imam potrebu da komsijama sa teme kazem ono sto i sebi sve cesce ponavljam. Mi cemo ziveti zajedno sutra, nasa deca, i iako se ni ne poznajemo u ovom trenutku, nemam pojma, do sada sam u zivotu naucila koliko su komsije vazne i zelim nam da istrajemo, da izguramo da se otklone svi nedostaci koje je moguce otkloniti, da radimo na tome da ono sto nam je obecano vezano za kompleks i dobijemo, da to bude jedna oaza mira za nas koji cemo ziveti tu. I da ne dozvolimo da nam ove poteskoce, koje su ocigledno neminovne za svaki objekat, ne kvare useljenje vise nego sto je nuzno. Nadam se da ce useljenje ipak uskoro i da ce to biti pocetak jedne nove faze zivota svakog od nas i promena koja ce, nadam se, svakome doneti puno lepih i radosnih trenutaka.