Šta je novo?

Novi Beograd - stare i nove slike

Gaga, mapa je sjajna. Hvala mnogo. Baš mi treba za posao ovako nešto.
 
Dve fotografije Volkmar Wentzel-a iz "National Geographic"-a (broj iz februara 1951) sa gradilišta novobeogradskih paviljona. U tekstu se veliča požrtvovan rad Omladinskih brigada ("Brigades of youths") na izgradnji stanova, univerzitetskih zgrada i fabrika. Ono što je ređe pominjano je da su na gradilištima bile i grupe dobrovoljaca iz Italije (vide se na desnoj slici ispod modifikovane italijanske zastave sa dodatom petokrakom i motivacionog natpisa "napred sirotanovići").
autor teksta: Dragan Lončar
101710051015233039136094.jpg
 
Kupalište na Savi i restoran "Nica", na čijem se mestu sada nalazi restoran "Ušće".
103135711015235015665094.jpg
 
[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=EgiE1uRc4go[/youtube]

[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=PfWlQnKCXmg[/youtube]

[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=JxtCj7TqXCQ[/youtube]

[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=GozRrjyFVgY[/youtube]

[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=vwfZ_nhEPAk[/youtube]
 
mekbejn":213a3rj9 je napisao(la):
koji je ovo spomenik?

Spomenik obalskim radnicima, nalazi se između Brakovog mosta i "Promaje", pored biciklističke staze.

31472233.jpg

(fotografija "Teče sa Dunava")
 
Još malo o spomeniku:
Spomenik palim obalskim radnicima. Autor je Radeta Stankovic (1905-1996). Spomenik je podignut od dobrovoljnih priloga obalsko-transportnih radnika u Beogradu i priloga Sindikata saobracajnih radnika. Otkrivanje spomenika izvrseno je 1. maja 1954. godine.
 
Ulica Milentija Popovića i prostor na kome se danas nalaze Sava centar, hoteli Interkontinental (sada ima novo ime, ali...) i Hajat itd.
autor fotografije: Dragan Lončar
103417031015237146830594.jpg
 
Parna makara pobija šipove za gradnju blokova 1 i 2
102910561015237147817094.jpg
 
Bravo Milose ova slika je vrh. Nisam ni znao da je i ovo deo keja koji je nadograđen, inače je bila sjajna platforma...

Sada onako jadno izgleda i menja svrhe, uglavnom teretana i sumnjivih kafana...
 
milos.tro":18o4jvss je napisao(la):
Kej kod bloka 45
103523511015240824837094.jpg

Već sam zaboravio kako je ovo mesto nekada izgledalo.
Ovo je jedino mesto na savskom keju koje je zaista bilo predviđeno za pristan čamaca i brodova.

Onda je nekome palo na pamet da izgradi KAFANU (?!?) na ovom konzolnom ispustu, a na pontonu je podignuta neka konstrukcija, sada služi za dečije pozorište...verovali ili ne.

Ovaj deo je sada načičkan najružniji splavovima, a iz toaleta "kafane" se fekalije, sa visine, prosipaju u Savu.
Pogled sa platoa na Savu i Međicu ne postoji, upravo zbog kafane.

71199617.jpg

(photo by legenadrni "Teča sa Dunava")
 
BEOGRADSKE PRIČE Baštice nikle između blokova
Zoran Nikolić | 31. maj 2014. 12:18 | Komentara: 0
http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74. ... ju-blokova

Novobeograđani su dugo posle početka izgradnje modernog grada čuvali ruralno nasleđe. Stešnjeni u višespratnicama, žitelji novog naselja još dugo pokušavali da urede svoje vrtove

bgd-bastice620x0.jpg

MNOGI stanovnici Novog Beograda i danas jasno pamte kako su se između kranova i blokova u izgradnji, još dugo s betonskim kolosima „borile“ baštice napravljene na nasutom pesku i tankom sloju zemlje.

To je bilo ustaljeni folkor dok je svud okolo nicao novi grad. Sredinom sedamdesetih, a zatim i tokom osamdesetih godina prošlog veka, želja stanovnika useljenih u solitere da imaju svoje, autentične „zelene oaze“ još dugo je bila nepokolebljiva.

Mnogim stanovnicima ovog dela grada to sećanje nije izbledelo. Istina je bila da su brojna vojna lica ondašnje države činila veliki deo stanovnika ovog dela grada. Oni su, u velikom broju, bili poreklom sa sela, a visoke i srednje vojne škole završili su kao vojni stipendisti.

Budući da su im jasno ostala u sećanju leta koja su tokom odrastanja proveli radeći na njivi, mnogi su i dalje imali potrebu da se vrate obradi zemlje, makar nakratko. Često su bili viđeni kako posle radnog vremena nose kantice sa vodom i omalene motike. Tako su ograđivali neznatan deo zemljišta, a tamo bi pravili svoje zelene leje u kojima su se smenjivali cvetni redovi sa onima u kojima su gajili povrće.

Teško da su mnoge od ovih bašti nikle kako bi bio popunjavan porodični budžet. Novca je u to doba bilo znatno više nego danas, pa će pre biti da se radilo o čistom sentimentu koji se ispoljavao tako da makar jedan deo dana komšije provedu u svojim baštama. Dabome, tu su ubrzo bile postavljane drvene klupice, poneki omanji sto, i nastajalo bi tiho mesto za poneku partiju šaha, uz neizostavnu kafu i rakiju.

Ovo sećanje nas vraća u doba kada prva tramvajska pruga prolazi pored novobeogradskog Bloka 23, u vreme pre nego što je prvi tramvaj protutnjao ispod Železničke stanice „Novi Beograd“ i potonjeg Otvorenog tržnog centra, popularnog „Buvljaka“.

I tada su novi stanovnici novobeogradskih blokova, smešteni u solitere i zgrade koje su neretko dosezale do 10, pa i do 20. sprata u visinu, imali svojevrsnu vrstu klaustrofobije, naviknuti na širinu i zelenilo iz mladalačkih dana.

Zato su, posle radnog vremena, koje se okončavalo ranije nego danas, često hrlili sa komšijama u svoje bašte, koje su se još dugo borile za svoj prostor između betonskih kolosa novog grada.
 
Vrh