Šta je novo?

Novi Beograd - stare i nove slike

Svečana proslava početka izgradnje Novog Beograda 11. aprila 1948. godine.
104533231015244012950094.jpg
 
Fotografija snimljena sa balkona paviljona jedinice. Desno se vidi tek završena škola (tada oš "Žikica Jovanović Španac", a danas Deveta gimnazija), a levo kuće "starosedelaca" sasvim levo je kran na gradilištu "Kifle" stambene zgrade uz soliter preko puta Fontane i RK Beograd.
U to vreme, brigadirski objekti su se polako rušili, stanovnici tzv "starosedeoci", koji su tu imali privremeni smeštaj i mnogi brigadiri koji su tu ostali su se useljavali u Paviljone. U dvojku "FOB", u trojku "ITM" (kasnije IMT), u četvorku "JU železnice", u peticu, šesticu vojnici, pa "JAT" i tako četrdeset dva -tri paviljona.
Autor fotografije: Mirjana Nikolić
104494751015245158324094.jpg
 
Da predjemo malo na nove slike, Savski blokovi :


adscf5349.jpg


adscf5352.jpg


adscf5353.jpg


adscf5354.jpg


adscf5358.jpg


adscf5359.jpg


adscf5362.jpg


adscf5363.jpg


adscf5364.jpg



Nemoguce je naravno sve sazeti u jednoj ili dve reportaze uglavnom ovo su svakodnevne slike Savskih blokova. Nigde ni traga ni glasa od komunalaca da srede ovo sto goveda ostave iza sebe, a nigde ni dr. Gangule da se sepuri u kamere kao pred izbore ispred skolica i parkica jer zuti bilmez danas ocigledno ima i vreme i interesovanje za "ples do snova" ali ne i za stanje u opstini ciji je 'predsednik'.
 
BEOGRADSKE PRIČE
Brodari „krstili“ novobeogradske blokove

Zoran Nikolić | 23. april 2014. 10:13 | Komentara: 2
Do danas je uglavnom ostalo nepoznato ko je dao nazive nekim delovima Novog Beograda. Imena dali inženjeri, koji su odredili „blokove“, kako su zvali oblasti u koje treba nasuti pesak
bg-novi%20bg4_620x0.jpg

Mnogi Novobeograđani i danas traže logiku po kojoj su raspoređeni nazivi blokova u kojima stanuju. Pa ipak, na pitanje kako su ove gradske celine dobile imena, ne treba pitati urbaniste i projektante, već, po svemu sudeći, nekadašnje eksperte brodarskog preduzeća „Ivan Milutinović“. Popularni PIM bio je gigant rečnog brodarstva iz zlatnog doba nekadašnje države.

Kako nam je objasnio dr Vladeta Čolić, penzionisani profesor Saobraćajnog fakulteta, nasipanje Novog Beograda rađeno je tako što su bageri izvlačili pesak sa dna Dunava, pored Velikog ratnog ostrva.

Zatim su ga transportovali ka levoj obali Save, gde je bio neophodan da bi bile zatrpane baruštine koje su do tada ružile ovu oblast, čineći je močvarnom i neprohodnom. Kada je cela površina na kojoj danas stoji novi grad bila pokrivena peskom, to je za arhitekte bilo isto što i belo platno za slikare. Izgradnja je mogla da počne.

Smeša peska i vode

- Pored Velikog ratnog ostrva postojao je veliki utovarni bager, koji je usisavao pesak sa dna reke i utovarivao ga u baržu - objašnjava dr Čolić.

bg-novi%20bg2.jpg


- To je bila emulzija sastavljena od peska i vode, koja je transportovana do istovarnog bagera. On se, opet, pomerao po potrebi, kako bi nasipao deo po deo novobeogradske obale Save.

Naš sagovornik je od 1969. godine bio vodeći projektant PIM, da bi od 1974. godine počeo da radi na Saobraćajnom fakultetu.

- Kada sam se zaposlio u PIM, nasipanje je uveliko bilo u toku, a nastavljeno je i kada sam napustio ovo brodarsko preduzeće. Oblasti koje je trebalo nasuti tada smo zvali „kasete“ ili „blokovi“. U vreme kada sam počeo da radim, uveliko su bili dodeljeni brojevi kasetama, odnosno blokovima.


Profesor Čolić nam je dao originalnu mapu prema kojoj je vršeno nasipanje. Ta mapa, prema njegovim sećanjima potiče iz perioda oko 1975. godine. On se seća da su priobalni blokovi predstavljali lakši zadatak za stručnjake i radnike koji su sprovodili nasipanje, a da su oni udaljeniji od Save imali takozvane relejne stanice, koje su davale poseban potisak smeši vode i peska, da bi mogla da dopre i do najudaljenijih delova budućeg gradilišta.

- Posao se odvijao tako što su kasete bile oivičene, tako da je površina bila precizno određena, a zatim bismo pristupili njenom punjenju peskom i vodom. Mokar pesak se lakše transportuje i brže taloži, tako da je ovo tehnološki sasvim logičan proces. Kada kaseta ili blok budu popunjeni, pesak se nataloži, a voda otiče nazad u Savu kroz posebne, odvodne kanale. Na kraju je peščana podloga bila dodatno pritiskana valjkom, i tako je posao brodara bio okončan. Posle njih su nastupali urbanisti, projektanti i građevinari...
bg-novi%20bg1.jpg

Obeležena peščara

Profesor Čolić se seća da je markiranje novobeogradskih blokova već bilo učinjeno u doba kada je nasipanje bilo prioritetan zadatak, pa je tako ostalo i do danas.

Blokovi koji su bili punjeni mokrim peskom nizani su tako što su manji brojevi bili kod priobalnih delova od kojih je nasipanje počelo, da bi oni, viši, bili obeleženi kasnije. Uostalom, tim ritmom se i gradio novi grad na levoj obali Save.

Tako ostaje uspomena da su današnje blokove Novog Beograda prvi „krstili“ - brodari.

BAGERSKI KARAVAN

DVA bagera koja su izvlačila pesak sa dna Dunava i kasnije ga istovarivala na levu obalu Save zvali su se „Mačva“ i „Zeta“. Oni su činili, kako objašnjava naš sagovornik, takozvani bagerski karavan, kada u istom tehnološkom postupku obavljaju jednu celinu. Prazne barže bi bile odgurane potiskivačem (specijalnim brodom) do utovarnog bagera, da bi je istovarni ponovo ispraznio.

- Do tada je postojao običaj da bageri isključivo nose imena reka - dodaje dr Čolić. - Eto, sa „Mačvom“ su počeli izuzeci.

http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74.html:488440-Brodari-krstili-novobeogradske-blokove
 
Гага":2vk756w7 je napisao(la):
direktor":2vk756w7 je napisao(la):
Hvala na dodatnoj slici , pojam za danasje vrijeme ,mada smo imali kratko te integirsane trafike ,na terazijama npr , Gago da li se sjecas da je ova izgledala kao ona sto je jso prezivjela na tosinom bunaru sad zapustena
vidi se na linku http://binged.it/1hPZcd0
Директоре наравно да се сећам, да то је исти модел/тип стајалишта са киоском у себи. У тим киосцима је могло да се купи све оно што се и сад продаје у киосцима. Штета што и данас нема више таквих стајалишта.
Мислим да је такав модел стајалишта био и на почетној станици линије 16, док су били тролејбусу, у Похорској улици код Павиљона.
То бивше стајалиште у Тошином бунару је туга, прошао сам прекјуче туда, запуштено, излепљено свим и свачим, прљаво, ... и да не наводим даље. Док нису увели БусПлус ту су се продавале месечне маркице за превоз и било је колико толико чисто и водило се рачуна.

П.С.: гледаћу кад будем следећи пут туда пролазио да сликам, ако се слажеш, па да барем имамо слику у документацији.

direktor":2vk756w7 je napisao(la):
Naravno slikaj ,pokusao sam da nadjem sliku ali nisam uspio to ce biti odlicno , koliko gsp ima prostora koji neracjonalno korsiti , sto neizdaju taj poslovni prostor , da nezvrlji prazan , jedino mi nije jasno sto je toliko uvuiveno od ulice ,i zasto je postavljeno novo ispred istog

Директоре, ево усликах данас бивше стајалиште у Тошином бунару тј. на углу Тошиног бунара и Студентске улице.
Ово аутобуско стајалиште би могло лепо да се реновира и помери на садашње, а да убудуће праве оваква стајалишта на прометнијим местима, где се линије укрштају или већ.



 
@ Nebojsa. Cesto pomislim, da li "ta goveda", uopste zasluzuju da im bilo koja sluzba cisti djubre koje ostavljaju za sobom!?
 
Hvala Gago odlicno jos se drzi ,meni samo nije jasno sto je toliko uvuceno od kolovoza
 
rasho62":lejg0l0g je napisao(la):
@ Nebojsa. Cesto pomislim, da li "ta goveda", uopste zasluzuju da im bilo koja sluzba cisti djubre koje ostavljaju za sobom!?


Ma, oni kao oni zasluzuju drustveno koristan rad od 3 meseca na obodu jednog naselja na banatskoj strani grada, ali nemoze grad da ispasta zbog udruzene grupe primitivaca i sluzbi koje ne rade svoj posao. Ovo je na nivou laksih oblika kriminala, ali kao sto se i to neprimecuje tako se i sve ovo tolerise. Jel ti i ja treba da dobrovoljno sve ovo da ocistimo?
 
Ни ти нити ја него онај ко је то и направио. Нека се угуше у својој прљавштини коју су сами створили.
 
direktor":2t928hxc je napisao(la):
Hvala Gago odlicno jos se drzi ,meni samo nije jasno sto je toliko uvuceno od kolovoza
Молим и други пут :)
Ту је некада била окретница линије 36 тј. задња станица линије Зелени венац-Студентски Град. Сасвим другачије је ту било, него што је сад.
Ако негде успем да ископам неку слику како је било, радо ћу је поставити.
 
Video sam sve tamo , ali me zanima da li mozda neko ima jos ? Hvala svakako
 
Vrh