Ko je stanovao u podrumu pa zatim dobio komforan stan (besplatno) u "televizorki" bio je i te kako srećan. Inače, po običaju puno gluposti i laži. Kakvi vojni penzioneri sa kožnim uprtačima (da li si bio u vojsci, znaš li šta je to?), kakva dežuranja, kakve sveske evidencije? Znam da ste vi forumaši mladi ali valjda imate roditelje koji su mučenički (u odnosu na današnji raj) preživeli komunističku tiraniju. Pa pitajte njih!
Novi Beograd - stare i nove slike
- Začetnik teme astrodule
- Datum pokretanja
relja
Professional
- Učlanjen(a)
- 13.12.2006.
- Poruke
- 16.830
- Pohvaljen
- 18.921
Jesam "dedinje", bio sam u vojsci - pravoj, u uniformi sa oružjem, i za razliku od mojih drugara bez signala mobilnog, i - za razliku od mog oca koji je to imao u kasarni još 1971 bez TVa, sa mizernim brojnim stanjem, tri samoubistva, oficirma na bensedinu, pod državom koja nas je obučavala i nije nam javila već su nas zvali kuće da 50-tak km od nas Šiptari divljaju 17.marta. Čačkao sam nos i vežbao stojaka za zastavni vod na martovskoj zakletvi. Odmah nakon skidanja, oruđa na kojima smo obučavani ceo vojni rok su otpisana i odvezena u Železaru Smederevo. Za skidanje smo morali da sačekamo pola meseca zato što nije bilo ministra da potpiše papir. Da, bio sam u vojsci ove zemlje.
Da, događaj u televizorki se zaista desio 1999. I u zgradi mog drugara su matore drtine pravile spisak stanara zaduženih da kontrolišu ulaz u soliter (valjda će spiskom da spreče SAS da postavi famozni "lokator" u bloku 63), a meni je na vrata zvonio komšija da me opomene da ugasim svetlo u stanu jer odajem položaj Amerikancima. Bilo je 11 uveče, a on je oko vrata imao dvogled
GPS, sateliti, termovizija, laseri, AWACS, JSTARS i ostalo nisu postojali u njegovom ograničenom mozgu.
Da, događaj u televizorki se zaista desio 1999. I u zgradi mog drugara su matore drtine pravile spisak stanara zaduženih da kontrolišu ulaz u soliter (valjda će spiskom da spreče SAS da postavi famozni "lokator" u bloku 63), a meni je na vrata zvonio komšija da me opomene da ugasim svetlo u stanu jer odajem položaj Amerikancima. Bilo je 11 uveče, a on je oko vrata imao dvogled
GPS, sateliti, termovizija, laseri, AWACS, JSTARS i ostalo nisu postojali u njegovom ograničenom mozgu.
Pa to obezbeđenje o kome govoriš je bilo u toku bombardovanja 1999 kada je bilo proglašeno ratno stanje. Takve stvari (razne kontrole) su normalne u svakoj zemlji u ratnom stanju. Prvi deo posta ti je potpuno konfuzan i ne razumem šta si hteo da kažeš.
Pre svega bitno je kada si bio u vojsci. Posle smrti Tita armija je počela da gubi na ugledu a najgore što su uradili vrhovi armije je potpuno stavljanje u službu antijugoslovenske ratnohuškačko šovinističke politike s.m. Kakvo mizerno brojno stanje. Tačno se zna da je JNA bila jedna od najvećih u Evropi i po oružju i po brojnom stanju. Znao se i raspored garnizona i broj vojnika u svakom. Samoubistva se dešavaju u svakoj vojsci, kod nas ih je bilo sigurno manje od svetskog proseka. Kad sam ja bio u vojsci oficiri nisu pili bensedine ali su inače voleli da popiju. Inače, obuka nije bila bog zna kakva dosta se štedelo. Kad sam pitao podoficira zašto nam daju tako malo metaka za vežbe gađanja odbrusio je da su metci skupi. Kakva ti je pobogu ova rečenica "pod državom koja nas je obučavala i nije nam javila već su nas zvali kući.." Problem Kosova i Albanaca je star i o njemu je mnogo pisano. Dali je JNA mogla da ga reši - ne znam. Zašto si čačakao nos - to samo ti znaš. Bilo je po garnizonima dobrih biblioteka, zašto nisi čitao nešto kvalitetno pa bi ti sada i postovi bili bolji. Treba da te je sramota što oficire JNA nazivaš "matorim drtinama".
Pre svega bitno je kada si bio u vojsci. Posle smrti Tita armija je počela da gubi na ugledu a najgore što su uradili vrhovi armije je potpuno stavljanje u službu antijugoslovenske ratnohuškačko šovinističke politike s.m. Kakvo mizerno brojno stanje. Tačno se zna da je JNA bila jedna od najvećih u Evropi i po oružju i po brojnom stanju. Znao se i raspored garnizona i broj vojnika u svakom. Samoubistva se dešavaju u svakoj vojsci, kod nas ih je bilo sigurno manje od svetskog proseka. Kad sam ja bio u vojsci oficiri nisu pili bensedine ali su inače voleli da popiju. Inače, obuka nije bila bog zna kakva dosta se štedelo. Kad sam pitao podoficira zašto nam daju tako malo metaka za vežbe gađanja odbrusio je da su metci skupi. Kakva ti je pobogu ova rečenica "pod državom koja nas je obučavala i nije nam javila već su nas zvali kući.." Problem Kosova i Albanaca je star i o njemu je mnogo pisano. Dali je JNA mogla da ga reši - ne znam. Zašto si čačakao nos - to samo ti znaš. Bilo je po garnizonima dobrih biblioteka, zašto nisi čitao nešto kvalitetno pa bi ti sada i postovi bili bolji. Treba da te je sramota što oficire JNA nazivaš "matorim drtinama".
relja
Professional
- Učlanjen(a)
- 13.12.2006.
- Poruke
- 16.830
- Pohvaljen
- 18.921
Zbog ovakvih pajsera koji i u penziji misle da imaju čvarak, pa smatraju da je zgrada u kojoj su dobili stan vojni objekat i smaraju komšije sa dežurstvima i osmatraju nebo dok nas gađaju iz Jadrana, smo tu i gde smo.
JNA je bila zmaj od papira, raspala bi se u bilo kom ratu iksto kao što se raspala 1991.
Zastarela tehnika, zastarela obuka, veliki i glomazan sistem sposoban samo za skupljanje pikavaca po krugu. Socijalna služba za zapošljavanje neposobnih ljudi pobeglih od ovaca, lažnih autoriteta koji su se masovno prijavljivali za bolovanja kada je počelo da se puca.
Da, u žurbi sam bio nejasan: u trenutku dok su Šiptari divljali na Kosovu a nama podignuta borbena gotovost, mi smo to saznali od porodica i od prijatelja, a ne od starešina. Dok su oni palili i ubijali ja sam vežbao - za paradu na pisti. Najvažnije im je bilo da ne ukrademo kvalitetne uiforme koje smo za tu priliku privremeno zadužili.
U mojoj kasarni su nije bilo ni kluba, ni biblioteke, ni TVa u spavaonicama, u 2003 smo se grejali bubnjarom kada je bilo ogreva koji smo obično krali jer nam nisu davali dovoljno, klasa posle mene je dobila samo već nošene uniforme, u grad se malo išlo zbog održavanja brojnog stanja u jedinicama, marihuana je bila opšte rasprostranjena.
"Čačkao sam nos" je figurativni izraz za gubljenje vremena. Knjige sam dosnosio od kuće, ali nisam imao volje od nervoze i neispavanosti. I u svemu tome sam dobio dva puta po 7 dana nagradnog, trebalo je bar još toliko, ali - brojno stanje mora da se održava.
Tvoj komentar da bi mi postovi bili bolji je bedan pokušaj vređanja jer ne umeš ništa bolje da napišeš od šupljih parola.
U svom kraju sam okružen bivšim starešinama JNA, i sem pari časnih izuzetaka, to su bitange, bednici i primitivci.
JNA je bila zmaj od papira, raspala bi se u bilo kom ratu iksto kao što se raspala 1991.
Zastarela tehnika, zastarela obuka, veliki i glomazan sistem sposoban samo za skupljanje pikavaca po krugu. Socijalna služba za zapošljavanje neposobnih ljudi pobeglih od ovaca, lažnih autoriteta koji su se masovno prijavljivali za bolovanja kada je počelo da se puca.
Da, u žurbi sam bio nejasan: u trenutku dok su Šiptari divljali na Kosovu a nama podignuta borbena gotovost, mi smo to saznali od porodica i od prijatelja, a ne od starešina. Dok su oni palili i ubijali ja sam vežbao - za paradu na pisti. Najvažnije im je bilo da ne ukrademo kvalitetne uiforme koje smo za tu priliku privremeno zadužili.
U mojoj kasarni su nije bilo ni kluba, ni biblioteke, ni TVa u spavaonicama, u 2003 smo se grejali bubnjarom kada je bilo ogreva koji smo obično krali jer nam nisu davali dovoljno, klasa posle mene je dobila samo već nošene uniforme, u grad se malo išlo zbog održavanja brojnog stanja u jedinicama, marihuana je bila opšte rasprostranjena.
"Čačkao sam nos" je figurativni izraz za gubljenje vremena. Knjige sam dosnosio od kuće, ali nisam imao volje od nervoze i neispavanosti. I u svemu tome sam dobio dva puta po 7 dana nagradnog, trebalo je bar još toliko, ali - brojno stanje mora da se održava.
Tvoj komentar da bi mi postovi bili bolji je bedan pokušaj vređanja jer ne umeš ništa bolje da napišeš od šupljih parola.
U svom kraju sam okružen bivšim starešinama JNA, i sem pari časnih izuzetaka, to su bitange, bednici i primitivci.
Срам те било, прекини више!
Само лепиш етикете разне, газдујеш нешто... на другој теми питаш човека што одговара на твоје небулозе, када га ниси ништа питао. Ваљда си до сада доста група и појединаца оклеветао и увредио, доста изнео ставова ван памети... Стварно доста више!
Само лепиш етикете разне, газдујеш нешто... на другој теми питаш човека што одговара на твоје небулозе, када га ниси ништа питао. Ваљда си до сада доста група и појединаца оклеветао и увредио, доста изнео ставова ван памети... Стварно доста више!
relja
Professional
- Učlanjen(a)
- 13.12.2006.
- Poruke
- 16.830
- Pohvaljen
- 18.921
Šta se ti mešaš?
Čovek me proziva posle dva meseca i pet strana i lupeta po običaju. Neću da mu ostanem dužan, proziva me.
I šta sad, ti si "saveznik" sa svakim ko mene kritikuje, pratiš postove po forumu da bi nastavljao svađu samnom na svakoj temi zato što me lično ne podnosiš? E pa, imaš impresivan spisak "saveznika".
Čovek me proziva posle dva meseca i pet strana i lupeta po običaju. Neću da mu ostanem dužan, proziva me.
I šta sad, ti si "saveznik" sa svakim ko mene kritikuje, pratiš postove po forumu da bi nastavljao svađu samnom na svakoj temi zato što me lično ne podnosiš? E pa, imaš impresivan spisak "saveznika".
Не требају мени савезници. Ја у сукобу и нисам. Чак и са тобом нисам.
Пратим све па и то, обраћаш се људима без икаквог такта. Ја се не слажем у мишљењу ни са Дедињем, али он бар покушава да не уједа, да остане у пристојном оквиру. Можда се нећу ни мешати, ако ти не наставиш. Можда ми је мања толеранција јер сам и сам био жртва твоје безобзирности.
Када напишеш
На такав начин, ниси мангуп. Та храброст иза тастатуре може бити ослобађајућа за тебе. Али прави кредибилитет би био умереност, тиме би показао снагу и ауторитет. Мене мани те виртуелне "ша је било" игре, нисмо деца. Еј, па армију си служио
Пратим све па и то, обраћаш се људима без икаквог такта. Ја се не слажем у мишљењу ни са Дедињем, али он бар покушава да не уједа, да остане у пристојном оквиру. Можда се нећу ни мешати, ако ти не наставиш. Можда ми је мања толеранција јер сам и сам био жртва твоје безобзирности.
Када напишеш
На такав начин, ниси мангуп. Та храброст иза тастатуре може бити ослобађајућа за тебе. Али прави кредибилитет би био умереност, тиме би показао снагу и ауторитет. Мене мани те виртуелне "ша је било" игре, нисмо деца. Еј, па армију си служио
relja
Professional
- Učlanjen(a)
- 13.12.2006.
- Poruke
- 16.830
- Pohvaljen
- 18.921
Pazi ovako:
meni spočitavaš da "gazdujem forumom"
Što se tiče umerenosti, a posredno snage (neke kao "umne") i autoriteta (u okviru foruma), ovde sam više puta dobio pohvale od ljudi, među kojima ima i onih koji se nisu slagali samnom - da sam umeren i pristojan. Meni puno srce.
meni spočitavaš da "gazdujem forumom"
Борчанац":35y6v6iw je napisao(la):
a ondaБорчанац":35y6v6iw je napisao(la):
A šta je ovo nego lepljenje etiketa?Борчанац":35y6v6iw je napisao(la):
Načelno bih se složio, ali odrasli ljudi obično ne prate tuđa pisanja po forumima čekajući pogodnu priliku da se umešaju.Борчанац":35y6v6iw je napisao(la):Али прави кредибилитет би био умереност, тиме би показао снагу и ауторитет. Мене мани те виртуелне "ша је било" игре, нисмо деца. Еј, па армију си служио
Što se tiče umerenosti, a posredno snage (neke kao "umne") i autoriteta (u okviru foruma), ovde sam više puta dobio pohvale od ljudi, među kojima ima i onih koji se nisu slagali samnom - da sam umeren i pristojan. Meni puno srce.
Похвале си добијао и добијаш и даље и од мене. Није ми никада било тешко да похвалим што можеш видети и по броју мојих похвала. Гледам да похвалим свако знање, труд или информацију, чак и начин размишљања. Па и ако се не слажем са истим а квалитетно се размишља.
Прво је било савет, па констатација, па саопштење...
Ни ово после, што питаш шта је... није лепљење етикете. Већ исто савет и шала касније (мислио сам да смајли потврђује то) а управо у циљу да ти објасним да не вребам твоје постове, већ читам све, а твоји све чешће искачу. Као раније код других чланова, на шта исто реагујем.
Ако прихватиш критику прихватиш, ако не ником ништа. Свако ће радити шта мисли да треба и како мисли да треба.
Срце увек може бити и пуније...
Прво је било савет, па констатација, па саопштење...
Ни ово после, што питаш шта је... није лепљење етикете. Већ исто савет и шала касније (мислио сам да смајли потврђује то) а управо у циљу да ти објасним да не вребам твоје постове, већ читам све, а твоји све чешће искачу. Као раније код других чланова, на шта исто реагујем.
Ако прихватиш критику прихватиш, ако не ником ништа. Свако ће радити шта мисли да треба и како мисли да треба.
Срце увек може бити и пуније...
milos.tro
Professional
- Učlanjen(a)
- 24.12.2013.
- Poruke
- 11.210
- Pohvaljen
- 21.860
BEOGRADSKE PRIČE Kako je Toša iskopao bunar?
Zoran Nikolić | 09. april 2014. 09:05 | Komentara: 0
http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74. ... opao-bunar
Trgovac koji je u 18. veku imao velike zdravstvene muke sa očima usnio je Svetog Nikolu koji mu je naložio da iskopa bunar i umiva sa vodom iz njega. Bunar zatrpan prilikom izgradnje Studentskog grada
Mesto na kome se nekada nalazio Tošin bunar
KADA neko krene u potragu za auto-delovima ili drvnom galanterijom, obično dobije savet da krene ka Tošinom bunaru. Tu su se već decenijama ugnezdile zanatlije i proizvođači koji imaju sitnice koje mnoge savremene radnje nemaju, pa je po tome ovaj deo grada postao poznat.
Tamo gde se završavaju Paviljoni i novobeogradski blokovi, a počinju obronci Bežanijske kose stoji ulica koja ih graniči. Ona nosi ime Tošin bunar, što je mnogima uveliko „ušlo u uvo“, pa se više niko i ne pita po kojem Toši i kakvom bunaru je ovo mesto ponelo tako neobično ime.
A za sve, uvek, postoji neko objašnjenje... Mi smo ga potražili za čitaoce „Beogradskih priča“.
Kolibe i bašte
HRONIČARI predratnog vremena na Novom Beogradu, poput dr Jovana Markovića, beleže kako su pre Drugog svetskog rata ovde postojala tri centra oko kojih je bila koncentrisana divlja gradnja. Oni su se nalazili u okolini Starog sajmišta, pored Starog aerodroma gde je niklo radničko naselje, a tu je bilo i naselje Tošin bunar, sa kolibama i baštama koje su okruživale brojne vinograde. Istini za volju, tu je bilo najviše močvara i bara.
- Najpre je nastalo naselje Tošin bunar, kao periferija Zemuna - beleži dr Marković. - Tamo gde se sada nalazi Studentski grad, prostirale su se privatne bašte i vinogradi sa kolibama čuvara. Vremenom je naselje Tošin bunar postalo sastavni deo Zemuna. To neugledno naselje nije se mnogo razlikovalo od beogradske Jatagan male. U njemu se ništa nije izmenilo sve do 1948. godine kada je započeta izgradnja Studentskog grada i paviljona. Tokom izgradnje Novog Beograda, deo Ulice Tošin bunar do nadvožnjaka pruge ostao je u sastavu Zemuna, a njen duži deo prema Bežaniji postao je prvo veće gradilište novog grada.
Još je interesantnije kada „zaronimo“ u dalju prošlost i probamo da nađemo odakle ovoj ulici takvo ime. Po svemu sudeći, dobila je naziv po istoimenoj kafani, a ova po Toši Apostoloviću.
Hroničar starog Beograda Milan Jovanović Stojimirović kaže kako je „negde u 18. veku, kada su se Austrijanci povukli iz Beograda, u Zemun s njima prešao i Teodor Apostolović, Južnosrbijanac, koji nije hteo da ostane pod Turcima“.
- Kao bogat kupac marve i „trgovac sa pečatom“, on je u Zemunu ubrzo postao ugledna ličnost, crkveni tutor i „stub pravoslavlja“ - beleži Jovanović Stojimirović u hronici „Siluete starog Beograda“. Taj bogati Apostolović počeo je pod starost da pati od očiju toliko da nije mogao da razlikuje srebrne od zlatnih valuta, pa je išao po crkvama i molio Svetog Nikolu da mu povrati vid.
BIOGRAFIJA U knjizi „Znameniti zemunski Srbi“ koju je davne 1913. godine napisao Vladimir Nikolić, zabeležno je da je Toša Apostolović rođen 1745, a da je umro 1810. godine. Autori Čukić i Kokotović beleže čak i da je Apostolović bio predsednik Zemunske crkvene opštine, u doba kada je Zemun imao oko 6.000 stanovnika, a pozivaju se i na dokument Crkvene uprave koji je upravo Toša Apostolović potpisao, i to na dan 15. maja 1784. godine.
Kako dalje beleži hroničar, „zanet za tu pobožnu misao, on je jedne noći usnio čudan san. Javio mu se Sveti Nikola i rekao: „Tošo, sine, izađi na Bežanijsku kosu i ponesi jedno prazno bure od dva akova, pa ga spusti tamo niz brdo. Gde ono stane, kupi tu zemlju i iskopaj u njoj jedan bunar, pa zasadi oko njega drveće i umivaj oči tom vodom da povratiš sebi vid“. Navodno je svetac Toši u snu naložio i da posle to mesto pokloni Srpskom zemunskom opštestvu (opštini), kao i svoju zadužbinu, da ga narod po tome pominje.
Bunar i kafana
DODUŠE, neki hroničari kažu da je „naš„ Toša u stvari bio poreklom Grk, i da mu je pravo ime bilo Teodoros Apostolos, a da ga je dolaskom ovde prilagodio našem podneblju. Bilo kako bilo, Toša je učinio kako mu je rečeno, a odmah pošto je iskopao bunar napravljena je kafana pored tog mesta. I danas je poznata kao „Tošin bunar“, a bila je popularna i pod imenom „Džakarta“.
Stari upravnici ovog restorana svojevremeno su nam govorili, ne samo da je do izgradnje Studentskog grada tu zaista postojao bunar, već da je imao i đeram, tako tipičan za stari Srem onoga doba.
Kada su počele radne akcije na podizanju Novog Beograda, nekome je, eto, ovaj bunar zasmetao i on je zatrpan, konačno ostavljajući raskršće ove ulice sa drumom koji vodi naviše, ka „11. aprilu“.
Kafana, koja je takođe bila u Tošinom vlasništvu, bila je svratište kočijaša i putnika. U tom periodu, na mestu današnjeg Studentskog grada, baš uz kafanu o kojoj govorimo, nalazila se i Trošarina. Tamo su seljaci, koji su donosili robu na zemunsku pijacu, plaćali taksu.
Tošin bunar je počeo ozbiljnije da se naseljava tek između dva rata. Do tada su tu bile samo kolibe za čuvare vinograda i bašta. Kuće uz dugačku ulicu povezivale su Zemun i Novo naselje, odnosno Stari aerodrom.
Zoran Nikolić | 09. april 2014. 09:05 | Komentara: 0
http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74. ... opao-bunar
Trgovac koji je u 18. veku imao velike zdravstvene muke sa očima usnio je Svetog Nikolu koji mu je naložio da iskopa bunar i umiva sa vodom iz njega. Bunar zatrpan prilikom izgradnje Studentskog grada
Mesto na kome se nekada nalazio Tošin bunar
KADA neko krene u potragu za auto-delovima ili drvnom galanterijom, obično dobije savet da krene ka Tošinom bunaru. Tu su se već decenijama ugnezdile zanatlije i proizvođači koji imaju sitnice koje mnoge savremene radnje nemaju, pa je po tome ovaj deo grada postao poznat.
Tamo gde se završavaju Paviljoni i novobeogradski blokovi, a počinju obronci Bežanijske kose stoji ulica koja ih graniči. Ona nosi ime Tošin bunar, što je mnogima uveliko „ušlo u uvo“, pa se više niko i ne pita po kojem Toši i kakvom bunaru je ovo mesto ponelo tako neobično ime.
A za sve, uvek, postoji neko objašnjenje... Mi smo ga potražili za čitaoce „Beogradskih priča“.
Kolibe i bašte
HRONIČARI predratnog vremena na Novom Beogradu, poput dr Jovana Markovića, beleže kako su pre Drugog svetskog rata ovde postojala tri centra oko kojih je bila koncentrisana divlja gradnja. Oni su se nalazili u okolini Starog sajmišta, pored Starog aerodroma gde je niklo radničko naselje, a tu je bilo i naselje Tošin bunar, sa kolibama i baštama koje su okruživale brojne vinograde. Istini za volju, tu je bilo najviše močvara i bara.
- Najpre je nastalo naselje Tošin bunar, kao periferija Zemuna - beleži dr Marković. - Tamo gde se sada nalazi Studentski grad, prostirale su se privatne bašte i vinogradi sa kolibama čuvara. Vremenom je naselje Tošin bunar postalo sastavni deo Zemuna. To neugledno naselje nije se mnogo razlikovalo od beogradske Jatagan male. U njemu se ništa nije izmenilo sve do 1948. godine kada je započeta izgradnja Studentskog grada i paviljona. Tokom izgradnje Novog Beograda, deo Ulice Tošin bunar do nadvožnjaka pruge ostao je u sastavu Zemuna, a njen duži deo prema Bežaniji postao je prvo veće gradilište novog grada.
Još je interesantnije kada „zaronimo“ u dalju prošlost i probamo da nađemo odakle ovoj ulici takvo ime. Po svemu sudeći, dobila je naziv po istoimenoj kafani, a ova po Toši Apostoloviću.
Hroničar starog Beograda Milan Jovanović Stojimirović kaže kako je „negde u 18. veku, kada su se Austrijanci povukli iz Beograda, u Zemun s njima prešao i Teodor Apostolović, Južnosrbijanac, koji nije hteo da ostane pod Turcima“.
- Kao bogat kupac marve i „trgovac sa pečatom“, on je u Zemunu ubrzo postao ugledna ličnost, crkveni tutor i „stub pravoslavlja“ - beleži Jovanović Stojimirović u hronici „Siluete starog Beograda“. Taj bogati Apostolović počeo je pod starost da pati od očiju toliko da nije mogao da razlikuje srebrne od zlatnih valuta, pa je išao po crkvama i molio Svetog Nikolu da mu povrati vid.
BIOGRAFIJA U knjizi „Znameniti zemunski Srbi“ koju je davne 1913. godine napisao Vladimir Nikolić, zabeležno je da je Toša Apostolović rođen 1745, a da je umro 1810. godine. Autori Čukić i Kokotović beleže čak i da je Apostolović bio predsednik Zemunske crkvene opštine, u doba kada je Zemun imao oko 6.000 stanovnika, a pozivaju se i na dokument Crkvene uprave koji je upravo Toša Apostolović potpisao, i to na dan 15. maja 1784. godine.
Kako dalje beleži hroničar, „zanet za tu pobožnu misao, on je jedne noći usnio čudan san. Javio mu se Sveti Nikola i rekao: „Tošo, sine, izađi na Bežanijsku kosu i ponesi jedno prazno bure od dva akova, pa ga spusti tamo niz brdo. Gde ono stane, kupi tu zemlju i iskopaj u njoj jedan bunar, pa zasadi oko njega drveće i umivaj oči tom vodom da povratiš sebi vid“. Navodno je svetac Toši u snu naložio i da posle to mesto pokloni Srpskom zemunskom opštestvu (opštini), kao i svoju zadužbinu, da ga narod po tome pominje.
Bunar i kafana
DODUŠE, neki hroničari kažu da je „naš„ Toša u stvari bio poreklom Grk, i da mu je pravo ime bilo Teodoros Apostolos, a da ga je dolaskom ovde prilagodio našem podneblju. Bilo kako bilo, Toša je učinio kako mu je rečeno, a odmah pošto je iskopao bunar napravljena je kafana pored tog mesta. I danas je poznata kao „Tošin bunar“, a bila je popularna i pod imenom „Džakarta“.
Stari upravnici ovog restorana svojevremeno su nam govorili, ne samo da je do izgradnje Studentskog grada tu zaista postojao bunar, već da je imao i đeram, tako tipičan za stari Srem onoga doba.
Kada su počele radne akcije na podizanju Novog Beograda, nekome je, eto, ovaj bunar zasmetao i on je zatrpan, konačno ostavljajući raskršće ove ulice sa drumom koji vodi naviše, ka „11. aprilu“.
Kafana, koja je takođe bila u Tošinom vlasništvu, bila je svratište kočijaša i putnika. U tom periodu, na mestu današnjeg Studentskog grada, baš uz kafanu o kojoj govorimo, nalazila se i Trošarina. Tamo su seljaci, koji su donosili robu na zemunsku pijacu, plaćali taksu.
Tošin bunar je počeo ozbiljnije da se naseljava tek između dva rata. Do tada su tu bile samo kolibe za čuvare vinograda i bašta. Kuće uz dugačku ulicu povezivale su Zemun i Novo naselje, odnosno Stari aerodrom.
milos.tro
Professional
- Učlanjen(a)
- 24.12.2013.
- Poruke
- 11.210
- Pohvaljen
- 21.860
DNEVNO.RS Danas slavi 66. rođendan, a nekada je izgledao ovako (FOTO)
http://dnevno.rs/ekalendar/beograd-u-pr ... -foto.html
Ima gradova koji su toliko stari da se ne može sa sigurnošću tvrditi kada su nastali. Ipak, Novi Beograd nije takav grad. On tačno zna datum svog rođenja - 11. aprila 1948! Želimo mu srećan rođendan!
Od „spavaonica" do modernog poslovnog centra Novi Beograd je prešao dug put. Pravljen po metodi „obezbedimo što većem broju ljudi krov nad glavom" vremenom je postao mnogo više o čemu svedoče i fotografije u ovom tekstu.
Novi Beograd, nekad i sad: Blok 29. oko 1978. i 2012. godina.
Novi Beograd se nalazi na levoj obali Save. Administrativno, njegov severoistočni deo počinje na desnoj strani Dunava, malo pre ušća Save u Dunav. Nalazi se severozapadno od „starog" Beograda, sa kojim je spojen putem nekoliko mostova.
Zvanično, on je dom za preko 217.000 stanovnika koji su, ranije ili kasnije, na ovaj prostor došli.
Novi Beograd, nekad i sad: Raskrsnica Bulevara Milutina Milankovića i Tošinog bunara
Novi Beograd je počeo da se gradi još u međuratnom periodu, tridesetih godina, ali je ekspanziju urbanog dela grada, zaustavio rat.
Stambeni objekti koji su među prvima izgrađeni na Starom sajmištu, za vreme rata su dobili mnogo zlokobniju funkciju - pretvoreni su u logore.
Novi Beograd, nekad i sad: Blok 21
Tri godine nakon završetka Drugog svetskog rata, 11. aprila 1948. omladinske radne brigade započele su izgradnju Novog Beograda.
Samo tokom prve tri godine igradnje, više od 100.000 radnika i inženjera iz cele Jugoslavije je radilo na izgradnji. Radničke brigade sačinjene od stanovnika dovedenih iz seoskih područja su obezbeđivale većinu radne snage. Čak su i srednjoškolci i studenti učestvovali u izgradnji.
Novi Beograd, nekad i sad: Blok 38
Radnici nisu imali potrebnu mehanizaciju, pa je mešanje betona i nošenje peska rađeno ručno, dok su konjske zaprege korišćene samo za dizanje izuzetno teškog tereta.
Prve zgrade za stanovanje su bili paviljoni blizu Tošinog bunara. Kompleks Studentskog grada je izgrađen u isto vreme da bi se zadovoljile stambene potrebe studenata rastućeg Univerziteta u Beogradu koji su dolazili iz svih delova Srbije.
Novi Beograd, nekad i sad: Hotel Jugoslavija i Bulevar Nikole Tesle krajem šezdesetih i 2013.
Genreacije su se smenjivalje u ovoj „betonskoj džungli", ali je ona vremenom zadobila mnogo humanih karakteristika, pa su i Novobeograđani razvili osećaj pripadnosti ovoj opštini.
Nadimci „Novak" ili „Novać" svedoče o tome.
Zapis o izgradnji Novog Beograda
http://dnevno.rs/ekalendar/beograd-u-pr ... -foto.html
Ima gradova koji su toliko stari da se ne može sa sigurnošću tvrditi kada su nastali. Ipak, Novi Beograd nije takav grad. On tačno zna datum svog rođenja - 11. aprila 1948! Želimo mu srećan rođendan!
Od „spavaonica" do modernog poslovnog centra Novi Beograd je prešao dug put. Pravljen po metodi „obezbedimo što većem broju ljudi krov nad glavom" vremenom je postao mnogo više o čemu svedoče i fotografije u ovom tekstu.
Novi Beograd, nekad i sad: Blok 29. oko 1978. i 2012. godina.
Novi Beograd se nalazi na levoj obali Save. Administrativno, njegov severoistočni deo počinje na desnoj strani Dunava, malo pre ušća Save u Dunav. Nalazi se severozapadno od „starog" Beograda, sa kojim je spojen putem nekoliko mostova.
Zvanično, on je dom za preko 217.000 stanovnika koji su, ranije ili kasnije, na ovaj prostor došli.
Novi Beograd, nekad i sad: Raskrsnica Bulevara Milutina Milankovića i Tošinog bunara
Novi Beograd je počeo da se gradi još u međuratnom periodu, tridesetih godina, ali je ekspanziju urbanog dela grada, zaustavio rat.
Stambeni objekti koji su među prvima izgrađeni na Starom sajmištu, za vreme rata su dobili mnogo zlokobniju funkciju - pretvoreni su u logore.
Novi Beograd, nekad i sad: Blok 21
Tri godine nakon završetka Drugog svetskog rata, 11. aprila 1948. omladinske radne brigade započele su izgradnju Novog Beograda.
Samo tokom prve tri godine igradnje, više od 100.000 radnika i inženjera iz cele Jugoslavije je radilo na izgradnji. Radničke brigade sačinjene od stanovnika dovedenih iz seoskih područja su obezbeđivale većinu radne snage. Čak su i srednjoškolci i studenti učestvovali u izgradnji.
Novi Beograd, nekad i sad: Blok 38
Radnici nisu imali potrebnu mehanizaciju, pa je mešanje betona i nošenje peska rađeno ručno, dok su konjske zaprege korišćene samo za dizanje izuzetno teškog tereta.
Prve zgrade za stanovanje su bili paviljoni blizu Tošinog bunara. Kompleks Studentskog grada je izgrađen u isto vreme da bi se zadovoljile stambene potrebe studenata rastućeg Univerziteta u Beogradu koji su dolazili iz svih delova Srbije.
Novi Beograd, nekad i sad: Hotel Jugoslavija i Bulevar Nikole Tesle krajem šezdesetih i 2013.
Genreacije su se smenjivalje u ovoj „betonskoj džungli", ali je ona vremenom zadobila mnogo humanih karakteristika, pa su i Novobeograđani razvili osećaj pripadnosti ovoj opštini.
Nadimci „Novak" ili „Novać" svedoče o tome.
Zapis o izgradnji Novog Beograda
milos.tro
Professional
- Učlanjen(a)
- 24.12.2013.
- Poruke
- 11.210
- Pohvaljen
- 21.860
milos.tro
Professional
- Učlanjen(a)
- 24.12.2013.
- Poruke
- 11.210
- Pohvaljen
- 21.860
Na Novom Beogradu je do Drugog svetskog rata bio jedan od najvažnijih aerodroma u Evropi
Zoran Nikolić | 17. april 2014. 11:20 | Komentara: 1
Tokom 1939. i 1940 godine sa Starog aerodroma je svakodnevno poletalo i sletalo po 14 međunarodnih putničkih aviona, a hangare projektovao niko drugi nego - Milutin Milanković
SVE je manje Beograđana koji znaju da se u centralnim delovima Novog Beograda nekada nalazio aerodrom. Oni mlađi i ne slute da su iznad delova današnjih ulica Milutina Milankovića i Omladinskih brigada pre Drugog svetskog rata leteli međunarodni, putnički avioni, da je sa tadašnjeg Aerodroma „Beograd“, koji su posle rata zvali i „Stari aerodrom“, poleteli branioci neba nad ovim slobodnim gradom aprila 1941. godine, u susret nemačkim bombarderima. Sve do rata, Aerodrom „Beograd“ bio je jedno od najvećih vazdušnih pristaništa u Evropi!
Potreba za izgradnjom modernog aerodroma pojavila se i ranije, ali su uslovi za to ostvareni tek posle Prvog svetskog rata. Kako nam je objasnila Biljana Mišić, iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture Beograda, potpisivanjem prve Konvencije o međunarodnom vazdušnom saobraćaju iz 1919. godine, kao i zbog obaveze da se francusko-rumunskoj kompaniji „Franko-Rumen“ obezbedi letelište u blizini Beograda, još 1923. godine otpočela je priprema terena za izgradnju međunarodnog vazduhoplovnog pristaništa na platou ispod Bežanijske kose.
http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74. ... a-u-Evropi (ceo tekst)
Zoran Nikolić | 17. april 2014. 11:20 | Komentara: 1
Tokom 1939. i 1940 godine sa Starog aerodroma je svakodnevno poletalo i sletalo po 14 međunarodnih putničkih aviona, a hangare projektovao niko drugi nego - Milutin Milanković
SVE je manje Beograđana koji znaju da se u centralnim delovima Novog Beograda nekada nalazio aerodrom. Oni mlađi i ne slute da su iznad delova današnjih ulica Milutina Milankovića i Omladinskih brigada pre Drugog svetskog rata leteli međunarodni, putnički avioni, da je sa tadašnjeg Aerodroma „Beograd“, koji su posle rata zvali i „Stari aerodrom“, poleteli branioci neba nad ovim slobodnim gradom aprila 1941. godine, u susret nemačkim bombarderima. Sve do rata, Aerodrom „Beograd“ bio je jedno od najvećih vazdušnih pristaništa u Evropi!
Potreba za izgradnjom modernog aerodroma pojavila se i ranije, ali su uslovi za to ostvareni tek posle Prvog svetskog rata. Kako nam je objasnila Biljana Mišić, iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture Beograda, potpisivanjem prve Konvencije o međunarodnom vazdušnom saobraćaju iz 1919. godine, kao i zbog obaveze da se francusko-rumunskoj kompaniji „Franko-Rumen“ obezbedi letelište u blizini Beograda, još 1923. godine otpočela je priprema terena za izgradnju međunarodnog vazduhoplovnog pristaništa na platou ispod Bežanijske kose.
http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74. ... a-u-Evropi (ceo tekst)
