Pošto sad najzad znamo koju lokaciju imaju na umu, moguća je i neka preliminarna analiza prednosti i mana. Kada se pogleda na mapu, jasno je da se granice luke približno poklapaju sa izdvojenim delom forlanda (prostorom između nasipa i reke) uzvodno od Pupinovog mosta, na mestu gde nasip pravi luk, odnosno nekom vrstom velikog ostrva koje se tu pojavljuje pri višem vodostaju. U pitanju je ovaj deo
Šta su prednosti, odnosno razlozi zašto je ovaj deo predložen?
Prvo, što ustvari i nije prava prednost, ali svejedno treba napomenuti da je ova lokacija ipak bolja od one odmah nizvodno od Pupinovog mosta, naspram Zemuna, kao što su mediji uporno ponavljali ranije.
Osnovni razlog je prlično očigledan. To je pokušaj da se ideja nove industrijske zone na levoj obali Dunava učini privlačnijom. Ako bi odmah pored budućih fabrika i magacina postajala i luka, to bi bilo privlačno mnogima čija je proizvodnja masovna ili kabasta, i zavisi od jeftinog transporta.
Drugi razlog ima veze sa Kinezima. Oni su jedni od retkih koji trenutno istovremeno imaju i ogromne količine para i plan da ih investiraju u ovom delu Evrope. Pošto smo mi njima interesantni samo kao baza za izvoz u Evropu, njima je najzanimljiviji pre svega put ka severu. Tako da je u tom smislu luka severno od grada takođe u prednosti pošto ne mora da se prolazi kroz ili oko Beograda.
Nažalost mane ovog predloga su ozbiljnije i mnogobrojnije.
Naprimer, prva spomenuta prednost nije tako značajna kao što izgleda. Čak i kada bi luka bila ovde, roba iz raznih fabrika i magacina razbacanih po celoj industrijskoj zoni ionako mora da se prvo natovari u kamione da bi se prevezla do luke. A ako se već mora ulagati trud da se kamioni prvo tovare, a posle istovaruju, nije preterano bitno da li ti kamioni putuju do ove, obližnje luke, ili do Pančevačke luke. Put do Pančeva je sada veoma dobar, pa je u pitanju samo dvadesetak minuta više. To je beznačajna promena u odnosu na ukupne transportne troškove.
Isto je i sa drugom spomenutom prednošću. Iako je severni put ka Evropi važniji, tuda će ići gotova roba, ali zato sirovine za proizvodnju takođe moraju odnekle stići. A to bi moglo biti recimo iz Kine, preko Crnog mora, pa Dunavom uzvodno do Pančeva. Tako da njima i južna pozicija luke u odnosu na Beograd ima svojih prednosti.
Zatim postoji veoma ozbiljan problem da se nove luke više nigde ne prave uzvodno od velikog grada, nego samo nizvodno. I zbog neizbežnog zagađenja voda, i zbog industrijskih nesreća, havarija, sabotaža, ratova, sudara brodova i ko zna još kakvih nepredviđenih događaja. Zamislite da se ko zna koliko litara sirove nafte iz nekog teretnog broda ili tankera (ili neke još gore hemikalije) izlije u Dunav i kompletno zalije Beograd i sve njegove obale? Koja bi to katastrofa bila (milion ljudi, vodoizvorišta, agresivna isparenja, instalcije...)!
Ili da neki ogroman, natovaren i veoma težak brod, zbog sudara i uvek problematičnog manevrisanja i skretanja ispred luke (Dunavska struja je VEOMA snažna), izgubi sposobnost upravljanja, počne da se kovitla niz Dunav, udari u stub nekog mosta i ošteti ga? Šta bi bilo sa saobraćajem u gradu? Luke se prosto više ne pozicioniraju uzvodno od velikog grada.
Zatim postoji problem što ovde nema pruge, a luka se bez pruge ne može zamisiliti. Pa onda, za industrijsku zonu koja je toliko velika da joj treba obližnja luka, nije dovoljna obična pruga. Potrebna je i nova ranžirno-teretna železnička stanica. Ko će to da plati?
Pa onda imamo po meni najozbiljniji problem. Ovo je druga od dve zaštićene zone vodoizvorišta u Beogradu. Od tri stepena zaštite, ovo je onaj najviši, "uža zona sanitarne zaštite". To je pogotovo nezgodan problem za današnji i budući Beograd pošto se zone vodoizvorišta sistematski uništavaju i sužavaju. Pogledajte mapu zona zaštite.
Makišku užu zonu sanitarne zaštite na desnoj obali Save su već prepolovili. Ona je ranije bila ovolika, kao na gornjoj mapi (tamno plava boja). Ona i mora da bude tolika jer je na baš tolikoj površini raspoređeno lako propusno zemljište koje je nekada redovno plavila Sava, pa je to u stvari rastresiti rečni mulj i pesak. Na ovoj staroj mapi vidite da su tačno tu i bile granice podvodnog zemljišta.
Međutim upravo su tu zamislili novu industrijsku zonu, ranžirno-teretnu železničku stanicu, i novu kontejnersku stanicu koju će iseliti iz Beograda na vodi. To će zauzimati ovu površinu
Druga od dve zone izvorišta je uzvodni deo Dunava, a sada planiraju POTPUNO uništenje čitave te druge zone (izvorište se naravno produžava i izvan granice plana na drugoj slici u ovoj poruci). Na jugoistočnom delu vodoizvorišta, uz Dunav, će biti buduće elitne, obalske stambene i poslovne zgrade. Na severnom delu će biti industrijska zona, a u forlandu, pored obale, luka. A baš taj forland je izvor najkvalitetnije vode za piće zato što nikada nije obrađivan i zagađivan pesticidima kao njive iza obalskog nasipa. Pa šta ćemo pobogu da pijemo kad Beograd bude imao 2 miliona ljudi, a mi kompletno uništimo jedno od dva izvorišta, a prepolovimo drugo? I baš na njima napravimo niz fabrika, industrijskih zona, dve tovarno-ranžirne železničke stanice (na svakom izvorištu po jedna stanica i jedna industrijska zona), i jednu luku od 600 hektara, tako da zagadimo i onu vodu koju budemo mogli da crpemo? Pa kakvom su genijalnošću uspeli da ubodu baš ovaj koncept? Nije li luka
nizvodno od grada IPAK bolja ideja?
Na kraju, ovaj deo Dunavskog probalja je jednostavno lep. Čak sam čuo i da je bio na dobrom putu da dobije međunarodnu zaštitu kao oaza prirode. Još jedan biser Beograda koji bi trebalo da nestane pre nego smo i shvatili da postoji, i kakve sve potencijale pruža. Evo male zbirke slika, čisto da vidite kako taj deo ustvari izgleda.