Nova Luka Beograd

[Zuma]

Nema to veze da li EU hoće da gradi luku ili samo hoće da da povoljan kredit. To je isto. Uložena vrednost je uložena vrednost nezavisno od oblika u kome se ta vrednost ulaže. Tj da li je partnerstvo ili nam daju kredit. Mi od njih dobijamo neku vrednost i za to plaćamo neku "kamatu" koja može biti u raznim oblicima, recimo tako što ćemo imati mala prava korišćenja luke ili ko zna šta. To je takođe vrsta "kamate" tj cena novca koji su oni uneli. Kinezi rade po komercijalnim uslovima. Koliko to nas košta (ne samo u novcu) i šta za tu "cenu" dobijamo (ne samo u novcu), je sve što je važno. EU je na duže staze i uzevši sve u obzir povoljnija od Kineza. To da su "partnerstva" obaveno povoljnija je prazna populistička propaganda koja igra na to da običnim ljudima nije jasno da je ulog uvek ulog, bez obzira u kom je obliku, a još manje im je jasno koja je realna vredost (ili šteta) takvih uloga.

 

[dragan]

Zuma » 19 Feb 2018 01:21 pm[/url]":2w9gqndr] . . EU je na duže staze i uzevši sve u obzir povoljnija od Kineza.

Trebalo bi da je povoljnija, pogotovu što daje i "bespovratne kredite"

koji Nama najviše odgovaraju, a koje kinezi i rusi ni sličajno ne daju.

 

[roland]

Predlog da ova lokacija dobije status zaštićenog rezervata prirode je Zavod za zaštitu prirode predložio u studiji "Predeo izuzetnih odlika Forland leve obale Dunava". Ta studija je ušla u proceduru u skupštini grada ali je naprasno povučena iz procedure tokom 2015.
Quote-ovana je vest iz Večernjih novosti iz 2016 godine link, gde se vidi detaljnije kako je ova studija birokratski likvidirana.

STOTINE autohtonih biljnih vrsta, raznih sisara, ptica i insekata ustupiće svoj dom lučkim bedemima, pristaništu, kontejnerima i skladištima. Naravno, pod pritiskom profita koji će Beogradu doneti izgradnja novog pristaništa na levoj obali Dunava, uzvodno od Pupinovog mosta. Iako je sporni prostor deo ekološke mreže od međunarodnog značaja, koji štite međunarodne konvencije i domaći propisi, budućnost ovog prirodnog bogatstva zavisi od toga da li će prevladati - ekološki ili ekonomski interesi.
Ekolozi smatraju da bi izgradnja luke mogla da napravi nenadoknadive ekološke gubitke. Sekretarijat za zaštitu životne sredine i Zavod za zaštitu prirode Srbije smatraju da luku ne treba graditi na ovom mestu, već da ovaj prostor treba da se zaštiti kao predeo izuzetnih odlika u skladu sa Zakonom o zaštiti prirode.

U Sekretarijatu objašnjavaju da je Zavod za zaštitu prirode Srbije pre tri godine napravio Studiju zaštite "Forlanda leve obale Dunava kod Beograda" - druga faza, na osnovu koje su započeli postupak zaštite ovog područja. U pripremljenom nacrtu rešenja, koje još nije doneto, navodi se da "Forland Beograda" obuhvata ritove, ade, plavne šume i druga vlažna staništa i predstavlja značajno područje za ptice.

- Zbog tehničke greške katastarskih parcela i granica, Studija je vraćana za dodatnu izmenu i doradu. Poslednja verzija dostavljena je 21. aprila 2015. godine i prihvaćena sa svim izmenama - dodaju u Sekretarijatu. - Predlog akta o zaštiti "Forland Beograd" prosledili smo Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine. I još čekamo njihovu saglasnost.

U međuvremenu je Zavod od Sekretarijata tražio da se napravi izmena i dopuna granice predviđenog područja za zaštitu. Kao razlog su naveli Sporazum o ekonomskoj i tehničkoj saradnji u oblasti infrastrukture između Vlada Republike Srbije i Narodne Republike Kine i izgradnju nove luke.
- Postupili smo po zahtevu Zavoda za zaštitu prirode i o tome obavestili i Ministarstvo poljoprivrede, ali do danas nismo dobili korigovanu verziju studije, kako bismo nastavili započetu proceduru - dodaju u Sekretarijatu. - Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, nadležno za ovaj projekat, obavestilo nas je da će u narednom periodu dostaviti zahtev za izdavanje uslova za potrebe izrade predmetnog prostornog plana.

Studija izvodljivosti za novu luku na Dunavu je urađena, čime su ispunjeni uslovi za izradu prostornog plana posebne namene. U slučaju uspešnih pregovora sa potencijalnim investitorima i dodeljivanja lučke koncesije, izgradnja bi mogla da započne krajem 2017. godine ili početkom građevinske sezone u 2018. godini.

Nova luka biće sedam puta veća od postojeće Luke Beograd. Područje posebne namene prostiraće se na 873 hektara, od čega će lučka i privredna zona zauzimati ukupno 562 hektara. Koliko je projekat ambiciozan vidi se tek kada se uporedi površina koju zauzima današnja Luka Beogad - 90 hektara. Zagovornici njene izradnje tvrde da će doprineti razvoju rečnog transporta i logističkih usluga.

BELOREPAN, CRNA RODA I NjORKA

PLAVNE površine uz Dunav i Savu predstavljaju izuzetno važna područja sa aspekta zaštite biodiverziteta i prirodnih vrednosti. Na levoj obali Dunava u Beogradu nalaze se dve prostrane plavne zone Crvenka i Kožara, ispresecane rukavcima, barama i mrtvajama. Predloženo područje za zaštitu obuhvata 1.858 hektara, uglavnom je prekriveno šumama - galerijskim šumama vrbe i topole i plantažama kanadske topole. A ovde se gnezde i retke i ugrožene vrste ptica - orao belorepan, crna roda i patka njorka. Vodena i vlažna staništa na ovim lokalitetima su važna i kao reproduktivni centri za vodozemce i gmizavce i kao plodište više vrsta rečnih riba.

 

[dragan]

roland » 20 Feb 2018 11:30 am[/url]":33j36coa] . . .gde se vidi detaljnije kako je ova studija birokratski likvidirana.
. . . . . . .
"Studija izvodljivosti za novu luku na Dunavu je urađena, čime su
ispunjeni uslovi za izradu prostornog plana posebne namene."

Studija je i "birokratski napisana", tj. uvek neka institucija donosi odluke.
Bilo je dosta slučajeva kada neki predlog nije usvojen ili su menjani planovi.
Ovde je " tražena izmena i dopuna granice predvidjenog područja za zaštitu. . "

 

[roland]

dragan » Tue Feb 20, 2018 1:58 pm[/url]":2p5zea10]
tj. uvek neka institucija donosi odluke.

Ovo je srž problema. Institucija koja je trebala da donese odluku da se taj deo leve beogradske obale Dunava zaštiti kao rezervat prirode - skupština Grada Beograda, nije donela tu odluku iako je predlog bio u proceduri.

NEKO je doneo odluku da se povuče predlog zaštite prirode tog dela Beograda i zabetonira taj deo dunavske obale, dok su institucije ćutale. Očigledno da ovde institucije ne donose odluke, kako bi trebalo, uz javnu raspravu i uz konstultovanje sa stručnjacima. Kod nas odluke donose interesne grupe povezanih političara, biznismena i tajkuna, dok institucije služe samo da se napravi privid legalnosti. Ovo je tipičan primer tranzicijske korupcionaške šeme, gde se odluka da se javno dobro uništi donese u tajnosti, pa onda plaćeni lobisti objašnjavaju u medijima kako je ta odluka korisna za sve nas.

 

[dragan]

roland » 20 Feb 2018 03:37 pm[/url]":3qm92v08] . . skupština Grada Beograda, nije donela tu odluku iako je predlog bio u proceduri. . .

Razni predlozi dolaze u Skupštinu grada, ali to ne znači da će svi
biti razmatrani ili usvojeni, a za neke se traži i "izmena ili dopuna".

Ovde je sasvim očiigledno kako je odlučivano i čemu je dat prioritet.

 

[boca-ica]

Ovde je sasvim očiigledno kako je odlučivano i čemu je dat prioritet.

Nit je očigledno , niti su ispoštovani ikakvi prioriteti :notok:
nit je dat ni jedan pozitivan argument

Sve prazne priče su oborene na predhodnim stranicama
počevši od sumanute ideje da se Bgd snabdeva iz zatrovanog malog Tamiškog sliva , koj jedva napaja Pančevo
pa do ovakvih praznih izjava sa kvazi očiglednostima i kvazi proritetima
bez navodjenja i jedne stavke.

Ne verovatno kolika iskazana upornost pri pokušaaju ubedjivanja drugih
i odbrani NE odbranjivog , štetnog , itd.. . da se ne pomera lokacije nove luke nizvodno od Pupinovog mosta
pri tome
na ovoj temi NE postoji NI jedan od ikog drugog neki pozitivan naposan post o toj lokacije
vec svi jasno pišu o nužnom pomeranu lokacije nove luke nizvodno od Pupinovog mosta

Uporno vrlo štetno agitovanje protov Beogradjana i Beograda
sa forumske stranice na stranicu jedno te isto
uništiti i taj i sav NIZVODNI Dunavski vodozahvat pijace vode Beograda i ceo eko sistem Bjelarice

Primarni prioritet je održivost života gradjana i grada , pa tek ostali prioriteti mogu da se nabrajaju
Bgd ostaviti bez pijace vode
jeste grubo zanemarivanje primarnog prioriteta : održivost života :!:

 

[Zuma]

Sa Draganom se nešto desilo, a zaista nemam predstavu kako je tako radikalna promena uopšte moguća. On je za mene nekad bio pojam uporne i kvalitetne odbrane Zemuna. Imao je svoj sajt "Staro jezgro Zemuna" koji i danas možete pogledati da bi videli koliko je tu tema obrađeno, ažurno praćeno i sa kolikom pažnjom i smislom za isticanje važnih detalja, pa čak i kvalitetnom vizuelnom prezentacijom (http://starizemun.blogspot.rs/). Znači aktivizam u svom najkvalitenijem izdanju.

Onda ga je napustio, kasnije prešao u Beobuild i počeo sa istom takvom upornošću da se zalaže za potpuno suprotne i skoro apsurdno štetne projekte. Naprimer pretvaranje rukavca Dunava ispred Zemuna i kod Hotela Jugoslavija u jezero, a Zemunskog keja u nešto nalik komercijalnoj obali jezera Ada Ciganlija. Pa skoro fanatična odbrana izgradnje ogromne teretne luke naspram Zemuna. Pa slepo poverenje u "procedure" i izjave gradskih vlasti. Važnost njegovog insistiranja na Kinezima i "novom putu svile" ne razumem čak ni u naznakama. Prosto neverovatno, kao da su u pitanju dve različite osobe ili jedna koja je potpuno promenila sistem vrednosti.

 

[Igor]

Zuma hronologija je malo drugacija, ali da i meni su neki stavovi neobicni.

 

[Zuma]

Sa druge teme, ali je relevantno i ovde zato što objašnjava zašto je za količinu raspoložive i kvalitetne podzemne vode u Beogradu važno i ovo područije, dakle plavne zone retenzija na Dunavu, iako su trenutno postojeće fabrike vode na obe obale Save, a ne Dunava.

Zuma » 22 Feb 2018 02:27 am[/url]":1du7hfbo]Hajde na se potrudim pa da napišem detaljno.

Voda za piće se u Beogradu dobija delom iz reni bunara, crpljenjem podzemne vode, a delom se uzima voda iz reke, dakle uzimanjem površinske vode. U oba slučaja ju je potrebno dodatno prečistiti, i to je ono što (uz kapacitete vodozahvata) ograničava raspoloživu količinu vode za piće i nabija njenu cenu. Voda koja se uzima iz podzemlja je čistija zato što je već prošla kroz prlično dobar filter koji čini sama zemlja, pa je treba manje filtrirati naknadno. Poseban problem je što filtriranje u "fabrikama vode" uklanja samo jedan deo zagađenja. Jednostavno nije moguće po podnošljivoj ceni i za malo vreme prolaza sirove vode kroz takozvanu fabriku vode ukloniti skoro beskrajan niz hemijskih zagađenja. Naprimer teške metale i još mnogo drugih stvari. Reagensi bi bili isuviše skupi a proces previše spor za količinu vode u sekundi koja je Beogradu potrebna. Međutim obična zemlja NA VELIKOJ POVRŠINI uspeva da ukloni DEO tih zagađenja, i to čak relativno brzo ako je površina tog "filtra" VELIKA. Dakle ako postoji dovoljna površina rezervisanog i nezagađenog zemljišta na kome voda ponire, pa se polako cedi na mnogo mikroskopski malih "mesta" istovremeno. Zbog toga je voda za piće poreklom iz bunara čistija od one koja se uzima iz reke, pa se zato i koristi iako je skuplje praviti i održavati reni bunare umesto da se voda prosto uzme iz reke ili taložnika. Kad se uračuna to DODATNO filtriranje rečne vode odnos kvaliteta pitke vode i cene njene proizvodnje postaje drugačiji. Zbog toga, i zbog kontrole rizika (ne oslanjanje sa samo jedan tip sirove vode), naš vodovod drži odnos rečne i podzemne vode na oko pola - pola.

Obnova ovih podzemnih zaliha vode se dešava na svim površinama grada gde bilo atmosferska bilo rečna voda dolazi u kontakt sa zemljom i ponire u nju. Što znači da su za obnovu podzemnih rezervara vode (a oni su delimično svi međusobno spojeni) naročito važni dno reke, obale reka, plavne zone oko reka, i mesta gde se u većoj meri koncentrišu i zastaju (skupljaju) atmosferske vode (donji tokovi pritoka neke reke, razne bare i močvare koje hrani kišnica).

Problem koji je sada nastao je da nas političari i tajkuni zauzimanjem terena i izgradnjom na vodoizvorištima (mestima gde voda ponire u zemlju i hrani POVEZANE podzemne rezervare vode) teraju da se sve više oslanjamo na preradu vode iz reke, a manje na podzemnu vodu zato što će njihovo obnavljanje postajati sve manje i manje. A to znači da će ili prozvodnja vode biti sve skuplja, ili ćemo piti sve nekvalitetniju i zagađeniju vodu. A verovatno i jedno i drugo.

Ukratko, bilans je ovaj: Neko gradi tamo gde ne bi trebalo i ima od toga lične koristi, a svi ostali će se u budućnosti polako trovati vodom sve više i više, i još će to svoje trovanje skuplje plaćati iz takođe svog džepa. Tj naš novac i zdravlje se magično pretvaraju u nečiju zaradu. Što je kratki ali sasvim pouzdan sažetak čitavog gonjeg teksta.

 

[dragan]

Zuma » 21 Feb 2018 11:13 pm[/url]":s14yf670]Sa Draganom se nešto desilo, . .

Ne, Zuma, ništa "se nije desilo", već ti uporedjuješ različite stvari a
to je moj odnos prema aktuelnim problemima kao što je bilo u
Starom jezgru Zemuna i jedne fiturističke vizije za par decenija
kako bi moglo da se minimalno urbanizuje VRO, što će nekad biti.
Kao što znaš, ja sam protiv postavljanja Zarićevog mosta na VRO.

Što se tiče luke, više puta sam napisao da bi sve moglo i trebalo da
se prebaci u Luku Dunav Pančevo, jer ima mogućnost proširenja, ali ti
i dalje klevećeš o "fanatičnoj odbrani" nove luke, iako samo objektivno
pratim šta se dogadja oko tog projekta i ispravljam nebulozne tvrdnje.

Igor je u pravu, jer je hronologija da sam prvo bio na forumu BB, što
se vidi po datumu učlanjenja, ali pošto nisam mogao sa foruma da
povedem bitku sa opštinskom i gradskom upravom, onda sam preko
dva bloga uticao na medije da se piše o raznim aktuelnim problemima.

Inače, mene zabrinjava što Zuma ima opsesivnu potrebu da je samo
on upravu, pa se služi klevetama i izvrtanjem činjenica samo da bi
"pobedio" u raspravi, a nije spreman da prizna grešku i koriguje stav.
Posebno fanatično piše o eko-katastrofama i raznim korupcijama.

 

[Zuma]

Treba se zapitati zašto toliko ljudi NEMA utisak da ti "samo objektivno pratiš šta se dešava i ispravljaš nebulozne tvrdnje" kad je luka u pitanju. Ili, da to isto kažem na drugi način. Zašto u slučaju Luk Oil-a na Muharu nisi isto tako "samo objektivno pratio šta se dešava ..." nego si bio veoma "neobjektivan" (po svojoj sadašnjoj oceni samog sebe od ranije) i veoma aktivan, sa potpunim pravom, naravno. Otkud ta razlika? Nije li to možda zbog toga što, kao i svi drugi, vrlo dobro znaš da onaj ko je pitom i tobože objektivan u situaciji postojanja neke nepravde (a ustvari na istoj distanci od oba, vrlo nejednaka stava) zapravo pomaže tu nepravdu. Ne može se biti podjednako udaljen od dobrog i lošeg, pa to opisivati kao objektivnost. Zbog toga retko ko veruje u tu priču. Ljudi nas ocenjuju na osnovu stvarnih, praktičnih posledica naših reči i dela, efekata koje oni imaju, a ne na osnovu onoga što mi mislimo ili tvrdimo o sebi.

 

[dragan]

Sad si počeo da pišeš i u ime "drugih ljudi", a ne u samo svoje ime, ali
opet me nešto optužuješ i baviš se mojim likom i delom, a ne temom.

U slučaju Luk Oil-a je bilo direktno kršenje PDR-a u centru Starog Zemuna
a kod lokacije Beljarica nema kršenja zakona, sve je pokriveno planovima.

To je bitna razlika i može samo da se kritukuje izbor te lokacije za IP i
odredjene ekološke štete, ali koje po meni nisu katastrofalne i fatalne.

Znači, u ovom slučaju imamo različite stavove, kao i kod Hipodroma, a
ja samo obrazlažem moje argumente i ne vidim neku eko-kataklizmu.

 

[dragan]

roland » 20 Mar 2018 11:40 am[/url]":1fnwli0x] . . jedan faktor koji treba uzeti u obzir, ako se na globalnom nivou jave neki veći poremećaji
na političkom i/ili trgovinskom polju, i dođe do prekida trgovinskih veza između Kine i Evrope
kineska luka na Dunavu ostaje bez prometa i imaćemo industrijsku pustaru umesto luke
i NULA dinara poreskog prihoda od zakatančene luke.

Prvo u pitanju je "Srpsko - kineski Industrijski park" sa lukom za koji mi
dajemo infrastrukturno opremljenu lokaciju, a kinezi će graditi sve ostalo.

A, ako oni jednog dana i odu, neće ništa odneti sa sobom, već ostaje nama.
Takva luka sa objektima će uvek biti interesantna stranom lučkom operatoru.

Inače, bila bi idealna za jednu "Slobodnu carinsku privrednu zonu" u Beogradu.

 

[direktor]

Sve to moze na lokacij ispod pancevca gdje je bila planirana luka pa zbog politike izgradjena gdje je i danas

 

[boca-ica]

Inače, bila bi idealna za jednu "Slobodnu carinsku privrednu zonu" u Beogradu.

Za ne obaveštene
a posebno šarlatane , ko-urbaniste i kvazi-stručnjake - Bgd ima odredjene DVE slobodne carinske zone

Beograd vec ima svoje slobodne carinske zone rešenjem Vlade Republike Srbije data je saglasnost za Slobodne zone „Beograd“ u Beogradu. Slobodna zona se prostire na površini od 98ha 31a 44m², obuhvata dve lokacije, i to: lokaciju „Barič“, deo područja na kome će se odvijati proizvodne aktivnosti i lokaciju „Reva“, deo područja namenjen logističkim aktivnostim
1 Lokacija Barič nalazi se na teritoriji gradske opštine Obrenovac, na prostoru Holding preduzeća „Prva Iskra“ a.d. Barič i obuhvata infrastrukturno opremljeno zemljište površine 41 ha 64a 40 m²,
2 Lokacija Reva nalazi se na teritoriji gradske opštine Palilula, i obuhvata infrastrukturno opremljeno zemljište površine 56 ha 67a 04m².

Izgraditi luku bez drumske i naročito železničke infrastrukture je NEmoguce,
to dodatno veliko ulaganje sa naše strane se nigde ne pominje , a obavezuo je i bice ca naših ledja :!:

...A, ako oni jednog dana i odu, neće ništa odneti sa sobom, već ostaje nama.
Takva luka sa objektima će uvek biti interesantna stranom lučkom operatoru....

1. Nije pitanje dal ce , nego kad ce Kinezi da odu
a iza njih ce ostati izubijana betonska ploča i truli raspadnuti kontejneri i zatrovano zemljište i vode
toliko da je nemoguce koristiti i TAJ i sve druge nizvodne Bg Dunavske vodozahvate pijace vode vekovovima

2. NE, nece biti ikom drugom interesantna kao što nije ni sada ( osim daleko istočnim ekonomskim osvajačkim akterima )
jer udaljenost od Novosadske luke je skromih 60 km , udaljenost od Pančevačke luke je još skromnijihh 20-tak km
domet brodova je daleko veci, te lako se opredeljuju prema potrebama za neku od nj.
a upravo ulažemo ogromna sredstva u rekonstrukciju železnice , za koju je ta daljina po pretovaru lakša i od mačijeg kašalja
tako da rentabilnost nece biti bitno poremecena i bez luke
al ajd
ako je vec bitno iz nekog razloga da učinimo ne našem, vec Kineskom zmaju , neka jei prave, ali malo nizvodnije ,
kako bi Beograd saočuvao bar jedan veliki Dunavski vodozahvat pijace vode koje je nužan za dalji opstanak Beograda

A evo i pozicije propisane a postojece slobodne carinske zone Reva na Dunavu

 

[dragan]

boca-ica » 20 Mar 2018 04:18 pm[/url]":dj454pzx]

Inače, bila bi idealna za jednu "Slobodnu carinsku privrednu zonu" u Beogradu.

Za ne obaveštene a posebno šarlatane , ko-urbaniste i kvazi-stručnjake -
Bgd ima odredjene DVE slobodne carinske zone

Da članovi foruma ne bi bili dovedeni u zabludu, ja sam još 2.januara

otvorio temu "Slobodna zona Beograd", odakle su prepisani svi podaci :

viewtopic.php?f=16&t=3999&p=506229#p505155

 

[direktor]

Prepisivanje te odlicno ide

 

[dragan]

direktor » 20 Mar 2018 06:24 pm[/url]":a83pihhw]Prepisivanje te odlicno ide

Ja sam otvorio temu u januaru, a sa te teme sada su prepisani podaci.

Tek toliko da se zna ko ovde laže i pravi se blesav, pa me nešto optužuje.

 

[direktor]

Nebitno kad je tema otvorena i ko je otvorio kad od toga svega biti nece nista
Prije ce sesljevo golf igraliste na veliko ratno ostrvo

 

[boca-ica]

rešenjem Vlade Republike Srbije data je saglasnost za Slobodne zone „Beograd“ Barič i Reva .
a ne ti , otvaranjem teme na BBu :lol:

a to što si se utrkivao sa ostalim članovima ko ce pre da se ,,zapljune,, na BBu te upravo te sad to i j&%$%($%(
jer šarlatnaski podmeceš i trecu ne postojecu zonu
pa ko ti je za to onda kriv :lol: :lool: :lol:

 

[dragan]

.
Ostavuću članovima foruma da procene moje postove i ostale "postove".

 

[direktor]

Eksper da odmori maolo zasluzio je a i mi od njegovih ekspertiza

 

[dragan]

direktor » 20 Mar 2018 06:47 pm[/url]":35d4rj60] . . a i mi od njegovih ekspertiza

Ti od mene imaš šta da naučiš na ovom forumu, a ja od tebe baš ništa.

 

[direktor]

Svaka cast genije vidio sam do sad presipas iz supljeg u prazno uz koju pametnu