Šta je novo?
Od:
Filteri

Nekadašnja Glavna železnička stanica

Samo da dodam prikaz za onaj moj prethodni tekst o uvođenju CAF, Urbos 3, sa širim kolosekom u Beograd sa kapacitetom do 400 putnika po vozilu. Koji bi uz sadašnje stanje Beograda mogao lako da se primeni i bude efikasan kao i metro od kapaciteta 600 putnika po vozilu, a naravno lakši za izgradnju od metroa, čak i urbanistički lakše integrisati od metroa. Ovaj sistem ima manji radijus u krivini i time je lakše izgraditi neke deonice. Maksimalna brzina je 60km/h.

Plan_za_metro_tram_2070_zpssccn3i8r.jpg



LEGENDA:

OBOJENE KRUŽNE TAČKE - Ukrštanja ka svim pravcima i smerovima.

PLAVA - Tuneli.

NARADŽASTA - Denivelisano iznad tla zemlje, dok je na tlu denivelisano samo starom trasom železničke pruge do Mosta na Adi kod Hipodroma.

CRVENA - Na tlu i izjednačen u svojoj baštici u "Beogradu na vodi", ispod Starog Savskog mosta i ispod Brankovog mosta do Beton hale sa ostalim saobrćajem. Dok je na Banovom brdu u Požeškoj ulici sa ostalim saobraćajem.
Na Novom Beogradu je ispod mosta "Gazela" i ispod Mosta na Adi, ali posle toga se diže na denivelisanu deonicu, paralelno sa ulicom Jurija Gagarina, a na drugu stranu je ka Bulevaru Zorana Đinđića kod bloka 18, odnosno ulica Vladimira Popovića.


Nisam uradio detaljnu trasu za Kumodraž - Banjica - Dušanovac - Trg Republike. Takođe treba i detaljna trasa za Mirijevo i ka Kaluđerici.

Konjarnik sa Medakovićem je isto pitanje kuda proći, jer sve te delove ne poznajem, da bih mogao na karti da za kratko vreme nacrtam.

U Zemunu je trasa pod zemljom, ali treba detaljno razraditi trasu.



caf01.jpg




maxresdefault.jpg




tren100_01.png


3 cars: Total capacity*: 129


tren100_03.png


5 cars: Total capacity*: 221


tren100_05.png


7 cars: Total capacity*: 306


tren100_06.png


9 cars: Total capacity*: 397
 
@Gedeon
Ne znam ni da li u Zagrebu uopste imate potrebu za denivelisanjem glavnog kolodvora (ili zapadnog). Cini mi se da su svi prilazni kolosjeci dignuti na nasipe. Sto kazes, sistemu je potrebno samo dobro odrzavanje.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=370522#p370522:19l0tiwf je napisao(la):
Mair » Sun Feb 07, 2016 5:45 pm[/url]":19l0tiwf]Samo da dodam prikaz za onaj moj prethodni tekst o uvođenju CAF, Urbos 3, sa širim kolosekom u Beograd sa kapacitetom do 400 putnika po vozilu.
Kliknite za proširenje...

Ne može Mair široki kolosjek preko mosta na Adi. Iz dokumentacije koja je danas okačena na temi o mostu na Adi, vidi se da je tramvajska trasa predviđena za 1000mm.
 
Jedno je zahtevana dokumentacija za tender gde se traži da bude uski kloske za Beogradski tramvaja, a drugo je projekat Mosta na Adi koji je izgrađen za široki koloske u sredini. Zato pogledaj projekat Mosta na Adi, a ima i dosta fotografija na internetu i to u sredini pilona.
 
nemam projekat mosta, a po fotografijama ne mogu znati za šta je most projektovan. Ako je zaista projektovan za normalni kolosjek, onda je to odlično.
 
Do skoro je mogao da se nađe preske mosta na web adresi savabridge, ali su sajt uklonili. Bilo je puno lepih fotografija sa mesečnim tokom izgradnje mosta.
 
Sjećam se da je prije nekoliko mjeseci Zidar postavljao pitanje dimenzija prolaznog hodnika kroz pilon i da je to ostalo nedorečeno.
U svakom slučaju ovo kao koncept možda i nije tako loše.
 
Neki dan u Portu sam se uverio kako tramvaji mogu da odigraju Light Rail. Oni su lepo iskoristili Eurotram/Bombardier Flexity tramvaje, tramvajske trase potpuno izolovali, u centru grada spustili u (ne baš preterano duge) tunele. Na trasi od aerodroma ka gradu ta vozila su postigla 83 km/h. Tamo gde je trasa izolovana, a nije pod zemljom, većinom je i ograđena žičanom ogradom da ne može da se pretrčava. Na trasi od aerodroma do centra grada sam registrovao da je imao dve raskrsnice u nivou, ispred obe je bila stanica, a koliko sam skapirao gledajući vozača, kada je pokretao tramvaj (metro-voz), on je prebacivao semafor sebi na zeleno, ostalima na crveno (stanice su postavljene malo dalje od raskrsnica tako da je ostavljen vremenski period da se saobraćaj smiri dok se tramvaj pokrene i stigne u zonu ukrštanja sa putnim pravcem).
 
Da...

Pogledajte prilog 3

Pogledajte prilog 2

Pogledajte prilog 1



...medjutim, nagradno pitanje je koju formu šinskog saobraćaja u budućnosti treba da ima savski amfiteatar.

1. međugradsku željeznicu
2. gradsko-prigradsku željeznicu
3. metro
4. tramvaj/voz (LRT)
5. tramvaj

(1) i (5) već ima, s tendencijom da se (1) ukine a novac ulaže u unapređenje (5) ili u stvaranje (4).
 
Ja sam definitivno za 1.
Medjunarodni i medjugradski (longdistance) vozovi.
Ukopati, ili jos bolje (citaj jeftinije - sirotinja)podici na stubove.

Gradaska zeleznica i sada finkcionise kroz prokop i ima dobru vezu u tri pravca.
Ostavljena 'priprema' za ukrstanje sa metro sistemom na Prokopu i Vukovom spomeniku samo dodatno pogoduju da tuda ide gradsko prigradska zeleznica, a glavna da ostane "glavna"

Sent from my LG-D320 using Tapatalk
 
Ja sam i za (1) i za (2), jer o jednom trošku, tj rekonstrukciji npr samo dva prilazna kolosjeka, može da se omogući postojanje i gradske i međugradske željeznice u savskom amfiteatru.

Trenutno se otprilike 2/3 saobraćaja sa glavne stanice odnosi na linije prema Sremu a 1/3 na linije prema Šumadiji.
Ako bi se sve sremske linije prebacile na Prokop, onda bi na prilaznim kolosjecima ostalo sasvim dovoljno mjesta da se organizuju 2 ili 3 linije gradske željeznice sa taktom od 15-20 minuta zajedno sa šumadijskim linijama međugradske željeznice (pruge Beograd - Bar i Beograd - Niš).

I gradske i međugradske linije bi u budućnosti, mogle da se produže tunelom ispod terazijskog grebena i spoje sa dunavskim amfiteatrom i banatom.
 
Ja сам баш за ГЖС као чвориште приградске железнице пре свега из разлога што се Ласта врло брзо сели из Савамале у блок 42, а сигуран сам да то неће одговарати многим путницима, те би ту железница могла одлично да одвуче путнике из Младеновца, Лазаревца, Лајковца, Рипња, Врчина и осталих места која имају потенцијал за приградску железницу. Међуградске линије не треба раздвајати и мислим да треба све да пролазе кроз Прокоп, али не и да се задржавају ту као што је случај са данашњим возом Београд центар-Нови Сад, већ да завршавају у Раковици (возови са севера) и Земуну (возови са југа). На главној би задржао евентуално још међународне возове којима је крајња станица Београд, и увео би редовне поласке музејских возова - Плавог воза и Романтике која би могла да има више композиција.
 
U vrijeme kod su se u Beogradu kreirale "progresivne" ideje o ništenju željezničke stanice na Savskom Trgu, početkom 70-tih, u Londonu se takođe razmišljalo šta uraditi sa reurbanizacijom centralnog gradskog područja oko željezničke stanice Liverpool Street. Umjesto njenog potpunog uklanjanja, u Londonu, su se odlučili za drugačiji pristup.

Izgrađena samo 9 godina prije beogradske, ova je stanica, takođe terminus, služila i kao putnička i teretna, sa velikim brojem kolosjeka i pratećih objekata zauzimajući veliki dio centralnog gradskog područja. Velika razaranja nisu mimoišla ovu stanicu u vrijeme svjetskih ratova, naročitu u prvom svjetskom ratu kad je u bombardovanju stanice smrtno stradalo 160 ljudi. Ali, svaki put je stanica obnavljana i proširivana.

Ovako je stanično područje izgledalo poslije drugog svjetskog rata...

Pogledajte prilog 3

Pomenutih 70-tih godina, britanske željeznice su odlučile da urede prostor stanice i pokrenuli su projekat "Broadgate".
Našli su investitora (firma Rosehaugh) i napravili projekat rekonstrukcije stanice i oslobađanja prostora za izgradnju.

Ukinut je veliki broj kolosjeka i platformi, srušen veliki broj objekata željeznice ali je sama stanica renovirana.

Na oslobođenom prostoru niknuli su novi objekti u okviru projekta "Broadgate".

Pogledajte prilog 2

Neke od zgrada, je projektovao i Londonski Skidmore (SOE) koji se spominje i u vezi BNV. Čak su zgrade građene direktno iznad prilaznih kolosjeka kojih ima 6...

Pogledajte prilog 1

Kao rezultat, danas u Londonu postoji stanica Liverpool Street, kao treća po veličini u Londonu, sa 18 perona i preko 50 miliona putnika godišnje a objekti u okrviru projekta Broadgate se još uvijek grade (započeto 80-tih) i čija vrijednost konstantno raste zahvaljujući postojanju velike stanice u neposrednoj blizini.

 
Ovo je definitivno dobar pristup kako unaprediti postojece ceone stanice u gustom naseljenom podrucju.
 
Hi :)

I want to ask a question about luggage storing in Belgrade train station (or also bus station). I have read in SRB VOZ site that a luggage could be kept against 110 RSD but a friend was recently in Belgrade central station and said he couldn't find where to store his luggage. I will have a big backpack and I will visit Davis Cup match Serbia-Great Britain so I won't be allowed to enter the Tasmajdan stadium with a big backpack. Could I leave my backpack somewhere - bus station, train station ? I will catch a train from Novi Beograd to Sutomore so it would be best if I can keep it there but ... I just need some option to do this. Thank you in advance :)))
 
Ванчо,

If the rumors are true - that the luggage storage at Belgrade railway station has closed, which would come as no surprise to me - then there certainly is a storage left at the nearby Belgrade bus station. And it should be cheap, too.
 
Stari zeleznicki cvor je poslednjih decenija do te mere denivelisan da investicija od nekoliko nadvoznjaka i podvoznjaka je nista u odnosu na benefit koji se dobija ostankom tog parceta zeleznickog cvora u Savskom amfiteatru , koji je zaista vredan, dakle dva koloseka iz pravca starog zeleznickog mosta i dva koloseka iz pravca sajma puna kapa za Buduce generacije Beogradjana za koje ce ovo biti spas od sve vecih saobracajnih guzvi u gradu , dakle brz i jeftin prevoz do samog centra grada , pa gde ces bolje to je Pobednicka situacija za sve i Beograd na Vodi i Gradjane , ukidanjem ovog zeleznickog parceta nazadovacemo civilizacijski.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=394168#p394168:23xmsem2 je napisao(la):
KartmenBG » Sun Jun 26, 2016 2:25 am[/url]":23xmsem2]Stari zeleznicki cvor je poslednjih decenija do te mere denivelisan da investicija od nekoliko nadvoznjaka i podvoznjaka je nista u odnosu na benefit koji se dobija ostankom tog parceta zeleznickog cvora u Savskom amfiteatru , koji je zaista vredan, dakle dva koloseka iz pravca starog zeleznickog mosta i dva koloseka iz pravca sajma puna kapa za Buduce generacije Beogradjana za koje ce ovo biti spas od sve vecih saobracajnih guzvi u gradu , dakle brz i jeftin prevoz do samog centra grada , pa gde ces bolje to je Pobednicka situacija za sve i Beograd na Vodi i Gradjane , ukidanjem ovog zeleznickog parceta nazadovacemo civilizacijski.
Kliknite za proširenje...

Stari cvor polako odlazi u istoriju.
 
Vreme ce pokazati , ukidanje pruge je nakon 3. faze tek izgradnje BNV-a :) a prvu fazu tek treba izgraditi pa drugu tako da ima vremena :)
 
Neće trenutna vlast dočekati fazu 3 pa je možda neće ni biti, bar ne na način na koji su je oni zamislili.

Sent from my GT-I9505 using Tapatalk
 
I ja se nadam i velika je mogucnost da ce zeleznicka stanica ostati, s obzirom da benefite zeleznice koje ce i sama vlast videti unapredjenjem Bg:voza koja mora da se desi :)
 
Ко каже да су "велике шансе да ће железничка станица остати"? Нема никаквих шанси да остане, како ствари сада стоје.

(Ширење лажног оптимизма = седативно дејство на масе из ових или оних побуда)
 
To se zove optimizam pantografe , ne postoji lazni optimizam, a to sto siris pesimizam to je apsolutno tvoja legitimna stvar , moje stanoviste je da postoje sanse da opstane stanica :)
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh