Nekadašnja Glavna železnička stanica

[direktor]

Napisa u postu gore da si radio kao vozac kt-4

 

[Дошљак]

Veliki Vracar » Пон Јун 25, 2018 4:40 pm[/url]":2mv386m2]Дошљак-

Стварно се трудиш, цртежи, објашњења са доста текста, ја не умем тако. Једино што не прихватам подвожњаке, довољно је видети онај ужас на Дорћолу, и ови твоји би почињали још у Савској и онемогућавају попречно кретање а и најчешће постају смрдљиве рупчаге, тако да ту нико не би желео да пролази.
Ово са укопавањем колосека је нерационално, много је боље одмах направити метро, спајаш делове града, а и довозиш путнике до трасе "изванредног денивелисаног железничког чвора" :mrgreen: и људи путују где им је воља :kk:

Јасно се види да ће главни силазак града на реку за пешаке остати преко Савамале, тј. Карађорђеве, док ће Савска бити само приступ колима.

 

[vucko]

Za oko 113 sati taj plan će i zvanično biti nemoguć. I to ne bi ličilo na Dorćol već na NBG gde nasip kao reka deli NBG na dva dela, čak je i manje problematičan autoput jer je denivelisan.

 

[Veliki Vracar]

direktor » 25 Jun 2018 11:43 pm[/url]":2f3lwonl]Napisa u postu gore da si radio kao vozac kt-4

Е заспах синоћ па не видех питање, једноставно промени човек у животу пуно занимања. Ајд у здравље, сморио сам са предугом причом...

 

[Дошљак]

vucko » Уто Јун 26, 2018 6:12 am[/url]":2alko71s]Za oko 113 sati taj plan će i zvanično biti nemoguć. I to ne bi ličilo na Dorćol već na NBG gde nasip kao reka deli NBG na dva dela, čak je i manje problematičan autoput jer je denivelisan.

Из пешачког угла железнички насип наНБГ је мања препрека од аутопута, свуда постоје тротоари где пролазе улице испод пруге, једино фали на једном месту да се пробије насип, док су нпр. петље код Арене са степеницама скроз дестимулишуће за кретање пешака. И опет је пријатнији амбијент проласка Омладинских бригада на НБГ испод пруге него подвожњак на Дорћолу.

 

[Nurko7000]

Дошљак » 26 Jun 2018 07:02 am[/url]":3qy9g36f]... једино фали на једном месту да се пробије насип, док су нпр. петље код Арене са степеницама скроз дестимулишуће за кретање пешака. ...

Истини за вољу фали на два места, само овај пролаз у Блоку 40 још и не планирају да пробијају.
А петље код Арене су заиста тешке за пешаке, а мало даље од њих постоје пешачки мостови који окомито прелазе преко аутопута који су много лакши за коришћење.

 

[Дошљак]

Богами биће пробијање насипа ускоро са реконструкцијом пруге БГ-СУ. А пешачке пасареле код петље Арена постоје али по сред блокова преко аутопута, супер су али нису на праволинијској путањи, нпр. ако неко хоће од БАС или Жст. НБГ до Арене или се врти у круг степеницама код петљи или да скрене са праволинијске путање улице антифашистичке борбе у блок 23 да би дошао до блока 22 и онда преко до Арене што је поприлично кривудање ван улице.

 

[solecar]

Plus što mora dvaput da silazi i da se penje uz stepenice.

 

[vucko]

Današnja fotka

 

[B.Vladimir]

Mnogo trave gde joj nije mesto. Negde sam procitao da je ovakva vrsta podloge u upotrebi bas da bi sprecila pojavu ovoga sa slike. Kad je tako, koliko je to vremesnski neodrzavano da bi se ona pojavila u ovolikoj kolicini?

Da li je neko sa glavne zaduzeno za odrzavanje ili je to nesto na nivou grada / drzave?

 

[Дошљак]

Пре је очигледно било одржавања, а онда су дошле кризне године, па после њих разне реорганизације праћене смањењем запослених, најчешће радника, па је дошло до.реструктуирања, па је одржавање хигијене пало у приватне руке. У међувремену, цела железничка инфраструктура у Савском амфитеатру је постала прашума, од ових корова по колосецима, до џунгле иза ложионице у којој су зарасле три локомотиве и један воз. С тим су се ту појавили и пацови, змије и наркомани.

 

[Karlo del Ponte]

@Veliki Vračar

Рекли сте да ако би се колосеци укопали пар километара, боље је одмах правити метро. Али морао бих вам скренути пажњу на пар важних детаља:
1) Техничка база метро-а је железница. Све негативне последице метро-а су исте као код железнице: бука, вибрације, пресецање мреже улица и слично. Мере које се предузимају су такође исте: букобрани, естакаде, тунели, начин обраде точка и шине, сам дизајн возила, скретнице са покретним срцем итд.
2) У транспортном смислу, пар километара тунела за градско-приградску железницу се надовезује на целовит систем линија дугих неколико десетина километара. Без већих растојања и минимизације преседања подземна железница не може бити популарна, па ни економски успешна. Ту је све једно да ли је у питању метро или приградска железница. Патрљак линије су слабо коришћене. Већ смо имали такву грешку Инђија-Батајница, Овча-Војловица и опет је правимо са Ресник-Прокоп.

Разлика има у следећем:
1) Потребан је виши и шири тунел.
2) Другачије су мере заштите од високог напона примењеног на нашим железницама.
3) Максимални дозвољени успон за метро је до 6%, а за железницу до 2,5%. Дакле, нешто дуже рампе, али колико?
4) Приградске железнице обично користе нешто дуже возове, са нешто нижом учесталошћу полазака.
5) Приградске железнице су брже, али покривају мање локација (ређе станице).

Рецимо да на Старом железничком заменимо конструкцију тако да се висина подигне на 10 метара изнад пловног отвора уместо 6, што је сада. На 400 метара колосеком од обале, пруга је већ спуштена на коту терана, а још 250 метара потпуно "потонула" под земљу. Зона без пролаза у нивоу са тереном је око 400 метара, а то је у за било које урбане садржаје девастираној зони испод петље! У Београду у плански грађеним насељима постоје зоне без пешачких прелаза до 500 метара, и то је прихватљиво.

И морао бих скренути пажњу и на коментар везан за то да би "ви ставили РВР да иде око Калемегдана". Тих РВР просто немамо довољно, а у наредној деценији морамо размишљати о њиховој комплетној замени! Све те инвестиције нису јефтине, али у граду који 200 милиона евра троши само на субвенционисање аутобуског превоза, за такве инвестиције има пара! Не би се могао направити систем који иде свугде као аутобус, али би се само уштеде у превозу мериле десетинама милиона евра годишње. Ја сам нисам ватрени заговорник тешких железница око Калемегдана, али до Савског трга да!

Оно што је важно за пругу око Калемегдана, озбиљна држава живи од привреде, а не естетике. Веза Панчева са железничком обилазницом је неопходна за склањање теретних возова, ако нисмо тоталне економске самоубице! Оно што је занимљиво, далеко јефтинију варијанту од Винче са везом Батајница-Падинска скела, није предлагао само УЉЖ него и саме Железнице Србије!

 

[WLABmz]

Pitam se pitam zašto je Karlovo ULjŽ rešilo da napravi i prijavi protest u isto vreme kad je dogovoren miran ispraćaj i koji su efekti koji želi Karlo time da postigne?

Pitam, jer ima ljudi koji zbog toga neće doći na ispraćaj...

 

[direktor]

I sta je zajucio skupi vagon nako sto se pito
Sto bi neko odustao od ispracaja i snimanja poslednjeg voza
ZS da je normalna firma polazak u 21:40 bi prebacili u prokop
A poslednji voz bi bio u 13 h za karlovce sve sa parnom lokomotivom .

 

[RioBL]

Zadnji dan...

 

[DzonTravolta]

Pa kaže:

ПОСЛЕДЊИ ДАНИ ГЛАВНЕ ЖЕЛЕЗНИЧКЕ СТАНИЦЕ
Возови иду кроз Савски амфитеатар још само сутра
Поласком последње композиције у суботу увече станица се званично затвара после 134 године. - Неколико колосека, на којима су се донедавно тискали путници, увелико је прекривено дивљим растињем
Аутор: Дејан Алексић, петак, 29.06.2018. у 09:46

Главна железничка станица у Београду броји последње дане до 1. јула, када ће и званично отићи на странице историје. Али, надлежни су Главну, чини се, на те странице већ послали.

На годинама непрегледном реду вожње, сада је само тринаест полазака, који ће, као и остали, за три дана бити преусмерени на „Прокоп”. Седми, осми, девети и десети колосек, на којима су се донедавно тискали путници, делују непрепознатљиво. Као да њима возови нису прошли деценијама. Те колосеке и пероне сада прекрива густо дивље растиње.

Тик уз десети, последњи колосек Главне, звук багера, који уклања остатке већ порушених железничких објеката на арима предвиђеним за „Београд на води”, упозорава да о одлагању исељења станице нема ни речи. На то упозоравају и стаклени горостаси футуристичког стамбено-пословног комплекса, који се увелико уздижу нешто даље.

Зато можда и не треба да чуди што су перони са којих је недавно уз песму „А сад адио” испраћен последњи барски воз, већ готово пусти. Ни трага дуго познатој слици станичног платоа на коме путници ужурбано ходају и галаме, сударајући се једни са другима. Сада готово тишина, као да је реч о некој пролазној пaланачкој станици. Више је клупа него путника који се могу видети у једном сату на станици.

http://www.politika.rs/scc/clanak/40640 ... samo-sutra

 

[vucko]

Kuda ide zadnji polazak?

 

[WLABmz]

vucko » Pet Jun 29, 2018 12:30 pm[/url]":1hynsu3j]Kuda ide zadnji polazak?

U 21.40 za Budimpeštu.

 

[DzonTravolta]

Neko je negde komentarisao kako je to istorijsko zaokruženje priče oko GŽS, jer je u tom smeru krenuo i prvi voz 1883. godine.

 

[RioBL]

Prvi voz je krenuo za Nis, 23.08.1884

mali citat...

Prvi svečani voz na novo-sagrađenoj pruzi Beograd - Niš je prošao 23. 8. 1884. sa oko 200 učesnika. Većinom su bili stranci iz Pešte, Beča i Pariza. Otpremljeni su u dva voza, u vremenskom razmaku od četiri minuta, svaki sa po devet putničkih kola. U prvom vozu bili su uglavnom pozvani gosti - stranci. Voz je svuda dočekivan sa oduševljenjem.

Program prvog putovanja je bio sledeći :

23. avgusta u 8 sati ujutro održava se Božija služba na beogradskoj železničkoj stanici
polazak voza u 8:30
dolazak u Lapovo u 12:52
doručak nuđen od strane društva svojim gostima
dolazak u Niš u 17:25
Naveče u 20 časova banket za putnike
24. avgusta u 5:30 polazak iz Niša za Beograd
dolazak u Beograd u 12:57
Dve godine kasnije, javnom saobraćaju predati su krakovi prema Leskovcu, Vranju, Pirotu, Beloj Palanci i Caribrodu.

Formiranjem direkcije Srpskih železnica počela je eksploatacija železnica u Srbiji pod državnom upravom, kada su preuzete od francuskog preduzeća 3. juna 1889.. Taj dan je i praznik srpskih železničara. U momentu preuzimanja, Srpska železnica imala je 532 kilometara pruge, 27 lokomotiva, 127 putničkih vagona, 293 zatvorenih vagona, 88 vagona za prevoz stoke i 321 vagona za različite svrhe. Za prvog direktora Srpskih državnih železnica postavljen je inženjer Dimitrije Stojanović.

Da je postovanja prema sopstvenom narodu i tehnickom nasljedju, sutra bi bio organizovan dostojan ispracaj posljednjeg voza i svecano zatvaranje stanice za koju srpski narod veze velika i bogata istorija.

 

[milos.tro]

 

[Nurko7000]

RioBL » 29 Jun 2018 04:37 pm[/url]":ksx9lkd7]Prvi voz je krenuo za Nis, 23.08.1884

Нопе, ја читам Политикин Забавник, први воз кренуо је 20.8.1884. Отпутовао је краљ Милан са породицом за Беч.

(мада је вероватно први воз био са екипом инжењера да провере држи ли мост)

 

[Karlo del Ponte]

Према статистикама које ми даје ФБ о особама које су се изјасниле да желе да дођу, највише је младих девојака. Субота, 30.6.2018. у 18:00. Да видимо да ли долазе, или се фолирају...

 

[Dzigi Bau]

http://www.telegraf.rs/vesti/beograd/29 ... -isti-foto

 

[DzonTravolta]

N1 izvestio da je na protestu bilo "dvadesetak ljudi iz Udruženja ljubitelja železnice, koji su se okupili bez ikakvih iluzija, već da sačuvaju sopstveni obraz".
Dvostruko više nego prošli put. Dobro.