@astrodule
@Bender Rodriguez
Moje iskustvo je nešto drukčije i rekao bih da apsolutno nema veze sa time koliko je ko zauzet privatnim obavezama i poslom. Počeću od zgrade u kojoj živim.
Komšije iz prizemlja konstatuju da je centralni odvod za đubre zapušen. Dolaze na prvi sprat i tu bacaju đubre. I tako sve dok se ne zapuši i na prvom spratu. Komšije sa međusprata između prvog i drugog sprata prestaju da bacaju đubre na prvom spratu i počinju da bacaju na drugom. Komšije sa prvog sprata i iz prizemlja počinju da ostavljaju đubre u sobici gde se nalazi centralni odvod. Kada se i ona popuni, počinje se sa ostavljanjem đubreta uz ogradu na spratu, koja je između stepeništa za prizemlje i drugi sprat. Kada se popuni i taj prostor, onda se đubre ostavlja na prostoru između vrata liftova (zgrada ima dva lifta, jedan pored drugog sa malim razmakom između). Niko da nađe za shodno da pozove profesionalnog upravnika i javi da je otvor zapušen. Jedino majka i ja to radimo.
U više navrata sam, kroz razgovor sa ljudima preko foruma i društvenih mreža, došao do zanimljivih, poražavajućih činjenica. Ljudi pišu kako su od njih (uzeti po sopstbenom izboru bilo koji kraj kao primer) izgleda svi digli ruke i kako nikome nisu bitni. Tada ih pitam da li su prijavljivali ikome te svoje probleme, pošto je vremenski potrebno isto koliko i da se napiše jedan post. Odgovori su bili u preko 90% slučajeva da nemaju oni šta da se cimaju, kada postoje ljudi koji su plaćeni da ovakve probleme rešavaju, da idu gradom i da popisuju ama baš svaki problem koji postoji, parafrazirano.
Kada bih pitao ljude kojima smeta neka novogradnja ili nešto sl. , zašto nešto ne urade po tom pitanju, gotovo da je odgovor postao standardizovan: "Pa šta ja tu mogu kad je on mnogo jak i ima dobru zaleđinu".
Kada je uvedeno stajalište
Rudo za linije 34, 36 i 38A, u smeru ka Prokopu, na FB za Senjak sam pisao kako su konačno, nakon mog višegodišnjeg dopisivanja sa nadležnima i prebacivanja loptice nadležnosti sa jednih na druge, uspostavili isto, napao me neki lik kako bolje da ništa nisam ni radio, jer je stajalište na krajnje nebezbednom mestu i da se tu kola zaleću, te da može neko da nastrada. Osim mene, još par ljudi je napisalo kako nikada nije videlo da se kola tuda zaleću, niti da je neko nastradao. Odgovorio sam mu i da ja ne mogu da utičem na to kako će nešto da bude 100% urađeno onako da bude svima po volji. Takođe sam ga pitao i da li je primetio da ljudi po izlasku iz troli kod Rudog, pretrčavaju Bulevar kneza Aleksandra Karađorđevića, sa sve koferima, jer im tako lakše nego da idu ispod nadvožnjaka trotoarom i da li je to prijavio nadležnima, pošto je to daleko više opasnije. Naravno, odgovor nikada nisam dobio, a ni taj lik mi se više nije obratio. Od kako je pomenuto stajalište uvedeno, gotovo da nisam video da neko pretrčava pomenuti bulevar, već uglavnom na tom stajalištu čekaju 34 ili 36.
Takođe sam bio i u prilici da čujem kako su ljudi iz jednog dela grada kivni na druge i pišu kako nije u redu da se daju predlozi za poboljšanje prevoza u nekom kraju, ali ne i njihovom. I još dodaju kako tim drugima nije ni potrebno poboljšanje prevoza, jer im je prevoz super, a da je kod njih katastrofalan. I kada predložim da daju konkretan predlog, pošto smatram da su najupućeniji u to šta im je potrebno, uglavnom, ili se ućute, ili kažu ono čuveno da postoje nadležni koji su zaduženi i plaćemi za to i da nemaju oni šta da se cimaju.
Kada su izbori u pitanju, velika većina ljudi koja nije zadovoljna trenutnim stanjem (pišem uopšteno i odnosi se na sve vlasti od uvođenja viošestranačja), na pitanje pa zašto ne izađu na izbore i glasaju za nekog drugog, i tako X puta dok ne nađu onog sa kojim su zadovoljnim, dobijem odgovor da nemaju za koga da glasaju. Sa druge strane, u nekoliko navrata sam prisustvovao scenama gde se ljudi nerviraju što nema gradskog prevoza, jer će da zakasne na Farmu / Zadrugu / Parove , i to izbor potrćčka / izbacivanje...
Takođe, vrlo često čujem penzionere, dok stojim na stajalištu i čekam prevoz, kako idu u nabavku u Megamarkete, jer kući imaju unuke koje mrzi da idu, a ne mogu da ih gledaju kako sede kući gladni, dok njihovi roditelji rade i nemaju dovoljno vremena za nabavku. Odgovor je delom i prafraziran i sublimacija više stvari.
P.S.
Moguće i da sam nešto propustio. Ovo je ono čega sam se prvog setio.