Ipak, bolje da budem malo opširniji.
Recimo da se i opasnosti i koristi koje nosi veštačka inteligencija mogu podeliti u dve, vremenom razdvojene faze. U prvoj fazi, znači sada i u bliskoj budućnosti, opasnost (i korist) leži u tome što će AI postati naš interfejs ka SVEMU. Znači mi smo tu, ostatak sveta je oko nas, a između je AI.
Naš posrednik ka svemu. Nešto kao lični batler imućnih osoba u Viktorijanskoj Engleskoj. M'lord ne radi ništa od fizičkih i "niskih" poslova. Ako je nešto potrebno, kaže ličnom batleru, a onda on dalje raspodeljuje poslove na sluge koji su u hijerahiji niže od njega (maltene svi ostali). Delimično to i nije baš neočekivana i nagla promena, ali delimično i jeste. Naprimer dozvolili smo da mobilini telefon bude skoro isključivi posrednik i komunikacioni medijum umesto fizičkih kontakata i druženja između ljudi. Zatim u elektronskom dobu mi skoro sve što nije baš eksplicitno fizički posao VEĆ radimo posredstvom druge univerzalne sprave, ličnog računara (desktop ili mobilni). Poznat vam je poziv
Postanite "E-građanin" koji je objavila
"E-uprava"? Znači li to "Postanite E-čovek", bar u smislu legalne i radne egzistencije? Možda i zabave? I druženja? Šta je ostalo? Znači već, umesto mnoštva alata kao ranije, po jedan za svaki posao, imamo jedinstven, samo naš, univerzalni uređej, "interfejs", preko koga obavljamo skoro sve (računar u nekom obliku). I
zavisimo od njega.
Ali šta jeste različito i revolucionarno
u toj prvoj fazi? To što sa našim elektronskim batlerom sada komuniciramo PRIRODNIM JEZIKOM. Više nema potrebe učiti mnoštvo "user interfejsa" i specijalnih komandi za svaki od njih (mašinskih jezika raznih vrsta). U nekoj mašini smo morali naučiti šta koje dugme i poluga rade. Za računarom smo morali učiti niz komandi na komandnom promptu, pa i čitave veštačke jezike (Basic, C++, Java, Perl ...). Ubrzo sve to neće biti potrebno, bar ne u većini slučajeva. Mašina sada razume prirodni jezik pa je dovoljno samo da joj
kažete šta želite, kao batleru. Ovo je ogromna promena jer je naš prirodni jezik milenijumima razvijen i zato savršeno optimizovan za komunikaciju sa drugim ljudima. Svi ga razumeju i veoma je ekspresivan. Više nema potrebe za nezgrapnim pomagalima kao C++, ili za formalnim i fiksiranim "Copy", "Paste", "Delete" komandama, za učenjem simboličnih ikona, i beskranog niza uvek ograničenih veštačkih zamena za upravo njega.
To otvara ogromne mogućnosti i ogromne opasnosti. Recimo, ono što je o vama ranije mogla da dozna samo CIA; BIA i ostala salata sličnih organizacija, sada će moći svako (naravno ako se ne ubaci neka nova zaštita zaštita podataka sa mreže). Iako je to i do sada bilo dostupno takvim organizacijama, ipak je za izdvajanje korisne informacije iz mora "šuma" trebalo uložiti mnogo rada visoko specijalizovanih osoba, što je bilo skupo, pa zato rezervisano za moćnicima posebno "interesantne" likove. "Big data" obrada je međutim sada dostupna svakome ko se malo pomuči da smisli prava pitanja. AI zna sve o svakome (što je ikada u bilo kom obliku otišlo na mrežu) pa samo čeka da dobije zadatak. On je u stanju, ili će uskoro biti u stanju, da integriše čitav okean podataka u svim mogućim oblicima (slike, tekst, video, audio), da analizira njihove veze, čak i prilično složene, i da izdvoji ono što želite. Itd, o ovome bi se moglo pisati jako puno jer nismo zagrebali ni površinu.
Znači u prvoj fazi moć i opasnost od AI je što će postati naš novi, moćni posrednik ka svemu ostalom. Šta god da radite, radićete preko njega. Počećemo da zavisimo, stvara se kritična tačka za manipulaciju, mogućnost da nam to neko oduzme ako ne budemo dobri, ili da ga ćutke zloupotrebi pošto će tek on da zna sve o vama. Zatim se nastavlja proces nestajanja poslova prvo niske, a sada sve veće i veće složenosti, što će imati prvo ekonomske a zatim i političke posledice. Pojavljuje se i problem kontrole AI-a, tj sprečavanja suptilnih manipulacija čitavih naroda pošto je pitanje ko kontroliše one što ga treniraju i kakve skrivene namere ONI imaju? Kako ćemo znati da li je AI neutralan u poltičkom, etičkom, verskom, ideološkom i sličnim oblastima? I treba li uopšte da bude neutralan? Gde je granica cenzure? Ko to odlučuje? I pre svega, kako da mi kod nečega tako složenog uopšte znamo šta je od svega toga izabrano? Koje su ugrađene tendencije i preference? Kod jednog, ljudskog sagovornika to i nije toliki problem, ali nešto koristi celo čovečanstvo i ako pri tome dobija savete izrazito visokog nivoa koje je praktično nemoguće stalno proveravati? Google search ni do danas nije otkrio algoritam sortiranja pogodaka. Tobože "poslovna tajna"? Šta sistematski izostavlja ili gura naniže? A ako to bude radio i bitno složeniji program, tek će onda biti teško otkriti "bias".
Znači AI je i opasan i veoma poželjan već u svojoj prvoj fazi, kao poslušno pomagalo, obična alatka.
Druga faza je kad stvarno postane inteligentan. Ili bar se tome približi toliko da je u "razmišljanju" bolji od značajnog procenta čovečanstava. Onda se pojavljuje i čitav niz drugih, većih problema, ali i većih koristi. Ali o tome možda drugi put.
