Po prvi put u životu sam pronašao jednostavno i odmah razumljivo objašnjenje entropije i zloglasnog drugog zakona termodinamike koji predviđa neizbežnu smrt svih i razgradnju svega što postoji. Ispostavilo se da su nas u školi pogrešno učili. Bar o tome šta je entropija, a za umiranje ćemo još da vidimo
Po standardnoj priči entropija je bila "mera neuređenosti sistema". Što je entropija veća, sistem je u stanju većeg haosa. Što je entropija manja, veća je uređenost. Sistem se u stanje veće uređenosti može prevesti samo ulaganjem nekog rada. Ako neko sa strane ne ulaže rad (energiju) da bi tu uređenost sistema održao ili povećao, on sam od sebe spontano teži manjem stepenu uređenosti, dakle povećanju haosa i konačnom raspadu. Zbog toga ljudi stare, zbog toga sve živo mora umreti, zbog toga će (koliko za sada znamo) i čitav univerzum da se na kraju ugasi i pretvori u haos elementarnih čestica koje zajedno ne grade ništa.
Ali zašto? Šta je izvor ovog apokaliptičnog destruktivnog nagona? Zašto se entropija (u proseku) može samo povećavati? To pre liči na neku mističnu sektašku teologiju nego na fiziku i objektivni opis Prirode.
U ovom sjajnom videu Sabrina ispravno primećuje da je koncept "uređenosti" krajnje neodređen, nejasno definisan i, što je najgore, relativan u odnosu na tačku gledišta. Pa zato i ne može biti deo fizike. Ono što je za jednog uređeno, za drugoga je neuređeno. Za čoveka je grad uređen, a recimo šuma neuređena i haotična. Ali za životinju iz te šume ona je jasna, uređena i tačno se zna sve što je bitno, dok je za nju grad mesto haosa i nepredvidljivosti, smrtnosna zamka haotičnih dešavanja i objekata. Drugim rečima, "uređenost" je mera slaganja sa nekom arbitrarnom ličnom referencom, i zato nije objektivna veličina.
Umesto toga nudi jednostavnije objašnjenje. Entropija se povećava zato što sistem spontano teži ka stanju VEĆE verovatnoće. Tada ne treba ulagati energiju da bi osiguralo da se nešto posebno dešava. Sistem će i sam od sebe da se, kroz slučajne promene stanje, spontano kreće u smeru veće verovatnoće. Zašto se bez spoljašnjeg ulaganja energije entropija samo povećava? Pa zato što haos ima drastično veći broj mogućih stanja od uređenog sistema. Uređen sistem je uređen baš zato što ogroman broj tih stanja nije dozvoljen, što postoji oštro ograničenje šta je sve dozvoljeno da bi nešto bilo "pravilno" i "uređeno". To i jeste sama suština "uređenosti". Haos međutim ima mnogo veći broj mogućih stanja, pa je VEROVATNIJE da će sistem, ako se slučajno menja, pre da pređe u neko od njih, nego u neko od stanja koja su deo uređenog sistema (jer takvih ima mnogo manje). Slučajna promena znači da nema priliva energije spolja, odnosu uticaja i usmerenja spolja, izvan sistema. Samo je tada svaka promena stanja interna i spontana. I to je to. Drugi zakon termodinamike
: Entropija se u "zatvorenom sistemu" može samo povećavati.
Tako na kraju ispada da je uređenost "neprirodna" (bolji ali duži opis je "nije spontana karakteristika prirode, sem lokalno i izuzetno"), dovoljno verovatna samo ako se neko baš trudi da je stvori i održava stalnim ulaganjem energije u održavanje nečega što je, prepušteno samo sebi, krajnje nestabilno i sklono raspadu. Znači, bilo bi ispravno i pošteno da budete VRLO zahvalni što ste živi, znajući koliko je mizerno mala verovatnoća za tako nešto. Naravno, ako ima takvih koji to nisu u dovoljnoj meri
I don't believe the 2nd law of thermodynamics. (The most uplifting video I'll ever make.)