To su momci sa XXY hromozomima kojima u principu ne fali nista, osim sto su "manje muzevni" zbog dodatnog X hromozoma. Imaju manje genitalije, neki razvijaju grudi, po pravilu su neplodni, ali mogu da zive potpuno normalan zivot, bez ikakvog hendikepa. I sad, sta radi drustvo? Ukoliko se otkrije na prenatalnim testovima, vecina roditelja (60%) abortira takve sinove, kod nas verovatno i u mnogo vecem procentu. Sta je uzrok ovome?
Zato XYY niko ne abortira
to su tzv. super muškarci, kažu da imaju malo veću visinu i to je sve
dovodili su i vezu sa težim aknama ali to sad nije sasvim jasno...
I tako, sve u svemu ako bih morao da biram dodatni Y je najbolja opcija
Ja bih se ponovo osvrnuo na tekst iz udžbenika biologije... Stvarno ne vidim šta je problematično... Gledao sam dokumentarce o ljudima kojo su rođeni sa oba polna organa, obično je neki ili oba su disfunkcionalni u nekoj meri, recimo postižu erekciju ali su i kao muškarci i kao žene neplodni, ali treba izabrati pol... Roditelji su u 1960. i 70tim birali pol umesto njih, podvrgavali ih operaciji, što se ispostavilo kao kobna greška...
Tada je nauka bila na stanovištu da se rod može usaglasiti sa polom, da se generalno svi rađamo rodno neutralni i da nas društvene okolnosti, socijalalna shvatanja, odgajanje i polne karakteristike čine muškarcima ili ženama... Dokazano je da su bili potpuno u krivu i da rod ne biramo, nego je dat nezavisno od pola (iako najčešće postoji saglasje) i zato se sad čeka da se vidi kod tih intersex pojedinaca šta će da prevagne pre bilo kakvih intervencija...
I šta je sad tu problem?
Gledao sam u dokumentarcu jednog muškarca koji je bio duboko nesrećan jer su mu otfikarili penis u mladosti jer je bio malo zakržljao u poređenju sa vaginom koju je takođe imao i roditelji su sami odlučili da zbog toga bude žensko i onda je krenilo prisiljavanje da nosi žensku odeću, da sebe oslovljava u ženskom rodu, da se ponaša kao žena i druži sa ženama i sve mu je to život uništilo, a bilo je i obrnutih primera...
Zato se sada čeka da ta osoba sama odluči... Inače nekim ljudima je možda lakše, možda su indiferentni prema sopstvenom rodu... Zato kažem nema baš etiketa, svaka osoba je primer za sebe... Ja recimo svaki milimeter moje muškosti volim i samo želim da budem još više muško... To ne znači da sam fizički neki grubijan, drvoseča, nego samo muško... Može i džentlmen, a po potrebi i malo prost
Šminka me ne zanima, štikle me ne zanimaju, žene me ne zanimaju u meri da ih najčešće ne želim ni pored sebe a još menje u sebi da budem žena...
Čak i ako bih primetio kod sebe nešto malo više "light", trudio bih se da budem više muško ne jer društvo to od mene očekuje nego jer mi ta uloga mnogo više leži... Hoću i da sedim kao muškarac i da pljunem kad mi se pljuje i tako
Samo što nemam gađenje od drugih muškaraca koji su sličnog ponašanja, a rekao bih da hetero muškarci možda imaju? Manje podnose drugog muškarca u blizini? Uvek ga dožive kao konkurenciju i suparnika? A ne kao, e baš mi lepo pored tebe
iako ne mora i ne treba ništa seksualno da se desi, i nemaš ni očekivanja ni želje ali ti strejt drug nikad nije suparnik... Ne znam...
Trudio sam se 2 puta da otvorim temu (ljudske) seksualnosti na ovom forumu al uzaludno jer je oba puta ekspresno obrisana, a baš sam ih zbog svih ovih tema gde očigledno postoji interesovanje da se o njima govori, otvarao...