KULTURA
Savet za građevinarstvo odlučuje o Narodnom muzeju
Uskoro će na predlog ministarstva kulture biti izabran i novi UO Narodnog muzeja
Arhitekta Bojan Kovačević, predsednik je upravo osnovanog sedmočlanog Saveta za građevinarstvo, popularno nazvanog građevinski odbor, koje je formiralo Ministarstvo kulture i informisanja na čelu sa ministrom Bratislavom Petkovićem. U radu Saveta učestvovaće, kako „Politika” saznaje je i prof. dr Vesna Zlatanović-Tomašević, potom arhitekte Stevan Mićić, Vera Mihaljević, Dragomir Acović, Branko Bojović i istoričar umetnosti Ivan Marković. Uskoro će biti izabran novi Upravni odbor Narodnog muzeja, o čemu će se odlučiti na sednici Vlade, a na predlog Ministarstva kulture.
– Savet za građevinarstvo Ministarstva kulture i informisanja je telo koje će razmatrati planiranje i uređenje prostora u kojima su ustanove kulture, potom zaštitu kulturnog nasleđa. Savet će identifikovati, analizirati, razmatrati, davati sugestije, analizirati metodološke pristupe, ispravnost stručne dokumentacije, nedostatke u okviru regulative, pokretaće inicijative, identifikovaće probleme iz domena inženjerskih tehnika, prostornog i urbanističkog uređenja, zemljišne politike, građevinskog zemljišta, katastra, imovinsko-pravnih pitanja. Prvi posao Saveta je svakako Narodni muzej i Muzej savremene umetnosti, objašnjava Miroslav Tasić, državni sekretar u Ministarstvu kulture.
Bojana Borić-Brešković, novopostavljena direktorka Narodnog muzeja u Beogradu, osnivanje Saveta za građevinarstvo komentarisala je ovako:
– Osnivanje Saveta je neophodno, jer ne može Narodni muzej da donosi odluke mimo Ministarstva kulture o sudbini rekonstrukcije zdanja na Trgu republike. Taj sedmočlani savet steći će uvid u situaciju u kojoj se nalazi Narodni muzej i uverena sam da će dati smernice kojim putem dalje ići. Sada se nalazimo u začaranom krugu i nismo kompetentni da sami rešimo stanje u kojem smo.
Krajem prošle nedelje je za Tanjug ministar kulture Bratislav Petković najavio da će Narodni muzej, koji već duže vreme ne radi, na proleće biti otvoren za posetioce i tom prilikom napomenuo da mora da se reši pitanje Narodnog muzeja.
– Napravili smo građevinski odbor koji treba da odluči da li muzej može da se otvori sa onim što je urađeno do sada. Pokušaćemo da uradimo ono što je stvarno moguće. Na proleće ćemo otvoriti muzej.
Povodom te najave direktorka Brešković kaže:
– Ministar kulture je svakako imao u vidu predlog, na osnovu koga bi se možda išlo na sanaciju Narodnog muzeja, jer posao rekonstrukcije zahteva duže vreme, a sanacije kraće rokove. U svakom slučaju otvaranje Narodnog muzeja na proleće se pretpostavljam, odnosi na fazno otvaranje pojedinih delova muzeja. Savet za građevinarstvo će biti potpuno kompetentan da stavi sve na sto i razmotri pitanje otvaranje naše institucije. Ako bi se opredelili za sanaciju, od rekonstrukcije koja je neophodna za budućnost se neće odustati, ali ona će sačekati neka bolja vremena. Nisam sigurna da u ovom trenutku budžet Republike Srbije može da dozvoli sredstva potrebna za rekonstrukciju, a sa druge strane da omogući i neophodne uslove da se oslobodi prostor muzeja. Narodni muzej je toliko dugo zatvoren za publiku, mada nije bio zatvoren sasvim, ali jeste za posetioce, što je ipak prioritet.
Narodni muzej, kako navodi Brešković ima primarni zadatak da predstavi svoje fondove publici. A o izmeštanju eksponata je rano govoriti, smatra direktorka Narodnog muzeja, jer „ do sada nije postojao nijedan predlog koji bi išao u prilog njihovom preseljenju bilo kuda iz ove zgrade. Najveći deo umetničkih zbirki se nalaze i dalje u Narodnom muzeju i za sada nema boljeg rešenja.”
Biljana Lijeskić
objavljeno: 09.10.2012.
Delija":27jstmoy je napisao(la):prof. dr Vesna Zlatanović-Tomašević
Најзаслужнија за квалитетну реконструкцију ЈДП-а где је поред одличног пројекта извукла максимална средства у тешким оконостима. Такође,она је једна од архитеката која није спремна на политичке компромисе и велики је заговорник тешког метроа.
Пријатно сам изненађен што се нашла у овом савету.Има наде.
Delija":22dl3rmw je napisao(la):prof. dr Vesna Zlatanović-Tomašević
Најзаслужнија за квалитетну реконструкцију ЈДП-а где је поред одличног пројекта извукла максимална средства у тешким оконостима. Такође,она је једна од архитеката која није спремна на политичке компромисе и велики је заговорник тешког метроа.
Пријатно сам изненађен што се нашла у овом савету.Има наде.
КУЛТУРА
Држава није хтела да се бави културом
Десет одсто јефтинији мост на Ади дао би реконструисани Народни музеј било по Ракочевићевом или по Лојаничином плану, рекао државни секретар Мирослав Тасић
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
http://static.politika.co.rs/uploads/rubrike/240249/i/1/Kunstransov-depo-u-Krnjaci.jpg
Седмочлани Грађевински савет ће са УО Народног музеја и архитектом Браном Митровићем разматрати колико имамо новца и да ли је могуће од тога направити конструктивну утегу целог Народног музеја. Највероватније је да ће музеј бити минимално рестауриран и да ће у њему почети да се организују програми. Ушли смо у разговоре и са Кунстрансом, посетићемо депо који је најсавременије музејско складиште у земљи, на хиљаду квадрата у основи и шест хиљада квадрата корисног простора. Уколико Народни музеј буде сређен уз минималне реконструкције, уколико будемо имали Кунстрансов депо остаје нам да пронађемо још један објекат за излагање. То би могао бити правац у ком ћемо даље размишљати, каже Мирослав Тасић, државни секретар Министарства културе. То је уједно био и садржај прексиноћ одржаног састанка министра културе Братислава Петковића са академиком Браном Митровићем, архитектом и председником УО Народног музеја и Бојаном Борић-Брешковић, вршиоцем дужности директорка ове институције.
Тасић се овим речима обратио публици на трибини под називом „Одговорност архитеката за судбину Народног музеја” одржаној прексиноћ у организацији Асоцијације српских архитеката (АСА) у Библиотеци града Београда:
– Архитекте Милан Ракочевић и Владимир Лојаница добро су урадили свој посао, на високостручном нивоу, али претходни министри, министарства и владе нису дали гаранцију на неколико десетина милиона евра колико је потребно и за музеј на Ушћу и за Народни музеј. А новца је било. Довољно је рећи да би десет одсто јефтинији мост на Ади дао реконструисани Народни музеј било по Ракочевићевом или по Лојаничином плану. Држава није хтела да се бави културом. Само 0,6 одсто из буџета је сада издвојено за културу. У таквој ситуацији не можемо да уђемо у реконструкцију – рекао је Тасић осврћући се потом на ситуацију у Музеју савремене уметности Београда.
– Око 30 одсто објекта на Ушћу је урађено, а 70 није. Министарство културе је зато стартовало са 20 милиона динара и градилиште је оживело. Биће потом 210 милиона издвојено за идућу годину и 350 милиона за 2014. годину и објекат ће бити не само завршен него и опремљен према пројекту. Ми смо водећим људима МСУ рекли да није било у реду да се ради реконструкција Легата Родољуба Чолаковића и да се ту потроши 56 милиона динара републичког и 20 милиона градског новца и да недостаје још 20 милиона, а да стоји пусти објекат на Ушћу. И рекли смо да док се гради на Ушћу управа МСУ треба да надгледа градњу на лицу места, а не да буде у Ботићевој улици на Дедињу – рекао је Тасић.
Бојана Борић Брешковић рекла је да држава неће имати довољно средстава у овом тренутку, а вероватно ни у неком будућем, да се пројекат реконструкције Народног музеја изведе до краја.
– Грађане интересује када ће музеј бити отворен за публику, што је само један сегмент наше установе, али важан и препознатљив. Народни музеј је затворен за публику средином 2003. и то је на граници издржљивости и запослених у њему и публике. Надам се да ћемо уз помоћ Грађевинског савета наћи излаз. Потребан је хитно санациони програм за Народни музеј, али да не одустанемо од реконструкције кад држава буде спремна да обезбеди потребна средства. Није било у реду својевремено правити пројекат реконструкције Народног музеја, а да претходно не постоји затворена финансијска конструкција. Било је нужно у старту направити процену ризика за све могуће ситуације. Поред санационог програма, како би музеј отворио врата публици, потребно је наћи још један објекат за додатни изложбени простор. Да додам да је санација такође фазни пројекат и исто тако ће се музеј отварати део по део, рекла је Бојана Борић-Брешковић.
У публици која је пратила трибину било је архитеката старије генерације попут Бране Јовина, који су коментарисали ситуацију око Народног музеја, али и оних средњег доба попут Владимира Лојанице, који ипак овом приликом није желео да се обрати јавности. Зоран Маневић, историчар уметности је након краћег историјата о градњи Народног музеја и садашњим проблемима поводом реконструкције дао предлог да се музеј исели у Палату федерације, познату као зграда СИВ-а, након чега је уследила полемика. Чули су се предлози да би требало сазидати потпуно нову зграду Народног музеја и то на Ушћу поред МСУ, или преселити музеј у неку од палата у којима сада седе градоначелник Ђилас и председник Николић, као што је у свету урађено, где су чувене поставке изложене у градским палатама.
Б. Лијескић
објављено: 17.11.2012.