Šta je novo?

Narodni muzej

Muzej je dobio zgradu u resavskoj vec odavno ali nema para da se sredi zgrada
 
Saveti, komisije, procene...

KULTURA

Savet za građevinarstvo odlučuje o Narodnom muzeju

Uskoro će na predlog ministarstva kulture biti izabran i novi UO Narodnog muzeja

Narodnu-muzej-foto-D-JEVREMOVICH.jpg


Arhitekta Bojan Kovačević, predsednik je upravo osnovanog sedmočlanog Saveta za građevinarstvo, popularno nazvanog građevinski odbor, koje je formiralo Ministarstvo kulture i informisanja na čelu sa ministrom Bratislavom Petkovićem. U radu Saveta učestvovaće, kako „Politika” saznaje je i prof. dr Vesna Zlatanović-Tomašević, potom arhitekte Stevan Mićić, Vera Mihaljević, Dragomir Acović, Branko Bojović i istoričar umetnosti Ivan Marković. Uskoro će biti izabran novi Upravni odbor Narodnog muzeja, o čemu će se odlučiti na sednici Vlade, a na predlog Ministarstva kulture.

– Savet za građevinarstvo Ministarstva kulture i informisanja je telo koje će razmatrati planiranje i uređenje prostora u kojima su ustanove kulture, potom zaštitu kulturnog nasleđa. Savet će identifikovati, analizirati, razmatrati, davati sugestije, analizirati metodološke pristupe, ispravnost stručne dokumentacije, nedostatke u okviru regulative, pokretaće inicijative, identifikovaće probleme iz domena inženjerskih tehnika, prostornog i urbanističkog uređenja, zemljišne politike, građevinskog zemljišta, katastra, imovinsko-pravnih pitanja. Prvi posao Saveta je svakako Narodni muzej i Muzej savremene umetnosti, objašnjava Miroslav Tasić, državni sekretar u Ministarstvu kulture.

Bojana Borić-Brešković, novopostavljena direktorka Narodnog muzeja u Beogradu, osnivanje Saveta za građevinarstvo komentarisala je ovako:

– Osnivanje Saveta je neophodno, jer ne može Narodni muzej da donosi odluke mimo Ministarstva kulture o sudbini rekonstrukcije zdanja na Trgu republike. Taj sedmočlani savet steći će uvid u situaciju u kojoj se nalazi Narodni muzej i uverena sam da će dati smernice kojim putem dalje ići. Sada se nalazimo u začaranom krugu i nismo kompetentni da sami rešimo stanje u kojem smo.

Krajem prošle nedelje je za Tanjug ministar kulture Bratislav Petković najavio da će Narodni muzej, koji već duže vreme ne radi, na proleće biti otvoren za posetioce i tom prilikom napomenuo da mora da se reši pitanje Narodnog muzeja.

– Napravili smo građevinski odbor koji treba da odluči da li muzej može da se otvori sa onim što je urađeno do sada. Pokušaćemo da uradimo ono što je stvarno moguće. Na proleće ćemo otvoriti muzej.

Povodom te najave direktorka Brešković kaže:

– Ministar kulture je svakako imao u vidu predlog, na osnovu koga bi se možda išlo na sanaciju Narodnog muzeja, jer posao rekonstrukcije zahteva duže vreme, a sanacije kraće rokove. U svakom slučaju otvaranje Narodnog muzeja na proleće se pretpostavljam, odnosi na fazno otvaranje pojedinih delova muzeja. Savet za građevinarstvo će biti potpuno kompetentan da stavi sve na sto i razmotri pitanje otvaranje naše institucije. Ako bi se opredelili za sanaciju, od rekonstrukcije koja je neophodna za budućnost se neće odustati, ali ona će sačekati neka bolja vremena. Nisam sigurna da u ovom trenutku budžet Republike Srbije može da dozvoli sredstva potrebna za rekonstrukciju, a sa druge strane da omogući i neophodne uslove da se oslobodi prostor muzeja. Narodni muzej je toliko dugo zatvoren za publiku, mada nije bio zatvoren sasvim, ali jeste za posetioce, što je ipak prioritet.

Narodni muzej, kako navodi Brešković ima primarni zadatak da predstavi svoje fondove publici. A o izmeštanju eksponata je rano govoriti, smatra direktorka Narodnog muzeja, jer „ do sada nije postojao nijedan predlog koji bi išao u prilog njihovom preseljenju bilo kuda iz ove zgrade. Najveći deo umetničkih zbirki se nalaze i dalje u Narodnom muzeju i za sada nema boljeg rešenja.”

Biljana Lijeskić
objavljeno: 09.10.2012.

Izvor: Politika
 
prof. dr Vesna Zlatanović-Tomašević

Најзаслужнија за квалитетну реконструкцију ЈДП-а где је поред одличног пројекта извукла максимална средства у тешким оконостима. Такође,она је једна од архитеката која није спремна на политичке компромисе и велики је заговорник тешког метроа.

Пријатно сам изненађен што се нашла у овом савету.Има наде. :vops:
 
Delija":27jstmoy je napisao(la):
prof. dr Vesna Zlatanović-Tomašević

Најзаслужнија за квалитетну реконструкцију ЈДП-а где је поред одличног пројекта извукла максимална средства у тешким оконостима. Такође,она је једна од архитеката која није спремна на политичке компромисе и велики је заговорник тешког метроа.

Пријатно сам изненађен што се нашла у овом савету.Има наде. :vops:

Strava!
 
Muzej ima bogatu kolekciju slika i kada bi prodali ,,nesto'' bilo bi dovoljno novca za renoviranje.Primera radi slika ,,Ruzicasta katedrala'' od Klod Monea prema proceni strucnjaka vredi oko 80 miliona evra!
Zanimljivo je to kako muzej nema novca za obnovo a u sebi krije citavo bogastvo.Toliko veliko da bi i samo jedna stvar mogla da pokrije troskove skupe obnove.

Naravno ja sam protiv prodaje dela i drago mi je sto se to nigde ne spominje kao resenje.
 
Delija":22dl3rmw je napisao(la):
prof. dr Vesna Zlatanović-Tomašević

Најзаслужнија за квалитетну реконструкцију ЈДП-а где је поред одличног пројекта извукла максимална средства у тешким оконостима. Такође,она је једна од архитеката која није спремна на политичке компромисе и велики је заговорник тешког метроа.

Пријатно сам изненађен што се нашла у овом савету.Има наде. :vops:

Pa, Braca Petković nije neki tamo zamazani poslatičar/član umivenih radikala kako neki pokušavaju da ga prikažu od kada je počeo da priča o preraspodeli novca za kulturi, tj. kresanje davanja za "perverzne umetnosti" (termin iz "Simpsonovih").
Još uvek nije ništa postigao, ali je jasno da se planira u pravom smeru.
 
КУЛТУРА

Држава није хтела да се бави културом
Десет одсто јефтинији мост на Ади дао би реконструисани Народни музеј било по Ракочевићевом или по Лојаничином плану, рекао државни секретар Мирослав Тасић
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Kunstransov-depo-u-Krnjaci.jpg

http://static.politika.co.rs/uploads/rubrike/240249/i/1/Kunstransov-depo-u-Krnjaci.jpg

Седмочлани Грађевински савет ће са УО Народног музеја и архитектом Браном Митровићем разматрати колико имамо новца и да ли је могуће од тога направити конструктивну утегу целог Народног музеја. Највероватније је да ће музеј бити минимално рестауриран и да ће у њему почети да се организују програми. Ушли смо у разговоре и са Кунстрансом, посетићемо депо који је најсавременије музејско складиште у земљи, на хиљаду квадрата у основи и шест хиљада квадрата корисног простора. Уколико Народни музеј буде сређен уз минималне реконструкције, уколико будемо имали Кунстрансов депо остаје нам да пронађемо још један објекат за излагање. То би могао бити правац у ком ћемо даље размишљати, каже Мирослав Тасић, државни секретар Министарства културе. То је уједно био и садржај прексиноћ одржаног састанка министра културе Братислава Петковића са академиком Браном Митровићем, архитектом и председником УО Народног музеја и Бојаном Борић-Брешковић, вршиоцем дужности директорка ове институције.

Тасић се овим речима обратио публици на трибини под називом „Одговорност архитеката за судбину Народног музеја” одржаној прексиноћ у организацији Асоцијације српских архитеката (АСА) у Библиотеци града Београда:

– Архитекте Милан Ракочевић и Владимир Лојаница добро су урадили свој посао, на високостручном нивоу, али претходни министри, министарства и владе нису дали гаранцију на неколико десетина милиона евра колико је потребно и за музеј на Ушћу и за Народни музеј. А новца је било. Довољно је рећи да би десет одсто јефтинији мост на Ади дао реконструисани Народни музеј било по Ракочевићевом или по Лојаничином плану. Држава није хтела да се бави културом. Само 0,6 одсто из буџета је сада издвојено за културу. У таквој ситуацији не можемо да уђемо у реконструкцију – рекао је Тасић осврћући се потом на ситуацију у Музеју савремене уметности Београда.

– Око 30 одсто објекта на Ушћу је урађено, а 70 није. Министарство културе је зато стартовало са 20 милиона динара и градилиште је оживело. Биће потом 210 милиона издвојено за идућу годину и 350 милиона за 2014. годину и објекат ће бити не само завршен него и опремљен према пројекту. Ми смо водећим људима МСУ рекли да није било у реду да се ради реконструкција Легата Родољуба Чолаковића и да се ту потроши 56 милиона динара републичког и 20 милиона градског новца и да недостаје још 20 милиона, а да стоји пусти објекат на Ушћу. И рекли смо да док се гради на Ушћу управа МСУ треба да надгледа градњу на лицу места, а не да буде у Ботићевој улици на Дедињу – рекао је Тасић.

Бојана Борић Брешковић рекла је да држава неће имати довољно средстава у овом тренутку, а вероватно ни у неком будућем, да се пројекат реконструкције Народног музеја изведе до краја.

– Грађане интересује када ће музеј бити отворен за публику, што је само један сегмент наше установе, али важан и препознатљив. Народни музеј је затворен за публику средином 2003. и то је на граници издржљивости и запослених у њему и публике. Надам се да ћемо уз помоћ Грађевинског савета наћи излаз. Потребан је хитно санациони програм за Народни музеј, али да не одустанемо од реконструкције кад држава буде спремна да обезбеди потребна средства. Није било у реду својевремено правити пројекат реконструкције Народног музеја, а да претходно не постоји затворена финансијска конструкција. Било је нужно у старту направити процену ризика за све могуће ситуације. Поред санационог програма, како би музеј отворио врата публици, потребно је наћи још један објекат за додатни изложбени простор. Да додам да је санација такође фазни пројекат и исто тако ће се музеј отварати део по део, рекла је Бојана Борић-Брешковић.

У публици која је пратила трибину било је архитеката старије генерације попут Бране Јовина, који су коментарисали ситуацију око Народног музеја, али и оних средњег доба попут Владимира Лојанице, који ипак овом приликом није желео да се обрати јавности. Зоран Маневић, историчар уметности је након краћег историјата о градњи Народног музеја и садашњим проблемима поводом реконструкције дао предлог да се музеј исели у Палату федерације, познату као зграда СИВ-а, након чега је уследила полемика. Чули су се предлози да би требало сазидати потпуно нову зграду Народног музеја и то на Ушћу поред МСУ, или преселити музеј у неку од палата у којима сада седе градоначелник Ђилас и председник Николић, као што је у свету урађено, где су чувене поставке изложене у градским палатама.

Б. Лијескић
објављено: 17.11.2012.

Izvor: Politika
 
Iako mi je krivo što je rekonstrukcija Muzeja (za sada) propala, treba pozdraviti svaki korak ka ponovnom otvaranju ove ustanove za posetioce.

Nadam se, ipak, da će jednog dana naše društvo dovoljno sazreti i izdvajanje tek 0,62% budžeta za kulturu doživljavati kao uvredu i blamažu.
 
свиђа ми се што је приоритет дат чувању експоната (испред свакако битне шминке) јер је то примарна сврха музеја.

свиђа ми се и што се размишља реално. жао ми је што се овако не размишља и у осталим аспектима друштва.
 
Mozda da urade inverziju resenja za stadion Vozdovackog? Tamo su napravili mol i na njega podigli stadion ali ovde je to nemoguce, tako da mozda naprave "lebdeci" mol iznad muzeja? I okviru toga malo zakrpe fasadu, i to bi bilo to.
 
Сјајно! Није ово случајно пријатељи форумаши,није случајно... :violina:
 
PS A i 6-spratni mol na stubovima koji lebdi iznad muzeja bi upotpunio sliku trga vec punog bilborda. Mozda bi na tu konstrukciju, ili negde na trg, recimo onaj prostor ispred staklenca, mogli da uguraju ogromnu statuu seika ili tajkuna koji bi platio obnovu fasade muzeja. Samo razrada koncepta sa Tasmajdana.
 
Samo da napomenem tema otvorena 2010 samo da napomenem a muzej neradi od 1999
Otvaranje Narodnog muzeja na jesen?
IZVOR: TANJUG
Konačno otvaranje Narodnog muzeja planirano je za oktobar, dok bi Muzej savremene umetnosti mogao biti otvoren sledeće godine, najavio je 3. aprila ministar kulture i informisanja Bratislav Petković.
Informacije o otvaranju Narodnog muzeja koji je godinama zatvoren, Petković je najavio je tokom predstavljanja planova Ministarstva kulture za sufinansiranje 500 projekata iz oblasti zaštite kulturnog nasleđa.
http://www.b92.net/kultura/vesti.php?na ... _id=701498
 
Ово је људи страшно шта нам раде.Није ми јасно докле ће културна и друштвена елита (ако и даље постоји) да толерише овај злочин? Није ми јасно да за ових 11-12 година није било ни једног протеста поводом очигледне деструкције српске културе и њене баштине. Чујем да је добар део збирке по неким приватним складиштима,да се наша баштина из музеја кроз разне комбинације черупа...
 
Malo unutrasnjosti sa ssc od Shakali
8719226711_ebdf742414_c.jpg

8720349934_262db4ab11_c.jpg

jedna od najznačajnijih dela srpskog realizma čame u zgradi koja se slabo održava sramota :bash: :evil:
 
Negde sam procitao da je Beograd jedina prestonica evropske drzave u kojoj je zatvoren narodni muzej... Tuga..
 
Потребна нам је нова зграда музеја, а ову треба рестаурисати и користити као изложбени простор. Садашња зграда једноставно није довољна за музејске потребе. Ма шта са њом радили, она није предвиђена за ову намену и остаће неадекватна.

Но, од тога нема ништа. Најбоља опција би нам била да се један од бројних државних објеката који је у бољем стању употреби као привремени музеј. А и музејска грађа се адекватно може складиштити у државним објектима, уместо што је остављена у згради која се распада. Кад шљам влада деценијама~
 
Чланак из 2006. године

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ak ... blago-nama

Овде више нема шта да се дискутује,анализира и размишља.У питању је културни геноцид 1/1 и тачка. А најцрње од свега је следеће: Да продају једну једину слику из те огромне збирке ето пара за реконструкцију и народног и још пар музеја по жељи.Овако једна по једна уметнина нестаје из музеја.
 
Stvarno mislis da ijedna slika od izuzetne vrednosti ne visi na nekom zidu nego čami u nekoj mracnoj rupi depoa :lool:
 
А да продају све, и ето метро и још по нешто!
На жалост геноцид је извршен и физички и културно, процес је при крају. Проблем је нешто друго. Све то, нас не занима! Не постоји интересовање, притисак. Што неко рече, 11 година од затварања било је потребно да се отвори тема. 1111 ће требати да се предузме нешто, овим темпом. Ноћ музеја умириће савест, па можемо назад у депресију.
 
1.Ajde da vidimo ko je da se organizuje protest sto muzej neradi koliko bi ljudi doslo ispred istog bio bi to naj cudniji protest pa bi valjda bio i zapazen
2.Predsjednisto iseliti u palatu srbija da ne bleji prazna i da lakse obezbjedjuju prijame za glavonje i neblokiraju pola grada
3.Useliti dio zbirke u predjsednistvo
4.Pokrenuti akcije pritiska da se nesto uradi skupe pare donacijama itd
 
Vrh