Šta je novo?
Od:
Filteri

Narodni muzej

Ne kazem da grad treba da plati nedovrsene drzavne projekte vec da ne baca pare na gluposti dok nam mnogo bitniji projekti stoje...
Takodje grad treba da insistira i bori se za uzimanje nadleznosti kao sto je uradio sa domovima zdravlja...

A i taj sukob republika-grad je smesan kada uzmemo u obzir da je do sada uglavnom bila ista stranka na oba nivoa... Treba i unutar svojih partija to da regulisu a ne da dele nadleznosti kao poslednji plen...
 
stf":3h51fqep je napisao(la):
Oke, ja stvarno ne znam kakva je konstrukcija te zgrade, nikad se njome nisam bavio.
Kliknite za proširenje...
Скелетни конструктивни систем (стубови и греде) се код нас примењује у другој половини 20. века.Све веће зграде пре тога су изграђене у масивном систему.
stf":3h51fqep je napisao(la):
Poenta je da teško nešto može biti skuplje od rekonstrukcije Uprave fondova, jer je njeno stanje u rangu Beogradske zadruge, a pritom čak i posle svega toga je pitanje da li se u njoj može izložiti i 50% umetničkog blaga koje Narodni muzej poseduje.

...ideja o preseljenju je nepopularna, ali hajde da vidimo, ima li boljeg rešenja od trenutnog.
Kliknite za proširenje...

Одакле ти ови подаци и зашто упорно зграду Народног Музеја називаш именом које се не користи 70 година?Ти си изгледа музеј већ преселио.
 
Naravno, mi ne znamo sve detalje o tome koliko bi sta kostalo, ali svejedno treba pozdraviti preduzimljivost i zelju da se malo razmislja "out of the box".

Ja se slazem sa onima koji misle da AKO (AKO, AKO!) se zgrada poste moze staviti u funkciju jeftinije od sadasnje zgrade i pogotovo AKO ta zgrada nudi vise prostora za zbirku onda to ima smisla, pre svega zato sto se bar NESTO stavlja u funkciju. Najgore je ovo beznadje i uzas u kome ljudi primaju platu a ne rade nista i NIKAKVI prihodi se ne generisu od ulaznica, a o steti za nasu kulturu i mlade generacije kao i grad i njegov turizam da ne govorim.

A AKO se i posta i MSU mogu prilagoditi/osposobiti za manje ili cak iste pare opet to po meni ima smisla jer tako otvaramo dva muzeja i krecu bar neki prihodi pa ce se tako i zgrada NM lakse sanirati. I cak i ako se samo sanira u postojecim gabaritima pa se tu useli Teslin ili neki drugi muzej ni to mi ne bi bila tragedija. Iskreno bi vise voleo i to plus rekonstrukciju trga ako ce to da kosta manje od rekonstrukcije sa dodavanjem podzemnog dela.

Ponavljam, sve zavisi od konkretnih para i procena, ali mi u svakom slucaju automatsko pljuvanje po uopste razmatranju ove ideje smeta. Pogotovo sto NAJZAD detektujem PRAGMATIZAM (citaj racionalnost) u razmisljanju nekog politicara na funkciji. Izgleda smo na to alergicni. Naravno ako su racunice i procene pogresne onda nista, ali 'ajde da bar cujemo i strucnjake muzeja i arhitekte. Covek je malo uzburkao vodu pa neka se ovi izjasne, niko im ne brani, i na tom uzburkavanju zabokrecine mu odajem priznanje.
 
Toliko negativnih reakcija i kometara po medijima, a čovek je samo izneo - ideju, i to čak ne svoju.

Pritom, niko se ne osvrće na to da su muzeji zatvoreni godinama, da su se izređale vlade i ministri, da su pare očigledno spiskane.

Kad vidim ostale kandidate za ministre, gadi mi se. A mediji su sad našli da se bave - ministrom kulture.
 
relja":tlw9j815 je napisao(la):
Toliko negativnih reakcija i kometara po medijima, a čovek je samo izneo - ideju, i to čak ne svoju.

Pritom, niko se ne osvrće na to da su muzeji zatvoreni godinama, da su se izređale vlade i ministri, da su pare očigledno spiskane.

Kad vidim ostale kandidate za ministre, gadi mi se. A mediji su sad našli da se bave - ministrom kulture.
Kliknite za proširenje...

Па сад ајмо на почетак,нова идеја,нова зграда (притом заузета),нови конкурси,нови пројекти,тумбање институција... Класичне партијске транге-франге комбинације док нам све стоји у месту.

Да се разумемо, и мени се повраћа не ову актуелно згражавање многих медија,"академских грађана" и урбаних ликова на нову власт која је притом мање-више иста,само мање увезана и бестидна од прошле.

Србија ако жели да избегне банкрот мора до краја ове године негде да нађе 3.5 милијарди евра,ово је била сушна година,зима долази а сви су у неким кредитима.Бојим се да је решење проблема најважније културне институције у Срба никад неизвесније.

Е да нам је сад оних 25 милиона што Ђилас узајми за убрзање радова на мосту... :rolleyes:
 
Nemoj sad da spominjes Djilasa gradski i republicki nivo nemaju veze... :lol:
 
jlaki":1bry358t je napisao(la):
Nemam pojma ništa o ovom čoveku, ali mi se dopada njegov entuzijazam i to što konstantno spominje da para nema, ne odustajući istvoremeno od činjenice da nešto može da se uradi. Kamo sreće da barem počne to da radi.

To bi podrazumevalo i rekonstrukciju zgrade Pošte u Savskoj onda? Ako bi se oni preselili tamo. Dve muve jednim udarcem!
Kliknite za proširenje...

Šteta što tako nije realan i u sopstvenom životu...''Kandidat za ministra kulture Bratislav Petković duguje državi za poreze i doprinose oko 8,5 miliona dinara'' i da stvar bude gora na pitanje novinara kako misli da vrati pare on odgovara ..... ''Uskoro dižem kredit, pa ću rešiti problem''.
I ko je ovde lud!?
Malo licemerno od njega da se protivi uzimanju kredita za muzej zar ne?
 
Морам признати да ми се свиђају идеје новог министра. Посебно ослобађање старих дворова. Изузев можда ове да на Тргу буде Теслин музеј. Евентуално да ту буде Музеј науке и технике где ће Тесла имати посебан део има смисла, јер ионако се онај Подрекин на Дорћолу неће никада изградити.

А ови што га нападају да је посластичар, и да држи музеј лажних олдтајмера су у најмању руку јадни. Време је да дође неко практичан за министра културе, јер су до сада углавном били глумци, који су и на месту министара само глумили.
 
@ Delija

Да имамо диспозицију етажа Поште па и да причамо. Овако је све у теорији.

Што се тиче имена, волим да називам зграде њиховим изворним именима, нема то никакве везе са пресељењем.

@ Bivis


Не разумем то са лицемерјем...човек узима крдит да разреши личне финансијске проблеме, али државу да задужује, тј. народ неће. Не видим ту ништа спорно.
 
Nerviraju me oni koji u ideji ovoga coveka odmah krecu sa antinaprednjackom pricom, a najviše su iygleda aktivni oni koji se diče nečim urbanim i večiti su kritičari svega, a ovom gradu nemaju pojma osim užeg centra.

Što se ideje tiče, više je nego dobra sa stanovišta praktičnosti. Zgrada glavne pošte je izuzetno jake konstukcije, prilikom njene izgradnje korišćenjen je i beton. Svoju izuzetnu statičnost dokazala je i tokom 1941. i 1944. godine kada je gotovo prošla neoštećena uprkos tome što je Tašmajdan bombardovan (stara crkva Svetog Marka je srušena u bombardovanju aprila 1941). Tokom drugogg svetskog rata u zgradi s enalazio jedan od glavnih nemačkih štabova i imala je značajnu vojnu funkciju, a Nemci su za svoje objekte birali statički jake zgrade (Pravni fakultet, Narodna skupština, Palata Albanija..).
Osim dobre konstrukcije, zgrada poseduje i sva ogrona hola, atrijum, a postoji i mogućnost proširenja kapaciteta po već postojećim proijektima.

Naime, svim planovima je predviđena izgradnaj još jedne zgrade do zadužbine crkve gde je poslovnica JAT-a, a postoje i tašmajdanksi lagumi kao prostor koji se može odlično iskoristiti bilo kao depo, bilo kao novi atraktivni izložbeni prostor koji se bez velikih investicija može povezati sa zgradom pošte za razliku od kopanja ispod trga Republike.

Što se sadašnje zgrade muzeja (Palate fondova) problematična je iz dva aspekta, statičkog i prostornog.

Statički, osim toga što ne poseduej betonsku konstrukciju, ona je oštećena dva puta tokom II svetskog rata. 1941. manjim delom, kada su je pogodili geleri sa bombardovanih dućana na mestu današnjeg INEX-a i Staklenca, dok je 1944. zgrada gotovo polu srušena kada je deo do pozorišta srušen.

Sa prostornog, premala je za muzej. Pošto je spomenik kulture nemoguće ju je nadograditi,a da to ne izazove intervencije na u vizuru trga, a sa druge strene već je nadograđivana posle I svetskog rata, a već takva je bila premala Hipotekarnim fondovima već je pred II svetski rat bila predviđena nadogradnja do nivoa današnje zgrade Reunion palate, nažalost nikada sproveda.
 
Miodraže, dobrdošao na forum.

Jel može još malo informacija o nadogradnji zgrade posle Prvog svetskog rata i uopšte o istoriji zgrade?

Što se tiče Tašmajdana, jedna malo razjašnjenje: stara, mala crkva sv. Marka je izgorela 13. aprila od posledica bombardovanja u opštem haosu kada se požar sa obližnje naslagane drvene građe proširio na crkvu, a ne od pogotka bombe.
Zgradice na današnjem potezu od Jata do Madere, tada naseljene mahom jevrejskim stanovništvom, su stradale tokom bombardovanja. Ja ne znam pa ne mogu da tvrdim da li su namerno gađane... a i neki ljudi su se bavili suvim faktima, pa ne bih da špekulišem.
 
Миодраже, добродошао.

И мени смета негација по аутоматизму без да се размислило о било чему.

Код нас сам увидео проблем поистовећивања зграде са институцијом и у случају зграде Народног музеја, која је Управа фондова као и код зграде Народне библиотеке, тј. штампарије. Код нас постоји нека фетишизација зграда, те институција служи да даје згради на важности а не обрнуто, како би требало.

Рецимо, сада је дефинитивно јасно да није чак ни урађен главни пројекат за реконструкцију Управе фондова, јер их зграда константно изненађује током испитивања статике, што се ради већ две године. Није ни чудо, због конструкције и историје зграде коју си ти навео.

Е, сад, ако од целог конкурса, који је био намештен после две године и даље имамо само идејни пројекат, или како се то на форуму воли рећи: "фотошоп пројекат", можда би требало расписати нови конкурс са истим циљем али за зграду Поште. После завршетка и тог конкурса детаљно анализирати оба конкурса, победничка решења и направити студију оправданости за оба и на крају видети шта даје бољи резултат.

Народни музеј је институција која заслужује зграду у рангу своје важности по ово друштво. Не заслужује никакву крпачину на силу. Народни музеј никада није имао своју наменску зграду, и ред би био да је коначно добије онако како треба.
 
]Stf i Relja hvala mnogo na rečima dobrodošlice.

Kao što sam i rekao kvaziurbani tipovi i najveći kritičari su oni koji nikada ništa nisu uradili u životu.

Relja, hvala ti na informacijama o staroj crkvi Svetog Marka, nisam znao da je tako završila, ali i mi često napravimo probelme gde im nije mesto kao što smo dozvolili da mala crkva izgori.

Elem, slažem se da treba uporediti projekte ako se bude donela odluka o premeštenju muuzeja u Glavnu poštu. Međutim, Lojaničin projekat je samo ideja, a sa druge strane on je i te kako često pobeđivao na konkursima poslednjih godina (interesantno zar ne), a samo cena radova se još uvek ne zna.

Što se tič Palate fondova skinuo sam par slika sa Beobuilda sa teme o Trgu republike gde se preko fotografija prati istorijat zgrade.

Na ovoj slici se vide mnogobrojen udžerice iza zgrade sadašnjeg muzeja, zgrada je već tada prevazišla svoju prvobitnu namenu.



Trg krajem tridesetih i sa dograđenim delom zgrade Palate fondova.




Posledice bombardovanja 1944. na zgradi



Zgrada Palate fondova odmah posle rata. Vidi se nedostatak centralne kupole i orla. Tek je početkom šezdesetih na intervenciju Aleksandra Deroka zgradi vraćen predratni igled.



Probaću da nađem članak sa foruma Politikinog zabavnika o planiranoj nadogradnji zgrade 1938. Mislim da je skeniran iz predratnh Beogradskih novina.
 
Hvala na istorijatu. :kk:

Sada se postavlja pitanje, da li ta zgrada sa svim nadgradnjama i budzenjem može da bude dovoljna za tako bitnu instituciju kada nije ispunjavala ni uslove za daleko manju ulogu. Tj. sa proširenjem koje se planira bila bi dovoljna za potrebe Uprave fondova 1938. godine!!! A da li je dovoljno za Narodni muzej?

To pitanje je sasvim legitimno i zaista ne vidim razlog da se pojedinci sablažnjavaju na sam pomen preseljenja. Pa valjda je institucija važnija od zgrade.
 
Миодраже подаци типа "зграда је јаке конструкције" или "коришћен је бетон" не морају апсолутно ништа да значе.
 
@MiodragP
Hvala za ovu malu hronologiju.

Ja sam sve vreme, ne znam zašto, bio pod pogrešnim utiskom da je toj zgradi u jednom trenutku bio dozidan jedan sprat, iako imam gomilu skeniranih crno - belih fotografija.
 
@Relja

Mislim da bi blo jako dobro da neko napravi analizu površine i Glavne pošte i Palate fondova kako bi dobili pravo uporedno stanje i utvrdilli komparativne prednosti obe zgrade.

Ja mogu navesti samo jednu, možda čak i najveću prednost zgrade Glane pošte. Naime, svi muzeji zbog povećanja fondova imaju potrebu da se šire (Luvr se širio mnogo puta, a i sada je premali za sve eksponate pa se razmišlja o obnovi Tjuljeri palate koja je uništena tokom Pariske komune 1871. a spajala je dva krila Luvra, kako bi se muzejsko blago iz depoa učinili dostupnim. Ne treba zaboraviti da su Francuzi iselili Ministarstvo finsija iz zgrad Luvra osamdesetih godina kako bi se muzej proširio i opet nije vredelo, i dalje nije dovoljan da bi se sve smestilo).

Pored zgrade pošte moguće je napraviti još jednu zgradu na praznom placu između zadužbine crkve (gde je JAT sada) i glavne pošte. Ta zgrade je u urbanističkim planovima Beograda ucrtana još dvadesetih godina, a predviđena je i zadnjim planom. Pretpostavljam da je država vlasnik zemljišta, a verovatno će biti vraćeno crkvi posle restitucije tako da što se imovinsko pravnih odnosa tiče samo mesto ne redstavljo veliki problem. Zgrada je inače trabala da bude polukružnog oblika kako bi se uobličio komleks oko Crkve Svetog Marka.

Kada bolje razmislim po Šembolijem planu Beograda iz 1911. na Tašmajdanu je trabalo napraviti komleks muzeja tako da se možda muzej vraća na svoje staro mesto. ne bih voleo da ulazim u raspravu da li je posle II Svetskog rata bilo potrabno igraditi Tašmajdan ovakav kakv je, ili se držati predratnog plana da se na njegovom mestu izgradi komleks zgrada gradkse uprave i sudstva sa ogromnom, reprezentativnom baštom, parkom, a gradski park graditi na mestu koje je i dnas uništeno i devastirano na Karaburmi na mestu studentskih domava, hale Pionir i iynad ulice Mije Kovačevića u potezu ka Zvezdarskoj šumi.
 
Voleo bih da neko napravi detaljnu analizu.
Onako grubo i laički, mogu da primetim da zgrada Pošte ima 4-5 etaža, kao i da ima dvorište nezanemarive površine.

Ja bih ipak više voleo da NM dobije novu, namenski građenu zgradu.
 
Zapravo zgrada Pošte ima prizemlje + 5 normalnih etaža. Zatim jednu skarabudženu šestu kao potkrovlje, i najčudnije postoji u jednom delu ka crkvi sv. Marka sedma etaža, što je tek teška budževina u tehničkim nivoima. Etaže od 5-7 trenutno zauzima Telekom.

Pretpostavljam da bi te gornje etaže mogle da služe kao neke kancelarijice, mada su baš onako "tehničke" - najblaže rečeno. Donje etaže su zapravo dugački hodnici sa puno manjih prostorija, koje su mnogo pristojnijih gabarita, ali ne znam koliko je moguće "dobiti" velikih reprezentativnih izložbenih sala.
 
ima li nesto od rekonstrukcije trga republike ?
:vops:
 
GOJE":1vyn3g25 je napisao(la):
Zapravo zgrada Pošte ima prizemlje + 5 normalnih etaža. Zatim jednu skarabudženu šestu kao potkrovlje, i najčudnije postoji u jednom delu ka crkvi sv. Marka sedma etaža, što je tek teška budževina u tehničkim nivoima. Etaže od 5-7 trenutno zauzima Telekom.

Pretpostavljam da bi te gornje etaže mogle da služe kao neke kancelarijice, mada su baš onako "tehničke" - najblaže rečeno. Donje etaže su zapravo dugački hodnici sa puno manjih prostorija, koje su mnogo pristojnijih gabarita, ali ne znam koliko je moguće "dobiti" velikih reprezentativnih izložbenih sala.
Kliknite za proširenje...

Hvala ti za odgovoru. Zanima me da li zgrada Glavne pošte poseduje velike depoe, ili trezore uzimajuće i obzir da se u njoj do skoro nalazio deo Narodne banke pre Minsitarstva ekonomije.
 
Stvarno ne bih znao više, jer sam bio u poseti Telekomovom i Poštinom delu...
 
MiodragP wrote
,,. . . uzimajuće i obzir da se u njoj do skoro nalazio deo Narodne banke pre Minsitarstva ekonomije.. . . ,,

ono je u manjem delu zgrade a
u vecem delu je bila je stamparija službenog lista
a sad su majstorske-domatrske prostorije i skladišta još ne otpisanih stvari
što i nije tako veliko, jer središte je obićan parking. . .
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh