Narodni muzej
- Začetnik teme Delija
- Datum pokretanja
boca-ica
Professional
- Učlanjen(a)
- 02.04.2010.
- Poruke
- 10.407
- Pohvaljen
- 5.249
Možda Jelena može pružiti preciznije informacije
ali da bi zgrada pošte bila muzej trebalo bi mnogo ulaganja
otpšrilike 10 % prozora je ispravno. . . čak i ,,kabineti,, su u vrlo diskutabilnom stanju
instalacije su dotrajale a u prizmenim wc uopšte nije prijatno
sve u svemu kombinacija ,,jadac i gladac,,
a ako treba toliko da se ulaže
sve više mi se dopada ideja
da se obnove obe bombardovane zgrade na uglu K.Miloša i Nemanjine za potrebe muzeja. . . .
ali da bi zgrada pošte bila muzej trebalo bi mnogo ulaganja
otpšrilike 10 % prozora je ispravno. . . čak i ,,kabineti,, su u vrlo diskutabilnom stanju
instalacije su dotrajale a u prizmenim wc uopšte nije prijatno
sve u svemu kombinacija ,,jadac i gladac,,
a ako treba toliko da se ulaže
sve više mi se dopada ideja
da se obnove obe bombardovane zgrade na uglu K.Miloša i Nemanjine za potrebe muzeja. . . .
boca-ica
Professional
- Učlanjen(a)
- 02.04.2010.
- Poruke
- 10.407
- Pohvaljen
- 5.249
Ako bi smo pritisli one koj su ga i srušili
za prenamenu u narodni muzej,
verujem da bi i oni učestvovali
što donacijama što kreditom
kako bi umanjili svoju fleku
U svakom slučaju treba imati imati bar okvirni projekat.
za prenamenu u narodni muzej,
verujem da bi i oni učestvovali
što donacijama što kreditom
kako bi umanjili svoju fleku
U svakom slučaju treba imati imati bar okvirni projekat.
stf
Professional
- Učlanjen(a)
- 22.01.2010.
- Poruke
- 12.277
- Pohvaljen
- 13.094
Dobro je što je krenula rasprava o eventualnom preseljenju NM i potrazi za možda boljim rešenjima.
Zgrada Uprave fondova se nalazi na glavnom trgu u gradu i to je sve od njene prednosti. Po svim ostalim parametrima ona ne zaslužuje da bude dom tako važnoj instituciji.
Nekadašnji plan o kompleksu muzeja na Tašu je najblaže rečeno, fenomenalan, ali je davna prošlost. Posleratne vlasti i partijski urbanisti su opet pokazali sto puta potvrđenu činjenicu da su sve pre sebe smatrali sranjem a sebe najpametnijima....
Možda bi trebalo razmisliti o izgradnji potpuno novih zgrada, tj. novog kompleksa negde u gradu, gde još ima mesta.
Meni recimo, još uvek ne mora biti izgubljena lokacija Rajićeva. Em je centar, em je odmah do Kalemegdana - muzeja na otvorenom, i em počiva na arheološkom lokalitetu koji se može sintetizovati u samo zgradu.
To je moj predlog.
Zgrada Uprave fondova se nalazi na glavnom trgu u gradu i to je sve od njene prednosti. Po svim ostalim parametrima ona ne zaslužuje da bude dom tako važnoj instituciji.
Nekadašnji plan o kompleksu muzeja na Tašu je najblaže rečeno, fenomenalan, ali je davna prošlost. Posleratne vlasti i partijski urbanisti su opet pokazali sto puta potvrđenu činjenicu da su sve pre sebe smatrali sranjem a sebe najpametnijima....
Možda bi trebalo razmisliti o izgradnji potpuno novih zgrada, tj. novog kompleksa negde u gradu, gde još ima mesta.
Meni recimo, još uvek ne mora biti izgubljena lokacija Rajićeva. Em je centar, em je odmah do Kalemegdana - muzeja na otvorenom, i em počiva na arheološkom lokalitetu koji se može sintetizovati u samo zgradu.
To je moj predlog.
Пантограф
Professional
- Učlanjen(a)
- 23.04.2012.
- Poruke
- 21.345
- Pohvaljen
- 48.739
@Stf
Одличан предлог! Да представим моје:
1. Трг републике - на месту "Стакленца" и неизграђене градске галерије;
2. Нови Београд - на месту неизграђеног музеја револуције;
3. Нови Београд (Ушће) - крај Музеја савремене уметности;
4. На месту БАС-а: оживљавање Савског амфитеатра;
5. Нови Београд, Блок 26 - прекопута СИВ-а.
Одличан предлог! Да представим моје:
1. Трг републике - на месту "Стакленца" и неизграђене градске галерије;
2. Нови Београд - на месту неизграђеног музеја револуције;
3. Нови Београд (Ушће) - крај Музеја савремене уметности;
4. На месту БАС-а: оживљавање Савског амфитеатра;
5. Нови Београд, Блок 26 - прекопута СИВ-а.
relja
Professional
- Učlanjen(a)
- 13.12.2006.
- Poruke
- 16.808
- Pohvaljen
- 18.835
Muzej na placu u Rajućevoj mi je jedina prihvatljiva alternativa restituciji tog placa u naturi.
@ Pantograf
Svi predlozi su OK, ali je Savski amfiteatar pomalo - rizičan - zbog podzemnih voda i izlivanja Save.
Pošto od rođenja živim na Novom Beogradu, meni je sasvim ok da se NM premesti na npr plac predviđen za Muzej revolucije. Time bi Novi Beograd definitvno prestao da bude smatran za "manje vredan" deo grada (spavaonica bez sadržaja osim Arene i splavova). Samo, već vidim kao će ta ideja da bude dočekana na nož od "intelektualnih krugova" koji su se isto tako protivili ideji izgradnje zgrade Opere na Novom Beogradu.
@ Pantograf
Svi predlozi su OK, ali je Savski amfiteatar pomalo - rizičan - zbog podzemnih voda i izlivanja Save.
Pošto od rođenja živim na Novom Beogradu, meni je sasvim ok da se NM premesti na npr plac predviđen za Muzej revolucije. Time bi Novi Beograd definitvno prestao da bude smatran za "manje vredan" deo grada (spavaonica bez sadržaja osim Arene i splavova). Samo, već vidim kao će ta ideja da bude dočekana na nož od "intelektualnih krugova" koji su se isto tako protivili ideji izgradnje zgrade Opere na Novom Beogradu.
JohnyBgood
Advanced
Rajiceva je super lokacija i zaista jedino fer resenje ako se plac nece vracati originalnom vlasniku. OK je ako se tu gradi nesto od opsteg interesa (kao sto se zemlja cesto eksproprise radi gradnje puteva itd.) ali to uzeti jednom privatnom vlasniku samo da bi dao drugom koji tu hoce da gradi hotel je skandalozno.
E sad, ja ne znam da li tu ima dovoljno prostora? Meni se cini da bi to bilo slicno volumenu sadasnje zgrade. OK, moglo bi se to napraviti funkcionalnije i bolje iskoristeno ali opet. Cini mi se da zgrada poste, pod uslovom da se moze prilagoditi, ima tu neku monumentalnost a i nudi znacajno vise prostora. A i lokacija je odlicna.
Sto se tice Novog Beograda, on odavno nema status gradske provincije, i ja se iskreno najvise plasim odumiranja centra grada tako da bi odabrao izmedju adaptacije zgrade poste i Rajiceve, ako se tu moze ugurati odgovarajuci volumen a da ne strci. Moram priznati da mi se kod Rajiceve jako svidja element iskopina koje se mogu ukomponovati u jedan jako efektan muzejski prostor. No to mi se cini malo verovatnom s obzirom na pare koje bi trebalo pljunuti da se kompenzuju vlasnici, totalno smo pukli finansijski tako da ovo jednostavno, i nazalost, ne vidim kao "viable" resenje
PS Mada bi za to jedno milion puta dao pare koje idu na onu glupost od centra kome ni samome nije jasno da li ce da popularise nauku ili ce da udomi neke cike koje ce da nam prodaju nekakve nano-laze. U stvari najtragicnije je sto ce ta glupost vise da nas kosta nego sto bi nas kostao ganc novi NM.
E sad, ja ne znam da li tu ima dovoljno prostora? Meni se cini da bi to bilo slicno volumenu sadasnje zgrade. OK, moglo bi se to napraviti funkcionalnije i bolje iskoristeno ali opet. Cini mi se da zgrada poste, pod uslovom da se moze prilagoditi, ima tu neku monumentalnost a i nudi znacajno vise prostora. A i lokacija je odlicna.
Sto se tice Novog Beograda, on odavno nema status gradske provincije, i ja se iskreno najvise plasim odumiranja centra grada tako da bi odabrao izmedju adaptacije zgrade poste i Rajiceve, ako se tu moze ugurati odgovarajuci volumen a da ne strci. Moram priznati da mi se kod Rajiceve jako svidja element iskopina koje se mogu ukomponovati u jedan jako efektan muzejski prostor. No to mi se cini malo verovatnom s obzirom na pare koje bi trebalo pljunuti da se kompenzuju vlasnici, totalno smo pukli finansijski tako da ovo jednostavno, i nazalost, ne vidim kao "viable" resenje
PS Mada bi za to jedno milion puta dao pare koje idu na onu glupost od centra kome ni samome nije jasno da li ce da popularise nauku ili ce da udomi neke cike koje ce da nam prodaju nekakve nano-laze. U stvari najtragicnije je sto ce ta glupost vise da nas kosta nego sto bi nas kostao ganc novi NM.
stf
Professional
- Učlanjen(a)
- 22.01.2010.
- Poruke
- 12.277
- Pohvaljen
- 13.094
Problem Rajićeve je što je to tipičan krzavi blok koji bi trebalo popuniti dok sama institucija Narodnog muzeja zaslužuje sopstvenu jedinstvenu zgradu koja bi dominirala, bilo volumenom, bilo formom.....
Meni se iskreno čini da je ta lokacija nekako najsavršenija za instituciju te veličine.
Međutim, Narodnom muzeju bi trebao da pripadne ceo blok. Da ponovim da sam protivnik rušenja starih zdanja, ali da je Narodni muzej institucija najvišeg ranga te par zgrada ne bi trebalo da budu bitnije. I dalje smatram da ih ne bi trebalo srušiti, već arhitektonski sintetizovati u budući objekat te da postanu sastavni deo te buduće zgrade a da predstavljaju izdvojene ambijentalne izložbene tematske celine budućeg Muzeja. Znači, eksproprijacija tih zgrada. Revitalizacija fasada i možda pristup kao kod JDP-a, čime se dobija zaokružen volumen fasade spolja, a same fasade starih zdanja postale bi svojevrsni izložbeni eksponati unutar zgrade Narodnog muzeja.
Što se tiče volumena, tj. kvadrature, imajmo u vidu da bi to ipak bila ustanova od izuzetnog značaja, a kako je sama lokacija na vrhu beogradskog grebena, te hipotetička zgrada ne bi imala šta da zaklanja, dozvolio bih i veću spratnost, ali da bude u skladnom odnosu sa okolinom, tj. da ne bude previsoka i da ne liči na krmačicu.
Smatram da u slučaju Narodnog muzeja zaista ne bi trebalo da razmišljamo o parama. Njegov značaj nadmašuje značaj svega ostalog. Za NM se vredi zadužiti. Za NM vredi odustati i od Oblaka, CPN-a 30 KAF-ova itd....
Meni se iskreno čini da je ta lokacija nekako najsavršenija za instituciju te veličine.
Međutim, Narodnom muzeju bi trebao da pripadne ceo blok. Da ponovim da sam protivnik rušenja starih zdanja, ali da je Narodni muzej institucija najvišeg ranga te par zgrada ne bi trebalo da budu bitnije. I dalje smatram da ih ne bi trebalo srušiti, već arhitektonski sintetizovati u budući objekat te da postanu sastavni deo te buduće zgrade a da predstavljaju izdvojene ambijentalne izložbene tematske celine budućeg Muzeja. Znači, eksproprijacija tih zgrada. Revitalizacija fasada i možda pristup kao kod JDP-a, čime se dobija zaokružen volumen fasade spolja, a same fasade starih zdanja postale bi svojevrsni izložbeni eksponati unutar zgrade Narodnog muzeja.
Što se tiče volumena, tj. kvadrature, imajmo u vidu da bi to ipak bila ustanova od izuzetnog značaja, a kako je sama lokacija na vrhu beogradskog grebena, te hipotetička zgrada ne bi imala šta da zaklanja, dozvolio bih i veću spratnost, ali da bude u skladnom odnosu sa okolinom, tj. da ne bude previsoka i da ne liči na krmačicu.
Smatram da u slučaju Narodnog muzeja zaista ne bi trebalo da razmišljamo o parama. Njegov značaj nadmašuje značaj svega ostalog. Za NM se vredi zadužiti. Za NM vredi odustati i od Oblaka, CPN-a 30 KAF-ova itd....
JohnyBgood
Advanced
boca-ica":2z35p64p je napisao(la):Što se tiče volumena, tj. kvadrature, zgrade na uglu K.Miloša i Nemanjine
je teško nadmašiva za potrebe muzeja ....
"Pričvrljilo pile jare" - svidjami se
al šta nam drugo preostaje ?
Ja bih voleo da se te zgrade rekonstruisu, jer su nekako bas dobro lezale tu, a i same po sebi vredne. Ali onda mi ta arhitektura bas i nije za instituciju tipa NM
boca-ica
Professional
- Učlanjen(a)
- 02.04.2010.
- Poruke
- 10.407
- Pohvaljen
- 5.249
Sobzirom da baš nemamo neke grandiozne raspoložive palate kao one po belom svetu za N.M.
obe (povezane) zgrade bi završila posao
a i vreme je da se centar Beograda p r o š i r i (i tako bi muzej opet bio u centru)
dovoljno je tu rasksnicu pretvoriti u skver (ima mesta)
i eto nam novog ,,trga,, izmedju Savskog - Slavije
osim toga tu su i dr. značajne institucije-
meni se to dobro uklapa u sliku i priču. . .
obe (povezane) zgrade bi završila posao
a i vreme je da se centar Beograda p r o š i r i (i tako bi muzej opet bio u centru)
dovoljno je tu rasksnicu pretvoriti u skver (ima mesta)
i eto nam novog ,,trga,, izmedju Savskog - Slavije
osim toga tu su i dr. značajne institucije-
meni se to dobro uklapa u sliku i priču. . .
мислим да је смештање институције народног музеја (ако се гради ново, архитектура мора да буде савремена) у зграду савремене архитектуре симптоматично за скоројевићке нафташке и сл, углавном аутократске државе: кина, казахстан, азербејџан и сл. порука је: до сада нисмо имали пара, немамо наслеђе, хајде да направимо народни музеј. сасвим друго од народних музеја су галерије уметности, ако некоме падне на памет V&A "одељење" у шкотској (седиште V&A у Лондону је већ смештено у "стару" архитектуру)
одлична је идеја за Рајићеву (експропријација је сулуда), с тим што се бојим да би то лоше изгледало због горе наведеног.
одлична је идеја за Рајићеву (експропријација је сулуда), с тим што се бојим да би то лоше изгледало због горе наведеног.
Пантограф
Professional
- Učlanjen(a)
- 23.04.2012.
- Poruke
- 21.345
- Pohvaljen
- 48.739
Па, ако гледаш тако, и ми смо на неки начин "скорашња", ако не "скоројевићка" земља; није да имамо пара да се њима размећемо, али немамо ни "стару" државу у континуитету, самим тим ни довољно велелепне старинске објекте у које бисмо могли да сместимо институцију од највећег националног значаја (Лувр, Прадо, Ермитаж... - наши дворци су много мањи). Постојећа зграда Народног музеја је релативно стара, али неодговарајућа, па се, вероватно, изградња нове намеће као најлогичније, иако Азербејџан-стајл решење.
@Реља
Нисам узео у обзир то с подземним водама у СА, тако да тај предлог отпада.
@СТФ
Одличан пример како се чак и огромна грађевина може инкорпорирати у постојећи градски блок је зграда Европског парламента у Бриселу. Испрва ми је било чудно то што није издвојена и не доминира простором као, рецимо, СИВ, али ми се убрзо допало. Постмодерна није увек тако лоша.
Елем, најбоља је Рајићева, једино би вероватно морало да се плати дупло обештећење - старом власнику (Вељковићу) и Израелцима ("Аштром"), који су платили граду за плац.
Најважније је да сада нови министар што пре "пресече" и да, ако се покаже да је реконструкција постојеће зграде посао на предугом штапу, одмах почну све радње за подизање нове - како бисмо могли да видимо благо Народног музеја за четири, а не за 14 година.
@Реља
Нисам узео у обзир то с подземним водама у СА, тако да тај предлог отпада.
@СТФ
Одличан пример како се чак и огромна грађевина може инкорпорирати у постојећи градски блок је зграда Европског парламента у Бриселу. Испрва ми је било чудно то што није издвојена и не доминира простором као, рецимо, СИВ, али ми се убрзо допало. Постмодерна није увек тако лоша.
Елем, најбоља је Рајићева, једино би вероватно морало да се плати дупло обештећење - старом власнику (Вељковићу) и Израелцима ("Аштром"), који су платили граду за плац.
Најважније је да сада нови министар што пре "пресече" и да, ако се покаже да је реконструкција постојеће зграде посао на предугом штапу, одмах почну све радње за подизање нове - како бисмо могли да видимо благо Народног музеја за четири, а не за 14 година.
evo mojih predloga za narodni muzej, ali i mnoge druge muzeje kojima trebaju zgrade.
mogao bi ceo ovaj blok da se pretvori u muzejski blok, a administracija da se preseli na novi beograd u zgradu SIV-a, a ako im fale prostorije nek naprave nek naprave neku kulu u tom bloku...
za onih 300 milki što su ukrali u agrobanci mogli su sve to da odrade.
mogao bi ceo ovaj blok da se pretvori u muzejski blok, a administracija da se preseli na novi beograd u zgradu SIV-a, a ako im fale prostorije nek naprave nek naprave neku kulu u tom bloku...
za onih 300 milki što su ukrali u agrobanci mogli su sve to da odrade.
JohnyBgood
Advanced
Пантограф":3col2v3w je napisao(la):
Meni ovo u Briselu lici na hibrid centralnog zatvora i sperovske vizije monumentalnosti jedne imperijalne gradjevine. Ne znam da li mi je vise odvratno ili zastrasujuce.
PS Tamnica naroda. Resetke i gomila istih plavih zastava. :shok:
Zgrada Uprave fondova se nalazi na glavnom trgu u gradu i to je sve od njene prednosti. Po svim ostalim parametrima ona ne zaslužuje da bude dom tako važnoj instituciji.
Nekadašnji plan o kompleksu muzeja na Tašu je najblaže rečeno, fenomenalan, ali je davna prošlost. Posleratne vlasti i partijski urbanisti su opet pokazali sto puta potvrđenu činjenicu da su sve pre sebe smatrali sranjem a sebe najpametnijima....
Mislim da si sasvim u pravu što se lokacije trga tiče.
Mada kada predlažeš Rajićevu kao prostor možda zaboravljaš jedan problem koji bi budući mizej mogao da ima, a to je pristupačnost zgradi. Centralna zona, uske ulice, nemogućnost parkiranja autobusa, nemogućnost proširenje zgrade.
Mislim da Glavna pošte svojom zgradom uklanja ove nedostatke.
Nekadašnji plan o kompleksu muzeja na Tašu je najblaže rečeno, fenomenalan, ali je davna prošlost. Posleratne vlasti i partijski urbanisti su opet pokazali sto puta potvrđenu činjenicu da su sve pre sebe smatrali sranjem a sebe najpametnijima....
Mislim da si sasvim u pravu što se lokacije trga tiče.
Mada kada predlažeš Rajićevu kao prostor možda zaboravljaš jedan problem koji bi budući mizej mogao da ima, a to je pristupačnost zgradi. Centralna zona, uske ulice, nemogućnost parkiranja autobusa, nemogućnost proširenje zgrade.
Mislim da Glavna pošte svojom zgradom uklanja ove nedostatke.
JohnyBgood
Advanced
Zar nije parlament u Strazburu? Ja sam samo odreagovao na tvrdnju da EU ima neku dobru gradjevinu u Briselu. Ova je valjda najpoznatija i prva mi je dosla na pamet. A ako to nije ta i ima neka dobra u Briselu voleo bih da vidim slike.
PS Bremelon OK, ali palata po meni nije
PS Bremelon OK, ali palata po meni nije
Пантограф
Professional
- Učlanjen(a)
- 23.04.2012.
- Poruke
- 21.345
- Pohvaljen
- 48.739
Парламент је и у Бриселу и у Стразбуру (још једна евро-бесмислица) Ружне су ми све три зграде, суседне "палате": Берлемон, Шарлемањ и Јустус Липсијус. Али Парламент ми је занимљив:
http://en.wikipedia.org/wiki/File:Place_du_Luxembourg_889_Aligned.jpg
На слици је тачно оно о чему је СТФ писао у вези с Рајићевом као локацијом за музеј.
Ружне су ми све три зграде, суседне "палате": Берлемон, Шарлемањ и Јустус Липсијус. Али Парламент ми је занимљив: http://en.wikipedia.org/wiki/File:Place_du_Luxembourg_889_Aligned.jpg
На слици је тачно оно о чему је СТФ писао у вези с Рајићевом као локацијом за музеј.
Solidan clanak o istoriji zgrade Uprave fondova sa sajta TELEGRAFA!
UPOZNAJTE BEOGRAD: Kako je od ugledne kafane nastao Narodni muzej (FOTO)
Na tadašnjem Pozorišnom trgu u kafani "Dardaneli" okupljali su se mnogi pisci i novinari toga doba. U međuvremenu, kafana je srušena da bi bila podignuta zgrada Uprave fondova, koja se posle Drugog svetskog rata "srela" sa postavkom Narodnog muzeja na Trgu Republike
Sigurno je da poznati pesnici i novinari koji su se krajem 19. veka okupljali u kafani “Dardaneli” nisu ni mislili o tome da će upravo na tom mestu dva veka kasnije biti Narodni muzej Srbije. Ipak, od kafane do muzeja istorija je na ovom mestu “nacrtala” i Upravu fondova, odnosno Hipotekarnu banku, a svaka nova društvena epoha je stambenu zgradu na Trgu Republike obeležavala na svoj način.
GDE JE VOJISLAV ILIĆ NAPISAO PESMU O SVETOM SAVI
Centar prestoničkog života sedamdesetih i osamdesetih godina 19. veka svakako je Pozorišni trg. Ovde se nalaze tri od pet najpoznatijih gradkih kafana: “Kolarac”, “Pozorišna kasina” i “Dardaneli”.
- Za kafanskim stolovima osnivali su se i listovi, i politički i književni, a organizovale su se i redakcije. Tu je mnogi i mnogi saradnik napisao uvodni članak, a mnogi poeta pesmu. Pokojni Vojislav Ilić je na stolu kod “Dardanela” napisao za Jovićev dečji list mnoge pesme, pa i onu poznatu svetosavsku pesmu: “Ko to tako pozno lupa” – piše Branislav Nušić.
KRAJ BOEMSKOG ŽIVOTA NA POZORIŠNOM TRGU
Svetoandrejska skupština 1858. godine donosi odluku “da država ustanovi jedan veliki kreditni zavod”. Tu odluku Skupštine sprovodi, avgusta 1862. godine, tadašnji ministar finansija Kosta Cukić osnivanjem Uprave fondova, prve bankarske institucije u Srbiji. Ovo je vreme kada je oslobođena srpska država vodi veliku diplomatsku bitku za sticanje svih atributa nezavisnosti.
Svrha osnivanja Uprave fondova je u tome da se seljaci oslobode dugovanja zelenašima, te da se svi do sada primenjivani procenti od 12, 10 i 8 odsto svedu na interes od 6 odsto godišnje, a da se rok otplate duga produži na 23,5 godina.
Čuvena kafana “Dardaneli” ruši se 1903. godine i na tom mestu počinje izgradnja Uprave fondova.
Polako niče četvorostrana zatvorena palata sa pokrivenim atrijumom, prizemljem i dva sprata. Prizemlje je u rustici, a spratovi se rešavaju tako da se visinom oba nivoa protežu stubovi centralnog rizalita i široke lizene bočnih. Zgrada se završava atikom i kupolama iznad sva tri rizalita. Ukrasne dekoracije na fasadama i u unutrašnjosti građevine radi Franja Valdman, dok dekorativne slikarske radove izvode Bora Kovačević i Andrija Domeniko.
Gust oblak Prvog svetkog rata nadvijen je nad Srbijom, pa Uprava fondova deli sudbinu svih ostalih državnih organa. Ona se zajedno sa njima povlači na Krf, gde se osniva Krfska kancelarija uprave fondova. Beogradska zgrada ostala je prazna.
Jedan rat je završen, a sledećem se ne nadamo. Godina je 1922, a Uprava fondova se reorganizuje i nastaje Državna hipotekarna banka Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Nekoliko godina kasnije, 1930. godine, zgrada Banke proširena je dogradnjom jednog krila, po projektu arhitekte Pavlovića.
Neočekivano ili ne, tek. 6. aprila ujutru nad Beogradom se ponovo oglašavaju sirene. Okupatorski avioni ruše sve pred sobom, pa ni zgrada banke nije pošteđena.
CVETA BANKARSTVO, ALI CVETA I KULTURA
Godina je 1844. i načelnik Ministarstva prosvete Jovan Sterija Popović donosi ukaz kojim se osniva Muzeum serbski. Ovo je početak sistematskog prikupljanja i zaštite kulturne baštine u Srbiji. Narodni muzej postaje samostalna ustanova 1881. godine, a 1908. menja ime u Istorijsko-umetnički muzej.
Vreme je, izgleda, došlo da muzej dobije svoje nove prostorije. Kralj Aleksandar 1933. godine odlučuje da kraljevski Novi dvor ustupi za muzej, a dve godine kasnije od ovog muzeja i Muzeja savremene umetnosti nastaje Muzej kneza Pavla.
Ipak, sirene pod kojima se Beograd budi ovog 6. aprila 1941. godine neće izmeniti samo izgled zgrada, nego će na duže staze promeniti i društvo u Srbiji.
NARODNI MUZEJ NA TRGU REPUBLIKE
Drugi svetski rat je gotov i komunisti su već krenuli u obnovu porušenih zgrada. Obnavlja se, dakako, i zgrada Hipotekarne banke. Međutim, verovatno u nastojanju da “obrišu” monarhiju iz kolektivnog pamćenja naroda, ovi novi graditelji sklanjaju sva obeležja nekadašnje umestnosti. Tako je zgrada obnovljena bez kupole i jednog kubeta s leve strane. Već je 1951. godina i vlast odlučuje da obnovljenu zgradu da na korišćenje Narodnom muzeju. Muzej se, sa novom svečanom postavkom, svečano otvara 23. maja 1952. godine.
Ipak, Udruženje arhitekata Beograda žestoko se protivi ovom idejnom rešenju za muzej. Šezdesetih godina počinje rekonstrukcija, nakon koje se muzeju vraća originalan izgled iz 1903. godine. Zgrada muzeja se 1964. godine proglašava spomenikom kulture.
Godina po godina, uređenje po uređenje i evo nas u 2012. godini. Narodni muzej je sa Trga Republike, simbolično, “ispratio” i dočekao mnoge režime. Ipak, ono što već godinama ne može da dočeka je nova rekonstrukcija. Godine 2003. povučena je stalna postavk, zbog katastrofalnih mikroklimatskih i bezbednosnih uslova.
Sve zbike muzeja su konzervatorski pregledane, barkodirane, spakovane i pripremljene za selidbu još 2006. godine.
Aprila ove godine početak radova je odložen, jer se još traži adekvatan prostor za iseljenje eksponata i zaposlenih. Radovi će trajati oko tri godine, a kada će početi, to još niko od zvaničnika ne zna. Samo iseljenje 400.000 predmeta iz muzeja i svih zaposlenih u privremeni objekat trajaće najmanje 2 meseca, modernizacija infrastrukture i adaptacija ovog objekta najmanje dve godine, a još šest meseci vraćanje stalne postavke u prostorije muzeja. To je skoro tri godine, a građani Srbije još od 2003. godine ne mogu da posete stalnu postavku muzeja.
Šest ministara kulture se promenilo od 2003. godine, a rekonstrukcija opet kasni.
UPOZNAJTE BEOGRAD: Kako je od ugledne kafane nastao Narodni muzej (FOTO)
Na tadašnjem Pozorišnom trgu u kafani "Dardaneli" okupljali su se mnogi pisci i novinari toga doba. U međuvremenu, kafana je srušena da bi bila podignuta zgrada Uprave fondova, koja se posle Drugog svetskog rata "srela" sa postavkom Narodnog muzeja na Trgu Republike
Sigurno je da poznati pesnici i novinari koji su se krajem 19. veka okupljali u kafani “Dardaneli” nisu ni mislili o tome da će upravo na tom mestu dva veka kasnije biti Narodni muzej Srbije. Ipak, od kafane do muzeja istorija je na ovom mestu “nacrtala” i Upravu fondova, odnosno Hipotekarnu banku, a svaka nova društvena epoha je stambenu zgradu na Trgu Republike obeležavala na svoj način.
GDE JE VOJISLAV ILIĆ NAPISAO PESMU O SVETOM SAVI
Centar prestoničkog života sedamdesetih i osamdesetih godina 19. veka svakako je Pozorišni trg. Ovde se nalaze tri od pet najpoznatijih gradkih kafana: “Kolarac”, “Pozorišna kasina” i “Dardaneli”.
- Za kafanskim stolovima osnivali su se i listovi, i politički i književni, a organizovale su se i redakcije. Tu je mnogi i mnogi saradnik napisao uvodni članak, a mnogi poeta pesmu. Pokojni Vojislav Ilić je na stolu kod “Dardanela” napisao za Jovićev dečji list mnoge pesme, pa i onu poznatu svetosavsku pesmu: “Ko to tako pozno lupa” – piše Branislav Nušić.
KRAJ BOEMSKOG ŽIVOTA NA POZORIŠNOM TRGU
Svetoandrejska skupština 1858. godine donosi odluku “da država ustanovi jedan veliki kreditni zavod”. Tu odluku Skupštine sprovodi, avgusta 1862. godine, tadašnji ministar finansija Kosta Cukić osnivanjem Uprave fondova, prve bankarske institucije u Srbiji. Ovo je vreme kada je oslobođena srpska država vodi veliku diplomatsku bitku za sticanje svih atributa nezavisnosti.
Svrha osnivanja Uprave fondova je u tome da se seljaci oslobode dugovanja zelenašima, te da se svi do sada primenjivani procenti od 12, 10 i 8 odsto svedu na interes od 6 odsto godišnje, a da se rok otplate duga produži na 23,5 godina.
Čuvena kafana “Dardaneli” ruši se 1903. godine i na tom mestu počinje izgradnja Uprave fondova.
Polako niče četvorostrana zatvorena palata sa pokrivenim atrijumom, prizemljem i dva sprata. Prizemlje je u rustici, a spratovi se rešavaju tako da se visinom oba nivoa protežu stubovi centralnog rizalita i široke lizene bočnih. Zgrada se završava atikom i kupolama iznad sva tri rizalita. Ukrasne dekoracije na fasadama i u unutrašnjosti građevine radi Franja Valdman, dok dekorativne slikarske radove izvode Bora Kovačević i Andrija Domeniko.
Gust oblak Prvog svetkog rata nadvijen je nad Srbijom, pa Uprava fondova deli sudbinu svih ostalih državnih organa. Ona se zajedno sa njima povlači na Krf, gde se osniva Krfska kancelarija uprave fondova. Beogradska zgrada ostala je prazna.
Jedan rat je završen, a sledećem se ne nadamo. Godina je 1922, a Uprava fondova se reorganizuje i nastaje Državna hipotekarna banka Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Nekoliko godina kasnije, 1930. godine, zgrada Banke proširena je dogradnjom jednog krila, po projektu arhitekte Pavlovića.
Neočekivano ili ne, tek. 6. aprila ujutru nad Beogradom se ponovo oglašavaju sirene. Okupatorski avioni ruše sve pred sobom, pa ni zgrada banke nije pošteđena.
CVETA BANKARSTVO, ALI CVETA I KULTURA
Godina je 1844. i načelnik Ministarstva prosvete Jovan Sterija Popović donosi ukaz kojim se osniva Muzeum serbski. Ovo je početak sistematskog prikupljanja i zaštite kulturne baštine u Srbiji. Narodni muzej postaje samostalna ustanova 1881. godine, a 1908. menja ime u Istorijsko-umetnički muzej.
Vreme je, izgleda, došlo da muzej dobije svoje nove prostorije. Kralj Aleksandar 1933. godine odlučuje da kraljevski Novi dvor ustupi za muzej, a dve godine kasnije od ovog muzeja i Muzeja savremene umetnosti nastaje Muzej kneza Pavla.
Ipak, sirene pod kojima se Beograd budi ovog 6. aprila 1941. godine neće izmeniti samo izgled zgrada, nego će na duže staze promeniti i društvo u Srbiji.
NARODNI MUZEJ NA TRGU REPUBLIKE
Drugi svetski rat je gotov i komunisti su već krenuli u obnovu porušenih zgrada. Obnavlja se, dakako, i zgrada Hipotekarne banke. Međutim, verovatno u nastojanju da “obrišu” monarhiju iz kolektivnog pamćenja naroda, ovi novi graditelji sklanjaju sva obeležja nekadašnje umestnosti. Tako je zgrada obnovljena bez kupole i jednog kubeta s leve strane. Već je 1951. godina i vlast odlučuje da obnovljenu zgradu da na korišćenje Narodnom muzeju. Muzej se, sa novom svečanom postavkom, svečano otvara 23. maja 1952. godine.
Ipak, Udruženje arhitekata Beograda žestoko se protivi ovom idejnom rešenju za muzej. Šezdesetih godina počinje rekonstrukcija, nakon koje se muzeju vraća originalan izgled iz 1903. godine. Zgrada muzeja se 1964. godine proglašava spomenikom kulture.
Godina po godina, uređenje po uređenje i evo nas u 2012. godini. Narodni muzej je sa Trga Republike, simbolično, “ispratio” i dočekao mnoge režime. Ipak, ono što već godinama ne može da dočeka je nova rekonstrukcija. Godine 2003. povučena je stalna postavk, zbog katastrofalnih mikroklimatskih i bezbednosnih uslova.
Sve zbike muzeja su konzervatorski pregledane, barkodirane, spakovane i pripremljene za selidbu još 2006. godine.
Aprila ove godine početak radova je odložen, jer se još traži adekvatan prostor za iseljenje eksponata i zaposlenih. Radovi će trajati oko tri godine, a kada će početi, to još niko od zvaničnika ne zna. Samo iseljenje 400.000 predmeta iz muzeja i svih zaposlenih u privremeni objekat trajaće najmanje 2 meseca, modernizacija infrastrukture i adaptacija ovog objekta najmanje dve godine, a još šest meseci vraćanje stalne postavke u prostorije muzeja. To je skoro tri godine, a građani Srbije još od 2003. godine ne mogu da posete stalnu postavku muzeja.
Šest ministara kulture se promenilo od 2003. godine, a rekonstrukcija opet kasni.
Svojevremeno je postojala ideja da se u Rajićevoj podigne zgrada Muzeja grada Beograda, koji ni posle 100 godina od osnivanja nije dobio zgradu.
http://www.mgb.org.rs/images/stories/MG ... 58-584.pdf
http://www.mgb.org.rs/images/stories/MG ... 58-584.pdf