Narodni muzej još čeka iseljenje
S. POPOVIĆ - D. MATOVIĆ | 30. jun 2012. 20:56
Otvaranje „Neizložbe“ u MSU upozorilo na alarmantno stanje u kojem se nalaze naši muzeji. Akademik Mitrović: Jedino prazna kuća može da se statički i konstruktivno analizira
POSLOVI na rekonstrukciji Narodnog muzeja trenutno stoje. Od januara se čeka na iseljenje i zaposlenih i umetnina, smeštenih u depou ili već spakovanih u sanduke. Selidba je uslov da bi se izvršila statička merenja, odnosno da bi istražni radovi bili kompletirani i glavni projekat finalizovan - kaže, za „Novosti“, arhitekta Vladimir Lojanica, kome je poverena rekonstrukcija i adaptacija ove kuće kulture.
Koliko se oteglo čekanje da naša najveća muzejska institucija ponovo otvori vrata, govori i jedan zanimljiv podatak. Naime, ovog juna se navršava tačno deset godina od donatorske večeri organizovane povodom obnove Narodnog muzeja. Trebalo je obnoviti krov, fasade, afirmisati ulaz sa Trga republike, srediti klimatizaciju i sistem zaštite umetnina. U međuvremenu, urađen je megalomanski projekat, koji je kasnije i oboren...
Kamen spoticanja za realizaciju aktuelne Lojaničeve rekonstrukcije i dalje je iseljenje, koje je još u januaru akademik Brana Mitrović, predsednik Upravnog odbora Narodnog muzeja, odredio kao najhitnije. On je upozorio da je „preka nužda da se ljudi iz Narodnog muzeja isele“, jer „jedino kad se isprazni cela kuća može da se statički i konstruktivno analizira“, što je i uslov za početak prve faze rekonstrukcije. Međutim, svi zaposleni će i ovo leto provesti na Trgu republike...
Inostrane donacije, poput aktuelne pomoći SAD Etnografskom muzeju od 65.000 dolara za sanaciju 75 godina starog krova, dragocene su, ali i nedovoljne.
- Rekonstrukcija zgrade na Trgu republike počeće kada se prikupe svi papiri, neophodni za početak radova - kaže za „Novosti“ Dušica Živković, pomoćnik ministra kulture za kulturno nasleđe. - A potrebno je dobiti dosta saglasnosti.Tražimo dozvolu od gradskih vlasti za projektovanje dela zgrade u Vasinoj ulici, gde će biti depo i ulaz za kamione kako bi velike svetske izložbe mogle da gostuju u Muzeju. Takođe, neophodno je, pre početka rekonstrukcije, uraditi statički projekat, budući da ranije nije urađen.
Na pitanje da li je, u međuvremenu, „otkriven“ prostor u kome će predmeti biti bezbedni tokom rekonstrukcije, Živkovićeva odgovara da postoje dve mogućnosti, dva objekta koja, po njenim rečima, lako mogu da se adaptiraju u pristojno uređene prostore.
Na naše pitanje da li je jedan od njih zgrada Predsedništva u Pionirskom parku, koju je doskorašnji predsednik tokom izborne kampanje ponudio Muzeju ukoliko ponovo bude izabran, nismo dobili odgovor.
- Nismo osposobili ni zgradu na Trgu republike, a već tražimo dodatni prostor za muzej. Upravo za to je dobar primer Muzej savremene umetnosti u Zagrebu. Napravili su ogromnu zgradu i sad imaju problem da je ispune sadržajem - zaključuje sagovornica.