Naplata karata i kontrola - [ Beograd Plus,... ]

[belgrey]

Može li neko ko poznaje zakone da mi pomogne i razjasni po kom to zakonu bilo koje preduzeće, čije usluge koristim i plaćam uredno korišćenje, ima pravo da me primora da učestvujem u nekoj vrsti anketiranja, statističkog istraživanja i slično, i to pod svojim punim imenom i prezimenom i svim ostalim ličnim podacima.

Mislim da je evidentiranje putnika zbog praćenja opterećenja jedini razlog za validaciju mesečnih karata. Validacija nema nikakvog značaja u obligacionom odnosu putnik-prevoznik. Ona predstavlja zloupotrebu privilegovanog položaja zarad sticanja posebne koristi.

Osnova obligacionog odnosa u ovom slučaju je prevoz od tačke A do tačke B. Za taj prevoz putnik će platiti prevozniku određen iznos novca koji prevoznik odredi. Tačka. Nema dalje. Jednostavno je. Prevoznik odredi cenu mesečne markice. Putnik je plati i dužan je da je nosi sa sobom, kako bi mogao u slučaju kontrole da potvrdi svoje ostvareno pravo na prevoz. Sve preko toga nije odnos sa kojim sam kao putnik saglasan. Meni je potreban prevoz i to sam platio. Istraživanje je potrebno prevozniku i neka mi za učešće u tome pita i zatraži moju saglasnost. U protivnom čini ozbiljnu kriminalnu radnju. Prevoznik me primorava da ako želim prevoz koji sam platio, moram i da se validiram odnosno da učestvujem u istaživanju, što zapravo ne želim. To je ucena! Opasna i bezočna ucena. Opasna zato što osim primoravanja na nešto što ne želim moram i da se legitimišem kompletnim svojim podacima i na taj način se izložim veoma osnovanom riziku od zloupotrebe (krađa identitea, pljačka stana, praćenje kretanja...)

Ovo je čisto divljaštvo partijskog, kapitalističkog sistema u kome živimo.

 

[kopmania]

u srbiji definitivno mnogo paranoičnih ljudi živi....

 

[tragac]

Jes, vala, kao da smo izasli iz Kafkinih dela. Kome ne odgovaraju uslovi koriscenja, ne mora ni da koristi uslugre javnog prevoza Javni prevoz nije obavezan. Ili neka koristi nepersonalizovanu, kao zaposleni i nece mnogo ustedeti upotrebom personalizovane.

 

[Danga]

Može li neko ko poznaje zakone da mi pomogne i razjasni po kom to zakonu bilo koje preduzeće, čije usluge koristim i plaćam uredno korišćenje, ima pravo da me primora da učestvujem u nekoj vrsti anketiranja, statističkog istraživanja i slično, i to pod svojim punim imenom i prezimenom i svim ostalim ličnim podacima.

Mislim da je evidentiranje putnika zbog praćenja opterećenja jedini razlog za validaciju mesečnih karata. Validacija nema nikakvog značaja u obligacionom odnosu putnik-prevoznik. Ona predstavlja zloupotrebu privilegovanog položaja zarad sticanja posebne koristi.

Osnova obligacionog odnosa u ovom slučaju je prevoz od tačke A do tačke B. Za taj prevoz putnik će platiti prevozniku određen iznos novca koji prevoznik odredi. Tačka. Nema dalje. Jednostavno je. Prevoznik odredi cenu mesečne markice. Putnik je plati i dužan je da je nosi sa sobom, kako bi mogao u slučaju kontrole da potvrdi svoje ostvareno pravo na prevoz. Sve preko toga nije odnos sa kojim sam kao putnik saglasan. Meni je potreban prevoz i to sam platio. Istraživanje je potrebno prevozniku i neka mi za učešće u tome pita i zatraži moju saglasnost. U protivnom čini ozbiljnu kriminalnu radnju. Prevoznik me primorava da ako želim prevoz koji sam platio, moram i da se validiram odnosno da učestvujem u istaživanju, što zapravo ne želim. To je ucena! Opasna i bezočna ucena. Opasna zato što osim primoravanja na nešto što ne želim moram i da se legitimišem kompletnim svojim podacima i na taj način se izložim veoma osnovanom riziku od zloupotrebe (krađa identitea, pljačka stana, praćenje kretanja...)

Ovo je čisto divljaštvo partijskog, kapitalističkog sistema u kome živimo.

Није (баш) Јеванђеље, али...:

По Матеји, #1.435: „Валидација персонализованих карата или регистровање путника у аутобусу само је једно ново правило на које ћемо се сви лако навићи.“

По Матеји, #1.272: Validacija karte traje 1 sekund…doduše, nisam se vozio u gužvi. Stvarno nije problem validirati personalizovanu karticu. Ne znam čemu toliko protivljenje…Validacija je najmanji problem…

По Матеји, #1.184: Ne znam što vam toliko smeta validacija. Jeste malo dosadno, ali je korisno.

 

[nova]

Lako je nekoga ko razmišlja dalje od oduševljenja pukom tehnologijom nazvati paranoičnim.

Strah od zloupotrebe ličnih podatak uopšte nije neosnovan. Dešava nam se ono što su razvijenije zemlje već prošle.

The OV-Chipcard is a card to pay for public transport services in the Netherlands, comparable with the Oyster card in London and the Octopus card in Hong Kong. Travellers can store credit on the OV-Chipcard, and pay for trips by checking in and checking out of public transport by holding the card against a card reader. One of the primary reasons to launch the OV-Chipcard project was to obtain insight into the use of public transport lines in order to improve efficiency.

Zvuči poznato?!

Evo daljeg toka događaja.

A recent report by the Rathenau Institute identifies three recurring problems regarding the introduction of database systems. First, there is often insufficient attention to security and privacy at the design phase. Second, frequently databases are designed with primarily the interests of the company or the state organisation in mind, overlooking the interests of the individual. Third, policy makers often have high expectations of the benefits of databases, which may not always be realistic.

Is the Dutch travel card a privacy disaster?

Since the start of the project, the OV-Chipcard system has been plagued with problems. For example, in 2008 researchers found several flaws in the security of the card: it is possible to clone the card and to restore travel credit. Bart Jacobs, professor at the Digital Security Group of the University of Nijmegen, calls the OV-Chipcard “technically (…) a nightmare” and a “privacy disaster”.

The risk of function creep

The creation of large databases always entails the risk of function creep. When data are collected for one purpose, new purposes to make use of those data usually present themselves soon. The OV-Chipcard system is no exception. For example, public transport companies want to use individual travel patterns for direct marketing purposes.

Detaljnije o prodaji baze podataka sa ličnim podacima korisnika prevoza, iako su postojale striktne zabrane možete pročitati ovde http://giswatch.org/en/country-report/internet-rights/netherlands Tu je takođe i primer studenata koji su imali besplatne vikend vožnje, ali im nije bilo rečeno da to onda ne zahteva i validaciju, te je nastavljeno prikupljanje njihovih podataka.

Evo još malo o prodaji ličnih podataka iz baza koje su grantovale sigurnost svojim korisnicima, svetski poznat primer http://en.wikipedia.org/wiki/Octopus_card#Privacy_Abuse

I ne zaboravite da je Apex registrovan kao marketinška agencija.

 

[vucko]

Bice zanimvljivih informacija za vikend u vezi bus plusa,ne mogu nista da otkrivam .Moracete da sacekate

 

[Matt]

Лоше или добре?

 

[bojan87]

Ko od vas ima neki google nalog ???

Nova pravila koja morate da prihvatite do 1. marta.

https://www.google.com/intl/sr/policies/privacy/preview/

Evo par stvari na koje se obavezujete:

Информације које прикупљамо

Прикупљамо информације да бисмо свим корисницима пружали боље услуге – од откривања неких основних ствари, као што је језик који говорите, до неких комплекснијих, као што су огласи које ћете можда сматрати корисним или људи који су вам на мрежи најважнији.

Информације прикупљамо на два начина:

Информације које нам дајете. На пример, за многе услуге потребно је да се региструјете за Google налог. Када то урадите, од вас ћемо затражити личне податке, као што су име, адреса е-поште, број телефона или кредитна картица. Ако у потпуности желите да искористите предности функција дељења које нудимо, од вас можемо да затражимо и да направите јавно видљив Google профил који може да садржи ваше име и фотографију.

Информације које добијамо на основу вашег коришћења услуга. Можемо да прикупљамо информације о услугама које користите и о томе како их користите, као када посетите неки веб сајт који користи наше услуге оглашавања или прегледате или имате интеракцију са нашим огласима и садржајем. Ове информације обухватају:

Информације о уређају

Можемо да прикупљамо информације о одређеном уређају (као што су модел хардвера, верзија оперативног система, јединствени идентификатори уређаја и информације о мобилној мрежи, укључујући број телефона). Google може да повеже идентификаторе уређаја или број телефона са вашим Google налогом.

Подаци евиденције

Када користите услуге или прегледате садржај који Google пружа, можемо аутоматски да прикупљамо и складиштимо одређене информације у евиденције сервера. Те информације могу да обухватају:
детаље о томе како сте користили нашу услугу, попут упита за претрагу.
информације из евиденције телефоније, као што су број телефона, број телефона позиваоца, бројеви телефона за прослеђивање, време и датум позива, трајање позива, информације о SMS усмеравању и типови позива.
адресу интернет протокола.
догађаје на нивоу уређаја, као што су отказивања, активност система, подешавања хардвера, тип прегледача, језик прегледача, датум и време упућивања захтева, референтна URL адреса.
колачиће који могу на јединствен начин да идентификују прегледач или Google налог.

Информације о локацији

Када користите Google услугу која одређује локацију, можемо да прикупљамо и обрађујемо информације о стварној локацији, као што су GPS сигнали које шаље мобилни уређај. Можемо и да користимо различите технологије за одређивање локације, као што су сензорски подаци са уређаја који могу, на пример, да пруже информације о оближњим приступним тачкама за Wi-Fi и предајницима мобилне телефоније.

Јединствени бројеви апликација

Одређене услуге садрже јединствени број апликације. Овај број и информације о инсталацији (на пример, тип оперативног система и број верзије апликације) могу да буду послати Google-у када инсталирате или деинсталирате ту услугу, односно када та услуга с времена на време контактира сервере, на пример, ради аутоматских ажурирања.

Локално складиштење

Информације можемо да прикупљамо и складиштимо (укључујући личне податке) локално на рачунару или уређају помоћу механизама као што је веб складиштење из прегледача (укључујући HTML 5) и кеш меморије са подацима о апликацији.

Колачићи и анонимни идентификатори

Користимо различите технологије за прикупљање и складиштење информација када посећујете неку Google услугу и то може да обухвата слање једног колачића или анонимног идентификатора или више њих на уређај. Користимо и колачиће и анонимне идентификаторе када сте у интеракцији са услугама које пружамо партнерима, као што су услуге оглашавања или Google функције које се могу појавити на другим сајтовима.

Jos jednom vas pitam koliko vas ima android aplikaciju na svom mobilnom telefonu ???

Koliko vas je vec prihvatilo nova pravila GOOGLA.

Jel i dalje mislite da vas busplus prati.

Naime od sada google ima vas broj mobilnog, ime, prezime, broj kreditne kartice, moze da vas prati GPSom, moze da belezi skim ste kada i koliko razgovarali. koje ste sajtove posecivali, koliko ste ostajali na njima, sta ste gledali.

Obrazlozenje zasto ovo rade jeste da bi napravili bolji softver za pretagu i da bi vam sto bolje servirali reklame.

I jel i dalje mislite da ce busplus da vas prati ?

Google je mnogo vece zlo od bus plusa, a niko se u Srbiji nije zapitao ko ce iz ikada procitati pravila googla. Svi ce automatski prihvatiti.

 

[nova]

^Nema ni moj broj tel. ni broj moje kartice, ni moju adresu. I još nešto, ne kažnjava me ako odbijam da dam taj podatak. Takođe, postoji i opcija skidanja reklamnih sadržaja, i to nije ništa različito od onoga što i sada rade. Ko je ostavljao svoje podatke na facebooku, može i dalje vrlo dobrovoljno to da radi, jer uvek ima alternativu. Ovde ti imaš alternativu 1. represiju - kaznu, 2. da ne koristiš GSP ?! 3. da koristiš nepersonalizovanu - što u većini slučajeva uslugu čini skupljom.

E ako to nije represija i ograničavanje nekoliko prava ...

 

[Кирилл]

Jes, vala, kao da smo izasli iz Kafkinih dela. Kome ne odgovaraju uslovi koriscenja, ne mora ni da koristi uslugre javnog prevoza Javni prevoz nije obavezan. Ili neka koristi nepersonalizovanu, kao zaposleni i nece mnogo ustedeti upotrebom personalizovane.

Ниси у праву. Јавни превоз код нас није (чисто) тржишна већ, као и у многим другим великим градовима, у великој мери и буџетска категорија. Већ и из чињенице да осим непосредно, кроз карте, превоз плаћамо и посредно, кроз удео јавног превоза у градском буџету (који се пуни новцем пореских обвезника и профитом градских јавних предузећа, која су власништво свих грађана Београда), проистиче наше право да се, у случају потребе, успротивимо проблематичним карактеристикама организације и спровођења јавног превоза.

Осим тога, компаније које се баве организацијом и реализацијом јавног превоза обављају, у суштини, монополску делатност, а право на тај монопол непосредно је засновано управо на чињеници да је организација и реализација јавног превоза - ексклузивно право и обавеза локалне самоуправе, коју је иста, у овом конкретном случају, делегирала (као "подизвођачима") како својим агенцијама, дирекцијама и јавним предузећима, тако и приватницима (прво превоз, а сада и наплата).

Дакле, није ни Бус плусу, а ни Дирекцији за јавни превоз, право да одређују правила коришћења јавног превоза у Београду, Богом дано, већ проистиче из права грађана да управљају градом у којем живе, и уопште није тачно да се грађани по сваку цену морају повиновати нелегитимним, погрешним и штетним одлукама, посебно кад су исте, уза све то, још и противзаконите (како је то, у више порука у овој дискусији, сасвим недвосмислено показано)!

Суштина написаног у претходним одељцима јесте у томе, да се ни цена (као и читав систем тарифирања) јавног превоза, нити начин организације превоза и организације наплате, не могу сматрати тржишним категоријама, из најмање два разлога:

- сви грађани Београда, и без непосредног плаћања превоза, већ учествују у његовом финансирању кроз буџетска давања, тако да им се не могу наметати нелегитимне и/или противзаконите одлуке у вези са њима;

- није допуштена никаква конкуренција систему јавног превоза који организује Дирекција за јавни превоз - рецимо да је то, само по себи, у реду, али аутоматски повлачи и чињеницу да овај конкретни монопол, који свој легитимитет црпи из тежње да се кроз монопол и не-тржишни третман ове области заштите права грађана, не може злоупотребљавати да се доносе и у дело спроводе одлуке које су на њихову штету.

Имајте у виду да је, у овоме што сам изложио, потпуно остављена по страни читава прича у вези са тиме како је конзорцијум око Бус плуса уопште образован и како је уопште дошао до задатака и права који су му, у име свих нас, тако олако поверени. Када се још и тај део приче узме у обзир, онда цело разглабање о конкретним карактеристикама система (ма колико, само по себи, било основано) пада у воду, пошто је читав систем, у том случају, дубоко криминализован и противзаконит...

 

[bokili84]

Danas sam 4x ulazio u prevoz i sva 4x se validirao i to u hodu, bez da zastanem! Sve ide bez bilo kakvih problema i ne vidim sta je problem da se svi validiraju prilikom ulaska u vozilo?? Autobusi su bili onako osrednje popunjeni.....

 

[vucko]

Лоше или добре?

Pa recimo da ce biti nesto izmedju,bicemo blizi istini ako nista drugo.

Bojane,ja ne mogu stici na fakultet bez validacije zahvaljujuci busplusu i apexu a ne googlu.

Jedan clan foruma koga necu imenovati je dobro pomenuo jedan primer.On radi u jednom ministarstvu i sef zna da on ne vozi automobil i da koristi gradski prevoz.Sef moze da zatrazi podatke kada je on validirao karticu i na osnovu toga vidi kada je dosao i izasao sa posla.A ako je nije validirao taj dan onda ce smatrati da on uopste nije bio na poslu.A recimo da je sef bio na poslovnom putu u inostranstvu i hteo je nabrzaka da proveri ko radi svoj posao a ko zabusava.Kako ti to zvuci?

 

[Danga]

bojan87:
Jos jednom vas pitam koliko vas ima android aplikaciju na svom mobilnom telefonu ???
Koliko vas je vec prihvatilo nova pravila GOOGLA.
Jel i dalje mislite da vas busplus prati.

Moji odogovori su nebitni, ali evo:
- Nemam;
- Nisam i neću,
ali ovo niukom slučaju ne isključuju eventualno praćenje (i) od strane ovih osmanlija i janičara.

Boli me uvo čak i ako bi me bilo ko pratio, ali validacija personalizovanih kartica je najstrašniji smor koji će napraviti haos, garant. Malo li ga ima i bez toga? :notok:

EDIT:
Predlog za nekolicinu onih kojima je validacija personalizovanih kartica „super brza“ i 100% uspešna (u vozilima u kojima se putnici na prste mogu prebrojati ili su „srednje popunjeni“...) :blah: – predložite smrtnu kaznu za švercere u GSP-u, ali ne namičite omču oko vrata nekima, da ne nabrajam kakvima sve ne (majkama sa decom, hendikepiranim, starim i nemoćnim, bolesnim, možda i ubogim) čiji je jedini greh „nevalidacija“, a platili su prevoz! :bash: Gde će vam duša?
Nešto čujem – navodno biće „nekih opomena“ (kartoni, kazneni poeni..., šta li).
Alo bre!? Gde je sada Mile sa Čubure da napravi skeč?

 

[bokili84]

Лоше или добре?

Ako si citao prethodne postove od Vucka bice ti jasno da su lose

 

[djordjebg]

Лоше или добре?

Pa recimo da ce biti nesto izmedju,bicemo blizi istini ako nista drugo.

Bojane,ja ne mogu stici na fakultet bez validacije zahvaljujuci busplusu i apexu a ne googlu.

Jedan clan foruma koga necu imenovati je dobro pomenuo jedan primer.On radi u jednom ministarstvu i sef zna da on ne vozi automobil i da koristi gradski prevoz.Sef moze da zatrazi podatke kada je on validirao karticu i na osnovu toga vidi kada je dosao i izasao sa posla.A ako je nije validirao taj dan onda ce smatrati da on uopste nije bio na poslu.A recimo da je sef bio na poslovnom putu u inostranstvu i hteo je nabrzaka da proveri ko radi svoj posao a ko zabusava.Kako ti to zvuci?

Vucko postoje danas javne ustanove gde postoji sistem cekiranja karticom. Kada dodjes i kada odes.

 

[bojan87]

Privatne i drzavne firme uvek treba pritiskati da stite nase podatke, ali oni uvek nadju nacin da stignu u pogresne ruke.

Proslogodisnje kradje podataka platnih kartica Vise u polovini evrope vam je cist dokaz odlicne zastite koja je nasla nacin da stigne u pogresne ruke.

Te kratice su takodje imali dve databaze, jednu sa bojevima drugu sa pravim korisnicima. Neko je u nekom trenutku provalio kada i gde benziske pumpe salju podatke, spojio dve baze i dobio sta je trazio.

I GSPu smo pre davali i kopiju licne karte i uverenja i 250 dinara, jedino sto ovaj nije imao digitalne aparate za validiranje.

Hocu da kazem da postoje mnogo bolji nacini ako hocete nekog da pratite od aparata u autobusima. Tu su pre svega GPS telefoni, facebook, mail, i hiljadu drugih nacina.

Sta mislite da ne postoji nacin da mts, telenor ili vip prati svoje kartice ? Kartice se uvek loguju na najblizu baznu stanicu, te ako neko zna vas broj telefona moze bez problema da prati vase kretanje. 99% gradjana ima mobilni, a barem 50% ima potpisan ugovore, te uz njegov broj stoji i ime prezime, broj licne karte, maticni broj, te svako moze biti pracen mnogo lakse nego da se neko igra busplusom.

Validacija je tu samo da busplus bolje proda reklame ili neku drugu dodatnu uslugu.

 

[tragac]

Ниси у праву. Јавни превоз код нас није (чисто) тржишна већ, као и у многим другим великим градовима, у великој мери и буџетска категорија.

Ti ne dovodis u pitanje obavezu koriscenja javnog prevoza vec finansiranja. Javni prevoz nije apsolutni monopol, jer gradjane niko ne primorava da se voze njime, a ako imaju potrebu za kretnju na velikim distancama mogu koristiti automobil, taxi, bicikl, a i mnogi poslodavci u sopstvenoj reziji voze zaposlene. Stoji to za socijalnu kategoriju javnog prevoza, ali zastitu kroz taj sistem ostvaruju nezaposleni, penzioneri, djaci, studenti, osobe sa invaliditetom - dakle lica sa ogranicenim ili nultim prihodima koje niko ne moze ostetiti samim cinom validacije ni na koji nacin. Drugo, kroz budzet u sistem javnog prevoza dotiraju i oni koji ga nikad ne koriste, a oni svakako nemaju jednako pravo da ucestvuju u kontroli rada tog sistema u onoj meri u kojoj to ima i onaj koji dodatno dotira sistemu iz svog dzepa, bilo nepersonalizovanim ili personalizovanim kartama. A sto se tice budzetskog dotiranja: da li to znaci da ja sad treba da tuzim Jat Airways sto mi se na njihovim letovima ne omogucuje da imam rucak iz mog omiljenog restorana nego sam 'osudjen na kriminalni monopol' Jat Keteringa (sada drustva koje je formalno-pravno nezavisno od Jat Airwaysa), samo zato sto se ovaj dotira iz republickog budzeta? Mislim da postoje mnogo gori pravni problemi u nasim javnim finansijama od validacije u javnom prevozu (RTV PRETPLATA!!!). Naravno da se ne treba povinovati svemu sto oni odozgo rade, ali mi treba da uvidimo sta su zapravo problemi naseg drustva i vlasti. Meni je recimo apsolutno neprihvatljivo da se validacija mora obavljati samo dok bus stoji u stanici, ali je u redu da se prikupljaju statisticki podaci koji mogu da olaksaju dalje planiranje sistema. NIKO OD VAS SE NE BUNI toliko sto banke kod kojih imate tekuce racune raspolazu mnogo skakljivijim licnim informacijama - posebno ako imate kreditne kartice, ali zato vas intrigira sto neko hoce da zna koje stanice i linije najcesce koristite.
Neka mi neko navede primer zloupotrebe tih podataka koji bi direktno ili indirektno stetio fizickom, dusevnom ili finansijskom integritetu korisnika, ali da tu validacija bude neophodan cinilac.

 

[Kokos]

Pa, pa, pa . . .

[video]http://www.youtube.com/watch?v=T-ZX73ZUl-0[/video]

 

[Danga]

...Neka mi neko navede primer ... koji bi direktno ili indirektno stetio fizickom, dusevnom ili finansijskom integritetu korisnika, ali da tu validacija bude neophodan cinilac.

Kazna za nevalidiranu, a uredno plaćenu personalizovanu karticu (86,4% do sada izdatih kartica) direktno šteti:
- i fizičkom
- i duševnom
- i finansijskom integritetu korisnika.

Ostalima, sa nepersonalizovanim karticama (13,6%) bilo bi kudikamo lakše, a švercere (napisah gore) streljati do smrti.

 

[contradictive]

Ja ne znam šta se desilo sa ovim narodom, pa svuda vladaju teške teorije zavere. Ne znam da li prođe 5 dana, a da mi neko ne priča o tome kako ljudi nikad nisu kročili na Mesec, amerikanci sami organizovali 11. septembar, Srbi najstariji narod u Evropi, praćenje putem lične karte sa čipom, praćenje busplusom, itd.
Da stvar bude gora, to slušam mahom od viskoobrazovanih ljudi.

U celoj ovoj priči oko Busplusa, najveću manu nalazim u tome da je neophodno validirati karticu odmah po ulasku. Mada mi se čini da je i to promenjeno, pa je sad priča da to treba uraditi dok se vozilo ne udalji na nekih ~80 metara od stanice. Mislim da je to sasvim dovoljno vremena da svi overe svoju karticu.
Ja se lično najviše vozim tramvajem, pa i u vreme najvećih gužvi teško da uđe više od 40 ljudi u jedan tramvaj (i to samo kod Vuka). Ako je u pitanju obična katica, to je 10 ljudi po vratima. U slučaju kuplovanih ili kafova, to je svega 5 ljudi po vratima. Niko ne može da me ubedi da je u drugom slučaju nemoguće da se svi validiraju za tih 80 metara vožnje plus naravno za vreme ulaska.
U prvom slučaju sa 10 ljudi odjednom, vrlo verovatna je situacija da se tada visi na vratima, gde se ionako čeka 100 godina da tramvaj krene. Tu svakako svi neće validirati karte, pa opet ne vidim usporenje u odnosu na pređašnje stanje.

Mislim da je ostalo samo pitanje smora kao argument, a to i nije neki argument.
Već je pomenuto da gomila velikih firmi ima na ulazu sistem validacije, pa se tačno zna kad ko dolazi i odlazi sa posla. Koliko god da je "smor" što to mora da se radi, verujem da se statistički mnogo manje kasni na posao ili odlazi ranije. A i ne verujem da je neko digao bunu zbog toga što mu to oduzima 3 sekunde tog dana.

U konkretnom slučaju Busplusa, verujem da je u pitanju validacija svih kategorija putnika iz razloga manjeg šverca (odnosno jasnog pokazatelja da se neko švercuje, što do sada nije bio slučaj), ali i sakupljanje podataka. Kad bi neko ozbiljan uzeo da obrađuje te podatke, mogao bi solidno da poboljša prevoz u gradu. Već sam pisao koliko je ovaj sistem prikupljanja podataka bolji od pukog brojanja posmatrača u određenom delu dana. Uz statiske dobijene GPS-om sa svih vozila i beleženje gužvi na koje određene linije naleću, stvarno se može svašta korisno odraditi (opet da pomenem, uz volju i želju).

 

[belgrey]

Ja sam već imao četiri veoma neprijatna problema sa krađom identiteta. Jedan se desio meni pre dve godine sa Telenorom u glavnoj ulozi a drugi jednom članu moje porodice. U poslednja dva slučaja sam bio samo bliski svedok pošto su se gotovo istovremeno desila dvojici mojih prijatelja. Verujte mi da je osećaj strašan. Ja sam imao sreću pa su oba slučaja bila veoma blaga u odnosu na druge krađe identita za koje sam čuo. Moj slučaj je bio skandalozan ali bez ikakve štete i posledica, mom članu porodice je žestoko narušen ugled dok su prijatelji imali veliku materijalnu štetu.

Vi se samo zezajte, kada se desi onda ćete samo govoriti "ne mogu da verujem" i "gde baš meni".

Uostalom, problem sa validacijom vratite korak nazad u odnosu na problem sa podacima i već na tom koraku uočićete da to što se zahteva nije ispravno. Već sam pisao zašto. Putnik plaća prevoz a validacija nije sastavni i neizostavni deo te usluge. Ona predstavlja istraživanje tržišta koje mora biti dobrovoljno, anonimno i ne sme biti uslov za ostvarivanje druge usluge. Vožnja GSP-om nije lonac koji se dobija ako organizujete prezentaciju Zeptera u vašem domu za prijatelje. To je usluga koju je svaki vlasnik mesečne karte uredno platio, i ne sme mu biti uskraćena zato što nije hteo da učestvuje u anketi!

Problem sa validacijom je na prvom mestu problem potrošača.

 

[vucko]

Belgrey,dobro receno,Ne radi se o teoriji zavere da ce te posmatrati kao pojedinca vec kao jednog u grupi korisnika na osnovu koga ce postavljati reklame u vozilu,bilbordima pored trase vozila i recimo uporedjivati kada si kupovao u tempu i slicno.To zovu targeted marketing na internetu,e sada samo u relanosti.

Ne verujem da se sabic bez veze zalio sto ce podaci svakog ko se validira zauvek ostati u sistemu,i to na osnovu slike,JMBG i imena i prezimena dok bi za podatke popunjenosti linije bilo dovoljno kao sa senzorima da se zna da je jedna osoba usla u vozilo.

Takodje,problem predstavlja i onaj benefit sistem pri bus plusu,ako ste ga uzeli verovatno znate da vam vec salju reklame i da vas zovu banke nudeci vam ponude "specijalno spremljene za vas".

Molio bih da ne bukvalizujete stvari jer ako zelite nekog diskredovati,samo kazete da veruje da ga prate sa satelita,citaju mu um pa nosi alu foliju na glavi i slicno.Ja govorim o realnosti,koja je izmedju ta dva ekstrema koji se pominju.

 

[Matt]

Али није то само статистика, то је регистрација. Као авиокомпанија што региструје колико људи се када вози авионом и то нико не сматра статистиком у тржишном смислу. Није то јфа кекс, него јавна услуга, и с превозник с правом може да захтева да се пријавите у аутобусу на било којој међумесној линији, па што не би и у градској.

 

[belgrey]

Али није то само статистика, то је регистрација. Као авиокомпанија што региструје колико људи се када вози авионом и то нико не сматра статистиком у тржишном смислу. Није то јфа кекс, него јавна услуга, и с превозник с правом може да захтева да се пријавите у аутобусу на било којој међумесној линији, па што не би и у градској.

Loše ti je poređenje sa aviokompanijom. Ovde se radi o mesečnoj karti, dakle flat rate, neograničen broj vožnji na svim linijama. Kod aviokompanija svi putnici imaju karte samo za jedno putovanje i sasvim je logično da je moraju čekirati. Uostalom to nalažu i veoma stroga pravila bezbednosti.

Mislim da bi adekvatnije poređenje bilo kada bi sa adsl internetom bilo obavezno da se svaki put prijaviš kao da si na dial-up-u.

 

[Кирилл]

Ti ne dovodis u pitanje obavezu koriscenja javnog prevoza vec finansiranja. Javni prevoz nije apsolutni monopol, jer gradjane niko ne primorava da se voze njime, a ako imaju potrebu za kretnju na velikim distancama mogu koristiti automobil, taxi, bicikl, a i mnogi poslodavci u sopstvenoj reziji voze zaposlene. Stoji to za socijalnu kategoriju javnog prevoza, ali zastitu kroz taj sistem ostvaruju nezaposleni, penzioneri, djaci, studenti, osobe sa invaliditetom - dakle lica sa ogranicenim ili nultim prihodima koje niko ne moze ostetiti samim cinom validacije ni na koji nacin. Drugo, kroz budzet u sistem javnog prevoza dotiraju i oni koji ga nikad ne koriste, a oni svakako nemaju jednako pravo da ucestvuju u kontroli rada tog sistema u onoj meri u kojoj to ima i onaj koji dodatno dotira sistemu iz svog dzepa, bilo nepersonalizovanim ili personalizovanim kartama.

Ово што пишеш је чиста демагогија. Град (тј. локалне самоуправе уопште) има законску обавезу и ексклузивно право да на својој територији организује јавни превоз. Чињеница да је то право ексклузивно (монополно) за собом повлачи и то да се оно не може остваривати по тржишним критеријумима, будући да, у таквом случају, нису остварене ни најосновније премисе тзв. "слободног тржишта" (нема конкуренције).

Коришћење (приступачног) јавног превоза нипошто није обавеза, али свакако јесте право свих грађана, и држава је, кроз локалне самоуправе (а ова, опет, кроз сопствена тела и предузећа, или пак посредством приватника ангажованих у својству "подизвођача"), у обавези да га грађанима обезбеди, слично као што мора грађанима да обезбеди и сва друга уставна и законска права, потпуно независно од тога хоће ли грађани, и у коликом капацитету, та права и користити.

A sto se tice budzetskog dotiranja: da li to znaci da ja sad treba da tuzim Jat Airways sto mi se na njihovim letovima ne omogucuje da imam rucak iz mog omiljenog restorana nego sam 'osudjen na kriminalni monopol' Jat Keteringa (sada drustva koje je formalno-pravno nezavisno od Jat Airwaysa), samo zato sto se ovaj dotira iz republickog budzeta?

Не значи, зато што Јат ервејз не остварује никакав монопол - небо над Србијом је "отворено" и Јат (релативно) равноправно учествује у отвореној тржишној утакмици, што значи да, ако ти се не свиђа било који сегмент њихове понуде, можеш да се определиш за услуге неке друге авио-компаније. Овај покушај успостављања аналогије између потпуно неупоредивих ствари ти је баш баналан, неозбиљан и лош - и формално и садржински.

Meni je recimo apsolutno neprihvatljivo da se validacija mora obavljati samo dok bus stoji u stanici, ali je u redu da se prikupljaju statisticki podaci koji mogu da olaksaju dalje planiranje sistema. NIKO OD VAS SE NE BUNI toliko sto banke kod kojih imate tekuce racune raspolazu mnogo skakljivijim licnim informacijama - posebno ako imate kreditne kartice, ali zato vas intrigira sto neko hoce da zna koje stanice i linije najcesce koristite.

Опет замена теза. Фирме укључене у организацију и реализацију јавног превоза у Београду обављају тај посао у име београдске локалне самоуправе, која, пак, своје ексклузивно право на ту делатност заснива на легитимитету који јој дајемо ми, грађани Београда.

Belgrey је, неколико порука изнад, одлично објаснио садржај облигационог и тржишног односа учесника у јавном превозу (извршилаца и корисника), и обавезно прикупљање статистичких података нипошто не може бити подразумевани део истог, ако ни због чега другог, оно барем стога што је ирелевантно са становишта основне активности/делатности због које се дотични уговорни однос, уопште, успоставља (па самим тим не може представљати његов обавезујући део).

То би било исто као кад би те неко, у продавници, терао да попуњаваш анкету приликом куповине производа, и на излазу ти одузимао купљену робу (иако имаш код себе фискални рачун као доказ да си је платио!) зато што ниси попунио анкету.

Дакле, чак и ако оставимо по страни (сасвим основане) сумње у веродостојност тврдњи о сврси дотичног прикупљања података, сасвим је јасно и очигледно да је стављање оних путника који су услугу регуларно платили, али у сакупљању података не желе да учествују, у исту раван са онима који нису платили услугу а користе је - противзаконито и неодрживо! И нема те апологије и тих "аргумената" који би супротан став могли да оправдају!

Neka mi neko navede primer zloupotrebe tih podataka koji bi direktno ili indirektno stetio fizickom, dusevnom ili finansijskom integritetu korisnika, ali da tu validacija bude neophodan cinilac.

Потпуно ирелевантно. У питању је принцип. Сама чињеница да постоји (очигледна) теоријска могућност да систем буде злоупотребљен на изразиту штету крајњих корисника, па макар се таква злоупотреба у пракси никад и не догодила, довољна је за закључак да је систем, са тог становишта, неодржив и погрешно дефинисан.