Što se kaže, pratim forum dugo, ali nisam imao šta da doprinesem diskusiji
Nemam neke insajderske informacije za BusPlus sistem konkretno, ali ono što je praksa u industriji (bar iz mog ličnog iskustva) je da se hardver proda/pokloni/preda nakon nekog vremena, ali softver ne. Tu važe posebna pravila i zapravo softver nikad ne kupujete, nego samo licencu za njegovo korišćenje.
Razlog je taj što isti softver može da se iskopira i koristi bez problema onda, te, ako bi on bio pravno prodat, ne bi bilo mehanizma sprečavanja umnožavanja i dalje preprodaje.
Takvi su bar propisi u SAD, a sve te norme dolaze do njih.
Samim tim, pretpostavljam da je situacija da validatori, kao uređaji rade i jesu vlasništvo grada. Ali, onog trenutka kada ugovor prestane da važi, softver na njima se gasi (daljinski).
E sad, tu zalazimo do problematike oko "šifri". Da ponovim, nemam konkretan info od Kentkarta, ali deluje mi da se misli na ključ kojim se vrši potpisivanje aplikacija.
Odnosno, kako bi se omogućilo daljinsko ažuriranje softvera na validatorima, neophodno je uspostaviti mehanizam kojim će biti blokirani pokušaji instalacije aplikacija (servisa, ažuriranja sistema...) od strane neovlašćenih lica. To se uglavnom radi tako što se generiše ključ na računaru koji je ovlašćen, i onda iskopira na uređaj, kroz proces inicijalnog setovanja. U zavisnosti koliko se pazi na bezbednost, preporučeno je da svaki uređaj ima zaseban ključ.
Meni deluje da u ugovoru, sitnim slovima, stoji da su i ovi ključevi u vlasništvu Kentkarta. Što znači da, ako ih oni ne ustupe, validatori nemaju bukvalno ništa korisno za gradski prevoz na sebi.
Ova stavka negde jeste, negde nije, uključena u ugovor, i uglavnom zavisi od toga ko je imao bolje advokate. Ne bi me iznenadilo da je u ovom slučaju to Kentkart.