Šta je novo?

Naplata karata i kontrola - [ Beograd Plus,... ]

Тарифну политику, тј. цене карата одређује Град Београд и Секретаријат за јавни превоз. Они су цене карата могли да спусте и са Бус Плусом, нико их у томе није спречавао.
Управо. Joш обожавам кад неки крену да паметују како је наплата смањена због Бус Плуса, а имају кратко памћење да је сличан ниво наплате био и пре Бус Плуса.

С друге стране, то је и начин да се повећа проценат наплате јер ће карте бити приступачније.
То ћемо још да видимо. Потребно је прво искоренити навику да се карта не плаћа.
 
Ne znam što se nikad nije razmišljalo u pravcu nekog Rewards programa, gde se za što veći broj otkucanih karata dobijaju razni benefiti? Deluje mi kao super fazon za podizanje svesti o plaćanju prevoza.

Nešto po uzoru na Lidl aplikaciju. Karta 50 dinara = 50 bodova. Pa lepo x bodova besplatna nedeljna karta, y bodova mesečna karta. Za vlasnike mesečnih karata da se bodovi menjaju za ulaznice za muzeje/pozorišta/bazene... Mogu i treći partneri da se uključe u taj program. Eto recimo neki dodatni popust za infostan, sadnice od zelenila...

Kao šlag na tortu 10 (doduše može i više) korisnika, koji su se najviše validirali u toku kalendarske godine, dobijaju godišnju kartu za gradski prevoz.
 
Ne znam što se nikad nije razmišljalo u pravcu nekog Rewards programa, gde se za što veći broj otkucanih karata dobijaju razni benefiti? Deluje mi kao super fazon za podizanje svesti o plaćanju prevoza.

Nešto po uzoru na Lidl aplikaciju. Karta 50 dinara = 50 bodova. Pa lepo x bodova besplatna nedeljna karta, y bodova mesečna karta. Za vlasnike mesečnih karata da se bodovi menjaju za ulaznice za muzeje/pozorišta/bazene... Mogu i treći partneri da se uključe u taj program. Eto recimo neki dodatni popust za infostan, sadnice od zelenila...

Kao šlag na tortu 10 (doduše može i više) korisnika, koji su se najviše validirali u toku kalendarske godine, dobijaju godišnju kartu za gradski prevoz.
mogucnosti su neogranicene, ja garantujem nas 20 sa foruma da se skupimo dali bi bar 5 zdravorazumskih ideja koje bi donele instant vidljive promene. Medjutim, sve se opet svodi na onaj snimak gde gradonacelnik jednog grada ismeva nekoga sto ide gradskim prevozom. Kada se promeni takav odnos, i GSP se ne shvati kao neki teret koji mora da postoji za sirotinju, svasta ce se promeniti.
 
Prosto receno da valja, skoro sve gradske služben e bi morale imati službeni vozni park osim komunalnih vozila.
Kako nije tako, stanje je jasno
Živeo nam javašluk 🥳
 
Da li neko zna sta ce biti sa validatorima koji su u vlasnistvu grada i kakve se to sifre spominju zog kojih su uredjaji neupotrebljivi? Koji operativni sistem je na validatorima?
 
Što se kaže, pratim forum dugo, ali nisam imao šta da doprinesem diskusiji :)

Nemam neke insajderske informacije za BusPlus sistem konkretno, ali ono što je praksa u industriji (bar iz mog ličnog iskustva) je da se hardver proda/pokloni/preda nakon nekog vremena, ali softver ne. Tu važe posebna pravila i zapravo softver nikad ne kupujete, nego samo licencu za njegovo korišćenje.

Razlog je taj što isti softver može da se iskopira i koristi bez problema onda, te, ako bi on bio pravno prodat, ne bi bilo mehanizma sprečavanja umnožavanja i dalje preprodaje.
Takvi su bar propisi u SAD, a sve te norme dolaze do njih.


Samim tim, pretpostavljam da je situacija da validatori, kao uređaji rade i jesu vlasništvo grada. Ali, onog trenutka kada ugovor prestane da važi, softver na njima se gasi (daljinski).
E sad, tu zalazimo do problematike oko "šifri". Da ponovim, nemam konkretan info od Kentkarta, ali deluje mi da se misli na ključ kojim se vrši potpisivanje aplikacija.

Odnosno, kako bi se omogućilo daljinsko ažuriranje softvera na validatorima, neophodno je uspostaviti mehanizam kojim će biti blokirani pokušaji instalacije aplikacija (servisa, ažuriranja sistema...) od strane neovlašćenih lica. To se uglavnom radi tako što se generiše ključ na računaru koji je ovlašćen, i onda iskopira na uređaj, kroz proces inicijalnog setovanja. U zavisnosti koliko se pazi na bezbednost, preporučeno je da svaki uređaj ima zaseban ključ.

Meni deluje da u ugovoru, sitnim slovima, stoji da su i ovi ključevi u vlasništvu Kentkarta. Što znači da, ako ih oni ne ustupe, validatori nemaju bukvalno ništa korisno za gradski prevoz na sebi.

Ova stavka negde jeste, negde nije, uključena u ugovor, i uglavnom zavisi od toga ko je imao bolje advokate. Ne bi me iznenadilo da je u ovom slučaju to Kentkart.
 
Izgleda da je masa vozača prestala da se registruje u BusPlus sistem. Vidim danas dosta autobusa ne ispisuje sledeća stajališta na validatoru, a i spoljašni displeji su im na ćirilici, što je znak da povlače informacije o destinaciji iz Novatronic računara, a ne iz BusPlusa...
 
Evo kako u Helsinkiju radi aplikacija za javni prevoz, kupovina karte, planiranje rute...
Па ово кад би се применило код нас већина би рекла како је компликовано, збуњујуће, не морају сви да имају паметни телефон па ни било какав телефон, нити да имају банковну картицу и тако даље и тако даље и блаа блаа блаа
 
Pa ne moraju svi da imaju pametni telefon.

Cak i cinjenica da svetski proizvodjaci jos uvek prave telefone koji nisu smart nego su rudimentarni i imaju samo osnovne funkcije, potvrdjuje da su te ideje da svako mora da ima Android ili iOS nerealne i glupe. Dakle, cak i razne Koreje, Kine, Nemacke, Finske, Murike... kapiraju da ne mora svako da ima smart telefon.

Okanite se tih crno-belih sivonja resenja.

A sisstem se uvek moze dopuniti i nadograditi tako da podrzi i alternative.
 
Takođe, negde sam čuo Šapića kako kaže da je problem sa sadašnjim sistemom bio jer je na 3G mreži, pa je veza bila nestabilna, i samim tim korisnička aplikacija za praćenje vozila nije bila pouzdana.

Još jednom, nemam uvid u konkretan sistem, ali ono što sam lično viđao i što bi se u ovo uklopilo je sledeće:
Ispod izdržljivog kućišta, validatori imaju najobičniji Android, uglavnom neki stariji (samim tim je moguće kupiti "na kilo" hardver koji je sposoban da to pokrene).

Android, "fabrička" varijanta, je predviđen za upotrebu na bateriji, a komunikacija sa baznom stanicom nju arči maltene više nego išta drugo.
Kako bi se to kontriralo, radio veza se prekida nakon jako kratkog perioda neaktivnosti (reda veličine 200ms). Ponovno uspostavljanje traje recimo 300-1000ms, u zavisnosti od opterećenja.
Samim tim, svaki put kada autobus hoće da javi svoju lokaciju, to zna da potraje, i onda se stvarno desi nebulozna lokacija.

E sad, pošto validatori ne rade na bateriju, moguće je, prilikom inicijalnog setovanja, podesiti i da se interval uspavljivanja veze produži na, recimo, 10s (može da se namesti i da se nikad ne gasi, ali to nije dobro rešenje iz drugih razloga).
Onda je i 3G mreža sasvim dovoljna za ovako nešto, jer je kašnjenje u odnosu na realnu lokaciju ispod nekoliko sekundi.

Ovo dodatno može da se unapredi tako što se, uz poziciju, šalje i vreme i brzina vozila, pa server može dodatno kompenzovati lokaciju, što naravno sumnjam da je realizovano u BusPlus sistemu.
 
Па ово кад би се применило код нас већина би рекла како је компликовано, збуњујуће, не морају сви да имају паметни телефон па ни било какав телефон, нити да имају банковну картицу и тако даље и тако даље и блаа блаа блаа
Za takve slučaje ostaviti kupovinu karte na kioscima, kod vozača...
 
Па ово кад би се применило код нас већина би рекла како је компликовано, збуњујуће, не морају сви да имају паметни телефон па ни било какав телефон, нити да имају банковну картицу и тако даље и тако даље и блаа блаа блаа
Imaš baš po tom Helsinkiju na ulici automate za prodaju karata za tramvaj, i tako dalje i blaaa blaaa blaaa...
 
Takođe, negde sam čuo Šapića kako kaže da je problem sa sadašnjim sistemom bio jer je na 3G mreži, pa je veza bila nestabilna, i samim tim korisnička aplikacija za praćenje vozila nije bila pouzdana.

Još jednom, nemam uvid u konkretan sistem, ali ono što sam lično viđao i što bi se u ovo uklopilo je sledeće:
Ispod izdržljivog kućišta, validatori imaju najobičniji Android, uglavnom neki stariji (samim tim je moguće kupiti "na kilo" hardver koji je sposoban da to pokrene).

Android, "fabrička" varijanta, je predviđen za upotrebu na bateriji, a komunikacija sa baznom stanicom nju arči maltene više nego išta drugo.
Kako bi se to kontriralo, radio veza se prekida nakon jako kratkog perioda neaktivnosti (reda veličine 200ms). Ponovno uspostavljanje traje recimo 300-1000ms, u zavisnosti od opterećenja.
Samim tim, svaki put kada autobus hoće da javi svoju lokaciju, to zna da potraje, i onda se stvarno desi nebulozna lokacija.

E sad, pošto validatori ne rade na bateriju, moguće je, prilikom inicijalnog setovanja, podesiti i da se interval uspavljivanja veze produži na, recimo, 10s (može da se namesti i da se nikad ne gasi, ali to nije dobro rešenje iz drugih razloga).
Onda je i 3G mreža sasvim dovoljna za ovako nešto, jer je kašnjenje u odnosu na realnu lokaciju ispod nekoliko sekundi.

Ovo dodatno može da se unapredi tako što se, uz poziciju, šalje i vreme i brzina vozila, pa server može dodatno kompenzovati lokaciju, što naravno sumnjam da je realizovano u BusPlus sistemu.
Šapić lupeta gluposti, 3G je za te potrebe i više nego dovoljan. Nema tu neke intenzivne razmene podataka koja bi opravdala brzine konekcije tipične za 4G.

Što se tiče kašnjenja u prikazu lokacija, to je čisto implementacioni "problem". U pitanju je najverovatnije ograničen kapacitet servera na koji se kači aplikacija, pa se pribeglo rešenju ograničenog broja upita serveru, prosto, aplikacija na svakih 10-15s pošalje upit, jer da se odabralo rešenje da app na svake 2s šalje upit serveru za lokaciju vozila, vrlo brzo bi se sistem raspao. Jednostavno 10x više upita bi bilo od samo jedne aplikacije.

Opet, realno gledano, real time lokacija nam i nije potrebna, dovoljno je samo smanjiti kašnjenje na neko prihvatljivo vreme i malo srediti servere i app. Da ne pričam o tom da i GPS sam po sebi, kao tehnologija unosi kašnjenje.
 
Šapić lupeta gluposti, 3G je za te potrebe i više nego dovoljan. Nema tu neke intenzivne razmene podataka koja bi opravdala brzine konekcije tipične za 4G.

Što se tiče kašnjenja u prikazu lokacija, to je čisto implementacioni "problem". U pitanju je najverovatnije ograničen kapacitet servera na koji se kači aplikacija, pa se pribeglo rešenju ograničenog broja upita serveru, prosto, aplikacija na svakih 10-15s pošalje upit, jer da se odabralo rešenje da app na svake 2s šalje upit serveru za lokaciju vozila, vrlo brzo bi se sistem raspao. Jednostavno 10x više upita bi bilo od samo jedne aplikacije.

Opet, realno gledano, real time lokacija nam i nije potrebna, dovoljno je samo smanjiti kašnjenje na neko prihvatljivo vreme i malo srediti servere i app. Da ne pričam o tom da i GPS sam po sebi, kao tehnologija unosi kašnjenje.
Kako je krenulo, najbolje GSP da udje u partnerstvo sa Woltom oko pracenja vozila i validatora :ROFLMAO:

Vec mogu da zamislim - Wolt x GSP, nedeljna akcija - voznja 46icom za samo 25 din!
 
1)
Nemam neke insajderske informacije za BusPlus sistem konkretno, ali ono što je praksa u industriji (bar iz mog ličnog iskustva) je da se hardver proda/pokloni/preda nakon nekog vremena, ali softver ne. Tu važe posebna pravila i zapravo softver nikad ne kupujete, nego samo licencu za njegovo korišćenje.

Razlog je taj što isti softver može da se iskopira i koristi bez problema onda, te, ako bi on bio pravno prodat, ne bi bilo mehanizma sprečavanja umnožavanja i dalje preprodaje.
Takvi su bar propisi u SAD, a sve te norme dolaze do njih.
ad1) Praksa (barem u EU) je da se u sklopu nabavke bilo kakvog softvera koji je prilagođen ili napravljen za naručioca (u ovom slučaju grada) se doda klauzula o prenosu autorskih prava (ili doživotnom ustupu) za isti na naručioca kako bi on mogao nastaviti održavati/unaprijeđivati, bez da je ovisan o jednom ponuđaču.
2)
Takođe, negde sam čuo Šapića kako kaže da je problem sa sadašnjim sistemom bio jer je na 3G mreži, pa je veza bila nestabilna, i samim tim korisnička aplikacija za praćenje vozila nije bila pouzdana.
3)
Još jednom, nemam uvid u konkretan sistem, ali ono što sam lično viđao i što bi se u ovo uklopilo je sledeće:
Ispod izdržljivog kućišta, validatori imaju najobičniji Android, uglavnom neki stariji (samim tim je moguće kupiti "na kilo" hardver koji je sposoban da to pokrene).

Android, "fabrička" varijanta, je predviđen za upotrebu na bateriji, a komunikacija sa baznom stanicom nju arči maltene više nego išta drugo.
Kako bi se to kontriralo, radio veza se prekida nakon jako kratkog perioda neaktivnosti (reda veličine 200ms). Ponovno uspostavljanje traje recimo 300-1000ms, u zavisnosti od opterećenja.
Samim tim, svaki put kada autobus hoće da javi svoju lokaciju, to zna da potraje, i onda se stvarno desi nebulozna lokacija.

E sad, pošto validatori ne rade na bateriju, moguće je, prilikom inicijalnog setovanja, podesiti i da se interval uspavljivanja veze produži na, recimo, 10s (može da se namesti i da se nikad ne gasi, ali to nije dobro rešenje iz drugih razloga).
Onda je i 3G mreža sasvim dovoljna za ovako nešto, jer je kašnjenje u odnosu na realnu lokaciju ispod nekoliko sekundi.
4)
Ovo dodatno može da se unapredi tako što se, uz poziciju, šalje i vreme i brzina vozila, pa server može dodatno kompenzovati lokaciju, što naravno sumnjam da je realizovano u BusPlus sistemu.
ad2) Sasvim moguće je da je problem u 3G - nije samo stvar brzine, nego i zasićenost mreže tu igra poprilično veliku ulogu. Zbog toga je veliki pritisak bio na prebacivanje korisnika prvobitno na 4G/LTE, sada na 5G.

ad3) Kentkart validatori imaju svoj OS/softver, ne koriste Android. Svakako oni ne odašilju lokaciju, nego centralno računalo koje se nalazi u sklopu vozačeve konzole - koje koliko znam to šalje preko socketa (barem oni sa novijim verzijama OS-a).

ad4) Te stvari se već šalju i dostupne su dispečerima / potencijalnim korisnicima. Problem je što oni koji su pravili i sada održavaju to smeće od aplikacije imaju starinski (autoritetni) stav da što manje znaš to je bolje - što je dovelo da i taj jedan endpoint koji daju korisnicima obfusciraju na nevjerovatno glup i primitivan način, koji ne omogučava više od 4kB u bilo kojem odgovoru i zbog toga svi pate.

U svakom slučaju - ako dođe do promijene ponuđača hardware-a/software-a nadajte se da ne dobijete BusLogic. Neka su 'domaći' i neka ih svi koriste, ali čitav sistem im je truo i pravo je čudo da igdje radi.
 
Sigurno neće biti poboljšanja, samo je pitanje za koga se namešta posao, i kome je tačno Kentkart stao na žulj...

Da je bilo pameti i volje, mogli su da ispregovaraju da Kentkart ostane zadužen za softver (uz insistiranje na unapređenju softvera), a da naplata ide preko JP, kad im je zinulo d*pe za JP. Pogotovo što Kentkart zaista ima solidna softverska rešenja.
 
ad1) Praksa (barem u EU) je da se u sklopu nabavke bilo kakvog softvera koji je prilagođen ili napravljen za naručioca (u ovom slučaju grada) se doda klauzula o prenosu autorskih prava (ili doživotnom ustupu) za isti na naručioca kako bi on mogao nastaviti održavati/unaprijeđivati, bez da je ovisan o jednom ponuđaču.

ad2) Sasvim moguće je da je problem u 3G - nije samo stvar brzine, nego i zasićenost mreže tu igra poprilično veliku ulogu. Zbog toga je veliki pritisak bio na prebacivanje korisnika prvobitno na 4G/LTE, sada na 5G.

ad3) Kentkart validatori imaju svoj OS/softver, ne koriste Android. Svakako oni ne odašilju lokaciju, nego centralno računalo koje se nalazi u sklopu vozačeve konzole - koje koliko znam to šalje preko socketa (barem oni sa novijim verzijama OS-a).

ad4) Te stvari se već šalju i dostupne su dispečerima / potencijalnim korisnicima. Problem je što oni koji su pravili i sada održavaju to smeće od aplikacije imaju starinski (autoritetni) stav da što manje znaš to je bolje - što je dovelo da i taj jedan endpoint koji daju korisnicima obfusciraju na nevjerovatno glup i primitivan način, koji ne omogučava više od 4kB u bilo kojem odgovoru i zbog toga svi pate.

U svakom slučaju - ako dođe do promijene ponuđača hardware-a/software-a nadajte se da ne dobijete BusLogic. Neka su 'domaći' i neka ih svi koriste, ali čitav sistem im je truo i pravo je čudo da igdje radi.
1. Nemam neku statistiku da potkrepim tvrdnje, ali iz ličnog iskustva, tako nešto se doplaćuje, a deluje mi da je suma značajna, pošto je procenat klijenata kome ostaje na korišćenje softver u doživotnom pristupu zanemarljiv.
Nije u pitanju samo ono na validatorima, onda mora da postoji i cela backend infrastruktura koja će biti zamrznuta na toj verziji. Ako se otkrije neki ozbiljan sigurnosni propust u ma kom delu sistema (što se redovno dešava), neophodno je to zakrpiti. Bez obzira na to što je ugovor istekao, izvorni kod sigurno nije ustupljen, te na kraju mora originalni dobavljač to da uradi.
Bonus su redovne promene EU regulativa + što svaka država onda može dodatno da definiše kriterijume, i ja ne vidim kako bi mogla biti praksa da softver ostane. Ali da ponovim, ovo je samo na osnovu ličnog uzorka, koji nije statistički značajan.

2. Kad se jednom uspostavi veza, ako se radio ne gasi, ako se komunicira soketima i ako se optimizuje količina podataka koji se šalju, i preko 3G je moguće slati taj info. Čak i u situaciji kada je mreža zagušena, opet se na serveru može kompenzovati pozicija, tako da korisnici dobiju prilično tačnu.
Tačno je da se ide ka 4G i 5G, ali meni je 3G i dalje norma nažalost, jer je hardver moguće nabaviti jako jeftino.

3. Ne znam detalje, ali sumnjam da su pisali svoj operativni sistem. To je nešto što oduzima ogromnu količinu vremena a nema finansijskog opravdanja. Možda i nije Android, ali je neki Linux distro.

4. Vezano za to šta korisniku ili dispečeru stiže, iskreno, i ja bih isto uradio, što manje informacija u javnom API-ju, to bolje. Vremenom to može da se proširuje, ali stabilnost API-ja na dugi rok je mnogo teža ako se šalju i stvari koje nisu neophodne.
 
Imam dojam da si puno toga napisao čisto da se ne bi složio sa mnom, jer većina toga što nisi napisao nema smisla.

1. Radim u tom području (SI) i praksa je zadnjih cca. 10 godina da se u svaki ugovor za bilo kakav prilagođeni ili namjensko napravljeni software dodaje takva klauzula za svaki dio sistema. Isto važi i u većini EU.
2. Nije problem teoretske propusnosti 3G, problem je stvarne. Stvarna propusnost, pogotovo u gusto naseljenim dijelovima gradova se često spušta ispod razine GPRS. Ista stvar se dešava i sa LTE, gdje npr. u velikom dijelu Istanbula je skoro pa nemoguće imati stabilnu vezu. Daleko veći problem je što se u ostatku Europe polako ukida 3G, nešto što je neminovno da se desi i u Srbiji.
3. Naravno, sve to je neki distro Linuxa :) Ali fokus te točke nije bio na tome :)
4. Uporedi jedini javni endpoint od BusPlusa (https://pastebin.com/SbcfYDuJ) sa npr. LPP-ovim API-jem (https://data.lpp.si/doc/), koji je do lani bio hranjen podacima iz centralnog računara koji je radio na GPRS i koje podatke oni javno nude. BusPlus raspolaže sa sličnim podacima, što znači da nije problem toga da ih nemaju, nego što ih Apex ne dijeli dalje.

Kentkartov sistem je itekako pristojan gledajući šta konkurencija nudi, ali budući je zasnovan na "sjaši Kurta da uzjaše Murta" nije čudo zašto ga na bilo koji način žele izbaciti i dovesti novog Murtu.
 
Samim tim, pretpostavljam da je situacija da validatori, kao uređaji rade i jesu vlasništvo grada. Ali, onog trenutka kada ugovor prestane da važi, softver na njima se gasi (daljinski).
E sad, tu zalazimo do problematike oko "šifri". Da ponovim, nemam konkretan info od Kentkarta, ali deluje mi da se misli na ključ kojim se vrši potpisivanje aplikacija.
Stvar oko licenci je jasna, kad istekne softver vise ne moze da se koristi.

Ali mene zanima zbog cega su uredjaji sada neupotrebljivi. I zato me zanima koji je operativni sistem na njemu. Npr ako imamo na android uredjaju neku gps aplikaciju kad istekne licenca jednostavno se instalira druga i kupi licenca.

Ili ako imamo na npr. windows uredjaju instaliran neki softver gubitkom licence tog softvera ne gubi se licenca za windows. A cak i da se izgubi licenca za Windows, npr zamenom maticne ploce, moze da se inatalira linux i uredjaj je dalje upotrebljiv.
 
ad1) Praksa (barem u EU) je da se u sklopu nabavke bilo kakvog softvera koji je prilagođen ili napravljen za naručioca (u ovom slučaju grada) se doda klauzula o prenosu autorskih prava (ili doživotnom ustupu) za isti na naručioca kako bi on mogao nastaviti održavati/unaprijeđivati, bez da je ovisan o jednom ponuđaču.
Како ово функционише у пракси? Шта мислиш под ауторским правом? Да је понуђач дужан да достави изворни код јер то је једини начин да се настави са унапређењем софтвера?

Како би пренос ауторских права функционисао за овако један комплексан систем као што је БусПлус?
 
Autorsko pravo u smislu da raspolažu sa izvornim kodom i da mogu raditi sa njime što žele, npr. ustupati drugima zbog održavanja ili drugih razloga.

IJPP (Integrirani javni putnički prijevoz) koji pokriva **sve** međugradske linije u Sloveniji, cca. 1800 autobusa i skoro sve korisnike JPP općenito je bio napravljen tako da je direkcija za IJPP (prije Ministarstvo za infrastrukturu) vlasnik autorskih prava nad svim softverskim komponentama (softver za mobilne terminale, za statične terminale, za kase i za administrativni rad) i također vlasnik svih hardverskih dijelova (SAM-ovi, terminali, serveri).
 
Imam dojam da si puno toga napisao čisto da se ne bi složio sa mnom, jer većina toga što nisi napisao nema smisla.

1. Radim u tom području (SI) i praksa je zadnjih cca. 10 godina da se u svaki ugovor za bilo kakav prilagođeni ili namjensko napravljeni software dodaje takva klauzula za svaki dio sistema. Isto važi i u većini EU.
2. Nije problem teoretske propusnosti 3G, problem je stvarne. Stvarna propusnost, pogotovo u gusto naseljenim dijelovima gradova se često spušta ispod razine GPRS. Ista stvar se dešava i sa LTE, gdje npr. u velikom dijelu Istanbula je skoro pa nemoguće imati stabilnu vezu. Daleko veći problem je što se u ostatku Europe polako ukida 3G, nešto što je neminovno da se desi i u Srbiji.
3. Naravno, sve to je neki distro Linuxa :) Ali fokus te točke nije bio na tome :)
4. Uporedi jedini javni endpoint od BusPlusa (https://pastebin.com/SbcfYDuJ) sa npr. LPP-ovim API-jem (https://data.lpp.si/doc/), koji je do lani bio hranjen podacima iz centralnog računara koji je radio na GPRS i koje podatke oni javno nude. BusPlus raspolaže sa sličnim podacima, što znači da nije problem toga da ih nemaju, nego što ih Apex ne dijeli dalje.

Kentkartov sistem je itekako pristojan gledajući šta konkurencija nudi, ali budući je zasnovan na "sjaši Kurta da uzjaše Murta" nije čudo zašto ga na bilo koji način žele izbaciti i dovesti novog Murtu.
Ni najmanje mi nije cilj da kontriram kontriranja radi, izvini ako si stekao takav utisak.
Pisao sam ono što sam susretao u ličnom iskustvu, i gde je, nažalost, 3G i dalje normala (ili je. često, zvanično 4G ali je protok na nivou 3G; o 5G mogu samo da sanjam za sada).
Postoji više načina za kompenzovanje nestabilne i spore veze, naveo sam jedan, a poenta moje priče je bila da ne verujem da je to uzrok nepouzdanih podataka u putničkoj aplikaciji.

Takođe, bukvalno nikad nisam bio u situaciji da kompanija ustupa izvorni kod softvera bilo kome, sem u jako specifičnim i ograničenim scenarijima.
Dešavalo se da naš softver podignemo na infrastrukturi u vlasništvu klijenta, gde onda oni nastave da koriste i nakon isteka ugovora, ali i to prilično retko ostane tako u upotrebi.


Očigledno da si u struci, i nije netačno ništa napisano.
A pošto iskreno, nemam neku želju za prepucavanjem na netu, toliko od mene za ovu diskusiju.
 

Градоначелник Београда Александар Шапић: Нови слоган града ће бити – Београд град радости


Пред Ускршње празнике тема број један био је нови систем јавног превоза у Београду. Скупштина града Београда усвојила је одлуку да, због јавног интереса, једнострано раскине јавно-приватно партнерство са турском компанијом „Кенткарт”. Одборници су усвојили и одлуку којом ће омогућити новоформираном градском предузећу за наплату карата да промени тарифе за превоз путника у јавном линијском превозу. Снизили сте цене карата, мењали сте их – наниже, шта очекујете од свих ових промена?

Наша је одлука да максимално спустимо цене карата у јавном превозу, али слушамо и сугестије грађана и реагујемо на њих како бисмо дошли до најбољег решења. Овде нема никаквог бизниса нити је реч о тржишним ценама, нити може да буде исплативо, ово је цена враћања поверења грађана у свој град. Уз враћено поверење, временом ћемо доћи до значајног броја оних који плаћају превоз и који верују да тај новац иде тамо где и треба да заврши. Сматрамо да ми треба да направимо тај први напор и да покажемо спремност да заједно са Београђанима унапређујемо наш јавни превоз. Покушаћемо да поједноставимо систем наплате карата, а онда временом и да подижемо квалитет ове услуге. За почетак, да ми сами знамо колико заиста приходујемо, јер се све до сада посматрало кроз призму Бус плуса и Кенткарта. Нови систем јавног превоза заживеће од маја месеца. Ускоро крећемо у кампању информисаности грађана о новом систему, укључујући и ценовнике у свим возилима. Људи треба да знају шта ће све добити од свог Града, а добиће много.

 
Vrh