Šta je novo?

Naplata karata i kontrola - [ Beograd Plus,... ]

Ја нисам никада био "јунак" јер плаћам карту. Плаћао сам је и пре БУСПЛУС-а, када су постојале маркице. То је прва и основна ствар. Када се деси да је немам, јер нисам уплатио првог у месецу или ми је остао новчаник код куће, не расправљам се, већ изађем напоље.

Контролор је ту најмање крив. Највећу кривицу сноси организатор таквог превоза. Ја се никада нисам љутио на контролу, јер ти људи нису увели БУСПЛУС, односно овакву наплату карата.
 
Ko će da joj zabrani? Plati kartu ko i svi, i može da se vozi od 7 do 9 i od 16 do 18. Ono malo 'ostatka' dana može džabe. To je poklon, a ne bilo kakva uskraćenost.

Ako je do 90 dinara kad ide lekaru - e, kad mi se pravite Etiopljani, što vas volim - onda baš i nek mu se to refundira preko Fonda PIO.
Значи да поред своје постојеће повластице, мора да плати још и карту...

Браво.

Људи су већ дали свој одговор на ово. Свако по један ауто и крај, па нека стручњаци наставе да састављају радне групе, нека пишу пројекте и сазивају седнице за јавне расправе наредних сто година...
 
Ono kad se slažem sa obema stranama u nekim delićima ali ni sa jednom u potpunosti...

Elem, prvo i osnovno pitanje - a imamo li mi neke iole kredibilne podatke o zastupljenosti penzionera u prevozu, konkretno u jutarnjem i popodnevnom špicu?

Pitam zato što sam uočio da : 1) neki Srbi strašno mnogo baronišu i 2) drugi Srbi se strašno mnogo primaju na ta s'nja koja ovi izbaronišu. Primer: kada bih slepo verovao svemu što sam do sad čuo, ispalo bi da su u Beogradu svi od Gardoša do Ruda - komunjare. Jer ovi iz Zemuna kažu za NBG da su komunjare, NBG kaže za ove iz centra, ovi iz centra kažu za ove sa Karaburme, ovi sa Karaburme kažu za ove sa Ruda, i tako u nedogled. I kojeg god Srbina da pitam, svaki će reći ''svi su u Srbiji sada, ili su bili komunjare. Osim mene i mojih, naravno''. Isto tako npr sam ja godinama bio ubeđen da su u SFRJ hapsili za slavljenje slava jer mi neka šenuta profesorka srpskog tako prosula priču. Onda jednom prilikom pitam moje i pokažu mi fotografije sa slava još iz Titovog doba. A opet, i dan danas čujem sporadično po Srbiji kako ''za vreme Juge su 'apsili ako samo čuju da slaviš slavu''. Znači baronije i baronije i baronije.

Tako da sam u zadnje vreme korigovao neke stavove i shvatio da ovde među ljudima ima jako puno lažova, zajedljivih g**nara, preuvelivačavanja priča, izmišljotina, propagande, i što šta. Jer ovde imaš butthurt Četnike, butthurt Partizane, butthurt komunjare, butthurt kapitaljare, ogorčene rusofile, ogorčene prozapadnjake, zvezdaše, partizanovce, vojničke porodice, pandurske porodice (a vojska i MUP su od vajkada u rivalstvu), i još na sve to razne vidove lokal-nacionalista i podela, tako da jedna prosečn osoba može biti uhvaćena u preko 20 žestokih narodnih podela. I stoga za sve živo postoje priče oterane u ekstrem i apsurd, i mnogo generalizacija, simplifikovanja i zamena teza. Ukratko, ljudi vole da seru.

Zato me zanima, da li imamo još neke relevantne indikatore da penzioneri u JGPu Beograda zaista toliko opterećuju sistem, ili ćemo sve da baziramo na onome ''reko mi ortak''? Što se mene tiče, ja ću rado da saslušam i uvažim i nečije lično iskustvo, koliko god to bio mali uzorak. Draže mi je, i kredibilnije, da čujem od Pere ''Bendere, evo ja sam ove nedelje lično video toliko i toliko penzosa na toj i toj liniji tad i tad'' nego da čujem od 10 ljudi ''brale, znaš rekla mi je tetkica i prodavačica na pijaci jutros da penzioneri ne izbijaju iz autobusa''. J' mi se šta je ko kome rekao. Hoću izjavu iz prve ruke. Iako ne postoji način da proverim da li neko laže ili ne, i iako je ovo običan forum na kome svako može da piše šta hoće. Ali pošto ovde uglavnom dolaze isti ljudi, i nije im u interesu da lažu, niti bi to mogli da prikriju, računam da informacije i zapažanja ovde imaju veću težinu nego ''rekao mi ortak kapitaljara što živi u vili i ne vozi auto, da je čuo od šuraka da su autobusi puni penzosa''. Mene takve izjave ne zanimaju. Samo iskustva iz prve ruke. Koliko god mali uzorci bili.


Jedna stvar koju treba imati u vidu: kako neko sebe smatra kredibilnim i stručnim da proceni ko je penzioner?
Jel su ova dvojica sa slike penzioneri u momentu nastanka ovih fotografija?
Stari.jpg

Šta ako jesu penzioneri? Šta ako nisu? Kako možemo da znamo da li jesu ili nisu? Samo po izgledu? Šta ako grešimo? Da li postoje ljudi koji imaju 70 godina a izgledaju kao da imaju 50? Da. Da li isto tako postoje ljudi koji imaju 50 a izgledaju kao da imaju 70? Da. I, šta ćemo sad? Znači uđemo u autobus i odokativno, bez pisanja i bez ikakvog sistematskog pristupa, po inerciji određujemo ko je u kojoj deceniji, i onda na osnovu toga donosimo zaključak u kolikom stepenu penzioneri opeterećuju javni prevoz, i to baš u špicevima? Pa ne znam, malo je šuplja ta priča. Pogotovu u današnje doba kada ima raznih ekstrema, i tako imate žene koje imaju 70+ godina a izgledaju kao da imaju 50, i imate muškarce koji imaju 50 a izgledaju kao da imaju 70. I šta sad, ja uđem u jedan autobus a tamo - po njihovom izgledu i po mojoj intuiciji - sve sami sredovečni i mladi. Uđe neko u drugi autobus i po njegovoj intuiciji i po tamošnjem izgledju ljudi - sve sami penzioneri. I, šta ćemo onda? :unsure: Koji je zaključak? Svi penzosi? Svi mladi? Ili ćemo pak onaj sistem - neki jedu samo meso, neki jedu samo kupus, svi u proseku jedemo sarmu? Odnosno, negde samo penzosi (recimo oko KCS), negde samo mladi (recimo 7:30 ujutru kod gimnazije) i sledi zaključak - svi su negde između 35 i 45?

Zato pitam, jel imamo bilo šta konkretnije od ''priča se po gradu'', pa makar i lična iskustva, ali objektivna i sveobuhvatna?


I još jedna stvar:
Na ovoj temi sastav i profil putnika po gradskim autobusima (imaju pravo da) komentarišu i ljudi koji se prevozom uopšte ni ne voze. Što predstavlja još jedan problem i još jednu potencijalnu situaciju kao sa čuvenim ''od Gardoša do Ruda, svi su ti bili komunjare, i isto tako od Gardoša do Ruda niko nije bio komunjara, zavisno od toga koga pitaš''.
 
Poslednja izmena:
Da ne bi imao nedoumice: slavu si mogao da slaviš i da praktikuješ veru - to je samo u Albaniji bilo zabranjeno - ali, zvanično, nisi mogao da budeš član partije ako slaviš slavu. Kad god bi mu pomenuli da hoće da ga učlane, moj ćale bi, tobož naivno, pitao da li može i dalje da slavi slavu. I tako ga nisu primili nikad - obe strane srećne i zadovoljne. Ćale osamdesetih bio predstavnik valjda najpoznatije državne firme u inostranstvu - DB potvrdio da može - sedamdesetih ne bi mogao bez članstva u SK. Na slavu nam je, oduvek, dolazio i naš blizak rođak, visoki državni funkcioner, Batrić Jovanović. Ali on sam nije zvao na slavu. Eto.

E međutim, za Srpsku novu godinu je umela milicija da dođe u stan ako neko bučno slavi. Tako je otac moje koleginice, komunista, imao problema jer mu je rođendan 13. januara, kada bi ga proslavljao s društvom.

Poale ovih gluposti koje pročitah ovde - ne mislim na tebe - ja sam za vraćanje na staro, kao u vreme samoupravnog socijalizma: za penzionere mesečna markica po povlašćenoj ceni. 1.000 dinara. I Bog.
 
Primljeno k znanju, ali ne i uvaženo. Samo zapisano u moždani tefter, pa ću otom potom, kad mi bude trebalo, to da idem dalje da proveravam. Sve takve stvari i debate stavljam na policu ''za proveriti, do daljnjeg uzimati sa rezervom'', jer kao što rekoh - ovaj narod strašno mnogo baroniše. I uvek je prepun podela, uglavnom glupavih podela ali dovoljno da neko nekome nešto smrtno zameri ili neko nekome ostane dužan. I zato mnogi lažu kao psi oko svega i svačega.

Evo sad se setih, nedavno je neko na temi Vojska napisao kako ga je neki Srbenda ubeđivao kako se slikao dok u Smederevu seče tenk T-55 za topljenje, onda ovaj ode na net, pronađe sliku i ispostavi se da je to neki NN lik i da je ovaj lik sve izmislio. Tako da kad se radi o nekim stvarima i debatama ovde u Srbiji, ljudi strašno lažu. I za neke teme sam vrlo suzdržan i rezervisan. Pogotovu kad nanjušim da u toj temi/problematici postoje dve sukobljene sumanute krajnosti. Četnici i Partizani, levičari i desničari, komunjare i kapitaljare, progresivci i konzervativci, i slično. A ovde u ovoj problematici ima tih elemenata. Neki vide penzose svuda, neki ne vide penzose nigde. Nekima su za sve krivi penzosi, a nekima nisu ni za šta. A istina je u 99% slučajeva tačno između.


Što se autobuske karte za penzionere tiče, meni je porazno da toliko ljudi klepeće o mesečnim kartama za penzionere a niko da uzme i razmisli zašto je uopšte uvođen koncept godišnje karte za njih. Odgovor je logičan - zato što se računa na to da ima penzionera koji, iz XY razloga, ne mogu da odu svako 29, 30. ili 1. i 2. u mesecu i kupe mesečnu kartu. A mogu da izađu 13. ili 17. u mesecu napolje i biće im potreban prevoz. Stoga je uveden koncept godišnje karte za penzionere. Takođe, neko ko je student marta 2022. ne znači da će biti student i novembra 2022. Neko ko je zaposlen maja 2023. može septembra 2023. da bude nezaposlen. I zato oni plaćaju dopune mesečno, a personalizovane kartice obnavljaju na 6 meseci. Dok neko ko jednom postane penzioner, ostaje to trajno. Prilično logično, reklo bi se.

Što se cena karata tiče, ironično, taj deo upravljanja javnim prevozom - tarifiranje - je, uz projektovanje novih linija, najkompleksniji i najteži deo za određivanje i upravljanje, a upravo su oko toga ljudi u Srbiji tradicionalno najgrlatiji. Jedni bi da (pojedinačna) karta bude 200 dinara i ubeđeni su da će se time rešiti svi problemi. Drugi pak idu logikom da kada bi bila 30 dinara, svi bi plaćali i šverc bi izumreo. Ja se lično suzdržavam od davanja bilo kakvih decidnih procena i predloga (osim što mogu odmah da kažem da su karte za Zone 3 i 4 bezobrazno i neosnovano skupe). Što se tiče penzionera, tu mogu samo da kažem da je bolje da mesečna karta košta 500 din pa da je svi do jednog plaćaju (jer oni jesu najdisciplonovanija populaciona grupa, iako su često i najomraženija) nego da bude 1.000 mesečno pa da bude 10.000 džapanja sa kontrolorima dnevno. Dakle, mesečna 500, godišnja 6.000 za penzionere. Mislim da je to ok.

Ne treba zaboraviti ni to da je hohštaplerski državno-partijski aparat mnogim ljudima u Srbiji oteo deo penzija. Tako da ne vidim baš neku težinu u stavovima koji naginju ka tome da ''penzioneri duguju nekome nešto'' i ''penzioneri su krivi''. Ne baš. Štaviše, penzioneri su među kategorijama ljudi koji su u Srbiji najviše i zlostavljani.
 
Malo mi je uvredljivo ovo s baronisanjem, al aj. Mislim, ja nikad to nekome ne bih napisao. Ako imam argument za suprotno, to je drugo.

Slavim Srđevdan, ako ti bude trebalo da proveriš detalje ko je slavio u Pariske komune 6, vidi u zemunskoj crkvi, mada se otac Žarko, koji je dolazio u vreme komunizma, odavno predstavio Gospodu. Sad je otac Nebojša Topolić šef, i on zna ponešto, a zna i mene. Možda ima u letopisu hrama, eto, ako bi baš da istražuješ, to su ti neke smernice.
 
Rekao sam da ljudi baronišu u Srbiji generalno. Nisam rekao da mislim za nekoga ovde. Samo da, zbog tog opšteg baronisanja, sam počeo sve izjave i tvrdnje u nekim temama gde ima jakih sukoba i graničnih ponašanja, da uzimam sa rezervom i stavljam ''na čekanje'' dok ih ne proverim, pa tek onda usvojim. Ili odbacim.

Kao što rekoh, ovo je zemlja u kojoj u 2010im, eri interneta i informacija, Pera Perić kaže Marku Markoviću da je on lično sekao T-55ice u froncle i onda ih tovario u visoku peć. Onda Marko Marković istraži i dokaže da Pera laže i Pera se naljuti i ekskomunicira ga jer ne sme da prizna da je lagao. Isto tako, SNS kaže celoj Srbiji da su seckali tenkove u stotinama, i 2/3 Srbije to proguta, iako 2/3 Srbije tada ima pristup internetu, arhivama, novinama... Zamisli šta li je tek onda sve izmišljeno ili preuveličano u periodu posle WW2 i decenijama nakon toga, kada je svako mogao da odvaljuje sve i svašta i bilo bi gotovo nemoguće proveriti, osim ako se radi o pričama vezanim za poznate ili istorijske ličnosti, pa postoje spisi i arhivi o tome. Ne vidim zašto bi u situacijama zaraćenih četnika i partizana i kapitaljara i komunjara bilo išta drukčije, i zašto ja ne bih i u tim situacijama sve uzimao sa rezervom i zadrškom.

Pisao sam onomad na temi Razvoj NBG blokova. Pola Beograda u fazonu ''svi u mom kraju su ti komunjare, ovo su ti sve partijski stanovi. Osim mene i mojih, naravno''. Tako je verovatno i s ovim. Jedni vide krivicu penzionera svuda, drugi nigde ne vide krivicu penzionera. Čim se radi o tako graničnim stavovima i izjavama, automatski sve stavljam na čekanje i provlačim kroz rigorozne filtere i provere pre nego što usvojim bilo šta od toga.


Nego, da se vratimo mi na penzionere. Pored ličnih iskustava, koje bih rado čuo (uz napomenu sebi da su ti podaci iz jako jako malih uzoraka), bilo bi dobro videti sa BusPlusom koliko očitanih putnika u danima kada se puste kontrolori, čine penzioneri. I naravno, koliko ih ima očitanih rano ujutru, koliko u podne, koliko popodne, koliko uveče.

Mogli bi i novinari da se pozabave time da nisu isuviše lenji i nesposobni. Dobro, čast izuzecima kao što je Dejan Aleksić iz Politike. Eto, ako on čita ovo, eto mu ideje. Može dobra i detaljna reportaža da se napravi na tu temu.
 
Poslednja izmena:
Број аутобуса не може да расте у недоглед. Зашто? Зато што инфраструктура то не дозвољава. Не знам да ли сте приметили, али на појединим аутобуским стајалиштима настаје застој. Свако стајалиште је предвиђено да прими по два аутобуса истовремено и то зглобна, која могу истовремено да врше манипулацију путника. Када се појави трећи или четврти, настаје застој, односно губитак времена, пошто аутобус стоји у месту, а не врши манипулацију путника. Када дође до те тачке, онда број аутобуса престаје да буде учинковит, односно, не вреди уводити више возила на датој линији, јер не могу несметано да се крећу. Стоје у месту и где нема застоја на коловозу, већ га они стварају на стајалиштима.

Ова мера може да се примењује у градовима или мањим насељеним местима, где аутобус никада није попуњен и где нема оволико полазака, као и где су растојања између стајалишта већа. Као што сам већ напоменуо, ово више не може да функционише ни у НС у току највећег протока путника или возила, а камоли у Београду ујутру од 06:30 до 08:30 или послеподне од 15:00 до 17:00.
Сад ћу да цитирам самог себе и да додам следеће:

Када број аутобуса досегне свој максималан капацитет на улицама, то је знак да мора да се направи други вид саобраћаја - шински. Тада је град дужан да створи мрежу денивелисаних трамваја, градске железнице, а у коначници да створи метро. Ако посматрате кретање возила, свако возило, било да је оно шинско или друмско, представља једну тачку. Ниједан саобраћајни систем, не може да подржи бесконачан број тачака односно јединица превоза. Улице, трамвајска мрежа, железничка мрежа као и метро мрежа имају своје ограничене капацитете. Трамвај може да прими више људи од аутобуса, воз може да прими више од трамваја и зато се касније иде на изградњу шинских система, када аутобуси, тролејбуси и остала друмска возила не могу више да поднесу терет.

Град Београд може да настави да уводи аутобусе, али то ће моћи да да ефекта донекле, јер улице, стајалишта и окретнице, не могу да издрже број путника који би они морали да превезу. Бендер Родригез је рекао да кроз Београд иде 700.000 приватних аутомобила. Нека у сваком аутомобилу има по један човек. Претпоставимо да половина од тога саобраћа сваки дан у вршном сату, што би било 350.000. Ако бисмо хтели да уклонимо 20% аутомобила са улица, ми би морали да превеземо 70.000 људи дневно преко броја који се већ налази у аутобусима, тролејбусима и трамвајима. Где ће ти људи да стану? У које возило ће да уђу? Колико возила би морало да иде улицама?
 
Ако бисмо хтели да уклонимо 20% аутомобила са улица, ми би морали да превеземо 70.000 људи дневно преко броја који се већ налази у аутобусима, тролејбусима и трамвајима. Где ће ти људи да стану? У које возило ће да уђу? Колико возила би морало да иде улицама?
U postojeće zglobove na skraćenim trasama do dobro iskorišćenih tramvaja, dakle verovatno ništa više, ako ne i manje vozila. Treba nam više tramvaja, više zglobnih trola i autobusa, a znatno manje solo autobusa koje bi trebalo privesti nameni ograničenjem na nekolicinu linija lokalnog karaktera (tipa 24, 57). Zamisli da na minut zaboravimo na neuspešnu konzervativnu idelogiju primene solo autobusa kao nosioca JGP jednog milionskog grada, pa rsa relativnom lakoćom bi prilagodili režim Amsterdama i Brisela beogradskim prilikama. U odnosu na njih imali bi svakako veći udeo zglobnih autobusa (na manjem broju selektovanih radijalnih i dijametralnih trasa, većem broju transverzala koje se ne bi konkurisale tramvaju već bi ga dopunjavale), pored njih i zglobnih trolejbusa, manji udeo tramvaja ali veći u odnosu na trenutno stanje.

Metro ti je u sklopu takve mreže poželjan, ali ne i neophodan. Možeš delimično denivelisati krljučne tram trase i dovesti železnicu u red. Sve možeš, mozga da imaš. Da nisu bili tako tupavi sada ne bi bili u ovakvoj situaciji. Naravno da na neku osnovnu metro mrežu s par praka (spajanje privremenih terminusa Senski trg, Zvezdara, Blok 42, Vitanovačka, Vodovodska i Pančevački most ne iziskuje izgradnju infrastrukture duže od 27km) možeš nadovezati tramvaj koridorima Višnjička-Mirijevski bulevar, Bul.k.Aleksandra, Vojvode Stepe-Baštovanska-Bahtijara Vagabzade-Pere Velimirovića, Trgovačka i Vodovodska. Uz to relativno bi se jednostavno izvršila produženja (uz moguća račvanja) ka Zemunu i Mirijevu (M1), Karaburmi, Zrenjaninskom putu, Makišu i Vidikovcu (M3), odnosno Banjici, Jerkoviću, Blokovima i Bežanijskoj kosi. Da se ne rasipa toliko ne bi ni metro bio ne znam kakav bauk (mislim 27km je manje od 30% više u odnosu na prvu liniju aktuelnog plana, pri čemu može biti građen i na ekonomski povoljniji način).
 
И опет постоји изговор да се метро не изгради...
 
To nije dovoljno, moraju i sama stajalista da se dovedu u red. Nisu problematicna samo stajalista koja sam malopre naveo. Ona su problematicna i zbog guzvi, i zbog rasporeda i zbog presedanja. Na sve njih, ima jos desetine stajalista sirom grada na kojima sada, u ovim uslovima, nema velikih guzvi. Ali kada bi se sutra uveli redovi ispred prednjih vrata, ljudi bi se sudarali i gurali. Primer toga je stajaliste Stratimiroviceva ispred suda u Ustanickoj, koje je zatvoreno sa tri strane. I kada izadjes iz autobusa i refleksno krenes ka trotoaru, "udaras" na stakleni zid i shvatas da moras da ides okolo. I ljudi se tamo u toku spiceva redovno sudaraju i mimoilaze.

Ima jos mnogo, mnogo drugih lose projektovanih stajalista po gradu na kojima takodje redovi nikada ne bi funkcionisali, iz brojnih razloga (imaju rupe, ili saksije, ili stepenike, ili su zagradjena, ili nabijen kiosk, itd, itd...)

A na stranu sve to, recimo i da su sva stajalista u Beogradu idealna. Ja bih opet bio protiv te prakse ulaska samo na prednja vrata. Zato sto bez obzira koliko stajalista bila idealna (a nece nikad biti), besmisleno je traziti od nekoga ko je sad u 31 i hoce prekoputa Hrama da predje u 48 ispred njega, da se maltretira da izlazi na srednja vrata 31, pa da se probija kroz mase ljudi do prednjih vrata 48 ispred. Jednostavno, kretanja i tokovi ljudi u Beogradu su u tim situacijama haoticna i stresna. Ocekivati u tim situacijama da ljudi prave neke uredne tokove, redove i pozicije, je prosto nerealno. To kazem kao neko ko je em preko 30 godina u prevozu, em sam par puta isao i da brojim i popisujem sve i svasta, i to jos u doba dok Beograd nije pucao po savovima, a sad je triput gore. Odgovorno tvrdim da je to neizvodljivo. Ma koliko vozila imao, cak i 2000 vozila i cak i da su sva stajalista idealna. Dzaba, zato sto ima strasno mnogo presedanja, mnogo grabljenja, mnogo guranja i mnogo zurenja. Nemoguce je upravljati tim stvarima.

A i opet ostaje problem samog kretanja unutar vozila, sto je tek nauka za sebe, jer ljudi cesto sa sobom nose sve i svasta. A i zabole ih da, posto se sklone od vrata (<- ako su normalni), da marsiraju kroz salon radi bilo koga. Mene prvog, pogotovu kad se vracam kuci umoran ili je u autobusu sauna (sto je redovno od aprila do oktobra). Ako imam gde, ako imam lufta, sklonicu se sa vrata i negde van prolaza da ne smetam i to je to od mene. Apsolutno mi ne pada na pamet da izvodim akrobacije kroz 10 metara vozila od 1. do 2. i 3. vrata samo zato sto je neko iz DJP to video negde u nekom Nemackom Paracinu pa pomislio kako bi to isto moglo da se primeni i na srpsku prestonicu i dom 1/3 cele srpske populacije...
Ah, nemoj mi otvarati rak ranu autobuskih stajališta. Pre dosta godina sam krenuo da isteram da preurede stanicu kod TC Ušće (preko puta 6 kaplara)
stanica usce.jpg

I šta se dešava kada dođu 2 autobusa, ili jedan dupli... Mislim da je jasno koliko je loše projektovana stanica za ovoliki broj putnika. Ova stanica je OK za period od pre TC Ušće kada tu nije bilo toliko putnika.

I napišem ja kako je nemoguće prići autobusu zbog zelene povšrine i nadstrešnice i kako je uzan taj pojas i kako bi trebalo zeleni pojas smanjiti samo na uzak pojas oko drveta i kako bi trebalo trafiku izmestiti jer 95% ljudi prilazi stanici iz tog smera i tada im trafika i njeni frižideri ometaju preglednost.

Pa onda još napišem da je zelena povšrina zelena samo u teoriji, a da je u realnosti puna pikavac i posle svake kiše postaje blatnjava kaljuga i posle više prepiski (tj. prosleđivanja) dobijem odgovor da je stanica potpuno po svim standardima i datu ne treba ništa menjati!?

A sledeće stanica je iste povšrine, ali samo asfalt, a broj putnika koji tu cirkuliše je 10 puta manji.

stanica siv.jpg


Slično je i drugom smeru, stanica kod Opštine. Loša je slika na Google Street View (autobus je u stanici pa se ne vidi), ali tamo si bukvalno prinuđen da ideš preko zelene površine ako nećeš da se vraćaš 10m nazad (kroz putnike koji čekaju).

Sve u svemu, totalna ku*cobolja da se ovakvi probleme reše, tj. da se bilo koji problem reši nekim konkretnim radom na terenu. Da ne ulazim u neku dublju filozofiju, ali ovo je za mene klasičan primer uništavanja jednog sistema, gde nove ideje ne mogu da se dođu na red (objašnjavano je već šta se dešava sa ljudima koji hoće da rade u takvim preduzećima), plus što smo sada u još goroj situaciji jer nemamo dovoljno (kvalitetnih) radnika.

Znači imamo gomilu trutova koji samo smrde po kancelarijama, a kada treba nešto konkretno da se uradi - sve se svodi na panele, radne grupe, akcione planove, i jedini konkretan rad bude crtanje novih parking mesta i biciklističkih staza po asfalti (ili još gore pločama).
 
Vidim pomeriše onaj busplus aparat sa srednjih vrata i staviše ga u prostoru sa sedištima. Užasna pozicija.
 
Danas sam dao neočitani MasterCard da mi očitaju (a očitao sam Beogradsku karticu).

Ništa, samo je prislonila, uređaj joj je zapištao i prošla je dalje.
A ja sam primetio da kontrolori ni ne obraćaju pažnju kako je personalizovana kartica očitana ("zeleno" ili "crveno").
Na terenu je to tipičan državni posao, samo da se otalja minimum i odradi pro forma.
 
Dogodovština danas iz autobusa:

Kod stajališta Jovana Avakumovića ulazi kontrola i traže karte. Ja sam svoju kartu dao, međutim, njen aparat je pokazao kao da meni mesečna nije uplaćena, iako ja imam čak i račun da sam uplatio ovog meseca. Kontrolorka se začudila i rekla da, nakon što sam joj pokazao račun, probam u sledećem autobusu samo da otkucam kartu da vidim da li problem postoji i u sledećem autobusu, a ako postoji da se žalim.. Naravno, otkucati kartu pred njom nisam mogao, jer su aparati ispomerani tako da ga na sredini autobusa nije bilo.
Kako je uopšte moguće da se to desi.. :confused:
 
Још један апсурд електронских платних картица и нове технологије: даш паре, немаш карту. Хтели да укину папир, а опет мораш да носиш рачун са собом као доказ.

Стара маркица је била 10 пута бољи систем и доказ о поседовању возне исправе. Увек на њој пише да ли важи или не важи и за коју зону. Кад купиш стару карту, нема додатних трошкова или предуслова. Овде, да би могао да купиш појединачну на киоску, мораш да купиш пластичну карту на коју ти укуцавају кредит.

Ја немам тај податак, али ме живо занима да ли је већа наплата карата сада или је била раније док је постојао ИТС.
 
Da su radili na sistemu, mogli su bez problema da uvežu kartice sa telefonima, tako da se unutar aplikacije odmah vide sve prethodne uplate, da se unutar aplikacije nalazi digitalna kartica (ukoliko recimo zaboraviš plastičnu), i da recimo može da se proveri stanje računa (pogotovo kod nepersonalizovanih)
 
Нису морали ништа да раде. Папирна карта постоји свуда у Европи. Проблем је у нечему другом.
 
Слажем се, али ово је очигледно назадовање и лоше решење.
 
Данас, док сам се возио аутобусом, размишљао сам о једној ствари: цени карте.

Незапослено лице, дакле особа која нема примања, мора да иде на биро рада и да јој тамо издају потврду да је незапослен и онда да од својих непостојећих примања прво плати 250 дин. за картицу (или колико већ), а после да уплати још 1000 динара за месечну карту.

Пензионер, дакле лице које има примања, која се крећу од 8.000,00 до 150.000,00 + динара, плаћа на годишњем нивоу 400 динара.

Значи, лице које нема паре плаћа више од оног који има, без обзира била та пензија бедна или не, али свакако постоји.
 
Kako čujem od 1.1. krecu ozbiljnije podele po pogonima sa bi se smanjila nulta kilometraža na linijama, na 95 su stavili da vozila koja završavaju smenu u bloku,idu u garažu na Novi Beograd umesto da idu čak do Karaburme
 
Vrh