To svakako. Toliko se već ponavlja da se moraju širiti ekološki, a i ekonomski znatno isplativija vozila, ne bi li se u nekoj, ne baš tako bliskoj budućnosti, troškovi održavanja javnog prevoza znatnije smanjili. Viška radnika u GSP-u svakako ima, ali to nisu one brojke kojima se špekuliše u medijima. Elem, malo mi je degutantno da se određeni deo populacije (ne odnosi se na forum, već pričam u globalu) pozivaju na pomenuti višak, kao opravdanje za neplaćanje prevoza, a da to isto ne čine kad plaćaju usluge svih drugih JKP preduzeća. Niko i ne zna, a i ne priča se o broju zaposlenih u Parking servisu, Vodovodu i kanalizaciji, Elektranama, Javnoj rasveti, Pogrebnom, Gradskim pijacama, Beograd putu i ostalima. Sve njihove usluge se plaćaju, bez obzira na kvalitet i opravdanost cene, dok se jedino usluga operatera javnog prevoza može izvrdati, i to se masovno i čini. Dal se plaća preko računa ili dodatnih poreza manje važno. Bitno je dal će zbog neizmirenih obaveza izvršitelj zakucati na vrata, ili se, pak, neće trpeti apsolutno nikakve posledice.
Nemojte me pogrešno shvatiti. Nije da pravdam nerad i javašluk, ali mi smeta što se samo GSP povlači po svim mogućem medijima, forumima i društvenim mrežama, kao najveći rashod i tumor grada Beograda, koji mu je i dodelilo ulogu socijalne službe bez svojih prihoda i bilo kakvog uticaja na samu organizaciju javnog prevoza. Od kako je GSP 2011 godine prešao u društvo Javno komunalnih preduzeća, postao je tek običan operater i ništa više od toga. Ono što Grad da, sa tim se raspolaže, a sam GSP malo šta može da uradi sam ne bi li kvalitet usluge podigao na malo viši nivo. Privatnicima se da više novca, rade sa znatno mlađim vozilima, a bez obaveze da se baš u svemu pridržavaju Zakona o radu, i nemaju tako visoke troškove održavanja glomazne infrastrukture. Višak radnika čini i te kakav teret, u to sumnje nema, ali nije GSP jedini koji ima problem sa partijskim kadrovima, i odredjenim procentom džabalebaroša, dobro zaštićenih od strane tridesetak sindikata, koji su, opet, pod zaštitom vladajuće vrhuške. Velika većina zaposlenih i te kako radi, bez obzira na posao koji obavljaju. Nemojte misliti da i među vozačima nemate izvestan broj neradnika, često i sindikalno aktivnih sa sve beneficijom, iako volan ne vidoše godinama unazad. Većini zaposlenih, koji bi se najradije bavili isključivo svojim poslom, najviše i smetaju oni podobni sa članskom knjižicom, ali ti su, ipak, u manjini, i ne treba zbog njih sve stavljati u isti koš. Grad, da hoće, može relativno lako rešiti problem sa viškom zaposlenih po Javno komunalnim preduzećima. Kod GSP-a, konkretno, imaju savršeno opravdanje u vidu, odavno odomaćenog, šverca, a za lošu i neadekvatnu uslugu. Zato se i ne trude da definitvno reše problem naplate prevoza, jer su svesni da bi za normalno funkcionisanje GSP-a morali odvojiti znatno veća sredstva, a i uložiti dosta novca u obnovu infrastrukture preduzeća. Sve u svemu, jedno veliko vrzino kolo. U suštini, ni GSP ne treba mnogo da zanima prodaja karata, a privatnike još manje.
Što se tiče mogućnosti uvođenja besplatnog javnog prevoza, trebalo bi uraditi detaljne analize troškova, pronaći održivo rešenje za pokrivanje makar i jednog dela rashoda iz nekog dodatnog poreza, i na kraju, predvideti benefite takvog poteza. Nema primera, bar koliko ja znam, da je javni prevoz učinio besplatnim i jedan grad u svetu veličine Beograda. Ne znam koliko uopšte ima smisla opteretiti budžet samo javnim prevozom u tolikoj meri, a jako je teško naći dobar model naplate bez karata, a putem dodatnog poreza. Preko komunalija, plaćali bi samo oni koji tu uslugu imaju, a nemali deo prigrada uopšte i nema naplatu pomenute usluge, plus su tu i oni koji koriste javni prevoz, a bez stalnog prebivališta na teritoriji Beograda. Takođe, ima primera u manjim gradovima po Evropi koji su uveli besplatan javni prevoz, i da su potom imali velikih problema sa znatnim prilivom novih putnika, što je automatski značilo i veće izdatke za javni prevoz, odnosno, nabavku novih vozila i zapošljavanje dodatnih radnika. Nisam kompetentan da ocenim održivost besplatnog javnog prevoza u Beogradu, ali, iskreno, ne vidim šta bi se konkretno time dobilo, a nije da se ne može sprovesti smislenija i, ajde da kažem, pravednija naplata.
