Realno, ovaj tekst je samo rekapitulacija svih dosadašnjih pokušaja uvođenja apsolutne naplate prevoza, sa osvrtom na to u kojim sistemima u Srbiji su neke od mera zaživele.
Ja mislim da je temeljni problem u plitkoumnim izjavama gradske vlasti. Nedavno je Vesić izjavio da je GSP jedino gradsko preduzeće koje nisu uspeli da konsoliduju i koje na dnevnoj bazi proizvodi čist i konzistentan gubitak. Ali pogrešno zaključuje da je jedini izlaz da se pojača naplata - to zvuči maloumno prosto zato što bez obzira na obim naplate, DJP plaća fiksnu nadoknadu svim prevoznicima, privatni od toga žive i zarađuju, a samo GSP pravi gubitak pošto još uvek ima glomazne neproizvodne službe koje ništa ne privređuju i ne mogu da se nose sa konkurencijom.
Problem BusPlus naplate je delimično taj što su vremenom agresivni kontrolori potpuno nestali kao pojava, i otišlo se u suprotnu krajnost da se kontrolori potpuno sklanjaju od putnika koji ne žele da plate kartu. Nema više kontrolora koji bi za tu svoju platu bilo kome insistirali da plati kartu. Možda bi kontrolori trebalo da budu plaćeni po učinku, broju izdatih doplatnih karata, što bi ih stimulisalo da izlaze u kontrolu van strogog centra, tamo gde je naplata manja. Naravno, sa druge strane je problem kako se nositi sa opasnošću agresivnih incidenata.
Moje iskustvo iz javnog prevoza u Nemačkoj je da je tamo prosečan kontrolor itekako agresivniji od kontrolora našeg Busplusa. Kartu na pregled traže u najumiljatijem mogućem tonu, ali od trenutka kada sagovornik nema kartu, nastup im se pretvara u policajca koji legitimiše nekog derana na ulici (a pritom ni oni NEMAJU status službenog lica). Samo što tamo takav nastup prolazi, a kod nas je povod za fizički obračun...