Модрице не могу да сакријем од породице
Бранислава Поповић
Бранислава Поповић има 52 године и по струци је економиста.
Удата је и мајка двојице синова.
Променила је више послова, радила и у пекари, трафици...
Од 16. јануара 2012, запослена је у предузећу „Апекс”, као контролор карата у јавном градском саобраћају.
Од тада, каже, први пут за 32 године радног стажа, проблеме са посла не дели са укућанима...
„Сваки радни дан је нови изазов и нови ризик. Али, трудим се да не размишљам о могућим опасностима, иако сам на радном месту неколико пута нападнута. Било је ту одгуривања раменом у мимоилажењу, мучких удараца лактом у бубреге, једном сам добила шамар преко уста... Ма нема говора да сам их нечим испровоцирала. Ударају већ после реченице: „Добар дан, контрола, молим вас вашу карту”. Последњи пут... пре месец дана, у аутобусу на линији 601. Била су двојица, без карте, нити су хтели да их купе код возача нити да напусте возило. Остали путници су ме подржали, и тражили да ова двојица изађу. Онда су они устали и пред долазак на стајалиште кренули ка вратима. Нису претили, ни псовали. Када су се врата отворила, један од њих се окренуо и ударио ме песницом у око. Све сам звезде видела...
Те батине нисам могла да сакријем од породице, модрица је била превелика.
Замало да ми се исто догоди пре десетак дана. Дечко улази у аутобус, једе хот-дог. Ја њему: „Добар дан, контрола, молим вас вашу карту”, а он мени као из топа: „Шта ме смараш, ку... У делићу секунде сам видела да замахује руком и инстинктивно сам устукнула. Ударцем песнице који је био намењен мени разбио је апарат за очитавање карата. Срећа да је тако искалио бес...
Највише проблема имамо са младићима од 17 до 22 године и особама више од 50 година. Стари путници ме доживљавају као некога ко их малтретира, само зато што им тражим карту.
Вербалне провокације углавном и не пријављујемо шефовима. Вређање и увреде су на жалост постале уобичајени део овог посла. Посебно боле коментари појединих путника дан након што медији објаве да је неко од контролора нападнут. Замислите како је када чујете да вам иза леђа говоре „и треба да их бију, заслужили су”. Имам утисак да су изливи насиља чешћи и бурнији сада него пре рецимо годину дана. О томе често причам са колегама, то нам дође као неки издувни вентил.
Када дођем кући, ћутим барем два сата. Тако покушавам да повратим психички мир. Неки пут ми успева, неки пут не. Мој муж је вероватно сто пута помислио: „Шта ти то треба Бранислава”, али ми то никада није рекао. Свестан је ситуације и зна колико је тешко наћи било какав посао...
----------------------------------------------------
Обуком против сукоба
Сви контролори запослени у „Апексу” пролазе кроз тренингео пословном понашању у оквиру којих су и симулације рада на терену као и обуке о избегавању конфликтних ситуација.У процесу селекције, при одабиру кандидата за радно место контролора, обавља се и одговарајуће психолошко тестирање.
-------------------------------------------
Амбијент растуће мржње
Компанија „Апекс”, која управља системом наплате карата за јавни превоз, затражила је од заштитника грађана Саше Јанковића да допринесе заштити права запослених те фирме, који често трпе вербалне и физичке нападе, и да се придружи иницијативи да контролори добију статус службених лица.
Као аргумент, „Апекс” наводи да су њихови контролори „нападнути безброј пута, а да су у 28 ситуација последице тих напада изискивале медицинску помоћ”.
Представници компаније „Апекс” су навели да су се Јанковићу обратили у недостатку правне помоћи да заштите своје запослене у, како суистакли, „амбијенту продукованог анимозитета према институционализицији система наплате”.
Д. Спаловић
http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/ ... ce.sr.html