Komunalna policija nema šta da traži u gradskom prevozu
G. Avalić | 21. 09. 2012. - 12:49h | Komentara: 44
Ni drugog dana od incidenta u autobusu na liniji 95 gradskog prevoza iz Komunalne policije i gradske uprave nije saopšteno šta će biti preduzeto povodom premlaćivanja putnika Dražena Cimbaljevića, koji nije imao plaćenu kartu i nije hteo, po zahtevu dvojice komunalnih policajaca, da napusti vozilo. Reakcija jednog od policajaca bila su tri udarca u stomak Cimbaljevića, a dok se čeka na epilog ovog događaja, jedno od pitanja jeste i da li komunalna policija uopšte ima razloga da se bavi problemima privatnog preduzeća “Bus plus”, na koje je Grad preneo posao prodaje i naplate karata za gradski prevoz?
Iako Zakon o komunalnoj policiji ovoj gradskoj službi daje pravo za “ostvarivanje nadzora u javnom gradskom, prigradskom i drugom lokalnom saobraćaju”, pitanje je da li je to svrsishodno.
Prvo, posao prodaje i naplate karata u javnom gradskom prevozu ustupljen je firmi “Bus plus”, koji ova obavlja za 8,53 odsto od ukupne naplaćene sume, tj. prihoda od prodaje karata. U njihovom je interesu da obezbede najbolji mogući način naplate karata i što veći prihod. Zašto bi im u tome asistirala komunalna policija, koju plaćaju svi građani? Naravno da lavovski deo prihoda od prodaje karata ide u budžet GSP-a, pa bi to mogao da bude razlog angažovanja komunalne policije na “proterivanju” putnika koji ne žele da plate, ali - zar upravo efikasna naplata nije razlog davanja ovog posla privatnoj firmi?
I drugo, kakva je svrha angažovanja komunalne policije kao asistencije kontrolorima “Bus plusa” kada zakonski oni nemaju nikakvo ovlašćenje da putnika nateraju da pruži kontrolorima na uvid lične podatke? Jedino što komunalni policajci mogu da urade jeste da zamole putnika bez karte da se udalji iz vozila.
Suštinski, komunalna policija u ovakvoj ulozi u gradskom prevozu samo može da plaši putnike, ali efekat u naplati teško da će se osetiti. Zbog toga bi bolje bilo da se komunalni policajci bave onim što daleko više iritira građane: đubre na ulici, “divlji” prodavci i taksisti, neodgovrni vlasnici koji ne čiste izmet svojih ljubimaca na ulici, buka u kafićima...