Ja sam ceo život plaćao kartu, ubeđivao, verovao, jurio... kupovao markicu kao nezaposlen, znači sve živo...
Ovog leta mi je prekipelo. Platio sam kartu, da bi me izbacili iz autobusa (pokvarenog) kod Gospodarske mehane. Ja se žurio na NBG (bukvalno da pređem most), te sačekah 10tak minuta sledeći bus, iz koga su me pošteno izbacili (zbog kvara) kod Sajma. Naravno, ponovo sam poništio kartu. Onda, čekam na sajmu 50 (slovima, pedeset) minuta, a treba da stignem u zgradu preko puta Sava Centra. Znači, peške bih stigao mnogo pre, preplivao bih ranije, ali avaj - radi se Gazela, nema sile nigde da stigneš, sve pešačke staze preprečene ili zatvorene, nema načina da se izađe na autoput da se pređe na neku drugu liniju. Čeka, čekaj. Uđem, i poništim treću kartu. E jbg, od tad - ima da varam sistem. Jer sistem vara mene mnogo više nego što ja njega.
Varam sistem zbog BusPlusa, zbog Liaza, zbog tendera, zbog Ikarbusa i VDL-a, zbog bivših i sadašnjih direktora GSP, zbog kočnica, zbog reklama Đilasove firme na stanicama, zbog povećanja cene karata, zbog nedostatka dnevne karte, karte na sat, zbog užasnog i često nepostojećeg noćnog prevoza koji je skuplji, zbog nepoštovanja reda vožnje, zbog reklama u i na vozilima, zbog prljavih vozila, zbog klime koja nikad ne radi, zbog grejanja koje nikad ne radi, zbog umrlih sugrađana, zbog zapaljenih autobusa, zbog pokvarenih autobusa, i zbog toga što znam da sam ja, koji plaćam karte bu****.
Naš sistem, čak i ako bi idealno funkcionisao, bi u osnovi bio nepravedan. Ljudi koji ulažu najviše rada su najmanje plaćeni, ljudi koji ubiraju najviše učinka ulaži najmanje rada. Pare i život se muzu od svih nas. Naše predloge, potrebe, zahteve niko ne sluša. Šverc je način da se izrazi lični bunt - ali nije jedini. Treba nam više tribina kao što je bila BeoBuildova ovog leta na Mikseru, treba nam više prostora, ako ne u medijima, onda u javnosti. Moramo biti aktivni, to nam je jedini spas iz ovog pakla.