Šta je novo?
Od:
Filteri

Najavljena privatizacija Telekoma

Kartograf":2f5lp6ra je napisao(la):
najsavremeniju patentiranu krov-2-krov cable tehnologiju
Kliknite za proširenje...

Сјајно. Још један технички израз за беобилдов речник српских склепачина. :kk:
 
Nemam mišljenje povodom najavljene privatizacije telekoma. Žao mi je jedino infrastrukture.
 
Samo je tako i radio u pocetku.
 
meni je `u oicetku` uveden SBB u zgradu, postavljen na banderama, usao preko konzole u zgradu, odatle jedan razvodni ormaric sa distribucijama. Zaista je sve krajmne profesionalno odradjeno sve do samog prikljucka u stanu. Jedina zamerka koju sam imao je ne postojanje ponude za zidnu uticnicu.
Ona jeste izuzetno skupa (ako se ispostuju standardi i kvalitet), ali svakako je trebala biti ponudjena kao opcija.
 
Poredjenje Telekoma i SBB je neprimerno

SBB kaubojština
a verovatno je dosta toga do sada i kvazi legalizovao

Projektati se ubili da sva infrastruktura oko i izmedju zgrada bude uradjena podzemno
i onda došao SBB i neke kanape za veš razvukao izmedju zgrada mimo saglasnosti kučnih saveta (vlasnika)
te tamo gde ne visi najlon kesa sa tih kablova, slobdno okačite gace da se suše jer će se dobro uklopiti

Projektati se ubili da u zidove ugrade sve instalacije
i onda došao SBB isto tako bahato neke plastične prečke prikucao kroz hodnike zgrade

Ostala mi tajna sa čije struje na krovu svake zgrade se im napaja podstanica
i ko plaća tu struju , sudeci po predhodnom verovatno ikogniti svi mi :lool:

Da jeste kaubojština i bahatost :rant:
Kad hocu zimi da u hodnik iznesem običnu saksiju sa cvecem da prezimi
ja pitam komšije da li će im smetati ....
SBB... :kum:
 
Pa sad ovako, tačno je da je Telekom svoju infrastrukturu vukao podzemno, ali isto tako je tačno da je bila užasno oskudna u odnosu na populaciju, pa smo jako dugo imali dvojnike, loše veze i slična s...nja. SBB generalno je na početku kupovao već postojeće kablovske sisteme, koji su već u to doba razvukli "štrikove za veš" od zgrade do zgrade.
Zašto je tako rađeno? Pa verovatno jer je u tom momentu to bilo jedino moguće. Naši projektanti se baš "nisu ubijali" od toga da instalacije provuku kroz zidove jer su čak i krajem 80-tih, u 90-tim, a i kasnije počesto predviđali jedno jedino mesto za koaksijalni priključak. Da ne govorimo da je kvalitet te instalacije daleko od onoga koji bi trebalo da je bio, pa ne bi bio dobar ni za kablovsku TV, a kamoli za iole pouzdaniji Internet saobraćaj (nije svaki koaksijalni kabl iste kvalitete, a o razdelnicima i linijskim pojačalima - koja za internet saobraćaj signal moraju da propuštaju dvosmerno - da ne govorimo). To je prosto bilo tu da zadovolji formu "evo vam zajednička antena pa gledajte", neko krš pojačalo i to je to što je ta instalacija mogla da izdrži. O "ubijanju od projektovanja" naših vajnih projektanata govori i činjenica da su sve te kablovse instalacije po pravilu završavale na krovu zgrade, niko nije ni predviđao (čast izuzecima u nekim naseljima tokom 80-tih) da kablovski sistem dođe podzemno u zgradu, pa da se instalacija ne razvodi od krova i antena, već od dole. Sve u svemu te instalacije su bile takve kakve su, bivša ELTA u mojoj zgradi ih je pokušavala koristiti jedno godinu dana, onda su odustali i razvukli svoje kablove da bi obezbedili uslugu. I to je još jedan divan primer "ubijanja od posla" naših projektanata - tako postavljena kablovska instalacija nije bila provučena kroz plastične cevi - bužire, pa se nije mogla ni izmeniti između spratova, već je bila "sahranjena" u gips i malter, dakle kad god da bi "crkao" ili zbog tehničkih karakteristika postao problematičan, taj kabl je nepovratno bio neupotrebljiv i još gore nezamenljiv bez rovanja po zidovima - pa je onda ELTA (sad SBB) svoje kablove uvukla direktno u stan.
Koliko vidim sad i SBB gde ima priliku da pristupi šahtovima i podzemnim cevima optiku, a i koaksijalce provlači tako. Polako idu ka tome da poskidaju "štrikove sa zgrada", a da će potrajati, pa rekao bih da hoće.
Sve u svemu, koliko god i oni bili povremeno problematični, kod njih se bar vidi tehnički napredak za ove godine koliko su ovde.
I baš kao što smo kaskali u koaksijalnom kabliranju zgrada, mogu da se kladim da sada niko u zgradama ne postavlja optiku, ni mrežne (UTP) kablove, a i jedno i drugo je već odavno postalo dostupno, često mi sami kabliramo stanove.
Pa ćemo za 10 godina da gunđamo što su nam optički kablovi razvučeni po stepeništima.
 
И што су ти штрикови од каблова прикупљали пренапоне и директно их спроводили у ТВ :roll:

Елем, мислим да је једини начин да се спасе Телеком ако већ мора на тендер да тај тендер буде равноправан. У том случају би можда Кинези дали већу цену па би Србија добила пријатељски савет како није у њеном инртересу да "приватизује" Телеком.
 
Данас јавише, ммф наредио где смијемо потрошити паре од приватизације. Део у инфра -структуру а део да платимо њима камате на кредите. Уз напомену " но,но, да вам случајно није пало на памет да те паре улажете у привреду"!
 
Je li onda dobro prodati Telekom da se vrate stari dugovi sa visokim kamatama?

Telekomunikacije su jedan od najvažnijih strateških segmenata infrastrukture i njeno kompletno predavanje u strane ruke je katastrofalna odluka, bez obzira čime se prodaja pravdala. To je potez prezaduženog očajnika.

Zanimljivo je da se u stručnoj javnosti ignoriše loše iskustvo Crne Gore koja je telekomunikaciono tržište prepustila strancima, pa danas razmišlja o ponovnom formiranju novog državnog preduzeća kako bi snizila troškove interneta za svoje građane.
Kliknite za proširenje...
Одговор Небојше Катића на питање о приватизацији Телекома. Са његовог блога
 
srpska narodna odbrsns????



vidim sebe su već odbranili tako što su pobegli u amerike pa bi asd i mene malo da brane.


neka hvala.
 
1425684141big.jpg
 
ja prodaju telekoma dozivljavam kao izdaju nacionalnih interesa!
Telekom uredno izmiruje kredite koje je podigao radi sirenja, pa i pored toga ostvaruje lep profit.
sada, kada je vec svima jasno da kriza u celoj evropi ne da ne prolazi, vec se i produbljuje, realno nije trenutak za prodaju bilo cega. :grand:

Pri tom Vlada nema nikakvu viziju ulaganja novca u bilo koji razvojni projekat koji bi nakon nekog vremena donosio profit, vec krpljenje rupa na vise mesta. Na kraju krajeva, i sami su to javno priznali. :kafa:

Pripreme za pljacku su vec uveliko u toku, a Vlada aktivno ucestvuje u tome izmedju ostalog i prebacivanjem jednog broja sluzbenih brojeva drugom operateru, iako su uslovi isti, ili cak losiji. :violina:
 
„Telekom” nikako ne treba prodati
Profesor Branko Kovačević: Koliko god država da dobije novca za tu telekomunikacionu kompaniju, šteta će biti neuporedivo veća

Akademija inženjerskih nauka Srbije oglasila se ovih dana sa starim stavom – „Telekom” nikako ne treba prodati. I to pred samo zatvaranje tendera i izbor privatizacionog savetnika. Te činjenice, međutim, po oceni profesora Branka Kovačevića, predsednika ove asocijacije i jednog od najistaknutijih predstavnika naše tehničke inteligencije, nisu ga odvratile od nauma da u razgovoru za „Politiku” ukaže na mnoge razloge zbog kojih sadašnja vlada treba da odustane od prodaje nacionalne telekomunikacione kompanije.

U najkraćem, šteta bi bila neuporedivo veća od svake sume koja bi se za ovu kompaniju mogla dobiti.

Nekadašnji dekan Elektrotehničkog fakulteta i rektor Beogradskog univerziteta kaže da ga na takav zaključak navodi „mnoštvo starih razloga” koje su on i članovi Akademije saželi u četiri zaključka u dokumentu koji su nalovili „Stavovi o posledicama prodaje ’Telekoma’”, koji su dostavili i vladi.

Prvo, po njemu, ta kompanija je od strateškog značaja za zemlju. Ekonomske posledice prodaje „Telekoma” bile bi izuzetno negativne za građane, onemogućile bi razvoj telekomunikacione industrije, a sama privatizacija je nezakonita.

Na ponovljenu opasku, da su ti „stavovi” AINS-a zakasnili, jer je raspisan konkurs za privatizacionog savetnika, da se zna da prodaja „Telekoma” treba da se okonča do kraja godine, a neki znaju čak i kupca, Kovačević smatra da, ipak, nije kasno.

Možda će privatizacioni savetnik reći vladi upravo ono zašta se Akademija odavno zalaže – nije vreme za prodaju telekoma. Ko zna?

Odeljenje elektrotehničkih nauka AINS-a u ovom dokumentu podseća da „Telekom” poseduje kompletnu telekomunikacionu infrastrukturu. Kroz njegovu mrežu se prenosi saobraćaj mobilne telefonije i interneta drugih operatera, „Telenora” i VIP-a. SBB i „Orion”, posle „Telekoma” najveći fiksni operateri, takođe iznajmljuju kapacitete fiksne mreže „Telekoma”. Ova telekomunikaciona infrastruktura od ogromne vrednosti i značaja, građena je i unapređivana decenijama, počev od puštanja u rad prvog telefona 1883. Ukupne investicije „Telekoma” samo u 2013. iznosile su 18,8, od toga 5,25 milijardi dinara uloženo je u infrastrukturu, a preostalo su tehničke investicije.

Ukoliko se „Telekom” proda stranom kupcu, sav telekomunikacioni saobraćaj će prolaziti isključivo kroz mreže stranih kompanija. Nadzor i praćenje saobraćaja najefikasnije može da se obavi u velikim čvorištima fiksne mreže koju upravo „Telekom” poseduje.

Prepuštanje kompletne telekomunikacione infrastrukture strancima ugrožava vitalne interese države, jer se saobraćaj korisnika teško može zaštititi. I obrnuto, ukoliko se „Telekom” ne proda, korisnici za koje je važna tajnost podataka mogu komunicirati preko njegove mreže, s obzirom na njenu kompletnost.

Među ekonomistima preovlađuje mišljenje da „Telekom” treba prodati, i to što pre, jer zaostaje u razvoju, a i premijer je ubeđen da je sada pravi čas. Očekuje „najveću cenu u istoriji koju je ’Telekom’ mogao da dobije”.

– Koliko god da se bude dobilo, ako se proda, šteta će biti neuporedivo veća – tvrdi Kovačević. – Pored toga, ako ga proda, nerealno je očekivati da će Srbija moći da utiče na cene, nivo investicija i kvalitet usluga, a time i na zaštitu građana.

Ako se „Telekom” proda, operateri će biti vođeni samo profitom. Uspostavljanje brzog interneta u siromašnim opštinama i selima nema ekonomskog smisla. Za državu ima smisla i u svim planovima se predviđa razvoj siromašnih krajeva i sela ulaganjem u njihovu telekomunikacionu infrastrukturu. Za državu ima smisla i da zadrži veći broj zaposlenih koji će učestvovati u razvoju infrastrukture i obezbeđenju kvalitetnijih usluga, jer se država ne vodi isključivo profitom, tako da politikom cena „Telekoma” može da obezbedi pristupačnost onih usluga koje su važne za građane.

„Telekom” je jedina kompanija koja, pored SBB-a, može da obezbedi simultani prenos velikog broja televizijskih kanala, jer fiksna mreža ima znatno veće kapacitete od mobilne. Ako se „Telekom” proda, država neće moći da spreči inostrane grupe da potpuno kontrolišu medijski sadržaj, a njihovi interesi se ne poklapaju sa interesima građana Srbije, a nekad su i direktno suprotstavljeni.

Kada je reč o ekonomskim posledicama, prodaja „Telekoma” omogućila bi odlivanje velikih sredstava iz Srbije, dalje smanjenje broja radnih mesta, plata i penzija, povećanje budžetskog i spoljno-trgovinskog deficita.

Ako se „Telekom” proda, uslediće veliko otpuštanje radnika. Pri prodaji telekomunikacionih operatera u regionu otkaz je dobilo 50 odsto zaposlenih. U „Telekomu” radi 9.088 zaposlenih, od toga oko 3.000 inženjera, uglavnom elektroinženjera i mašinskih inženjera i 4.500 tehničara. U kompanijama u njegovom vlasništvu radi još 4.150 zaposlenih. Takođe, veliki broj inženjera i tehničara koji rade za dobavljače i podizvođače „Telekoma” gubiće poslove koje će novi vlasnik prebacivati u inostranstvo. Strani kupac može nesmetano da izvlači novac iz „Telekoma” kroz inostrane podizvođače i dobavljače da bi smanjio izdatke za porez. Smanjenje broja zaposlenih u oblasti telekomunikacija doneće nove gubitke u budžetu.

Ako „Telekom” pređe u tuđe ruke, tvrde stručnjaci iz ove oblasti, neće biti ništa od razvoja i proizvodnje u oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija, u kojoj Srbija i sada može mnogo. Prodajom „Telekoma” praćenje novih tehnologija, planiranje i projektovanje telekomunikacionih mreža i izbor opreme potpuno se sele u inostranstvo.

Tako bi se smanjio nivo znanja domaćih stručnjaka, a oni najbolji će odlaziti u inostranstvo, jer će nivo posla ovde biti vezan samo za tehničku podršku.
Kliknite za proširenje...

Izvor: Politika, 8. mart
 
Da prenesem sa druge teme svoje razmisljanje:

Prvo i osnovno je to da je te mreze koje Telekom poseduje u BiH i CG kupio na kredit koji uspesno vraca. Otuda je neko tehnolosko zaostajanje bilo i ocekivano.
Ali ja po prici par poznanika koji rade u Telekomu, ali i po iskustvu koje imamo u poslovnoj saradnji sa njima nisam stekao utisak da je to zaostajanje velikih razmera.
Takodje, ono je cena tog sirenja na region i po mom misljenju je prihvatljiva.
Sa druge strane HT je trenutno tehnoloski ispred TS, ali...
HT je samo po imenu Hrvatski.
Cene usluga u HR su do ulaska u EU, bile znacajno vece nego kod nas, a ulaskom i otvaranjem trzista za 'neogranicen' broj provajdera, stvar se izmenila.

Telekom poseduje odlicnu infrastrukturu u lokacijama i objektima, sto mu pruza sansu da u bliskoj buducnosti bude 'car' na trzistu telekomunikacija (PRVENSTVENO NA BEZICNIM).

TELEKOM SE NAMERNO DAVI , da bi bio prodat u trenutku kada je kredit pri kraju, i kada se ocekuje investiranje, ali i povecanje profita.

I na kraju, svako ko prodaje bilo sta za sumu koju ce mu to 'zaraditi' u 4 godine je ili totalni luzer ili ludak.
(Ili prodaje tudje, a stice licnu korist !? )
Kliknite za proširenje...
 
nije baš u pravu
na primer armaturu( i gomilu dr. stvari) za izgradnju bi morali da uvozimo
što je dobro samo za provizijaše....
 
I ja moram pomalo da osporim Miodraga Zeca, iako mu je ovo lepo sroceno i logicno zvuci. Ne ide metalopreradjivacka industrija pre celicane. Problem celicane jeste nepostojanje ostatka industrije da trosi celik, ali onda resenje nije u zatvaranju celicane nego u pokretanju industrije. Takodje i u unapredjenju proizvodnje i proizvodnjog programa.

Zbog toga iako korisno, ovo demagosko poredjenje ne treba praviti, niti te stvari dovoditi u vezu. To su ipak dva odvojena problema koji svaki ima svoje argumente. Zato je ovo Zecovo poredjenje jedna laicka floskula, koja je cak i nebuloznog karaktera, posto indirektno sugerise da su celicane stvar proslosti. TV kvazi-ekonomisti.

Sto se Telekoma tice, ljudi moraju spreciti ovu prodaju po svaku cenu. Rezimu treba slomiti kicmu na ovoj prodaji, jer se na Telekomu brani i EPS i RTB i Srbija Sume i Putevi Srbije i Posta itd.

@ laki72
TELEKOM SE NAMERNO DAVI , da bi bio prodat u trenutku kada je kredit pri kraju, i kada se ocekuje investiranje, ali i povecanje profita.
Kliknite za proširenje...

I ne samo to, nego vec skoro deceniju ide slamanje kompanije, ustupanje trzista, zabrana investicija, sabotiranje razvoja i povecanje cena usluga - samo kako bi Telekom bio pripremljen za jeftino preuzimanje. medjutim i pored svog razaranja nije sveden na prihvatljivu cenu, pa je neophodno stvoriti iluziju o vrednosti. Velika pljacka je u pripremi, ravna Sartidu 2004. godine.

Eto Portugalski Telekom (odnosno njegove operacije u Portugaliji) je prodat za 7.5 milijardi evra u januaru ove godine. Ta firma je sa manjim brojem korisnika, manjim prihodima i slicnim profitom kao nas Telekom ovakav kakav je. Pametnom dosta.
 
Treba neko trositi celik kako kad smo pozatvarali svu metalo preradjivacku industriju.
 
Ja sam opleo po Zecu jer znam da nije to rekao zato sto se protivi prodaji Telekoma ;)

A sto se celicane tice, resenje je dugorocna strategija razvoja. Koncept po kome sve moramo da izvezemo ako zelimo da radi, jer sami ne trosimo, uopste nije odrziv. Ako ne planiramo da pokrecemo metalsku industriju, onda se i ja slazem da se odmah zatvori.

U suprotnom, prvo domace trziste treba zastiti od uvoza, pogotovo nekvalitetnog jeftinog celika, a onda uvezati ostatak privrede sa njom. Moguce su i dodatne investicije u pogone, tipa otvaranje linije za pocinkovan celik i spremna je za auto-industriju. Koliko znam i Fijat je bio spreman da nabavlja pocinkovane limove na lokalnom trzistu, a toga uvek moze i da se izveze.

Sve u svemu tek na visem nivou prerade celicana postaje isplativa. Drugim recima, ako taj celik izvozimo u rolnama kao sirovinu mala je dodata vrednost i konstantno ivicna isplativost. Medjutim, slikovito receno, ako taj celik izvezes kao borno vozilo "Lazar" ili kao traktor, onda vredi cak i subvencija jer je dodata vrednost ogromna, a multiplikator na celoj ekonomiji visestruk.

Celicana je svakako tezak problem za deindustrializovanu Srbiju, ali je nama svaka fabrika problem. Nama je i Telekom teret i ne znamo sta cemo sa njim, a u profitu je. Sta onda o celicani da govorimo.
 
@Kid

Zaboravljas samo jedno.
Za zelezaru je potpuno isto izvezla ili plasirala na domacem trzistu.
Cena ce biti ista.
Fiat ce kupiti na trzistu, ko ponudi jeftinije, namenska isto tako, IMT, ili bilo ko drugi, takodje.

Sam izbor stranog menadzmenta za upravljanje zelezarom, meni je samo znak da je 'naredjeno' da se nekom napune dzepovi iz budzeta.

Isto kao sto je naredjeno da se proda profitabilna regionalna telekomunikaciona kompanija... :(
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh