Далеко је Телеком од Мексикa
За десет година приватизације било је много звучних имена као кандидата за куповину домаћих компанија, али мало у стварности
Мексиканац Карлос Слим, један од најбогатијих у свету, није изразио жељу да купи Телеком „Србија”. „Америка мовил”, чији је он један од сувласника, није доставио понуду за куповину. Није ни купио тендерску документацију о понуђеној компанији. Само се пријавио да ће да је купи, што значи да само жели да се информише о томе шта се нуди на продају, а већ је „окупирао” домаће медије који су закључили да наша роба има таквог купца као што је један од најбогатијих људи у свету.
И министарка за телекомуникације Србије Јасна Матић потврдила је јуче да се тек очекује да ће „Америка мовил” ове седмице откупити документацију за учешће на тендеру за 51 одсто акција Телекома „Србија”. Откуда онда толика еуфорија о овој, заправо, полуинформацији? Поготово ако се зна да амерички оператер уопште није присутан у Европи, већ да је више оријентисан на Северну и Јужну Америку. То намеће питање зашто би такав гигант на Стари континент ушао баш преко Србије и овако малог, а неки би рекли и нерегулисаног тржишта… Нама, иначе, за ових десет година приватизације медијски није недостајало звучних имена као кандидата за куповину домаћих компанија, али јесте у стварности. На пример, при покушају да из трећег пута држава прода РТБ Бор наведено је да је чак 11 компанија изразило заинтересованост за произвођача бакра из Источне Србије. Епилог – понуду није доставио нико.
Стручна јавност је врло опрезна на вест о новом потенцијалном купцу Телекома „Србија”. Бивша српска министарка телекомуникација Александра Смиљанић каже да је нејасно зашто би „Америка мовил” која је доминантно јужноамеричка компанија дошла у Србију када уопште није присутна у Европи.
– Карлос Слим важи за купца компанија које се нуде по повољним ценама или испод цене што је сада случај с Телекомом „Србија”. Почетна цена од 1,4 милијарде је ниска, а профит висок. Зарада ће тек да буде велика када након куповине купац подигне цене што је био случај свуда где су продате националне телекомуникационе компаније и заправо ће је отплатити за неколико година – каже Смиљанићева.
По њеним речима, Карлос Слим је од 2008. године акционар Сити групе па произилази да Сити груп која је приватизациони саветник Владе Србије ради и за продавца и за купца што значи да је у сукобу интереса. При том је Сити груп саветник још једног потенцијалног купца у овој приватизацији, а то је Дојче Телеком.
– На сугестију Сити груп која саветује и потенцијалне купце Влада Србије је одредила почетну ниску цену, а да влада уопште нема ни своју анализу нити било чију другу о вредности Телекома – каже Александра Смиљанић.
Консултант за страна улагања Махмуд Бушатлија у потенцијалном доласку америчке компаније види потез саветника за приватизацију Телекома Сити групе која је сувласник највећег америчког мобилног оператера „АТ&Т” који у „Америка мовилу” има 25 одсто учешћа, а Карлос Слим 45 одсто, да по сваку цену нађе купца, јер само од продаје може наплатити своје услуге. Власнички односи, међутим, ових компанија не значе да ће Сити груп убедити клијента да купи домаћи Телеком.
– Американац је непознаница. Не видим интерес да та компанија у Европу уђе преко Србије која није интегрисана у Европу и која је у телекомуникацијама ипак слепо црево. Ако желе да уђу на европско тржиште логичније је да на берзама у Лондону и Франкфурту купе акције за тих 1,4 милијарде евра колико ми почетно тражимо. Мотив може бити и шпекулативан. Телеком „Србија” остварује годишње 400 милиона евра акумулације од чега је 150 милиона евра профит, а 250 милиона евра иде на амортизацију, значи на одржавање и проширење мреже. Када нови власник Телекома повећа цену услуга, при том и не инвестира, за неколико година може да врати колико је платио – сматра овај стручњак.
По Бушатлијиним речима мотив Сити групе да доведе новог играча јесте тај што су из контаката с досадашњим купцима тендерске документације схватили да не показују велики интерес за куповину.
– Француски „Оранж” уопште није присутан у овом делу Европе, Дојче Телеком би имао монопол на Балкану због чега би имао проблема с европском регулативом, а имају и сопствених финансијских проблема. Сем тога, нејасно је да ли грчки ОТЕ чији су они сувласници продаје свој део и да ли држава Србија нуди 31 одсто или 51 одсто капитала. Телеком Аустрија би добио монопол у мобилној телефонији – каже Бушатлија.
Телекомуникациона компанија „Америка мовил” послује у 18 држава Северне и Латинске Америке, има више од 211 милиона корисника мобилне телефоније и 27 милиона корисника фиксне телефоније.
Према информацијама из Владе Србије, документацију за учешће на тендеру за Телеком до сада су откупили Дојче телеком, Франс телеком и Телеком Аустрија.
Рок за откуп тендерске документације продужен је до 10. децембра, понуде ће моћи да се доставе до 21. фебруара 2011, а очекује се да ће аукцијска продаја већинског пакета акција Телекома „Србија” бити организована крајем фебруара идуће године.
Министарство финансија Србије објавило је 20. октобра тендер за продају 51 одсто акција Телекома „Србија”, чија је укупна вредност процењена на 2,43 милијарде евра.
Компанија Телеком „Србија” имала је профит од 13,3 милијарде динара у 2009. години и према томе била компанија са највећом нето добити на српском тржишту.
У власништву Телекома су телекомуникационе компаније Мтел у Црној Гори и Телеком Српске у Босни и Херцеговини.
Јована Рабреновић
објављено: 30.11.2010.
