Muzeji grada Beograda
- Začetnik teme CrazySerb
- Datum pokretanja
Bebop and Rocksteady
Beginner
- Učlanjen(a)
- 01.01.2021.
- Poruke
- 45
- Pohvaljen
- 280
Izvor: Vesićev facebook
Ovo bi bilo odlično kada bi bilo istinito što on kaže. Možda neko zna više o tome. Vesiću, uradi nešto stvarno značajno, za promenu za grad!!! Čekamo obaveštenja.
https://nova.rs/kultura/sumrak-jugoeksp ... kih-firmi/
Bebop and Rocksteady
Beginner
- Učlanjen(a)
- 01.01.2021.
- Poruke
- 45
- Pohvaljen
- 280
https://nova.rs/kultura/slucaj-slike-iz ... -policiju/
Komentarišući rasplet istoričar umetnosti Nikola Kusovac kaže za Nova.rs da se raduje što je država konačno reagovala:
– Ali, najviše me raduje što ćemo konačno posle jednog veka čekanja dobiti dobar Muzej grada Beograda, na 17.000 kvadrata, dva puta više nego što ima Narodni muzej, za čuvanje i izlaganje. Muzej ima izvanredne zbirke i to će biti pravo otkriće za publiku. Jer ono što se izlaže sada u Konaku knjeginje Ljubice je jedna mikro-kap zbirke, to je vezano za Obrenoviće i ono vreme. Bukvalno zbirka na gram, kašičicu. Dok ne zahvatimo kutlačom u zbirke Muzeja grada nećemo znati šta imamo.
Iako ističe da je lepo što su dela iz vlasništva Jugoeksporta završila u Muzeju grada, tužno je, prema rečima našeg sagovornika, u čitavoj priči što nedostaje sedam-osam radova iz kolekcije firme u stečaju, među njima i oni Stojana Ćelića i Branka Protića:
– A i oni artefakti koji su kupljeni na aukciji su u rđavom stanju. Znao sam da se to čuva jako loše, jer sam vodio evidenciju u svim državnim ustanovama i pokušavao sam da skrenem pažnju još kada je društvena svojina počela da odlazi na doboš. Tada je trebalo da se pojavi država da interveniše. Da vam ne pričam šta je sve trebalo uraditi da se ne dogodi ovo što se sada dogodilo. A tih sedam-osam dela koja fale trebalo bi da pojuri policija – naglašava Kusovac.
S obzirom da je direktorka Muzeja grada Beograda Jelena Medaković posle aukcije za televiziju NovaS poručila da su kupljena umetnička dela u jako lošem stanju i da im je potrebna stručna zaštita, Kusovac napominje da ga to ne čudi. I upravo kao primer lošeg čuvanja slika u društvenoj svojini ukazuje na Jugoeksport.
– Jednom ili dva puta, doduše davno, pre dvadesetak godina su me pozvali u Jugoeksport, dok je još bio u Kolarčevoj, da pogledam njihovu kolekciju. I još tada sam se užasnuo, jer sam video da se ne čuva dobro i da se slike vuku po sobama, podrumima, da se vode kao običan „materijal“, da im se otpisuje vrednost… Svi oni koji su svih ovih godina uterivali dugove, nisu bili u pravu. Trebalo ih je naučiti pameti, trebalo ih je privesti pravdi. To se nesavesno čuvalo. Ne možete nešto što je proglašeno za kulturno dobro tako loše čuvati. Trebalo je mnogo ranije intervenisati, a ne sad govoriti kako su slike u lošem stanju. U zakonu postoji član koji kaže da se „nesavesnom imaocu mora odrediti tutor“. Da je neko to preuzeo ranije i smestio u neku drugu državnu ustanovu – banku ili trezor, a najbolje u neki dobar muzej, istog trenutka počinje takozvana „ležarina“. I danas bi gospodin Goran Vesić dobio te slike za male pare ili bi maltene oni morali njemu da plate, jer ih je čuvao da ne propadnu. Dakle, čuvanje kulturnih dobara, slika – košta. Nije jednostavna stvar raspolagati umetničkim delima. Kad bi se izračunalo koliko košta čuvanje materijala u muzeju, što ljudi ne znaju, bio bi to ogroman novac – napominje istoričar umetnosti.
A da bi se definitivno ušlo u trag nestalim slikama, koje su „isparile“, kako je rekla Medakovićeva, još 2018. godine neophodna je, po našem sagovorniku, reakcija policije. Ali, najpre novi vlasnici slika Jugoeksporta, iz Muzeja grada Beograda, koji još od osamdesetih imaju i najznačajniji deo umetničke kolekcije nekadašnjeg trgovinskog giganta, treba da reaguju.
– Naši preci, poput bivšeg direktora Jugoeksporta Radeta Kušića koji je poklonio deo kolekcije Muzeju grada, u kojoj je i Lubardin „Sumrak Lovćena“, imali su svest o značaju tih dela, a njihovi naslednici očigledno ne. Prinudni i stečajni upravnici koji su se ređali očigledno su mislili da je za njih to Alajbegova slama. Ništa od ovoga se ne bi desilo da je država ranije reagovala i pozvala se na deo zakona o nesavesnom čuvanju i prenela ta dela u neku od društvenih ustanova na čuvanje. Znate, od tih 148 dela, nisu to samo slike, već i skulpture, grafike, crteži. A hartija je jako osetljiva i ako se ne čuva na pravi način vrlo brzo propada.
Maja Gojković je uoči aukcije izjavila da je bila „iznenađena i šokirana da je početna vrednost za celu kolekciju bila 80 hiljada evra i to za dela slikara kao što su Petar Lubarda, Zora Petrović, Milo Milunović, Mića Popović, Nedeljko Gvozdenović, Stojan Aralica, Peđa Milosavljević“, kao i da zna da se na umetničkom tržištu „trenutno nude slike Miće Popovića za 300.000 evra“. Međutim, Kusovac, osvrćući se na izjavu ministarke kulture upozorava da se ne može tako olako licitirati.
– Procena ministarke je krajnje iracionalna. Neko je, očigledno, rđavo informiše. Kad o nečemu govori trebalo bi da konsultuje najbolje stručnjake i da se na njih osloni. Od te izjave digla mi se kosa na glavi. Nije kriva ona, već oni koji treba da je informišu. I kad upirem prstom, ne upirem ga samo na druge, već možda i sebe, jer je trebalo ranije da „lajem“, kao što „kevćem“ sada.
Upravo je Kusovac pre aukcije za naš sajt izjavio da se slike, ponuđene u paketu, prodaju za realnu cenu, koja je bila deset miliona dinara. Na pitanje kako su na kraju otišle za trostruko veći cifru, ovako odgovara:
– Neko je ušao u licitaciju i podigao cenu ne malo, već znatno. Nemam apsolutan uvid u stanje slika i ne znam u kojoj su meri devastirane i oštećene, još uvek ne znam koliko treba da se uloži u konzervaciju, sanaciju tog materijala… Ovo je sad samo prešlo u društvenu brigu, a ona se mora ogledati u održavanju toga što je kupljeno. Od tih 150 radova, svakako ima dobrih, od Aralice, Peđe Milosavljevića do Konjovića. Ali, nedostaju Ćelić, Protić… I pitate se onda gde smo mi to. Nešto nije kako treba – ocenjuje naš sagovornik, a pominjući te nestale slike podseća da su se čak i u našim muzejima redovno dešavale i dešavaju krađe.
– Noćnom čuvaru se dopadne nešto, pa uzme…
Najavu direktorke Muzeja grada Jelene Medaković da će kupljene slike, kada budu restaurisane, biti izložene u Konaku knjeginje Ljubice, Nikola Kusovac ne dočekuje sa odobravanjem:
– Malen je to isuviše prostor, i tu ne može mnogo toga da se predstavi. Ali, kad konačno dobiju novi muzej na 17.000 kvadrata onda će konačno moći da se vidi njihova bogata zbirka.
Komentarišući rasplet istoričar umetnosti Nikola Kusovac kaže za Nova.rs da se raduje što je država konačno reagovala:
– Ali, najviše me raduje što ćemo konačno posle jednog veka čekanja dobiti dobar Muzej grada Beograda, na 17.000 kvadrata, dva puta više nego što ima Narodni muzej, za čuvanje i izlaganje. Muzej ima izvanredne zbirke i to će biti pravo otkriće za publiku. Jer ono što se izlaže sada u Konaku knjeginje Ljubice je jedna mikro-kap zbirke, to je vezano za Obrenoviće i ono vreme. Bukvalno zbirka na gram, kašičicu. Dok ne zahvatimo kutlačom u zbirke Muzeja grada nećemo znati šta imamo.
Iako ističe da je lepo što su dela iz vlasništva Jugoeksporta završila u Muzeju grada, tužno je, prema rečima našeg sagovornika, u čitavoj priči što nedostaje sedam-osam radova iz kolekcije firme u stečaju, među njima i oni Stojana Ćelića i Branka Protića:
– A i oni artefakti koji su kupljeni na aukciji su u rđavom stanju. Znao sam da se to čuva jako loše, jer sam vodio evidenciju u svim državnim ustanovama i pokušavao sam da skrenem pažnju još kada je društvena svojina počela da odlazi na doboš. Tada je trebalo da se pojavi država da interveniše. Da vam ne pričam šta je sve trebalo uraditi da se ne dogodi ovo što se sada dogodilo. A tih sedam-osam dela koja fale trebalo bi da pojuri policija – naglašava Kusovac.
S obzirom da je direktorka Muzeja grada Beograda Jelena Medaković posle aukcije za televiziju NovaS poručila da su kupljena umetnička dela u jako lošem stanju i da im je potrebna stručna zaštita, Kusovac napominje da ga to ne čudi. I upravo kao primer lošeg čuvanja slika u društvenoj svojini ukazuje na Jugoeksport.
– Jednom ili dva puta, doduše davno, pre dvadesetak godina su me pozvali u Jugoeksport, dok je još bio u Kolarčevoj, da pogledam njihovu kolekciju. I još tada sam se užasnuo, jer sam video da se ne čuva dobro i da se slike vuku po sobama, podrumima, da se vode kao običan „materijal“, da im se otpisuje vrednost… Svi oni koji su svih ovih godina uterivali dugove, nisu bili u pravu. Trebalo ih je naučiti pameti, trebalo ih je privesti pravdi. To se nesavesno čuvalo. Ne možete nešto što je proglašeno za kulturno dobro tako loše čuvati. Trebalo je mnogo ranije intervenisati, a ne sad govoriti kako su slike u lošem stanju. U zakonu postoji član koji kaže da se „nesavesnom imaocu mora odrediti tutor“. Da je neko to preuzeo ranije i smestio u neku drugu državnu ustanovu – banku ili trezor, a najbolje u neki dobar muzej, istog trenutka počinje takozvana „ležarina“. I danas bi gospodin Goran Vesić dobio te slike za male pare ili bi maltene oni morali njemu da plate, jer ih je čuvao da ne propadnu. Dakle, čuvanje kulturnih dobara, slika – košta. Nije jednostavna stvar raspolagati umetničkim delima. Kad bi se izračunalo koliko košta čuvanje materijala u muzeju, što ljudi ne znaju, bio bi to ogroman novac – napominje istoričar umetnosti.
A da bi se definitivno ušlo u trag nestalim slikama, koje su „isparile“, kako je rekla Medakovićeva, još 2018. godine neophodna je, po našem sagovorniku, reakcija policije. Ali, najpre novi vlasnici slika Jugoeksporta, iz Muzeja grada Beograda, koji još od osamdesetih imaju i najznačajniji deo umetničke kolekcije nekadašnjeg trgovinskog giganta, treba da reaguju.
– Naši preci, poput bivšeg direktora Jugoeksporta Radeta Kušića koji je poklonio deo kolekcije Muzeju grada, u kojoj je i Lubardin „Sumrak Lovćena“, imali su svest o značaju tih dela, a njihovi naslednici očigledno ne. Prinudni i stečajni upravnici koji su se ređali očigledno su mislili da je za njih to Alajbegova slama. Ništa od ovoga se ne bi desilo da je država ranije reagovala i pozvala se na deo zakona o nesavesnom čuvanju i prenela ta dela u neku od društvenih ustanova na čuvanje. Znate, od tih 148 dela, nisu to samo slike, već i skulpture, grafike, crteži. A hartija je jako osetljiva i ako se ne čuva na pravi način vrlo brzo propada.
Maja Gojković je uoči aukcije izjavila da je bila „iznenađena i šokirana da je početna vrednost za celu kolekciju bila 80 hiljada evra i to za dela slikara kao što su Petar Lubarda, Zora Petrović, Milo Milunović, Mića Popović, Nedeljko Gvozdenović, Stojan Aralica, Peđa Milosavljević“, kao i da zna da se na umetničkom tržištu „trenutno nude slike Miće Popovića za 300.000 evra“. Međutim, Kusovac, osvrćući se na izjavu ministarke kulture upozorava da se ne može tako olako licitirati.
– Procena ministarke je krajnje iracionalna. Neko je, očigledno, rđavo informiše. Kad o nečemu govori trebalo bi da konsultuje najbolje stručnjake i da se na njih osloni. Od te izjave digla mi se kosa na glavi. Nije kriva ona, već oni koji treba da je informišu. I kad upirem prstom, ne upirem ga samo na druge, već možda i sebe, jer je trebalo ranije da „lajem“, kao što „kevćem“ sada.
Upravo je Kusovac pre aukcije za naš sajt izjavio da se slike, ponuđene u paketu, prodaju za realnu cenu, koja je bila deset miliona dinara. Na pitanje kako su na kraju otišle za trostruko veći cifru, ovako odgovara:
– Neko je ušao u licitaciju i podigao cenu ne malo, već znatno. Nemam apsolutan uvid u stanje slika i ne znam u kojoj su meri devastirane i oštećene, još uvek ne znam koliko treba da se uloži u konzervaciju, sanaciju tog materijala… Ovo je sad samo prešlo u društvenu brigu, a ona se mora ogledati u održavanju toga što je kupljeno. Od tih 150 radova, svakako ima dobrih, od Aralice, Peđe Milosavljevića do Konjovića. Ali, nedostaju Ćelić, Protić… I pitate se onda gde smo mi to. Nešto nije kako treba – ocenjuje naš sagovornik, a pominjući te nestale slike podseća da su se čak i u našim muzejima redovno dešavale i dešavaju krađe.
– Noćnom čuvaru se dopadne nešto, pa uzme…
Najavu direktorke Muzeja grada Jelene Medaković da će kupljene slike, kada budu restaurisane, biti izložene u Konaku knjeginje Ljubice, Nikola Kusovac ne dočekuje sa odobravanjem:
– Malen je to isuviše prostor, i tu ne može mnogo toga da se predstavi. Ali, kad konačno dobiju novi muzej na 17.000 kvadrata onda će konačno moći da se vidi njihova bogata zbirka.
Kuća cveća sprema se za kompletnu rekonstrukciju
Muzej Jugoslavije raspisao je tender za izradu projekta postojećeg stanja zgrade Kuće cveća.
Planira se kompletna rekonstrukcija ovoj objekta, navodi se u zvaničnoj dokumentaciji.
Naime, kako se ističe, neophodna je sveobuhvatna rekonstrukcija koja, osim neophodnih građevinskih radova podrazumeva i rekonstrukciju svih instalacija (termotehničkih, električnih, vodovoda, kanalizacije, jake i slabe struje, instalaciju dojave i gašenja požara) i to tako da objekat može da zadrži i status memorijala i izložbenog prostora.
Dodaje se da prostorni, arhitektonski i istorijski kontekst objekta i njegove namene diktira posebnu pažnju pri izradi projekta rekonstrukcije. Stoga je preduslov za njegovu izradu snimanje postojećeg stanja, odnosno izrada projekta postojećeg stanja.
Tender ističe 19. jula.
Podsetimo, kuća u kojoj je sahranjen Josip Broz Tito izgrađena je 1975. godine, kao objekat sa prostorijama za rad i odmor i zimskom baštom u centralnom delu, a izvedena je po idejnom rešenju arhitekte Stjepana Kralja.
Tito je sahranjen u centralnom delu pomenute nekadašnje zimske bašte, dok je s njegove leve strane grob Jovanke Broz.
izvor: B 92
Muzej Jugoslavije raspisao je tender za izradu projekta postojećeg stanja zgrade Kuće cveća.
Planira se kompletna rekonstrukcija ovoj objekta, navodi se u zvaničnoj dokumentaciji.
Naime, kako se ističe, neophodna je sveobuhvatna rekonstrukcija koja, osim neophodnih građevinskih radova podrazumeva i rekonstrukciju svih instalacija (termotehničkih, električnih, vodovoda, kanalizacije, jake i slabe struje, instalaciju dojave i gašenja požara) i to tako da objekat može da zadrži i status memorijala i izložbenog prostora.
Dodaje se da prostorni, arhitektonski i istorijski kontekst objekta i njegove namene diktira posebnu pažnju pri izradi projekta rekonstrukcije. Stoga je preduslov za njegovu izradu snimanje postojećeg stanja, odnosno izrada projekta postojećeg stanja.
Tender ističe 19. jula.
Podsetimo, kuća u kojoj je sahranjen Josip Broz Tito izgrađena je 1975. godine, kao objekat sa prostorijama za rad i odmor i zimskom baštom u centralnom delu, a izvedena je po idejnom rešenju arhitekte Stjepana Kralja.
Tito je sahranjen u centralnom delu pomenute nekadašnje zimske bašte, dok je s njegove leve strane grob Jovanke Broz.
izvor: B 92
sergio-m
Higher intermediate
varos kapija
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 04.10.2007.
- Poruke
- 1.360
- Pohvaljen
- 2.173
https://www.ekapija.com/news/3422350/ov ... agacinskihOvako izgleda pobedničko idejno rešenje paviljona Muzeja savremene umetnosti, sa proširenjem magacinskih kapaciteta (FOTO)
С
Садко
Guest
Фантастично откриће, хвала ти Вожде.[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=887646#p887646:c2n4oc7g je napisao(la):Вожд » Пет Окт 08, 2021 9:32 pm[/url]":c2n4oc7g]https://www.facebook.com/MuzejVukaiDosi ... 071682694/
Надам се да ће из Музеја по рестаурацији окачити дигитализовану слику Милоша Великог на мрежу.
- Učlanjen(a)
- 10.01.2007.
- Poruke
- 18.751
- Pohvaljen
- 37.739
Izvor: N1
Obustavljen tender za rekonstrukciju Muzeja grada Beograda
Sekretarijat za investicije obustavio je tender za rekonstrukciju Muzeja grada Beograda vredan 2,7 milijardi dinara, jer jedini ponuđač koji se javio nije ispunio kriterijum za kvalitativni izbor, prenosi Nova ekonomija.
Ponudu na tender poslala je grupa ponuđača koju čine firme Koto, Pars, Securiton i Termomont, piše Nova ekonomija.
Grad je tražio od budućeg izvođača da je u periodu od pet godina pre isteka roka za podnošenje ponuda izveo radove na najviše dva referentna objekta, minimalne ukupne bruto građevinske površine 10.000 kvadrata, na izgradnji ili dogradnji ili rekonstrukciji sa dogradnjom ili rekonstrukciji sa kompletno izvedenim i završenim građevinsko-zanatskim i instalaterskim radovima.
Utvrđeno je da grupa ponuđača nije ispunila taj kriterijum, pa je doneta odluka o obustavi tendera.
Nova ekonomija podseća da je početkom avgusta Sekretarijat za investicije raspisao tender za izvođenje radova na rekonstrukciji Muzeja grada Beograda, a procenjena vrednost javne nabavke iznosila je 2,792 milijarde dinara.
Odlukom žirija 2016. godine kao idejno rešenje za rekonstrukciju objekta u Resavskoj 40b i prenamenu u Muzej grada Beograda izabran je rad urađen u okviru Arhitektonskog biroa „Biro VIA“ iz Beograda.
Rekonstrukcija Muzeja, koji je osnovan 1903. godine, najavljivana je godinama unazad, a zgradu u Resavskoj 40b, u kojoj je smešten, preuzeo je 2006. godine Ministarstvo odbrane.
https://rs.n1info.com/biznis/nova-ekono ... -beograda/
Obustavljen tender za rekonstrukciju Muzeja grada Beograda
Sekretarijat za investicije obustavio je tender za rekonstrukciju Muzeja grada Beograda vredan 2,7 milijardi dinara, jer jedini ponuđač koji se javio nije ispunio kriterijum za kvalitativni izbor, prenosi Nova ekonomija.
Ponudu na tender poslala je grupa ponuđača koju čine firme Koto, Pars, Securiton i Termomont, piše Nova ekonomija.
Grad je tražio od budućeg izvođača da je u periodu od pet godina pre isteka roka za podnošenje ponuda izveo radove na najviše dva referentna objekta, minimalne ukupne bruto građevinske površine 10.000 kvadrata, na izgradnji ili dogradnji ili rekonstrukciji sa dogradnjom ili rekonstrukciji sa kompletno izvedenim i završenim građevinsko-zanatskim i instalaterskim radovima.
Utvrđeno je da grupa ponuđača nije ispunila taj kriterijum, pa je doneta odluka o obustavi tendera.
Nova ekonomija podseća da je početkom avgusta Sekretarijat za investicije raspisao tender za izvođenje radova na rekonstrukciji Muzeja grada Beograda, a procenjena vrednost javne nabavke iznosila je 2,792 milijarde dinara.
Odlukom žirija 2016. godine kao idejno rešenje za rekonstrukciju objekta u Resavskoj 40b i prenamenu u Muzej grada Beograda izabran je rad urađen u okviru Arhitektonskog biroa „Biro VIA“ iz Beograda.
Rekonstrukcija Muzeja, koji je osnovan 1903. godine, najavljivana je godinama unazad, a zgradu u Resavskoj 40b, u kojoj je smešten, preuzeo je 2006. godine Ministarstvo odbrane.
https://rs.n1info.com/biznis/nova-ekono ... -beograda/