Muzeji grada Beograda

[Myah]

dr.c » Sre Jul 31, 2019 4:59 pm[/url]":2lip1woe]G. Došljak,

Kako pretpostavljah, ne vidim nijednu praznu parcelu u Knez Mihailovoj.
Jedini prazni prostor u ulici je ispred spomenutog Tržnog centra (Rajićeva Shopping Centre - valjda samo za Engleze).

Ubacivanje zgrade pred taj Centar, u Knez Mihajlovoj, nadzemno-podzemno (ili sasvim podzemno) je tehnički izvodljivo, ali mi ne izgleda politički i ekonomski realno, sećajući se već spomenutih drama oko izgradnje tamo.

Pretpostavljam da ste mislili na kupovinu ili iznajmljivanje postojeće zgrade, kako rade Djokovići.

Plato ispred Rajićeve je već zauzet rimskim ostacima koji su izloženi ispod stakla, na platou. U gradskoj biblioteci odmah pored takođe postoje izloženi rimski ostaci nađeni tu, a poznato je i da se svuda u okolini nalaze rimski ostaci - od platoa kod Studentskog trga (gde su delom i izloženi) pa sve do Kalemegdana. Baš ne umete da birate mesto, vidim. Rekao bih da niste iz Beograda, pošto se iz Vaših komentara vidi da ne poznajete grad ni u najmanju ruku.
Dakle, nikakve podzemne dvorane oko Rajićeve i biblioteke ne dolaze u obzir. Da ste bili u Knezu, znali biste da postoji nekoliko objekata koji su trenutno prazni, tako da bi oni eventualno mogli da posluže kao prostor za muzej. Ali pobogu odustanite više od meteorološke opservatorije, i u opšte od otimanja prostora objekata koji su useljeni i funkcionalni.
Pored toga, vaši predlozi su vrlo nedosledni. Bivša glavna železnička je porpilično veća od opservatorije. Odlučite se koliki vam prostor treba pa onda tražite adekvatan prostor, umesto da idete i upirete rukom u reprezentativne zgrade koje vam se sviđaju bez ikakvog pojma o potrebnim i dostupnim kapacitetima.

 

[Дошљак]

У Кнез Михаиловој има неколико потенцијалнкх локација, прва која ми пада јесте Грчка краљица, боље да ту добијемо музеј него фенси безлични кафић какви су сви у Кнезу (изузев Коларца), затим ФЛУ (а исти да се пресели у неку модернију и тој намени примеренију зграду), затим зграда на ћошку са Ускочком која има велики празни локал на два спрата (у близини су галерија Сингидунум, музеј Цептер), а верујем да у самој улици има још доста пословног простора и локала у власништву града које исти издаје.

 

[dr.c]

Poštovani g. Došljak,

Hvala na informacijama u vezi potencijalnih lokacija za Muzej Šumanović u Mihailovoj.

Naravno, najprimerenija i najbolja stvar bi bila Fakultet likovnih umetnosti, koji gleda na Kalemegdan, pošto je Šumanović slikar.
Samo, i ako FLU uskoro iseli u novu zgradu, mislim da će se mnogi žestoko otimati za zgradu koja ostaje u Mihailovoj.

Šta se dešava sa Grčkom kraljicom? Jeli iseljena ili se ruši i zašto?

Najlakše bi bilo iznajmiti neki privatni prostor (kao što je, pretpostavljam uradio Djoković).

Ali Šumanović traži veliku i celu kuću, da se kupi ili vrlo-dugotrajno iznajmi, za 100-300 slika.
Mislim da bi dve etaže u lokalu koji spominjete bile neodgovarajuće, jer nisu cela kuća, i jer su premale za odgovarajuću izložbu, depo, holove, i prateće prostorije.

 

[dr.c]

Нађох шта се дешава са Грчком краљицом - не дешава се ништа што јавност зна.

http://www.politika.rs/sr/clanak/381668 ... a-kraljica
Из наведеног 2-године-старог новинског написа, изгледа да је зграда под управом општине Стари Град, која ју је неком изнајмила, а тај још није успео да отвори зграду.

Пошто они годинама не знају шта ће са зградом која је на једном од најбољих места у Београду, а уједно са урбанистичке тачке гледишта тражи надоградњу да се направи једнака висина са суседима за дефиницију улице, предлажем да се надогради и претвори у, наравно, Музеј Шумановић.

Слика коју показујем као илустрацију, наравно, не значи да фасада доградње треба бити тродимензионална копија Шумановићеве слике "Пијана барке".
Ако икада дође до примене идеје о надоградњи Краљице и-или њеном претварању у Музеј, до пројекта треба стићи јавним конкурсом.
Ова слика само сугерише да надоградња треба бити нешто са "ВАУ" елементом, нешто што се, својом необичношћу и маштовитошћу брзо запажа и дуго памти, нешто врло емоционално.

 

[Дошљак]

Мислим да би садашњи простор Грчке краљице био довољан да се адекватно изложе све слике.

 

[dr.c]

Сажетак:
Садашња Грчка Краљица предложеном београдском Музеју Шумановић (за 200 слика) нуди око 5 стотина м2 адаптиране зграде, која би потпуно испунила парцелу.
Музеј Ван Гог (са 200 слика) има око СТО ПУТА ВИШЕ површине од Краљице.
Погледајте слику Краљице и слике Музеја Ван Гог (на дну ове поруке): разлика у величини, квалитети и архитектонској-иконичкој привлачности је очито огромна.
Према томе, београдском Музеју Шумановић треба много више него површина Краљице, пожељно нешто величине Тржног центра Рајићева, са моћућности будућих проширења.

Поштовани Г. Дошљак,

Хвала на Вашем разматрању идеје да се Музеј Шумановић (Београд) стави у Грчку Краљицу у Кнез Михаиловој, где би био изложен највећем могућем току посетилаца.
Међутим, не бих се сложио са Вашом оценом да би садашњи простор Краљице, без доградње какву предложих, био довољан.
Мислим да би без надоградње, уместо одговарајућег решења, добили само неодговарајуће полу-решење.
Полу-решење неупотребљиво за ВЕЛИКИ БРОЈ ПОСЕТИЛАЦА (у стотинама хиљада годишње), као што је за њих неодговарајућа и неупотребљива и Галерија у Шиду.
Поновили би грешку из Шида, на много видљивијем месту.

Како Шумановићу са 200 слика направити музеј за светску звезду величине Ван Гога, кад му дајете стару и неодговарајућу зграду од око 5 стотина м2 ???
Док је Ван Гог музеј са 200 слика само за нови улазни хол дао 15 хиљада м2 (види слику), док је укупна величина Ван Гог музеја у две зграде неколико десетина хиљада м2 !!!
Холанђани давају 100 пута више простора и квалитете зграде Ван Гогу него што би Грчка Краљица Шумановићу!
Надам се да сад имате бољу представу о том што сматрам одговарајућим решењем.
Уметничка величина и квалитета тражи грађевинску величину и квалитету!

Ево и зашто, рачунајући шта постиже шидска квадратура:
Галерија у Шиду поседује 417 дела, од тога 350 слика, и 67 цртежа и скица. Од тога је изложено, по мојој слободној процени, само око стотињак дела, ако не и мање, на укупној површини од око 600 м2. Тај простор је недовољан не само за већу сталну изложбу, него и за пратеће просторије (види П.С.) које требају модерном и добром музеју, који је намењен за велики број посетилаца.
Значи, са 600 м2 у Шиду неодговарајуће покривају 100 слика на сталној изложби, са 6м2 укупне површине зграде за 1 изложену слику.

Да би се натрпано сместило бар 150 слика на сталној изложби у Београду (и рецимо 50 слика и осталих материјала у складишту), било би потребно бар (6м2 пута 200 слика) 1200м2 укупне површине зграде.
Површина парцеле Краљице је отприлике 280 м2 (20м дужине са 14м дубине). То укључује неизграђени атријум у средини.
Кад би се искористила цела парцела за зграду са две етаже, то још даје само 560м2.
Што је мање него неодговарајућа галерија у Шиду, и дупло мање него што би и минималном музеју за толику колекцију требало.
Очито требају још две етажа надоградње и ископа, што би дало још око 560м2, за укупно око 1120м2.

Суштина моје идеје, тојест оног што сматрам пројектним задатком, је у три ствари:
1. Шидска галерија је неодговарајућа, јер је у адаптираној старој кући која је премала и за колекцију и за неопходне пратеће садржаје.
Музеј у Београду треба правити као одговарајући наменски простор који је довољан за колекцију - тако да већина буде на сталној изложби, као и за пратеће садржаје.
2. Шумановића треба третирати као другог Ван Гога, и музеј Ван Гога у Аместердаму треба бити мерило за кућу Шумановићу у Београду.
Ван Гог у Амстердаму има зграде пројектоване од стране најбољих светских архитеката. Број посетилаца прошле године је био 2.5 милиона. Музеј држи на сталној изложби СКОРО СВЕ од 200 слика која има, док је већина од 400 цртежа и 700 писама у складишту - доступна истраживачима у студијским салама.
Тачну укупну површину свих зграда музеја нисам могао наћи, али довољно говори податак да само нови супер-модерни улазни хол у другу зграду (за привремене изложбе) има више од 15 000 м2.
3. Музеју Шумановић не треба само довољно велика и функционално одговарајућа зграда. Њему треба и естетски изванредна зграда, иконског квалитета. То се не може постићи ако се убацује у зграду обичног изгледа, без икакве модерне надоградње какву показују моја слика надограђене Краљице у задњој поруци.
Слика која Вас је вероватно забринула својим приступом додавања контрасног ВАУ елемента постојећем, а знајући на какве је отпоре наишао модеран стил Рајићевог центра и критике да се не уклапа у стил Михаилове, коју многи виде као место где се само могу користити и конзервирати постојећи стари стилови и волумени.

Ако дограђивање Краљице није реално ускоро могуће, мислим да решење за Шумановића онда треба тражити на другом, пространијем месту, најбоље са новом зградом према неком главном парку или тргу.

Хвала на пажњи.

П.С.
Пратеће просторије изложбеним салама су обично: улазни хол са контролом и гардеробом, продавница, сала за предавања, студијски простор, кафе, санитарни чвор за посетиоце, административни део (управа, регистратура и безбедност), радионице (рестаурација и поставка итд), складиште, санитарни чвор за запослене итд. Где би све то сместили у Краљицу, поред изложбених сала, које саме тамо не могу сместити тражених 150-200 слика?

 

[Дошљак]

Проблематика је очигледно мало сложенија него што сам мислио. Нажалост, у Београду имамо можда пар музеја плански грађених баш за музеје и доста се кубури са простором. Углавном се музеји уселе у неке државне или банкарске палате. И на несрећу тешко да можемо сад да парирамо музеју Ван Гога. Мени је тужно и легат Паје Јовановића како је решен у стану стамбене зграде. Слободног простора за изградњу новог музеја у центру града на атрактивним локацијама нажалост нема више.

Ево неких накнадних предлога за музеј Шумановића:
-зграда НБС у улици Краља Петра која има феноменалан ентеријер и пристојну фасаду, у пешачкој зони, близу Саборне цркве и конака Књегиње Љубице, на траси ка Косанчићевом венцу. НБС има нову модерну наменски грађену зграду на Славији.
-Нови двор, зграда која је по пресељењу краљевске породице у Бели двор и имала функцију музеја. Исто у строгом центру, на рути туриста. Председништво може да се пресели у СИВ на Новом Беогрду где иначе и обавља церемоније дочека иностраних званица.
-Генералштаб ВЈ - зграда у коју сигурно може да стане још институција поред музеја Шумановића, уистину потребна је темељна реконструкција, али по мени објекат на таквој локацији заслужује функцију културе и образовања. Може се искористити објекат Б који је лакше оштећен а ослања се на бившу нову Војну академију где ће бити музеј Града Београда, чиме би се добио комплекс музеја у том блоку. Министарство одбране и онако користи само високу кулу на ћошку са Бирчаниновом.
-Зграда бивше аграрне банке - историјски музеј Србије - искрено ова локација ми се никада није свиђала за музеј због Дечанске улице, мада пошто је најављено исељење историјског музеја у зграду бивше главне железничке станице Београд, ова ће остати упражњена. Нажалост, иако споља грандиозна, музеј је кубурио са изложбеним простором пошто већи њен део заузимају канцеларије разних института, које бих лично иселио у било коју празну државну зграду.

На памет ми је пала и бивша палата Југоекспорта, али она је приватизована и сада је ту Матијевићев хотел.

Ако неко има још неки предлог можемо да размотримо.

 

[dr.c]

Поштовани,

У листу Г. Дошљака бих додао Штампарију арх. Брашована, те Опсерваторију на Врачарском платоу.
Занимљива је идеја да се Нови двор или Генералштаб претворе у Музеј Шумановић, али сматрам да за то има мало шансе.
Већини осталих предлога недостаје фантастични изглед, који ће привући МИЛИОН посетилаца, па требају преобликовање.

Што се тиче Грчке Краљице, са надоградњом би могла да представи стотињак најбољих Шумановићевих слика.
У тој опцији, одличан положај би надокнадио чињеницу да би још доста слика остало неизложено.
Доградња би омогућила да зграда у горњем делу добије супер-запажљиву иконичку модерну фасаду.
Њу сматрам неопходном да се од овог музеја направи светска атракција.
Зато мени опције убацивања Шумановића у старе зграде обичног изгледа, без мењања њихових фасада, нису пожељне.

Старину постојеће зграде Краљице, и заштићени статус целине Михаилове, не сматрам непремостивим препрекама за надоградњу.
Модерне фасаде нису непознате у улици, иако су обично незанимљиви "стакленици".
Замишљам фасаду доградње Краљице као дво-димензионални и тро-димензионални колаж мотива Шумановићевих слика.
То би мени било далеко угодније оку него стаклене или стакло-метал фасаде нових зграда у улици.
Више детаља о замисли функције је у П.С.-у.

Мислим да би надоградњом и зграда Краљице, и Михаилова улица, много више добили него изгубили.
Попунила би се рупа у фасади улице, и улица би добила још једну привлачну функцију.
Сама зграда би постала функционалнија и ефикаснија.

И ако се не деси ништа од уселења Шумановића на ову адресу, можда неко некад нађе инспирацију у овим идејама.

П.С.
Надоградила би се два спрата изнад постојећег волумена дво-етажне зграде, а они би били мало (рецимо метар) повучени назад од линије постојеће фасаде. Трећи дограђени спрат би био много мањи, и много повучен назад, са главном функцијом да обезбеди излаз на велику кровну терасу. Постојећи атријум би се искористио да се убаце нове степенице и два лифта, један за особе, други теретни. Постојећи подрум би се искористио и проширио ако је могуће. У приземљу би пола зграде био ресторан који би задржао име Грчке краљице, а други део би био улазни хол нове функције. На првом спрату би биле помоћне просторије као администрација. У дограђена два спрата би биле изложбене просторије. На трећем дограђеном спрату би био кафе, са излазом на терасу са столовима. У подруму би била складишта и радионице.

 

[Дошљак]

Тачно, и штампарија је занимљив објекат, мада по мени на мало мање приступачној локацији за туристе. Опсерваторија или метеоролошка станица ми је ипак најмањи објекат од свих понуђених до сада.

Што се тиче генералштаба, ту би било највише трошкова. За нови двор мислим да је и сам председник најављивао да ће се иселити са Андрићевог венца. Мени се ипак НБГ некако највише свиђа. Ту је у пешачкој зони, опкољена осталим атрактивним садржајима у ужој и широј околини, са невероватним ентеријером. Можда и најбоља локација за музеј, нема гужве около, а пешачка зона је пространа.

Што се тиче Грчке краљице, она ако би била дозидана, то би могло искључиво да се уради у стилу постојећег спрата.

 

[dr.c]

Поштовани Г. Дошљак,

Пишете:
"Што се тиче Грчке краљице, она ако би била дозидана, то би могло искључиво да се уради у стилу постојећег спрата."
Никако се не бих сложио са тим.

У Михаиловој постоје модерне фасаде (укључујући огромни тржни центар преко пута Краљице), тако да ми заштита целине Михаилове не изгледа као разлог за понављање постојећег стила у доградњи објекта.
Понављање историјског стила за доградњу (које сугеришете као неизбежно) је у модерном свету давно одбачено, и већином се сматра да нови део зграде треба бити у новом стилу, стилу свог времена и будућности.
Родитељи не требају од своје деце тражити да се облаче као и они.

Разлог је сазнање да врло-запажљива зграда, у најновијем стилу, чини привлачност музеја исто толико, а некад и више, него оно што је у њему изложено.
Модерна архитектура је направила нове славне музеје (Либескинд Берлин, Гери Билбао, Нимајер Рио де Хенеро Нитерој итд.), а не адаптације понављањем историјског стила старе зграде.
Како што давно написа Платон (цитирајући неког прастарог песника);

"Људи славе песму само онакву која им својом НОВИНОМ највише јечи."

Већина значајних доградњи тренутно у свету се ради у модерном стилу.
Дајем два недавна значајна примера доградње старих, заштићених зграда, у контрастном модерном стилу:
- Стеделијк музеј, БЦА арх - један од главних музеја у Амстердаму,
- Антверп порт, арх. Заха Хадид - ово је екстремни пример констрастног стила надоградње.

У сваком случају, без дела у модерном и ВАУ стилу ("да паднеш на леђа кад видиш"), сматрам да ниједна адаптација старе зграде у Музеј Шумановић не би могла привући велики број посетилаца. Па тако ни НБГ.

Успех пројекта је првенствено ствар способности пројектанта.
Можда Ваш став долази од разочарања у модерне фасаде какве сте видели у Београду, то јест у способност садашњих архитеката да ураде нешто добро и модерно уз стари стил.

Сигуран сам да постоје архитекти који могу пројектовати доградњу Краљице у савременом стилу.
Тако да и Краљица и Михаилова много више добију, него кад би доградња била са понављањем постојећег стила, кад зграда сама својим изгледом не би привукла ничију пажњу.

 

[Вожд]

 

[Дошљак]

Јесу ли коначно направили пристан за монитор и отворили га за јавност?

 

[zexland]

dr.c » 07 Aug 2019 08:03 pm[/url]":31jg8ejt]Поштовани,

У листу Г. Дошљака бих додао Штампарију арх. Брашована, те Опсерваторију на Врачарском платоу.
Занимљива је идеја да се Нови двор или Генералштаб претворе у Музеј Шумановић, али сматрам да за то има мало шансе.
Већини осталих предлога недостаје фантастични изглед, који ће привући МИЛИОН посетилаца, па требају преобликовање.

Што се тиче Грчке Краљице, са надоградњом би могла да представи стотињак најбољих Шумановићевих слика.
У тој опцији, одличан положај би надокнадио чињеницу да би још доста слика остало неизложено.
Доградња би омогућила да зграда у горњем делу добије супер-запажљиву иконичку модерну фасаду.
Њу сматрам неопходном да се од овог музеја направи светска атракција.
Зато мени опције убацивања Шумановића у старе зграде обичног изгледа, без мењања њихових фасада, нису пожељне.

Старину постојеће зграде Краљице, и заштићени статус целине Михаилове, не сматрам непремостивим препрекама за надоградњу.
Модерне фасаде нису непознате у улици, иако су обично незанимљиви "стакленици".
Замишљам фасаду доградње Краљице као дво-димензионални и тро-димензионални колаж мотива Шумановићевих слика.
То би мени било далеко угодније оку него стаклене или стакло-метал фасаде нових зграда у улици.
Више детаља о замисли функције је у П.С.-у.

Мислим да би надоградњом и зграда Краљице, и Михаилова улица, много више добили него изгубили.
Попунила би се рупа у фасади улице, и улица би добила још једну привлачну функцију.
Сама зграда би постала функционалнија и ефикаснија.

И ако се не деси ништа од уселења Шумановића на ову адресу, можда неко некад нађе инспирацију у овим идејама.

П.С.
Надоградила би се два спрата изнад постојећег волумена дво-етажне зграде, а они би били мало (рецимо метар) повучени назад од линије постојеће фасаде. Трећи дограђени спрат би био много мањи, и много повучен назад, са главном функцијом да обезбеди излаз на велику кровну терасу. Постојећи атријум би се искористио да се убаце нове степенице и два лифта, један за особе, други теретни. Постојећи подрум би се искористио и проширио ако је могуће. У приземљу би пола зграде био ресторан који би задржао име Грчке краљице, а други део би био улазни хол нове функције. На првом спрату би биле помоћне просторије као администрација. У дограђена два спрата би биле изложбене просторије. На трећем дограђеном спрату би био кафе, са излазом на терасу са столовима. У подруму би била складишта и радионице.

Ovo je zanimljjiv koncept ali u digitalnom svetu, nikako u realnom. Mozda putem AR tehnologije prosirene stvarnosti da slike nasih vleikih slikara se prokazuju po fasadama i krovovima...kakva crna nadogradnja Grcke kraljice...

 

[Вожд]

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=yxQbthmzZt0[/youtube]
Muzej Banjičkog logora

 

[direktor]

Zaboravljeni eksponat etnografskog muzeja

 

[Дошљак]

Леп експонат за такав музеј, штета што пропада овако нерегистрован негде код марине Дорћол.

 

[direktor]

Nesudjeni muzej

 

[Вожд]

Како су кочије краља Милана стигле у музеј воштаних фигура

https://www.rts.rs/page/magazine/ci/sto ... milan.html

 

[Дошљак]

Мислим да тој кочији није место у том музеју.

 

[direktor]

Bolje i tu izložene da budu nego da trunu u nekoj šupi

 

[Дошљак]

То стоји, али мислим да му је пре место у историјском музеју, који нажалост поприлично кубури са простором.

 

[Vox91]

Izložba slika Milana Konjovića postavljena je u galeriji Doma vojske do kraja jula.

Do kraja godine u Galeriji SANU trebalo bi da se održi izložba dela Vlaha Bukovca.

Inače, šta se dešava sa Bodrogom, zna li ko? Trebalo je odavno da bude usidren i izložen na Ušću.

 

[direktor]

Mislis monitor Sava koliko sam cuo kasni izrada pristana

 

[Вожд]

Pogledajte prilog 3

 

[Дошљак]

Где је био планиран овај музеј?