Музеј Николе Тесле у старој централи на Дорћолу
У овом објекту налазиће се и научноистраживачки центар. - Место где ће се студенти и професори бавити животом и радом Николе Тесле
http://www.politika.rs/scc/clanak/41077 ... na-Dorcolu
Простор на коме је подигнута прва електрична централа на Дорћолу почеће да се сређује до краја 2019. године. Објекат централе која је сада руина биће, како је јуче истакао заменик градоначелника Горан Весић, веома брзо преуређен.
Подсетио је да је предвиђено да на том месту буде Музеј Николе Тесле. Oн ће се простирати на 10.000 квадрата и биће научноистраживачки центар и место где ће се студенти и професори бавити животом и радом Николе Тесле.
У обнову старе електричне централе где ће бити научноистраживачки центар, како је најављено крајем јуна на седници Скупштине града, биће уложен новац од продаје марине Дорћол. Део ће бити инвестиран и у околну инфраструктуру.
Министарску радну групу за пројекат музеја са научним центром формирала је влада Александра Вучића. Нови објекат требало би да буде највећи научноистраживачки центар на овим просторима. Осим музејске поставке, на том месту биће смештени библиотека и научни кампус за студенте и професоре из целог света.
Идеја је да се, као пратећи садржаји, на простору предвиђеном за музеј изграде и други објекти попут центра за промоцију науке, младе таленте, информационе технологије и генетички инжењеринг… Али, за разлику од садашње најаве, прошле године је најављивано не 10.000 квадрата, већ 30.000 квадрата.
Музеј Николе Тесле влада ФНРЈ основала је 5. децембра 1952, а решење је потписао Јосип Броз Тито. За првог директора изабран је професор Филозофског факултета Вељко Кораћ. За јавност музеј је отворен 20. октобра 1955. године и био је први технички музеј у Југославији.
Том приликом, како се указује у презентацији музеја, представљена је стална поставка на којој су посетиоци могли да виде верно израђене моделе по Теслиним нацртима. Али, тек 1957. сматра се почетном годином музеолошке делатности јер је тад, урном која је донета у музеј, била употпуњена стална поставка. Од 9. октобра 1969. ова институција је у власништву града Београда.
Старање о научниковој имовини после смрти Николе Тесле, а пре стварања музеја према судској одлуци америчких власти из јануара 1943. године, припало је Сави Косановићу, сину Теслине најмлађе сестре Марице. Залагањем Косановића 1951. су коначно сви лични предмети и списи Николе Тесле пренети у Београд.
Косановић их је потом поклонио држави. Заоставштина Николе Тесле је бродом „Србија” упловила у луку Ријека септембра 1951. године. Потом је, како се наводи у подацима музеја, возом пренета у Београд где је смештена на Електротехнички факултет. Јуна 1952. она је пренета у „Генчићеву вилу” у тадашњој улици Пролетерских бригада 51, у којој се и данас налази музеј.
Музеј је данас јединствена институција науке и културе у Србији, а и у свету. Једини је који чува оригиналну и личну заоставштину Николе Тесле.